Стража

Бреј 37

С Т Р Р Ж А

Г-1№ 3

требамо јој нз равлога, који изилазе један *з другог и који је сваки сам за себе довољак да нгс Аустрија никад не гри« ми .нод своје моћио окриље“ и то: 1. Што би «г на тај »вчи* извела стара жеља коалиције: Уједињење Србо Хрвага под Хабсбуршком ируиом и Што Аусгрија неће да у носи у саоју државу, иначе препуну ргзних елемената, још неколико милноиа Срба, што (и зиачило удесетостручптн српску партију у Момархлј!! — и то нсколмко миллона људи овако демскратско револуционараог дтха, кав што смо ми. ЈИр, то би значилс изрицање смртне пресуде самоме себи.

Према овоме је јасно, да ■ас Аустро Угарска у свом сопстленом интересу, ма мас и тукла иа бојном пољу — у шта не верујем — микад ие би смела окупирати, ако у њој у опште има ј- ш који мозак, који зна да ми'ли, то јест, ако Се у глазама уцма-; каних и улицканих бечких штрицика иије још свг запарложило и иретворило у сладостраст. Но ваљада мма још как*‘./Г иедегенерисаног човека у М /иархији! Ерго. Треба гордо узди гнуте главе гледати у будућиост, бл&годарећи нсшем демократизму.. који нас је довео дотпе, да нас ии Аустро-Угарска неће. Вељко Николпћ

———мши а—и—— 1

На нешто слути

— Нове румунске војне мере. Румунски војни милистар иареаио је свим* командама да с® изврши попис људства и с же. Како је истовремено нздата наре^ба да <-е у целој земљи одрже локалнн манеари, то ее у дмпломатским круговимт ерује да се румунска влада припрема да уђе у акцију. Војни аташеч сила из Савеза посетили су миннстра председника и министра војмог и тр г^жили о бјашњење односно ових војних меоаЈ Са Запада Успеси кз цгло^ фрокшу ПАРИЗ, 4. фебруар? занмчни коминике од 3. фе бруара у 11 ч. ноћу: дан од 3. фебруара бао је повољан по нас иа пелсме фршту. У Белгијч бидо је артмљерискг борбе. Једна француска ескадра бомбариовала је немхчки парк авијатвчара у Гистелв. Јгдна еиглеска ескадра бом бзрдовала је Остеиде. Јужнз од Ипра енглеска војска зау зела је нзвесан број ровова у којима су се за последња д а дана водиле велине бор5е. Између Оазе и Еиз близу Бзјна усвешиим плотунима наше зртнљернје уништили смо н дријатељеве искупљсне војннке, аутомобилску к >мору и машиие за бацање мина У сектору Ренса иапредовалн смо северно од Босежура, где смо освојали око 3 ки. иемачких ровова и ззробила неколико стотиаа војника и пет офиаи рг. У Аргсги гкција наше пешаднје од Фур де Пари и?' аапад од Бурвила била је крунксака усгехом. Бпрба с во дила под повољмнм пршл^кама по нас. Северно од Понт-а Мусона заузели смо у шуми Ле Претр неколико немачких караула. Енглеска марчна — Говор лорда Черчила Г1АРИЗ, 3 фебруара. — Јављзју из Ломдона - У Доњем Дому лорд Черчнл соднео је буџет мариче и рекао: „Имамо Оозлога д- будемо задовољнн ресултатима иаших напора. Наша флота покгзала се довољном, да осигург иаше потребе про' ћие немачке ескадре која је претила трговачкна сг •»,« путевима. Од ове ескадре осгале су само четирм мале крстарвце које се крмју. Има потпунз места вер вању, да се у Немачкој јачо оскћа еконсм-. г прес#ј). коју врта енглеска флота. До саа м« нисно спречавачи неутрачне бродове, да вошс директну тргозвну са немачким пристаништмм.'!, алн сад ваља размислитн да лз није по требмо лишатд овог права једну државу, која се сганља ван свију међунзродних обавез^ч

