Стража
Воој 42
/
СТР/ЖА
с. удг 3
Одговор је кратак и јасан. Председник и сстала господа имају фијакере и на њнма одлазе и долазе кући, аосгало грађанство нека ломи вратове у мраку. Бугарш) декарк Констатујемо факт да у овоме рату, све судржавепо слале своје лекаре, само браћа Бугари ни:у нашли за сходно да помогну (војој боаћи Словенимз, а у балкзнском рату дизали су вашарску ларму противу ческих лекар?, која су и њима и нама помзгалн. Ми за сад бележимо ово количо да се не заборави. Ф Сзет. Недељновић Прекјуче, 8 св. м цз г;реминуо ]е напраско Свет. Недељковић, маш. инжињер и пенз^внисани помоћ. дирек. с. Д Ж. Бог да му душу п]ости, Лула ц 204 годикз У борби наГ\беревцу, срп. ски каплар Радисав Ђорђе вић де^овођа ( кружног Одбора окр. ваљевсчог, заробно је једвог Чеха аустријског војника. Тај Чех у знак сећања п клонио иу је лулу, на којој других урезанкх у краса стоји и годича 1710 кад је она из фабрике изашла. Заиста ретка антика ове 1 врсте. Важко за скромашне кладиИе Тражи се вредан, поштен и бистар младвћ са села од 17 до 18 година да слуша на једноме пољсксме имању на крај Београда дзњу а у вече од 6 до 8 чзсова да иде у школу. Осигурано му је за 2 и по године да изучи четири разреда гимназије, ако је свршио основну школу. Имаћз све што му трсба за живот и за школу беспоатно као награду за днсвни рад. Упитаги кафгџију код „Космаја“ ^ Нз сироткњског реона Старешине сиротињских реона послали су већ спискове економату општиие београдске, оних породица које, према најновијој одлуци одборСке седн^це имају да приме
још један метар дрвз. Чим се буду ови послови свршила реони ће нзкнадно објавити кад треба да дођу та лица да приме упутнице за дрва. Парастое Породица пок. Симе Гли горијевића, овд. рентијера даваће му у суботу 14 овог месеца полугоаишњи гарастос на Новом Гробљу у 10 часова пре подне. из!т — Са пагреба Стојана НовакавиКа. НИШ, 5. фсбр. У малој улвчнћн, званој Дечанска а у кућн свештеника г. Јаика Јовавовића, испу тио је своју плеиенату и српску душу врла V неуморнв национални радвик, велики срлски књижевник и државник као и реформатор основне наставе Стојан Новаковић ок 8 часовз изјутра. Блажено - почивши Стојан пошто је устао и доручксвао, сео је да чита „Новости* 4 , и, у тренутку кад је почео да чита издахнуо је. Кадје послуга ушла, имала је шта видети. Одмзх су изрестили ње говог сина Милету, који је у другој соби био, овај је сав узбуђен утрчао у с бу где је његов мили отац већ мртав био. Председник министарства г. Никола Пашаћ, чим је чуо зт смрт Стојанову, одмах је дошао, а тако исто и сви ми нистри као и мчгрополит са владиком. Влада је решила да се о државнрм тцошк/ сахрани и 5-ог овог месеца око 2 чзса
цо подне кренула се пратња по утврђеном распореду канцеларије председниаа министарства. За колима је ишла покојникова породица, за њом аредседник владе са мчнистри ма, дипломатски кор, народни посланици и готово цео Ниш. На пратњи је учествовала и војска са војном музаком. За врем» пратње све су радње биле затворене. У цркви ј“ опелу присуствовао и Њгг. Кр. Вчсоч. Престолонаслгдник Александар. После опела у име цркве опростио се са покојником Њ. В. Преосвештенсгво Мигрополпт, од стрзне владе г. Љуба Јовановић, мин, унутр. делз, а од стране Научне А кадемије г. Алексаидчр Белић. Пред црквом у име напредне стран е опростио се г. Воја Маринковић, мин. народне при вреде. Најбољи је утисак оставио говор г. Белића. Покојни Новаковић привремено је сахрањен у Јнишком гробљу, зато и није било ни каквих венаца сеи Народне Скупштине, напредне странке и општине нишке. Седи држ;вник среминуо је у 73 ој години старг сти, изван своје куће. Остао је жзлостан што кије могао да види очима Уједињење Васцелог Срп ског Нзрода, на коме је још из рзне мл-здоста радао. Ои се је и ка > Србин и као лолитичар и као књижевчик потпуно одужио својој з-мљи и народу. зато је заслужио да му сва из дубине душе пожетимо: „Лзка му српска земља и мир пепелу његовом"! Тод. Костић учитељ.
