Стража

Број 39

С Т ? ? Ж А

3

с.

Ј*'

то није било буњење већ о правдано опирање војника да болесни и са још незалеченим ранама иду опет у бојну лииији. Ала, за немачке власти било је ово доста па да овоме даду карактер (уне и да цело место буде оглзшено за бунтовничко. Одмах је из града Јосифова послата једна тешка ба« терија, која је за непун сахат од села претворила рушевине. Пре тсга су сва угледнији и отреситији људи или позатвграни или позешани, а остало је страдало од убиствене топовске ватре. Као што је овде, тако је свуда по ц?лој Чешкој, и узтраје лч рат још који месрц, знај драги брате, дз у Ауетри* ји неће бити нч једног Чеха. Све ће то пасти у борбеној линијн, или ће пасти од топова и пушака купљених и за њахов новац

Преное поемртних остатаке Сго\т ИовЈковнНа У току иаућа недеље, краљевска влада ндредићс да се изврши пренос пссмртних оСтатака Стојана Новаковића на овечзи нзчин у Београд. Дан преноса објавиће се накнадно. Бугарекн лкптоаи за победу руског оружја „Зора“, „Балканска Траб^на‘, „Мар“ и ,Радикал‘‘ софијсии днстози упутили су иреко руског носланика у Со. фији, депеше Руском Цчру, Горемикину, шефу владе, главнокомандајућем великои кнезу Николају Николајевићу и Ратку Димитријеву, у којима честитају досадашње успехе у борби протик словеаских непријатеља; и желе де славна руска а;)мада и у будуће по* бере лаворове Бенце на бојном пољу, бранећи мале и потиштене нароле. Одмах после ове ч^ститке, власг је забранила „Зори" и „Балканској Три*-уни“ излажење за три данз.

Цшретле из Рунуиије Наша влада купила је у Румунији једну већу количину, око 16,000 000 цигаретда рзз них каквоћа. Јздна потребна нзјезз Пре неколико данп донели смо у нашем листу да је г. Милош Милосављевић трг. из Ниша дао прилога г ци Мици Јовановић сгмо 0,20 п.д Међутим ових 0,20 п. д. дао је неко од његових млађи без његовог знањз. Г Мчлосављевић је дао до сад на 3 хиљаде динара прилога па и том приликом да је био у радњи, не (и учивио изузе так кад ннје никад мање дао ислод 10 динара. Ми радо ислрзвљамо ону ргнију вест, која је нехотично изашла у нашем листу. Врза пошта Наше уредништво добило је из Солуна, од нашег до писника, депешу послату 4 новемб; 1 а а ми смо је добили у Београд 7 новембра. Исто тако пи:ма пугују шест дана из Ниша до Београда, некч мисле где је рат, ми не морамо да жавимо. Не знамо чијом кривипом се задржзвчју депеше и пи г мч. Али то на~

| карактераше као највеће вир' тоузе мурдарског царства. Немци би требали да копи* рају ове штосове наше уредности. Са жвлезницв Дкмитрије Вучксвић кокдуктер на путничком возу, оптужен је од стране путника код Манистра Грађевина зато што је уцењизао поједине путеике и што се неучтиво понаше према путницима. Видећемо шта ће се урадити по тој оптужби. Нзве Шт У Нкшу се врше припреме за једну нову резервну бол ницу, која ће бити смештена у згради нове гимиазије. У њој ће радита руска мисија.

ђедшке Тражим брат. Драгугина Петровићз. војника VI преко бројног пука, родом из Феризовића, који се од дана мо билизације није јавио. Молим све боакице као и Дрзгути нове ратне другове да ми јаве што о њему знају.

