Стража

Стсан? 2

С т Р А Ж А

Број 57

Италији Авлону са околшном. Арнаутскг патриоте, дакле, у место да без сврхе и за рачун трећега пролевају своју крв и подносе узгман толвке жртве, боље би учанили да Отпочну преговоре са двема суседним сгвезннчкмм држа вама, са којима ће се, по при родној потреби, споразумети и од њих дсбити нека аутономнз права за очување своје националне егзистенције!*

— Где ће се ведетм едлучиа ветма иа ауетријеием БУКУРЕШТ, 25. феб. Довлачењу сае већшх транспорта аустри^ске војске у Буксвиоу овдашњи воји* кругови предгју нелику важиост. Један румунски војни стручњак мнсли да ово дсвлачење треба тумачити, жа аустријски главни штаб има намеру да у Буковини прими решавајуку битку. Сва јужна војска, сем једног дела ландштурма која је требала да оперише против Србнје на путу је за Буковану.

II11! — Аувтрнја јв ваљна да аанључн ■нр нсзаипсч, вд Нсвачке Лондонски дописник ,Ђорнале д’Итаакја" пише ив Лондона, да Аустршја спрема чамац за спасавање, да би што пре доплсвила до обале мира. Бечка дипломатија упутила је у Лоидон велики број својих мисионара, којв опрезно, али снстематски раде, на сон дирању зсмљишта за закључење сепаратног м«ра. Помињу се чак именк, места састгнака н дјни, — што значи да иису то обичне творевине Оптимиствчких фантазија. Од 1 јануара до даиас постдгиута је, безсумње, између Балплаца и Форејњ-сфиса извесиа вега Први голубови који су овде стигли са мгслиновом гранчицом. били су Маџарв. Они су већ од неког доба постали славнн са своје двосмислене мгре. Али нису ни најмање у-

спели, осим што су оставили утисак да аустрија чезне за закључењем мвра. У Вондону су нх одбвлк, јер нису иашли за сходно да се нрвме заступннштва хабзбуршке монархије која проиада. Обратнли су се Петрогрвду но нису ни тамо боље прошли. Мзло после почеше стизати у Ломдон ноне мисије из Ау строугарске; сае сами Чеси Хрвати, Словенци, Пољаци и т. д. који, под застгвом предентизма налазе отворенз врата званачммх каицеларија припремајући на тај начгн земљиште за жељени мир. Осим ошшх аустријских ди пломатских *ргица, које око Немзе рвју и облећу, Аустри]а је покушала и други начин солиднија: преко белгкјске краљице, чије је везе, «устркјским двором, н порекдо баварско, бечка днпломатијз хтела искористити. Али, како уверавају, и ти су покушаји пропали услед гпорног противљења краљ* Алберта. Нема ®аше су> ње дасуиз беча потекае звгннчне жеље за миром, о ч?му је н Ршм заце/,о мзвештеи, и да је Аустрвја расаоложсна да закључи мир негашисно «д Немачке. ЛОНДОН, 23 ф«бр. ,Дели Телеграф" јавља из Вашингтона, да г. Бријан и службенм кругоши изгледају задовољни пријатељским тоиом немачке ноте кјо одгово ром. Не мислн се, да ће Еи глеска усшојати с*е предлс ге Немачке, ну и ако би усвојила ма и један део, та околност могла би довести до но тоњих преговора. ђгхкеш у част Србпје ЛОНДОН, 24. фебр. Синоћ, на једном банкету прирећеном у часг Србије на коме су присуствовалн нотабвлитети високог лондошског друатва председшик је у свом говору ода* част Србнји, на-

^ЕЛјТОН

МиодрагЉ. Илић КРВАВИ СШШК — Догађај ив р*та 1914. год. Мрачна јесења исћ. Из сурнх облака сипнла је хладна ситна кг.ша, која човека до косткју овлажи. Већ неколико дана она тако аада и земљу јако влажи стшарајући ве* лике баре. Кроз мочарну моравску долину хуктао је војни воз носећи са собом прекаљене ратнике на крвдво разбојиште У простим хладнам вагонима војиици седе с пу« шком поред себе разгошарајући о појединнм догађајима из свога ратног живота. Кат кад неки вапева, а остали га прате, или се шахори смеху след неког испршчаног шаљшвог догађаја. За неко време у хладнам

