Стража

Број 58

БЕОГРАДПРТАК 27 СЕБРУАРА 1915

Година V

Стаи Ре**хивЈс ■ Адаши.; Космајскн уж. 22. Огласи се двју ј А«ми. Ц«*а ут«р^««а.

'ЈЗДЛвћеиа севвсма «е мршк«ЈУ- — Рјгммиси се ве не »раћају.

Пвсма, ррковмсе, г.о %«ц и |ав осгвво што се одвоев ®а лист, слати влас«тмт«у лнста.

Адреса за телеграме: ,СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплата за Србгтју на пошти: на годину . ■ . Дин. 12,, мест месецн , 5., три месеца . , 3., једаи месец . , 1,Претплата аа ниосисЈаанств на ссштп: на годшну . . дшч. 30,, шест месеци . , 15,, три месеца . , 7.59

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИИЈЉЕЊЛ

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ.ж 1092 ИЗЛВЗН С 1 ШСИ ?аН у б Ч. Пре ПОДН^, ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

I!

н

Требао је да дсђе овај рат, па да се покаже сва морална каљуга нашиз трговацг, боље рећи крвопија народних; тре бала је да д<.ђе ова исполин ска бо ба нашег народ<% квји се лавовски бори противузаклетог непријатеља ср^ског племева, —па дасеутем мо менту појаве и обележе ситни болтаџиски елементи, који у слепој вохлепности за новцем својим еспапом уцењују а сво мало станс вништва које је по нужди остало ту. Требало је да падне хиљадзм жртача, добрих и лојзл них синовз ове наше напаће не земље, па дз се. јави на свет један читав сољет гуја и пијавица — што се зову трговци, који са мирном савешћу и по неком нарочитом „закопском^нраву, којеони у век гледају да изиграју, уцењују в пљачкају жене децу и браћу оних палих хе роја који су пали за спште добро наше отаџбине. Народна Скупштина донела је закон у смислу спречавања те ординарне пљачке, али, која вајда, кад ти трговци у место да гледају: како да се

улрављају по том закону они су већ см'слили клаузулу како ће тај корвсни закон /а се изигра. У место да се и сами потруде, те да норми рањем цена ублгже живот ва паћеног становништва они с та^миче у уцењивању, пљачкању, превари и св' му ономс чиме се служе кесароши и фа рисеји. А.устријанци су, за време аустриске окупације у Бео граду, једном наредбом дотерали све у потчљак. У року за 24 сата добили смо у целом Беогргду воду, осветлење и трамвгје! Леб смо плаћали 0,30 п. д. к-гр., месо, као обично, кафу 4 дин. кгр., шећер 1,20 кгр., гас 0,70 ит.д. Алв онда се знпло за ову девизу: ако уцвниш, опљачкаш наћи ћеш се одмах у ме сну команду! Одавде води пут нраво на вешала! И за такве уцењиваче и арамије вешала су била најбољи лек. Па и у Немачкој, тамо је во]иа вчаст реквирирала одмах у почетку рата, све што треба за асхрану становни штва, трговнима је платила

робу^ реквирирзним признаницпма ((атним банкамг) и пљачке је нестало. Нико се није бунио све је вшло као подмазано. Овде у Београду. поред на]боље по лициске власти, поред закона ч прописа, ус}ђује се једна фирма: БраНа С. Илић да и даље уцењује и пљачка. Е, то се зове дрскост и поквареност прве врсте! Пр?ма таквим арамијама треба бити бгздугпан. Београдско становништво у чинило би велике услуге, у првом реду себи, па за тим власти, кид би такве уцењиваче најближој власти са си гурним подацима достављало за казну. Наше је мишљење, да би најбоље било у цкљу спречавања све пљачке, кад би се овде и гвоздена и неумитна рука војне власти умешала те да олгкша рад полицијској власти, а полициска власт да их гсни безобзи]но

КРОЗ ШИБУ У нашој лепој шумадијској взроши, безбедност је испод уникума. Скупоћа на све стране. Грађани се жале начел нику на неке трговце што крију рсбу, или исту продају без обзира на постојећу таксу, начелство ни мукајст. А стнже с друге стране, да

наређује некзкве пописе без икакве судске сдлуке, код „Златне Руже", по жсљи ад вската без клијесата — Чеде главоње. Начелник и д?љ"? ћути, а његов ппмоћник, придржава треницо од бкне позсришне, свак< га вечера, загледзјући изблиза доњу позицију наших уметница. И, — воза се на фијакеру по вгроши. Епиграм С житст нам сада Јавња: „Тифус нагло да опада“.. — Јест', ал' пошто од тифуса Много, много њих настрада. Ђока.

]Ш1 — Нсиачна иопи Итапију да буде посредиик РИМ, 26. фсбр. У овдзшњим голитичким круговима кружи вест да је кнез Било, немачки посланик имаО т јну конференцију са Саландром и Сонином, да И талвја буде посредник за мир, између зараћених страна Као награду Било је обећао Ита лији знатне територијалне уступке у А. Угарској. После ове конференције, Било је био примљен код краља са којим је конфсрисао о истом питању.

№ 1 шши — Губптци Нешачн« и Аустрије Копезхашка .Политгжа' 1 доноси статистику губитзка, које је кемачка и зустријсга пндустрија претрпела за последња три мессца ратовања. Та*о по тим статистичким податцИ' ма Немгчка је индустријз у губитку за 7 милијарде фракакз, а ауттро. гзрсга са 6 милијарде. Од псчеткз, пак рзта, па до коецј фебруара (ло нов. стилу) пдустрија аусгронемачка V :убитку је са 32 мили;арде.

Машљење франдусне штанпе ПАРИЗ, 23. фебр. (поштом из Сслуна). — Сва парвска штзмпа исказује своје изненађење говодом остзвке Веницелгсове и сажаљева његов одлззак. „Тан" не верује, даћеГрч* ка допустити, да је неко одврати од улоге, коју јој је судбина доделила на истоку а још мање да ће се одрећи тако изнепада пријатељстава, која су запечатили традиција и толики заједнички прежављени догађаји. Ренесанс јели* низма и сувише је сјајан да