Стража
Број 57
БЕОГРАД ЧЕТВРТАК Г6 ФЕБРУАРА 1915
Гоцниа V
р< И1
Ц
а, >с И(
Стан Ре^аиције и Ад»чи.: Космајска ул. бр. 22.
Сгласв се дају у Адмиа. Цена утврђена. П^плаћена се пасма ке приЈ*ју. — Рукописи се не ие враћају. Цнсна, рукописе, ковац п •ма остало што се одиаси лвст, слати класнлштоу листа.
Адреса за телеграме: ,СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплата за Србију на пошти: В 1 годину . • . Дин. 12,, шест месеци , 5,, три месеца . , 2.„ једаи месец . „ 1,Претплата аа киосис(ланст» на пошти: на годину . . дви. 3<).„ шест мес.еци . „ 1 *>. , три м*сеца . „ 7.5®
СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШ ЉГЊ а - ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ.. 1092 ИЗЛЗЗИ СВ8кИ ДЗИ у б ч, пре ПО>лН> . ТЕЛС.ФОН ШТАМПлРИФ 1092
Русија и Румунија Ј^уско-руиукска угобор о учешку Румукајс у гкцојв
БУКУРЕШТ 25 фебр. ..Вииторул ' сззнаје кз дипломзтских извора, да се између Румуније и Руси|е воде преговори о учешћ;/ Руууније у зкцију, Тако Румунија тражи: I. Да јој се осигурају интересиу Дарданелима. 2. Да јој се да Трансилванија; 3. Да се Бесарабијским Румунима да аутономија; 4. Да јој се уступи Варна и Русе. Са своје стране Румунија се обавезује да: 1. Испрати 150.000 војника против Аустро-Угарске; 2. Да прекине преговоре са Италијом и Бугарском; 3. Да у случају акције Бугарске у Македонији, да Србији помоћ од 200 хк г! ^да зојника; и 4. да Русији уступе једно пристаниште на Ду ■ зу.
[
Почето 6 фебрулра, 9 је насазвљено, а после кеколико дана — 13 фе'руара бомбар1 довање Дарданела пок зало јс сјајаи успег: четири нај! ваи<ни]а и најјача утврђења, која штнте пут за Ц риград, иотпуно су рззорена а бате рије њихове за увек ућугкане. Акција у Дардзнелима сд великог је политсчког а и од стратегијског значаја по Спо> разум, и ззто он не жалсћи жртве ни у крви ни у новц^ удвостручио је снагу да дође до пиља. Јер, падом мореуза неизбежан је и пзд Царигра да, а тиме Споразум добија много. Прво, падом Царигра да улога Турске би билз равна улози јевног безопасног лудака; друго, добило би се више гарзнтија, да ће Бугар Ска мироватн и да неће нод притиском Берлина ида Беча ући у кгкву акцију против Србије а треће, а што је и најглаввије успоставио би се слободан саобраћај између Црног и Средоземног Мора. Предузеће тешко, скоачано са огромнвм жртвама а. и пре> ма општим интересима ни штавно, Према најновијимде пешама еиглеско • франпуска
флота под комзндом екглеског адмиоала успела је да уђе дубоко у моцеуз и непрекидно руши и ништиједну по јеану тврђаву мскрцавају ћи истовремено пешадиске одреде иа копно. Таквим ра дом, фсота ус ешно чисти простор и на суву и на води и крчи пут ка Цариграду. Пад првих четири утврђења изазвало је панику у Цјриграда јер осталг 9 утврђењз, од ко]их је још неколико по рушена немају ни изблиза ону нредност к отпсрну уоћ, коју су имааа сна прва четиои. И зато су у Цариграду пг.тпуно изгубили глзву и спреиили чамац за спасавање, да би допловили до обале сигурности. Двор је већ нгпустио Заатан Рог, а кроз л н два њему ће следовати н остала државна надлештва. и сви они који су увуклн Турску усву врзтсломиу авантуру. И тако се Турска губи, и тоне као жртва сопственог лудила. Осуђена пре изаеснмг времена као жнва легација сваког прогрсса и сваког моралног принцина, могла је још да првдужи своју ругоб ну егзистенцију. Међутим,
успротивила се је својој соп ственој судбини и са неликом лозом безобзирношћу улетела је у нову авантуру, која јој ето сада ломи врат. Да нас јој врше опстанка нема. Хтела не хтела она мора из Евроле, и ко зна да ли ће наћи опстанка у Азијн. Гоњена стопу^по стопу, не о стављају за ссбом, међу ру шевииама које је нагомнла вала годинама, ни једног клмичка, она данас траје своје последње дане. дск једног дана полу месеи, који је ве ковима сијао, не зађе једном за свагда.
Епиграм „Против тифуса* — вети једаи, Употребљуј „нафтзлина" „Ја се брате“ вели други „Чувам, пијућ црна вина. Ђока.
КРОЗ ШИБУ
- Иа
Један рањеник — варедник, иначе у грађанству чиновник је/не београдске банке пише иам из једне резервне болни це, писмо из когј вадимо ове ретке, који најбоље илуструју сггње н морал у некојим на шим болницама. — У болници у којој лежим налгзи се поред наших рањеника и већи бр »ј рање-
вика — заробљеника. И као што вам је добро познато ' свакој болници нзлази се и приличан бро 1 милосрдмих се стара — б 'Лииччрки. И право да вам кажем ми рањеччци, који и на делу не само вч димо већ и осећамо њихов патриотизам. који их је довео овамо љутимо се а понеки пут у љугњи и згужвзмо взш лист. (а то чинимо и са оста лим) када поочитамо славопо.ку каквој малосрдној. Част изузетцама а. којих неоспорно има, гли в<ћина оних које су на себе метнуле крст милосрђа дошле су у болнвце јер су се ту бар склопиле у њихо ! вим љубавним авантурама. М^оги и многи рањеник не можс да добије ни чашу воде а камоли другу понуду. јер се дотична 6' ји да се не ззмери свсме симпатчјсру. Једгн сл.чај: Јетна милосрдна водила је љубавсајед ним рањеником, који је био мало презер-вио и по својој молби лежао код своје куће. При евакунсању требао је и Сн да напусти Београд, али га нису могли нигде да нађу. Међутим. ни шегова пријате љица, иије хт ла да иде са осталим болеснкцима и осталим особљем болнице. После овога свега, он је заробљен, а она се н дангс са њиме ревносно допасује. У име болесника — рање-
н-ЈКа молим вас да ово нотирате, г неп шравили се ово, н вам послати имена о8г ' ЧИЛРСОДНИХ . . . ваш Јован
у7р$>иска проблем Супвнна Арваинје ]е решена Уггедна атинскилист „Проин .“ пише о ариансксм проб* лему ово: „Срби су разбили Арнауте и натерапи их у дивље Оегство. То се и очекивало да ће бити са арзаутским хордзма, предвођеним Аустркјанцима и наоружанвм од стране Мла^отурска аустриским оруж]ем и муницијом, чим дођу у додир с херојском војском нзше савезнице. Аустријшца и Млздстурци су претпостављали дз ће сј Арнаугима, на тадајући Србе с леђа нео« бу.чланим и неорганизованим арнаугским хордама, псстићи очо што на фронту према Србима није могла постићи савремена војска Аустрије и Угарске. Пораз Арн*ута нека послужи за пример и поуку онима, који мисле да ће што пвстићи на Балкану, дргжећи и гурајући једам балкански народ противу другога. Албандја, наравн*, неће живета по свршетку данашњег рата. Грчка н Србија ће је међусобно поделитн, остављзјући