Стража

Стгано 2

С т Р А Ж А

к>рој 39

између немачке амбасаде и цара Виљема измењано неколико двпеша, и да је по одговору из Берлина барон Вангенхајм немачки амбасадор посетио Везира и са њиме имао конференцију. Одмах поеле ове конференције велики је Везир послао свога секретара у посланство грчко. Ћ&т осуммачех — Амбасадори Немачке и Аустрије осумњичила Панаса да је шпијун Споразума — Наш извештај АТИНА, 6. фебруара. — У овдашње званичне кругове овладало је силно негодовање против Немачхе и Аустрије услед депеше, коју је иослао грчки отправиик послова у Царигрзду У својој депеши стправник јавља да је сазнао из псверљивих извора, да је узрок Панасовом напуштању Цариграда не неиспуњавање грчког захтева због познатог инцидента са грчким војним аташе, већ интриге, које су проткв посланика повели немачки и аустријски амбасадори. Порта је била скпона да испуни захтеве грчког посланикз, али су је амбасадори озвратили од тога, изјављујући да је присуст^о Панасово у Цариграду опасно по Савезнике, јер је Панас шпијун Сдооазума. Грчки посланик у Бечу и Берлину тражили су по на логу атинске владе обавештења по овоме. Сантјаго Јрчка хоће рат — Ратна струја све се више шири — Наш извештај АТИНА, 6 фебруар<. — Сви атински ластови доносе оштре чланке притив Гурске и њених савезника Иетриге немачког и аустријског амбасздора против Панаса изазвале су огромно нерасположење и сва штампа једнодушно тражи да Грчка објави рат Турској. Једна угледна [ушчност ћзјавила ми је, да грчке финансије одлвчно стоје, и да је Грчка у сваком погледу спремна да уђе у акцију. Сантјаго Јрчк! флогаа — Под пуном паром! — Наш извештај —■ АТИНА, 6. фебруара. — Министар марине аздао је наредбу да све грчке, како ратнг, тако и трговгчке лађе буду припремне за сваку евентуалност. Грчка флота стоји у пристанвшту укотвњена и под пуном паром чека даље наредбе. Сантјаго Ћтк у у7пшкв АТИНА, 4. фебруара. — Немачки послаиик у Атини данас је оставио Грчку и отпутовао за Бриндизи. Његовсг заменика очекују кроз неколико дана. — Немачки посланик напушта Атину Г. Панас грчки посланик у Цариграду стигао је сзнсћ овде, на пароброду „Арбанија*. Одмах по свом доласку, Панас је посетио Венизелоса и са њиме всома дугоконферасао. Сутра ће Панас бити примљен код краља у аудијенпију. Опј у службн полнције - ЈРДАН ОРИГИНАЛАН БЕОГРАДСКИ ДОГАЂАЈ -

јуче цело пре подне вршена је односно прздужено је вршење њтраге и премета* ччне, код оних липа која су имала везе са папагајем од* носно у чијим је рукама цирку* лисао украђгни пзпагај. Како је вршење истраге а преметачина пружила јошмного више светлости у целу ову фамилијарну крађу, а при том има ту доста интересантних момената, то дан.<с донтсимо извешгај са тог претреса. који ће интересовати све чнтаоце. Историја полициског албума није скоро забел??жила овакву крађу, која како изгледа има подоста члааова и који ће се тек открити кад ствар дзђе| код судске власти. Игтрагује започео, као што смо већ јавалн писар г. Стојановић, па кзко је кварт сптерећен великвм пословимз. то је исграгу наставао г. Ж«ка Стојковић, да би је после опет продужио писар г. Савић н нај зад ју је ооет завршио јуче пред иодне писар г. Стоја* новић. Благодарећи енергичном наређењу члана г. Наумовић и поменутих г. г. нигара, кри вац је ухваћен у све четири и откривено је ово што даље следује. У петак увече кзвршен је претрес стана г-ђе Богдановић, која је крађене ствари крила свуда по кући и на тавану. У њезином стану нађек је читав избар разноврсне роб* управо ризница одсорте. Нађене су ове ствари: једва бунда гпспоће Нешић у вред ности 600 дииара, један сви лени огртач, 10 комада финих женских кошуљз, 7 жен* ских гаћица, једач женски пр слук, две веће кутије разног цвећа неколико пари женских ципела, једна платнена сукња, црни рајер за гаешир, једзнаест мушких гаћа, једнавелика штикована марама, седам пари чарапа, пет начетих флаша финог мириса и колоњске воде, тридесет великих тањира, две чаније за суну (супен-