Живко Нетровић војнн к 7 п еш. пука

1И1ВГ оојии Аустрвоха еакадра пред ушИем Војане ЦЕТИЊЕ, 6. фебруарт. — Југоос су аустриски ратни бродови изишли из которског ззлава и поја^ ми се пред нашом обалом. Ј дна т фпедњача допловала је цо самога ушћа Гојане где је ухвапла један скадарски тргђзачки брод алч је исти мало иза тога налустила. Ратни бродови су у повратку отворњш живу топ вску ватру на наше положаје у »р иморју. а ли без знатн ије штете. ГЕНЕРАЛ ПО Сзечзн ручзк у чзет францУске мисиЈе НИШ, 7. фебруара. — Ј/че у 8 сати у вече Њ. Краљ. Височанство Г1рестолонасле/ник Александар давао је у краљевом дчору свечзн ручак у част генерала По-а п фран* цуских официра чланова мисије. Били су позвани генерал По. мајср од Рачти, капетан Мело, г. Пашић председ. мин. саветз, пуковник Р. Бојоввћ мин. војни, г. Љ. Јовановић мин. унутр. делз, г. др. В. Мараиковић миа. кародне привреде, г. Љ. Давидовић, мин. просвеге, г. Ј. Јованзвић пуномоћни министзр Србије, г. Боп франуски посланик, кнез Трубецко; руски посланик, г. од Грас енглеска посланик,

г. Мишот де Вел, белгијски послзник, г. Мијушковић, црно горски послааик, пуксвник Фурније француски војви аташе, мајор Пико, г. Савоа аташе француског посланства, г. др. С. Грујић начел. мин. ин. дела, г. Ст. Павловић, пуковник Остојнћ маршал двора, п.пуковник Марковић, поручнак др. Петронијевић и мајор Драшкић ађутант Њ. В. Престолонзследника Александра. Ппемените душе Мнс Сзндсс и Мис Снмондс НИШ, 6, фебруара. • Мис Сандес и Мас Сиоондс, које су дошле у Срби|у месеца августа са госпођом Грујић као болничар-:е, пошто су у Нишу и Крагујевцу неговзле чнтава два месеца рањенике и болеснике, стпутовале су понова прва у Лондон а друга у Америку. За време бављења у Лондону и Америци оне су обавештав ле публику чланцгма по листовима конференцијама и т. д. и заинтересовале су је за нашу ствар. За то време схупљале су и прилоге. Мис Сандес и Мис Симондс вратиле су с? у Србију прекјуче дсневши собом 108 тона (108.000 кгр.) санитетског материјалз. Остале пошиљке су још на путу. Како су дошле у Србију гражиле јсу да иду V Ваљево и да тамо вегују бплеснкк е и рањен ике. !са ЗАПАДА

Јјомбардобаме Ос«оек 9 е Г1АРИЗ, 4. фсбруара. — Једна фргнцуска ескадрила бомбардовала је веома успешно неиачки авијатичарски парк у Гистели. Једна енглескз ескадра бомбардовада је Остенду. На југу од Ипра енглеска војска дпжи у својим рукама ро* вове у којмма се има два дана водила доста жива борба. Код Бајиа наша артиљс-рија је веома успешно тукла гру* писане аутомобилске тренове и машине за бацање мина. Заробили смо доста војника и запленила један миграћез. У Шзмпзњи на фроиту, који се протеже северозапздно од Перта, до северно од Босежура, заузелч смо од прилике три кило ^етра нелрајатељских ровова и заробили више стотина војника, међу којама пет официра. Одбили смо десет непријатељских против-напада. робобске борбе у уЈргени У Аргона код Фонтен о Мари порушили смо једну караулу и ровзве. Један немачки напад, који су били предузели најмање три батаљона западно од Бувреја био је веома јак. Ма смо га одбили и накела непријатељу велике губитке и заробили војника. У шумг Маланкур заузели смо неке рововг. У шуми Лепретр отели ско неколико непријатељских караула. лажу Гупротно тврђењу у немачком коминикеу нисмо изгубили ни један ров код пољског добра Сидеш. На прогив запленили смо једну машину за бацање мина, два митраљеза и двадесет хиљада пушчаних метака. Уаокојенп Цепелпн БЕРЛИН, 5. фебр. — „Волфова АгенциЦ*! јавља, да је цепеј.:ш Ц 3, који је вршио извиђање био принуђен да се спусти на земљу услед буре и што му једзн од мотора није ф/нкционисао. Ваздушна је лађа пропала, али послуга је спашсна.