вагонима ззвлада тишина, коју једино што прекидаше наиз< менична лупа вагонских точкова, Киша је још једнако па дала и капљице су падзјући монотоно ударале ва кров од взгона Сем тога по каткад дуие ветар и силко удзрн бокове воза, те услед тога човеку још хладвијг дође. Некш воЈг.ица у другом кр?ју ваго< на од-чвио су заспали и отег нуто хрчу. Неки се опет про< гежу дижући руке у вис и зевају. Ту тишину, управо ћутање, прекиде једаи војник, који је седео у углу вагона на своме ранцу и наслоншо се на пушку. На сивој шзјкачн стајала му је кокарда са грбом, што га је одавало за четника. — Е. хвћете ли да ме слу* шате да вам нспрнчам једну □рипошетку? — Хоћемо, рече један од војника и свш се ућуташе, ■наче је досадио ћутатн.

рочнто наглашујући, да је Србшја исмунила :вој задатак у делу савезника. Да је Србија у почетку подлегла сили аустриској, река« је беседник, срећа савезницима не бш бнла тако благонаклона. Беседшнк је дедао, да има места веровати, да с« на заузеће Цари града неће дуго чекатм и да ће то бити кр-->ј турском господарству у Европи.

ШЦЕ Жвне на Сиедеревснои Ђериу Поводом тога, што је )уче ирви пут б<*ограпски водовод

поорадио и на Смедеревском Ђерму, жене су приредиле баагетувиду журфнкса. Банкет је шочео после подне а до подне су напунмли водом све судове: парионнце, каде, лонце, каце и бгкраче за сваки случај злу не тоебало. По подне су на банкету односно журу уз добро вино напијале здравицу водоводу у чију се част и пило. Кад је вннце ударило у лице, почеле су да грде управника водовода шго их је довео дотле да морају да се напију.

Ииаштај скувштмнгке знкетв Скупштиискв анкетни ^одбор раздао је сввма народиим посланмцвма по један изве штзј о несавесној лиферација опангка. Из извештаја се види да су угледне трговачке куће компрожитоване овом лифграшијом. У првој седници Народне Скуиштине покренуће се и ова шкакљива афера.

Диш Ш ЧШЦ ИЗ СРПСКО-АУСТРИСКОГ РАТА 20

6 октомбар. Данас је п.поручиик Божидар Мчленковнћ са Љубнсавом Обрздовићем н Радова. ом Николчић>м отишао у пешачке ргвове одакле је корегирао наша зрна и уврављзо ватром. Овом смо прнлвком нзбацили 9 зрна и до нсге нотуклн једну протнвншчку багсрију брдских хаубица, два смо им топа са свим демонтмрали. 8 октомбар. Нема ничега значајииЈег сем што се пеша ци чаркају аз ровова. 10 октомбар Донесе нам ридосну вест о поразу аустроиемачке војске на целом фронту према Русији. Не знам како је ова вест утнцала на он. у позаднни и на грађапство у унутрашњости, али нас борце кно да суице свом гвајом благошћу огреја. Чак и они која су се осећали слаби и клоиулн, запоји их ова вест вајспасоноинијсм медицииом, помишљу на победу и надом у будућност и од једном се осетвше здравн, чали и лаки. Песми, кесељу и р|дос т и неиа крајз. 11 октомбар. Сунце греје, цоветарац твхо ћарлија. Нигде се пуцзњ не чује. Седим вред колибом и сосматовм оволжну; трлва увенула, гора обукла неко чудаов^то жуто одело и оставља утисак да јвднкује за мвнулим месецкма. Ветар тихо пири а пожутело

Четник се мало накашља, исправи се, па отпоче: — Догодило се то у Беогоаду за време Аустрпјанацз. Када су се наши повукли и напустилм Београд,, остао сам у њему ја и један мој ратии друг, који се звао Радивоје Ковачевић, о коме ћуја сада да вам причам. У први мах нисмо знали шта ћемо да ра двмо. Бежати нисмо могли, пошто смо обојица били ран»ени и то ја у ногу, а он у леву руку. Најзад ми он пред* ложи, да мдемо код његове веренице Љубнце, с којом се хтео ожеиити да није букнуо овај р*т. Ја како нисам имао ннког познатог у Београду и кеко ннсам нншта друго боље звао, прнстанем и мн нођемо. Та Љубана је имала само стару мајку н кад ми дођосмо онн нас дочекаше не може боље батн, Пошто су над претходво далн да једемо, а бнлн смо врло гладнв, они