топф), три тањира за печење, есцајг од сорге гарнитуре и т. д. и т. д. Ове ств.фи, поред још дцугих. које насу означене, својина су г-ђе Не* шић, а не треба заборавити да је аста количина ствари нестала и у пола нађгна код кривца г-ђе Богдановаћ, — чаји је сопсгвеник г Душзн Јовановић геолог. Ту на тазанском лагеру код г-ђине куће има разнпх штофова у тр/бамз (читава помодно мануфзктурна рздња код „скравеног тавана“) а има опет и ствари г ђице Дивне Наумоваћ и г. Жике Марксвића пуковника, Како је ствар истраге ушла у свој нормални колосек, изгиева да ће се накнадно пријавити још и дру'и сопственици да траже своје, клупче се почело лепо да одмотава а завршиће своју мисију у кварту врачарском. И док „тајанствеки таван“ открива по мало свој вео м унвси светлосг у његове мрачне одаје, дотле папагај седи на сигурнс м месту и весело скакуће по кафезу, тражећи од својих нових зашгатника да му тепају и да га мазе боље пего што је то чинила г ђа Богданпвић, која га је као аероплан пустилз незиа но куд. — Финале Јуч? пре подне писар г. Са вић взвршио је преметачину стана где је први пут био папагај а одатле отишао је у стан г. Јовановићз. Ту је за печатио врата пуковника г. Мзрковића и г це Дивне Наумовић за сваку сигурност због евентуалног убацивања или изношсња крађеиих ствари. Чим је овај посао свршио, тек што је измакао од куће г. Јоваковића, становнкци о вог дворашта примете да се из стана г-ђе БогданОокћ раз вија куж ,Ј 1 дим, велики и гусги облаци дима, који су заударали на изгоретину штофа или вуненнх ствари, осећао се јзко у целом дворишту.

Стзновници су одмах отрчали понова V полицију и позвали је у помоћ, претпостављајући да је кравац из бојазни да се још не нађу крађеае ствари код ње, метула их све на Једну гомилу и за< палила. Кац се осећао задах од изгоретине, госпођа је отворила св^. прозоре од стана да би дим ишчезао. Одмах је дошао г. Сгоја* новић, ушавши у стан пре* гледао је свуда и у ватри да би по изггретинама ма каквог трага кашао. У једној шерпи пред кућом, лежао је избачен пепео и у том пепелу наћено Јг у оном згаришту једно парче изгзрсле свале, која је по свој прилаци сстатак изгорегине. То парче је счлокио писар као согриз бсНсБ и затим отмшзо. Г-ђз Богдановић је болесна. А јуче је долазила у кварт наравно у ципелама г-ђе Нешић, која је немајућч других, поред својих седам пари. мо* рала да узајми, да би могла да оде до квазта. Како према одлуци касаци* је, решење о притвору за кривице на војчшној зони, доноси војна власт, то је г*ђа још јуче спроведена војној влгсти. А папагај ће бити предат соаственику.

