Стража

Стган? 2

С т Р А Ж А

Н>рој 58

би могао утонути у јсдну политику расулг, која би зр њ’ значила одрицзње прошлости и уништавање будућнвсти. „Журнал де Деба" износи, да владари Румуније и Грчке теже да жњу и ако нису по сејали. Будућност ће казати своју реч. „Матен“ држи, га ге у о вом случзју предпоставља јед на политика, која је гротивна Веницелссовим гл диштимз. У томе требз гледати последицу сувишне обазривости а не по родично срце Краљево. Мо гућно је, да Не нз одлука, које су довеле до повлачења Веницелосовог, произићи само извесно закашњење грчке акције. ,,Ехо де Пари“ вели: Извесно је, да је Немачка у по следње вр?ме вршила прнти Сак ради спречзвања Грчке, да се умеша у европски комфлик. „Фигаро" пише; Гест кра ља Константина не доноси нам разочгрење него тугу. Он чини утисак кзо да је изгуб љено нешто лепо, као да су Варвари рззбили какву грчку стату у. „Пти 11аризијен“ лржи, да је краљ Константин попустио нарочито сродничким везама С немачким царем. „Пти Журнал“ сматра 0 ст&вку Веницелосову као тренутни успех пропагзнде. која је без прекида и одмора вођена прстиву Тројног Споразума противно нрисно) мнсли Грчке, њенкм жељама, зах тевима и потребама. Сви листови износе, да грчка криза неће моћи имати никаквогутицај ј на побгднич ки марш савезнака у Цариград. а Тжа — Каран талмјанонаг пааланииа иа Порти. СОЛУН. Хавасова Агенција има вест из Рима, да је генерал Тасони, гувернер Триполгтаније јавио влади у Риму, да је у јужном дел> прованпнје до шло до сзбиљнех сукоба из међу в*јске и уст&ншка, које

предводе неколико турских! официра. У једном сукобу погинуо је мајор Мошер и неколиковојника. Услед овога влаааЦе наредила ч.воме посланику на Пор ти, да најенергичније проте* ствује против учешћа турских сфиц»ра у п буни.

С,а Нчдлежне стр^нс овлашћени смо да објавимо: дз ће путнички сапбраћај радати још до 3 »'арта закључко а од 3 марта д > 18 обуставља се због дезинфекцкје вагона Мгђутим, за тнх петнаест дана саобраћај ће радити само за најнужнију појну потребу и ПОШТУ.

Пп 18 |(И ШМ — -Ј- Д-р Нннола Раденновнћ Јос. једна жртва, још један ненакнадчви губитак. Јуче нам Је стигла тужна весг, да је у Метковићу, млади лекар, д-р Никола Ра енковић, срески лекар и сани тетски капетан II класе, брат Раденка Раденковића, овд. шт ампара, подлегао опасној бољци — пегавом тифусу. Пок. Николз, спада у ред нпших најбољих лекара. За сс бом је пставио жену и малог двогодишњег синчића. Бог нека му да рајско нјсеље, а породица наше сау чсшће. ф Павле Ракић жандармсриски наредник М ђу осталим жртвама ксје подлегоше опакој болести пегавог тифуса, подлегго је јуче и жакд. наредник Павле Ракић, дугогодишњи старешина жандарма кварта теразиског. Приликом евакуисања Београдз, покојнсм Павлу оста* ла је породица била у Београду. Забринуг за својом сетном и нејаком децои Павле је први од свих жандарма ступао у борачку јединицу и као в'дник 7. пука 3 позива нзаржао еве борбе при заузчмању Београда и поносито дошао код своје деце у Бе« оград.