лишће на дрвету шушти и иеким тајансгвеним гласом ша пуће: победа је ваша, јер је Бог са вама; правда ће вам номоћа јер се за њу борите! 14 октобар. Данас је Петковцан моје крсно име, па место да саи у св. цркви и на св. служби ја се кријем по рововчма и земуницзма од шрапнелских куглица које нам шаљу људи што се на жалост опет Србима називају Место да слушам св. песме л св. беседе; ја слушам пра сак иушака и грмљаву тоаова! Место да гледам сз. књи ге и св. нконе; ја гледам како се стотнне људских живота угзшују и ка<0 тисуће рање нвка пролаве кукзјућина горку судбвну што је та»о немилосрдна поема њима. Уши мн аочеше да зује, а кроз зујање јасно чујем један иепознаг глас: ала је нншга ван овај свет. 15 октомбар. Цео је се дан водвла счајма борба кодкомбвноване дивизкје а увече гре ђе 9 ти пук у нааад. Борба је била страшна злв краткога века јер се нашк немогавши да пређу преко препрека од бодљикове жвце врзтише на траг, и аа тим све се утиша.

Шшвд №< Гр§рШ \ Друга шрИп јв ||ДК ДК 0 ЈК 8 за еаввјгњб тт. ИН-Ч' II .. ■ ИЛ. ЈЦ.Х ..1ВИ и?<м показаше на тавану један склоњен кутак, где смо могли биги безбедни од Аустријаваца. Ту четиик застаде, накашља се, затим извади из џепа ка шињелу флашу са вином и нагне је да мало подмаже грло као што он рече, па иастави: — Али пре свега имам да вам нешто друго испричам. Радивоје је био родом нз Ба ната. Остао је рзио без мајке и имао је само оца, који је био пекар и који је наскоро после Радетовог одласка умро и једног брата, који је био старији од њега. Брата је јако волео и није се с њиме ннкако внлео, откад је прешао у Србнју. Отац је оба снна лао у школу, јер је по самом Себи внао иако се мучн радннчки сввт, па је волео да му синови булу господа. Алн се јелвога дана Рале споречка вбог нвчег са снном јелнога офицнра, којн је бпо Маџар,

1 - Стш В$еег>зкоги11 Прекјуче је у Адровцу, умро Стева Ј Веселинсвић, ректор Богословије Св. Саве. ПОЈОДШИ ЏП Јуче се вратио из Крагујевца министар унутрашњих дела. Он је у Крагујевцу носно Престолонаследаику на потвнс омањи полициски указ којим се нзвесни полицкски чиноаннии размештају по потреби службе. Из Пвште Позодом ж^лби београдскнх редакавја: да им се у појединим местима често краду илч нестају новине, београдска пошта упутила је пред ставчу Мин*стру Грађевина у којој се аредл*же г. министру: начин, како ће се вахети с новинама шиљати за унутрашњост да би се спречио нестанак новкна Крзјње је време ди се несавесноет казни а доаови похватају. 'Заб^ш г.реиое робе Према иаређењу Врховне Команде, од 25. ов. мес. неће се више прамати ради пре* носа, на жечезницама нор малног колосека, никаквз приватна роба. Зз Е1Ш2 батнкне Четврги свротињски реон увутно је Колу Милосрдних Сестара ачт којим умољава ову установу да она пошаље реону фула за две стотине парн чзрана, које бнреоараздас женама што примајупомоћ: да свака од оввх нзрзди

и нстуче га тако јако, да се тај Маџар наљути и запр?ти Рздетовом оцу, да ће убити Радета првом прнликом кад г» види, а у то време не беше баш необична ствар да један Маџар или Немац ни због чега убије Србина. Због тога Раде првога југра утече и не» опростив се са оцем и братом, које је јако водео. Било му је тек петнајест година кад аобеже из Аустрије и дође у Београд, Ту се погода код једног господина да послужује, а пвред тога учио је школу. Када је свршио гимназију, он оде у Трговачку Академнју, а овај га је рат затекао као трговачког помоћника у једној великој трговини. Пошто није рођен у Србнји и пошто нцје служио овде војску, он оде у четнике, јако огорчен на Аустријанце, а нарочвто на Маџаре, због којнх је морао оставити своје најмилвје и заборавити