|11 ЈШОГ 111
ИЗ СРПСКО-АУСТРИСКОГ РАТА 10
На мргодћои доратастом вранцу, који је високо издизао сеоју лепу главу и тресао гривом јаше командир ове по> ворке. За њим на про шсном одстојању јашу V р.(Онанси, се изи и трубачи, за овима се продужила батериЈа а за њом комора носећи у својим коли мз фураж за ст. ку и намрр
нице за војни е за неколико дзна. Идући кривудавим путем који је сав обрастао у шибљу и лепим воћњацима, на једанпут се у даљини појава једна сура, до кебеса висока силуета која у овој полутами изгледа господар целе околине. То је торањ т пничке црк
често м зже се видети где бле> дог и жалосног лица корача крагујевачким корзом својим послом...
„ВАСНРЕСЕЊЕ“ Крагујевац, 7-11-1915. г. Синоћ је овде у иозоришту дават комад „Васкресење* Драма у 5 чинова. Руски комад, па је и све у н»ему руско; само шго у њему не видесмо много што шта, што се в»ђа и по светским оозорницама. Али за нас, па ланчане, доста је и ово: комад је пун поуке и искуства, за нашу женску младеж. ГлЕвне улоге су биле у рукама г ђице Топаловићеве (Катарина — „Каћа“ собарица) и г. Геца (Каез Диматрије Некљудов) Игра г-ђице Т шаловићеве је овога вечера била савр
шена. Она је ове представе била, чини нам се, и сама собом задовољна; јер је са вољом играла Њен је костим у свима појавама био веома укусан, и савремен добу, у коме се је драма одигр/в Г ђииа је врло лепа појавч на позорници, и према схватању св >јих улога, достој. а је кћи, — ветерана Павловића. И њена стари;. сестра није рђава глтмица Г. Гец је такође играо своју улогу одлично, премда му благо примећујемо, да игра са што више осећаја, и гипкости. И остала господа су играли лепо овога вечерз, тако, даје публика може се рећи, отиш ла Са представе зздовољна. Стари г. Рисантг>јевкћ, тип старо -вексвног Урзуса из Нероновога доба, такође није на одмет овоме позоришту. Декораиије су биле, најблаже да речемо, снрг.тињске, Препоручили би Упрззи, да
избегава стаељање у репертоар, лица, кпја не играју на [бини. А такође ба Улрава у чинила добро, да сваке пред ставе одређује по једнога свог рдаиа, који не игра, да одрред, у публици, кад се већ >д наше интелигенције н?ђ људи, збсг чијег комо >рт »а не може да се чује гсвор са позорнице. Ичачеје излишно посећавати позо риште. Кот два Управника, то не би треб. ло да се деси, никада, О.
Рашха пошша Најучтизије умољзвам свакога ко би ма шта знао о моме мужу Петру Димитријевићу, редову 3 чете 2. бат. .16 пука 1 позива да ме извгсти на адресу: ДаницаДимитријевић, Драгачевска бр. 19. ] Београд — зашта ћу му бити вечито благодарна.