За храбро држање у р*ту предложен је био за официра, али недочекав да обуче официрску униформу подлеже несретној болеети. Мкр пепелу његовсм

СКИЦЕ - „Иодермм" клгзцени Како јс месии државни Сре д? шни Одбор прописао ценов ник за све продајне артикле, то су многи гроснсти одмах сву робу ИЗВ 7 КЛИ из својих магацина и трачспортовали је у унутргшњост. По неки од ових су је само извукли из маг&ц-жа и при крили их негде на другсм месту. се рззгсварају два вој на обвезника, код Милиши Неве циг'ане и једааћерећк — Видиш у овој циглани има доста скричене робе од Милишића и нико не заа ла ту робе има. За го би треба« ло да се јави полицији! — Знам али у закону о помоћа н^нољнима у рату нигде не стоји написано да се и ови „модерни" магацини могу прегледати, јер то су тајни магацини и кад би се отвј рили, сунчеви зраци ба уква' рила ро!у. А за сунчеве зраке није преавиђен цгновиик нити ма какав правилник Сре дишног Одбора!

||№Ш N Тражшз рввкмра Адмкнистрација нашег листа потресна су два поштена ревизора, и то : 1) . За Аоанђеловап; 2) . За Приштину. За услове и остало обра тити се адмннистрацчји нашег листа. Кзшин читаоцш у Аргнђеловцу Данашњи број. нашег листа шаљемо последњи пут Који Јанковићу рев. ноеина, јер се показао скроз неса весан. Молимо наше многобројне чптаоце, ла се претрпе за не колико дана, дмх не нађемо другог ревизора.

Протнву шчкаиа Полиписка власт почелж је да гони гросисте и у претраживању њиховвх магацина, нашло се много робе,. која се данас врло скупо продаје. Управа вароши има већ неколико реферата по којима се доставл»а|у извесни гроси сти за казну због прикривања најнужаијих животких намирница. Судекн уквз У ипнистарству правде рада се на припремању писарског указа, којим ће бати попуњена сва она меета. оних писара који се налазе на в )јн&ј дужности. Нз цврвнарнкцв Царинење робе на београдској царннарници на Сави нрши се непрекидно сзаког дгна. Робе има још врло мпого за царинење, те према томе царннење не може се завршити одмах као што су то донели неки листови. Из Пореека Улрввв Пореска Управа тражила је од Врховне Команде: да се београдскн порезници ослободе војне дужности и упуте нз рад у београдско пореско оделење због т га, што је сад у пореском оделгњу београдском врло мали број чииовника и онл нису у могућкос?и да отправљају све послове. Иј (ухбшог Суда Њ В. П{)еосвештенство Ми трополит, тражао је од свих духовних судова списак имена оних свегптеника, чланова ду ховног суда, који се налазе на војној дужности, како би могао да вареди: да се одр жавају сеанице тог суда ради бракоразводних спорова. Добрв Јкуди >1 с*ротињу Општини београдској од по четка ове гпдине приложили су зч београдску сиротињу: Тодор Цветиовић, државни мај стор 30 дин.; Лу«а Милкшић тог. 200 дин.; г-ђч Милица Начић 50 дин ; Милан Мзринковић, трговац 30 дин.; Ми лан Мишкопић, апотекир 50 дин., на чему им општина у

име своје сиротиње изјављује захвалност. Ментрши нитл 1 њв П'оедседшвк београдске впштнне всди преговоре са застуиником фабрике осветлења, о пуштању всветлења којим би се осветлиле улице, држзвна надлешгва д јавни локали. Ако се нађе какав модус и псетигне споразум м« би добили освет/аење у најкраћем року. Родбина Ђоке Јозановаћа, редвтеља повлашћеиога иозоришта: „Ј аким Вуич»“ и об в зника 1У прекобр. пука, који ;е од задобивених рана у борби са Аустрк јанцима умро у крагујев. војн болнвци, давзће му помен на новом гробљу — парцела 19 у Београду у понедељзк 2 марта т. год. у 10 час. пре подне. Забрвнм НЗВОЗ КОЊЗ Минисгар Привреде издао је нар<дбу, којом забрањује .чзвоз коња иа земље, пошто се осећа оскудица истих.

Главни одбор за помоћ пострадалима, ставио је на расположење Народној Одбранч у Ниш/, повећу суму новаца да се иста раздели у виду помоћи војницима, који се враћију на војиште 4<туи Нашег пријатеља Милорада Стефгновића, овд. штампара; задесила је велика породична несрећз, његова племенита мајка, Агнија, преминула је 22 ов. мца а сахрањенз 23 ов. мца на београдском Новом гробљу. Покојници нека Бог дарајско насеље, а породици наше саучешће.