№ | Чшој — Град Ичин (Источна Ческа) сравњен са земљом! — Затвори и вешала раде БУКУРЕШТ, 6 феор. Један Чех, која већ неколико годиаа живи овзмо, добио је пре кеколико дана по јелној личности писмо од свога брата из Чешке. У писму Орат описује ужасно стање које је завпадало одданамобилизације. У писму се изме* ђу осталога кзже и ово: — Овамо, код, иас, влада формална буна. Наш Ичин. наш лепи Ичин сравњеа је са земљом, пошто је претходно преко сто душа повешано а безброј их је отерано у затворе. Као узрок овоме власти су нав^ле, буњење војника да иду у бојнулинију. Међутим,

( 1'е

Ник. Кузељ: НОВИ ТЕРМОПИЛИ Врх кланаца гордих узвишени ор'о Закликће и прхне својим сури крили, Док у бездан тавну и поно ) е неме Почивају тужни, српски Термопили Сневају о крви, херојству и слави Једне груде људи, што се пале здроби, Бранећи лавовски стопу свете земље, Коју хорда пође да пали и роби! Неколико гроба... неколико сенки Растављени, тужни, и без да се стиде Притајено шапћу о прошлости скорој 0 храбрости својој и свог Леониде. А са азур — свода успламтела звезда Баца топлу зраку пр*ко пустог кланца, Док лахор наноси уздах новзг м»ја Преко Термопила, за српског Спартаица!

Фејгбтон

Ник. Кузељ:

И ПЈСледњи, непоГеђени ви тез са гол«м усиј ним мазем залазио је поносито вза поз лаћенвх брегова, бапајући румени покривач на благу и тиху небеску пучипу. Окупана крвљу и благосло веним мцрисом босиока и ру* жа тужила се јадна земља, шиљући свесрдие молбе Богу и судбнни за спас своје грешничке душе. Под прввм копреном утвшале природе и благнм аа* хладком источаог сумрачка, аочавала је у дад>и«н иепомична гор«, сањ^јућн можда о својој старој прошлост«, о давнв свенулим украсима ■ дивном рас ошном живсту.

Крај старог сеоског пута, пенушио је мали побеснели поток и хитао шумапн в слобоеи, као узапћена тичица, када се пусти из кавеза и ослободи оковз. На велаком,грубом камсну седела су дв: младаоф^цра и нешто пријатно разговара ла. Један велвии пас, са стра* шним црвеним чељустима и дугим исплаженим језвком, лежећи потрбушке, бректао је од силног умора. У блмзинв се чуо велики жагор од много разиоврсних глас г :ва. То су ћесарски вој ници на одморишту третирх .хи ратначка питања, и иад метали се у оштроумљу и позиавању тлктмке. — Можвмо нрошетати мало? рече старији оберла|тнат своме другу. — Врло радо!.. додаде мла* ђи, који је и по чииу био потчињен с»оме иатимном колега. Устадоше. Крај пута су ее забринути џбунови у мртвилу погнули, слушајући монотону песму пстока и његове среће. Израза потамнелих лица ових двоје официра добијчли су нову чудновати п жал»снију Гоју/ Благо изветрено чело добијало је мрачне потмурене боре, пуне сете и жалости. — Овако дивна земља, украшеиа свим лепотама природе... Зииста тужно! Прого вори млађм лајтнат. — Једина рајска башта ио којој се можгш са задовољством ■ кајвећом слободом целог живота шетати!.. дода де старији, али се при песледњим речима осетио трже, бацгјућл крадимице иоглед на свога друга. Л |јтиант је само ћутећк хо* дао н вамкшљено пред собом гледао. Као да и није чуо речи свсга старнјег друга, ои

се нечим важнијим, нечим дра* гсценијим у себи згнимао. — Како је јадан овај народ, ал’ ја га не жалим! рече опет оберлајтнант и погледа значајно евога друга. — Не жалим?!... Лајтнант обори идаљеглаву, устручаваше се да што више прозбори, јер је мислио да је и ово сувише. — Не знам шта ћу рећи: дал’ да га сажаљевам нл’ не? Мислкм пак, да би требало жалнтп онога ко пати, па ма био н неиријатељ. Је лн тако —• шта велкш? — Непријатељ, зар?.. Лајтнаит се уједе за јевик. — Не!: Не!.. Непрнјатеља ис треба никад жалнти! до* даде мало после. — Наравно! И прилике саме у ово време то вам најстрожије забрањују. и ко прекорачи. оде му глава у пра* шнну. Обојица иђаху после тога