Енглески гоетн Сер Томас Липтон и остали енглески ноздпари, којк су се трк дана бавнли у Београду, отпутовали су синоћ у Ниш. До железничке стаинне от пратио вх је г. г. Мллан Марковић и заступннк председнн ка општине г. М. Боторић са секретаром г. Ј'шом Здравковићем в оста«км угледнијим грађанима г. Сгојгнз Ншшнћа Тужиом спроводу, посмртних остатака г. Стојана Но ваковхћ®, бив, пред. Академије Наук?, бкв. председ ика министарск-г савета мтд. игд , који је 6*0 у четвртак, при Суствовали су: сви чланови в/.аде, кародни иослзкицк. чла нови Академије Наукћ ппофе< ори Универзнтега, команлант места, предселик општине нивке са чл*но<'Има општннског суда, певачка дру штва, Жекско Дру^шво, Коло Мило:рдних Сест;рз, Н*родна Одбргм/ г гимнастич а дрчштва, сва осталг корпоративча друштва, виши и нижи офи цкри и велики бр ,ј грађанства обојег по*а. Са покојником су се опр >• стнли: Њ. Висо <)0 Преосве« штенство Митрсполит Д-.;митрије, г. ЉубдД ;вид внћ, микистар просвете у име срп ских п >ссветних занода и г. др. А. Булић, проф Ун верзнтета у пме Академије Н'|ука.

Два интсрпзлацијв Ссцвјалисти^кч послан*. Ј цч г. г. Драгиша Лјшчев. ћ Трп* ша Кацлеровић поднели су на министра војног и министра унутрашњих дела интерпелаиије о појсви и ширењу заразе. Ингерпелгци е глзсе: Услед рата и као последица р; та појавиле су се заразе у стаковништву: т фус, Еелике богиње, шарлах в дифгеријз. Ми нисмо вид^ли да су предузете и^акве мере за сузбијање тих зараза и за обез> беђење од чолере, чи:а је по |ава на црагу. Ш/а више ми смо приметили крзјњу равно душчост премз једној зелакој наровн ј невољи и допуштали да се зараза муњевитом бр зином преноси с кроја на крај Србије. Народна Скупштина не може би ш саучесник у одговзрности која такву и толико равиоду* мостч поалача за со* бом, Стога молимо г. министра ла нам изволи одговорити: 1) што је допустно да заразе ухзате оволдка мах? 2) шта мисли пр дуз*ти да се оне брзи сузби]у и угуше? 3) која средства намерава у томе циљу утотребити? 4) како држи да таЈ посао треба органкзсвати. Сличну интерпелзцнју уиутнли су и ичнистру војиом. гд Бзогргдсм Јуче пре подне око 10 часова, кружно јг један непри јатељСки аеропман над Београдом, и пошто је маправно неколико лета оида је одлетео на аустро-угарску страну.

Зз нашв жвпезвхнаре Обвезиицв ч*иовн*чког реда, а тако исто и остали бирократе по разншм иинистарствима и надлештвима у Нишу и лоред тога што су се извукли од војне дужности нпак примају новчану храну, дневницу н нарочите дијурие поред плате коју прамају у пелили почетком сваког месеца. Кад се они тако награђују, молимо мичистра грађевина, да озари овим дсдзтком и жегезничаре, кочаичаре, кондуктсре, возовође, скретничаре и саобраћајие чвновммке који већ шест месеца не счавају у свој г ј постељм Пвзив Позивају се сви мајстори и радгнице, која су примила од Управе Во]не Одећке Радионице на израду обућу и одело за жандармерију у израду, а ни до данас нису исто предали, да од данас у року од 10 дана нсто одело и обућу пррдаду Управи Магацнна Главне Бр.ог. Вој. Станице, било да је израђено и ;и неизрзђено У противном случају после овога рока сваки мајстор илн раденица биће најстрожије кажњек на. Из канцеларије глав. беог. вој. стаакцеЗ фебруара 1915. № 20209,

У место годишњег параетоса своме пок. мужу Јеврему Станисављевићу пензионеру, приложила је „Колу Ср. Сестара* у Јагодини 30 динара његова супруга Мвла.

јНашем добром и непрежаљеномЈ

1

Чгдаииру Неди ЛвшЋу бив. кафеџији и ликерџнји који је умро 31. децембра прошле године у Младеновцу, од несрећне болести тнфуса, даваћемо Четрдесетодневни помен у суботу 7. фебруара у 9 часов./. пре подне, у овд. Возне-| сенској цркви. 5. фебруара 1914. Београд |Ожалошћена супруга МАРА иј остала родбина.