замишљено. Старијидруг ста* раше се дг прикрије душевну забуну, јер се сам од себе стиђаше. — Сећам се, било је то лре десетину година, отпоче млађи погле дужег ћутања, када сио били најинтимнији друговн у школи. Становали смо баш и у истој улици С....у. Много смо и многј пута из једног чанка ручали, у једној постаљн спавалм; другим речима: једним животом живели. Ах, како је то еамо дивна успомена, како је то био Је динствеи пример другарске љуб*ви и слоге. Не зиам дал’ се сећаш, ал’ ја као да је јуче намтим, када се сви вс* купимо код твоје куће н тиоја стара—мајка првча еам ц прича по сву ноћ о које чему. Како иас је згносала днвиим цричаиа о Србшјанцчма, који су исиод Саве н Дунава, и о њахопом чувеном јуиаштву и слози. Нарочито иам је исти-

цала, да не треба да заборавимо да смо и ми од српсхе крви и порода, да смо синови оног малог и племенигог народа, кога његови непријатељч нззивају разбојнччком дру* жином и крвницима некултурним. „Доцнаје си ти оташао у Буд»м ка усавршавању своје науке, а ја сам и даље остао у нашој малој варошици, да тужим и очајавам за изгубљеним другом и његовом љубавгу. Прошл^ су многи меСеци и године, многе патње и терети. И једва једашпут ми смо се састали онда, када нас је позвада она зеиља у којој смо живели дс својнм невиним мачевмма бранимо њеиу част н њеие иатересе. И ето! Ми стари другови и првјатељи опет смј се срели, опет нидели и познали... -— И њ ш <н да се боримо противу онога, кога смо иекад љубнли, противу омих,

које смо за рођене сматралп и некад само добра о њчма желети могли! додаде одушев љено стари оберлајтнант. Млађем лајтнангу се очл отворише. Занешен аоглед продиро му је до саме душе старијега друга, и он га је непоммчно и зачуђено гледао. Уллашен самим изразом лица лајтнантовог, оберлајтнантбр зо, плашсћи се, додаде: — Немој ме колега сматрати за ивд.јицу или бунтовника; опрости мојим речима као другу; ја говорим само оно што је већ некад бидо. Лајтнаит при тнм речима клону. Уадах му задрхте ка усиицама и он сп/сти хладан поглед к’ земљи. Изгледа, да се тим речима није надао. „Ах, мншљаше, зар иједно српско срце може тако тупо осећати и тако равнодушно остати, као срце мога најбољег друI а! Боже, шга л’ он миспи! Кад бих прозрео његове и-

скрене мисаи и осећања, много би и премного и мени и њему. Јадник, можда осећа и мисли што\и ја, али стрепи, да га не изневерим и не издам, као што би и ја мислити имао разлог?!. — Кога јј 1 мислим сматрати за издаЈника!, Зар друга, брата, најбољег прзјатеља... Ах! викну озлојеђен лајтнант и лупи н^гом о под, — Па мене — Србина! до даде стрепећн ста^ији. — Зар Србина — брата Србина?? — ?... — Никада, ох никада! Пре ће гром пасти из ведра неба, мего ћу ја то учинати. Знаш ли?... , Оии се згледаше — Брале! Пружи српску руку, пружи храбри јуначе! — Нека нам је сретна света земља, противу које смо устали и иека нас њен свети благослов прати, а ми јсј се

заклињемо да ћемо јој се одужити достојно и молпти је за опроштај, јер смо грешни. 14 добра мати опростиће нам сигурно!... Руковаше се и пољубише се, обазривши се преоходно, да их ко не мотри. — Дакле на посао обазриво! Треба пребродити преко смрти да би се дошло до златне слободе, која нас очекује у старој отаџбини. — Сасвим, сзмо када ћемо? — Ноћас, када ови безазленицн буду поепали. — Лепо, буди спреман, ја ћу те чекати код оног шибљака, па ће мо одатле густаром на сусрет српској војсци, која тамо, иза оних огранака некуд, на тој страни логорује. — Освитак првог божијег дана, ваљда ће нас затећи у орвом братсксм загрљају српских витезовЈ. Ох.. Боже! — Ваљда!.. А сад збогом! Свак на своју страну!