Стража

Број 40

БЕОГРАД ПОНЕДЕЉАК 9 ФЕБРУАРА 1915.

Година V

Стан Редакцаје и Админ.: Космајска ул. 6р. 28.

Огласв се двју у Адмнн. Цена утврђена. ^еалаћепа се писма не при•вају. — Рукописи се не не враћају. Оасма, рукописе, новац и *ве остало што се односп за лист, слати власчаштву листа.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ.. 1092

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА Изл-31' СВ8КИ дан у 6 Ч ППР ППИН-,

Адреса ва телеграме: „СТРАЖА" - БЕОГРАД Претплата за Србвју на пашти: иа годину . . . Д»н. 12. шест месеци „ 5.„ три месеца . „ 3.„ један месец . „ I.Претплата за иностранств » на пашти: на годину . . .Дии. 30.„ шест месеци „ 15. „ трп м»сеца . „ 7.5г — С

ТЕЛЕФОН ШТАМГ1АРИЈЕ 1092

Оружје за Арбанију ^Густрф скабдсбг Арбахију са оружјем в куквцајок РИМ, 7. фебруара У овдашњим дипломатским круговима изазвала јеживо интересовање изјава руског посланика, да је у последњем арнаутском упаду у српску територију учествовала Аустрија и да су њени официри руковали упадом. Руски посланик је такође изјавио да је сазнао из владајућих извора, да је Аустрија снабдела Арнауте са 10.000 иушака маузерова система, и са неколико пољских топова. Пре но што су Аонаути хтели учинити упад аусгријски посланик у Риму, напустио је Рим и под видом да путује за Беч, он је отшутовао за Драч, где је са Есадом држао конференције, нудећи му богате поклоне, ако пристане да и он са својим присталицама узме учешћа у упаду. Но Есад га је одбио а одмах после овога на два дана дошло је до упада.

Конфликт због забране извоза оане из Угарске. Неза овољство у Угарској. - Допис „Стражи“ БУКУРЕШТ, 5. фсбр.

II. Међутим, од пре неколико година и сами м»ђарски вели каши увидели су куда такав начин борбе води. Дајући им полагичке слободе, к је је у осталом Беч могао сва^ог тренутка д? суспендује, Аустрија је Угарску све више економ ски робила. И кгда је борба до 5ила нову н лу, и икаче затегнуте жице још се јаче за тегле. У почетку рата односи су се мало побољшали, али пре извесног времена, када је вр ховва команда почела да реквирира храну, и кад је иста свом жестином почелз да се в ши у Угарској угарска влада је издала наредбу, којом забрањује из земље извоз хра не па чак и за Аустрнју. Из међу Беча и Пеште дошло је после ове каредбе до сукоба,

али угарска рлгда кије попустила. Она је и дгље остг 1 а при своме ранијем донешекрм решењу. И тако сада за војне потребе храна се већим де лом врши у Аустрији иако је угарска житница монархије. Поводом овога донео је „Френденблат" срганбившег министра иностраних дела гра> фа Берхтолва уводни чланак у коме се оштро замера У гарској влади, да она довољ но не схваћа дужност преиа земљи, као и време у коме се монархија данас налази. Одмах по објави забране бечка се влада сбратила Г1ешти једним оштрпм актом, у коме је протестовала против те наредбе изјављујући, да Угарска као саставии део мо нархије нема права да издаје наредбе и да забрањује извоз. На ово је грзф Тиса од

говорио, да је Угарска на о< снову нагодбе од 1867 год потпуно самостална у свгјнм унутрашњим питањима, и шре ма томе она је потпуноуправу кад је вздала наредбу о забрани извозз. СемтогаТиса је у име Угзрске владе изјави Бечу, да ће Угарска давати хране само за оме пу кове, који су формирани из Угарских држгвљ на. Овакав одговор изазвао је у Бечу запрепашћење, јер му се н тсу надали, бар не овак вим какав је дошао. После министарске седнице, која је поводом одговора сазвана и одржана под председнишвом самога цара, који у последње време услед пораза на воји' шту никуда не излази и ретко узима учешћа у јгвнчмпо* словима, позван је Тиса у Беч на одговор. Али он није дошао — извинио се бо< лешћу. Услед овога између Беча и Пеште још је јаче отворен јаз. Угарски политичари нај. зад су дошли на оно гледиште, којем су пре тр лдесет и више година гредили нгр >д-

носни посланици а збсг чега су их гонмли и терали у затморе из којих се илн нису враћали или су излазмли злм — душевно утучени. Борба ко]а се данас води |?змеђу Пешге и беча знача:иа је и нема сумње да ће она бити један од најглавнијих фактзра да се ова војнз што пре приведе крају. Немачка је већ на путу да исцрпе сву храну што ју је имала. Ау* стрија такође; међутим Угарска на коју су се и једна и друга паслањање одбија да их она снабдевз раном. И тако ће 'у најкраћој будућности и Аустрија и Не мачка морзти да ликвидирају са својом упорн^шћу и да при/е мир онакав какав им буде Споразум диктовао.

КРОЗ ШИБУ — Један несрбин. Командир једне пољске болнице шумадиске ди <изије, по народности Чех, ..оји то у осталом никада и не крије нити је то ко од њега захте*|

вао, т 'лико је -ристрасаи у сврјству командира јежне срике болнице, да је то за сваку осуду. Тај је човек оберучке прихватло аустр ске рањеннке, пзрочито Чехе; негов»о нх и пазио толико, да је нашим рањеницима крв на очи иаилазила. Српске рањенике много пута није хтео поевијати и називао их јавно свињама! (Због таквог понашзњз у Тополи оитужен је и Краљевићу Ђорђу). Собом је водио жену, и за себе и њу реквирирао кола на федерима, за које је подносио извешће вишим војним властима, да их држи за тешке рањенике и сфицире (???) Због његовог небрежења сахрањивани су у Аранђеловцу људи без икаквих података. Једна ком* рска кола тапапир је државним ћебад аи прр-вооио у формални „шлафр" за себе и госпођу; а болничари су му се сви иоболели због хрђавог времена и зг то, што им се нигде за у■ ,цо биваковање није старао. Требовани бисквити какао