И32

2-2

втада исти живо‘г, к*о а пре, живахам, сретаи, јер вх нису стаиовнвци напустжги. У парку код ,Споменика“ викога, све пусто. Само код „Славвје" пуко, као да није ргт. Идем даље. Шго сам више одмвцао од „Славије" све мање света. А кад дођох до моје куће, доле на Дорћол, €аш никога. Одмсрнм се мало в посде подг иаставим разгледзње Београда. Прво пођем од Дорћола. Електрична фабрвка доста је страдала. Димњгк је пробуДЈен иа иеколико места скроз, мониторскшм гранатама. Те су рупе велике алв внак димњзкнкје срушеи. Гледампреко Дунава на Аду. С оне стра ме днгнутн ровови, взбаче«а аемља, алш се с оне стране рова не види машга. А и са ■аои стране дигнути су роаови мз којих се помоли тек □о којм војиик.

Дорћол је доста оштећен али није срушен. Тек по која страћара је срушена. Б ш као да су зиали шта треба гађати. Пођем Калимегдаиу. Алм стражар мк не дадеући упутра. Још сам се ; _тражаром препирао Ој 'а, док тресну један градлија б-.ш у град. Видео сам да 1е ово о пасио место и уд -н се. Прођем Кнез Михакловом у лицом која иије скоро ништа оштећеиа, па Теразијама, које су првлнчно оштећене, и из бијем на Лондои." А в^тим се упу ггм право Милоша Велнког ул. да видим - онопол. За монопол се мо- рећи да су нраве рушевиае. ."амо су ост^ли голи зидови, 5ев кр ;• вова, кроз које су зјапмле рупе, начињене гранатама, а рупе где су билв прозорв. Зидине моиопол* личиле су иа рушевине в Сагоретиие из старог века за врсме Римљана. Савски мост само мало по-

сонуо, био је одавно гчртљ н. П ;челп се говороти по вчр- ши дл ће битл у и ћ б т бе. И офкцирн, војчицч, ко мчте, који су били по в-*ро шм, хитади су положзј .ма. Било је шест чјсовч када сам дошао кућ« Дорћол пуст, неосветљен, сграшан... У дубоку ноћ пробуди ме пуцњзва. Прозори се од куће трегли. Ск< чвм, и одмах се обучем па и.чиђем иапоље. Туињ^ва је би <а све јача и јача. Кркљало је на све стра не и топпви и м траљези и пушке све укупно. На Дулаву одјекне по која бомба. Покушали су ту да пређу е'устри јанци, а наши су их пустили, па их после побили и неке претера/и натраг. Видео сам да прети опас ност Београду и зато нами с/им да га напустим То и учннпм, кренем се одмах к Раковвцм. Путем ме је непреставо пратнла пуцњава и ре

флектор с аустркеке страие, не'рестано је расипао свђу бљештаеу светлост по околи ии Б огр ?.Да. У 6 чассва ујутрубиосам у Ракочици где ухга.тим ваз « р.згубим ге из /'колине бе огрчдске, остављ ући Београд да преживљује своје последње дане пред катастрофом.

рашха пошша Умољавају се ратници или ма ко буде шта сазнао где се налази Арсеније Николић, родом из Сремских Карловаца, који је рањен 15 иовембра прошле године код Лазаревца, да јави његову адресу Влајку Радовићу рестауратеру„Рускш Цар ‘ — Београд где ће добмти 100 динара награде. Моли се сваки онај ко бч шта знао да каже, ако случајно до руке дође о уложној књижици Беогрздске Задруге ва име Пере Костићз. У тој уложиој књижици била је за-

ложница од два ланца и сата у вредности 180динара Број залоге 93069, а заложен је под 9. децембра 1913године. Да јави уредништву овог листа где ће добити пристојну награду. Заложница је украђсна у нишкој железничкој стаиици са књигом.

Момир Стамболић, трго« вачки помоћник редов Дрин ске Дивизије да се јави Тинки Гојковић Новошзарска улица број 16. — Беогрзд.

Молшм све своје другове и аои атеље ко би што знао о МЈме брату Милораду К<-јовг.ћу, редову шумадиског возарског ескадроиа, иека ме нзвести на адресу: Бранко Кајовић, чвновнак, хотел Руски Цар. — Ниш.