ве који је својом висином над висио целу околину и који са својим позлаћеним крстом дере облаке. титра се са ветровима и пркоси олујама. То је липничка црква, докле ми имамо да идемо и, где ће нам бити положај. Пошто наместисмо топове аа положај, раззиех шатор у једној дивној рупи позади своје хаубице. Мирис цвећа, свежина ваздуха и тупо шуштање буковог листа помешано са језовитим гласом једне буљине благодетно утицаху на мене и ја се за кратко време претворчх чак на деветом небу предадох се у загрљај морфеју — заспао сам. 24 августа опијен овом све жином и мирисом спавао сам дуго, иробудно сам се тек око 7 часовз пзјутра. Пошто се умих и помолих богу, одох у кафзну која је одизх поред друм а , да попијем кафу. Гасда ове кафане јесте војни обвезник и аалази се у рзту, а газдарица млада лепа женска пуна милосрђа и веома „дарежљива" пошго ми донесе кафу, да би ми створила што више пријатности седе крај мене и отпоче разговор. Разговарали смо дуго; кафз је већ попијена па и једна
„љута“ па и друга, док ће ми она рећи да, у мом лицу чисто гледа лик свога мужа. Исте — вели — очи, исто чело исто све! Папослетку ноче да се жали на Швабе како су јој разбацали ствари и да су доста и однели, за тим ме у> веде у собу да ми покаже свој намештај кога Швабе нису моглн однети!... Кад смо изашли из собе у кафани затекосмо Ђурђа Панића редовног муштерију ове кафане. Ђурђе је врло крупна људина, стар и врло добар човек. Имовно му је стање може се без претеривања рећи одлично али од кзд су му два сина псгинула у рату он се одао пићу, и сад га можеш увек вид с .ти еамо пијаног. И ако је увек пијан, нарав му је сасвим добра а понашање мирно Никога не дира, никога не задева, са никим се не свађа. али је увек пун шала. По неки пут као из небуха викне и то из шале, али тако да се пелакафана трес? „долегаће!* Попил јсш једну кафу и једну љуту са којима ме је газдзрица почастзовала па се онда опростих и пошто јој од срца захвалих на част, одох топозима где се предадох опет нзслали ове лепе природе.
ПаСЛЕДЊЕ ВЕСТИ За Србију — Наш извештај —
СОЛУН, 9 фебруара. — Енгдеека шаље преко Солуна 600 вагона брашна и 80 аутомобила аа Србиј/. Тај се транспсрт оч кује у скором времеиу. 5ап1:ја§о Зрчка I ){ем4чк| — Нови немачки послаеик у Атики — Наш извештај СОЛУН, 9. фебруара. — 20. ов. мес. (по новом) стигао је у Атину г. Бирнбах, новонаименовани немачки посланик у Ативи. 5ап1ја§о СлободХ! зоха у Содуху — Наш извештај СОЛУН, 9. фебруара. — Мчнистар финансија спрема један нов указ о слободној зони. Магацина за робу биће стар* магацини царинаонице са додагком јсш једнога спрата, који ће коштати око 300 000 динара. Директор слободне зоне биће г. Ксантос, садашњи директор царинарнипе. 5ап1ја§о Хзјзер Џмш оболео — Наш и штај СОЛУН, 10 фебруара - По једној вести из Копенхзгена цар Виљјм је опасно оболео од запаљења грла. 5ап1ја§;о Хомок Србпјп — Наш извештај СОЈ1УН, 10 фебруара. — Атинска „Естија" саопштава, Да се у целој Грчкој припрема и друга, група грчких лека* рз, која ће ускоро чс ћи за Србију. Нова грчка масиЈа биће потпуно снабдевена материјалом и свима потребама, и инсталираће своју болницу у једној већој вароши Србчје. 5ап1ја§о. ђугарскп зајам — Н-аш извештај. СОФИјА, 10 фебруара. — Овамо је приспео изванредни посланик парисксг „Тача“ Фридрих Жени. У овдашњим политачким круговима кружч в:ст, да је он допутовао да се тачно обавести, у колико одговара ист.лни вест, да је зајам бугарски, ззкључен у Берлину политичке приооде. Одмах по своме доласку г. Жени је пссетио мини тра финансија г. Тончева, у његовом кабинету и са њиме је имао подужи разговор. — Борко. —