1 аш №пм - Мссец нама у јенноЈ војној станицн аа шрома ноша цсфаианве И у дтфанзиви заробљава* ли су наши војници Аустрајанце Једног дана чујем: да ће једним специјалним возом проћи заробљеници, и изиђем пили у борби а ваши нас обасуше страшном артиљери-

Мшл. В. Ла»шћ: ( ОТАЏБИНИ Ја нисам крив томе, отаџбино моја, Што се моја врела, житка крв срчана Не лије за тебе; већ је рана младост, Ал’ зато ја сносвм боле твојих рана. Као ико другн, што ватреном речју Доказује да те, неизмерно волж, А ја ево ћутим, љубав своју кријем И говорим рани што ме силно боли У данима овим крвавим и гроаним И савести грижу гушећи у души, Што нисам изашо на бранику твоме У рововској влазн, где се крв још пуши; Ја ћу дати више, само ме ие куии, Добра земљо моја, јер је тешка клетва Што је твоја уста пуна крви шапћу; Онда кад је време да се коси жетва Радићу за тебе преко моје моћц,

Неуморно, стално, увек страсно, жешће, Да опроштај платим, што ћеш ми ти дати, Да се сећам тебе свакад, често, чешће. Ја нисам крив томе, отаџбино моја, Што се моја врела, житка крж срчана Не лије за тебе; већ је рана младост, Ал, зато ја сносим боле твојих рана..,

♦ЕД,ТОН

Драг. Ж. Т. Беда Поноћ је! Страшни ветар дува, очи да истера. А с ветром помешао се и снег, па иада ли пада. Страшно време!. Снег само веје. веје, прнти као већ брда и долине ■ покрио ?земљу својвм белим 0 ртачеи...

Хладни северац силно дува, јурећи и носећи лак^ снежне пахуљвце, играЈући се са њима, као са сувим и увелим ^ишћем. Гране се на дрвећу савија ју и ломе, под теретом снега, а ветар студен, ветар хладан, само јури и изводи своју тужну арију, свирајући око про зора сиромзшних кућица. Хладно време... Кад дуне ветар чини ти се, е сад ће те ^днети. А ниске ■ бедие кућице заиста се боје да се не претуре. Па није ни ша«а, стржшно је то кад вс тар дува а свротињсла је кукжца слаба, четири дирека, оплетена прућем ■ олепљеиа блатом а кров покрива сла■ом и сеном н нвшта више. Њих стално *етар походи, те навнја жалосне арнје, над главама бедне сиротиње. Ако чошек завири у ту бедну ку ћицу, ту ће видети беду и ужас. У соби зима, деца дрх-

ћу од хладноће, у пећи пуцхзра :лаба ватра која никакве топлоте не даје у соби. По кревету поређала се деца, бледа испијена. 0 Бедц!... О Бедо! Па дг-кле ћеш та пратити сирочад ову?! Снежие пахуљице носаше ветар шиба)ући по прозорима олепље! им хартијом; док од силног удара не расиеаи хзр тију. Мати, диже се проклиње судбу своју, децу своју, лепи и крпи прозоо да јој деца не озебу. 0 судбо, докле ћеш ме пратити?1 — Нвсам ли ја палила цркве п манастлре? — Ннсам ли убијжлв људе и децу? Не чиста ми је душа, мнрна ми је савест, али мн је судба таква. Ноћ је страшна!... Снег не пресгаје падаги, на уморну земљу. А ветар кроз рупе око про

зора сввра, додируј)ћи и си' рочад која на кревету спава' ју. Ввљда хоће да нх поми' лује, да им ублажи тугу? Не! Руке су његове хладне, срце му је студено. Ввтрвца све слабија, све жалосније гори, као да и она крије у себи неку тугу нгки ва|. Нема оие веселости, оног црвенила кад гори, иуцкарање је слабо, тужно, као кад болнмк издише. Сирота мајка бацнла се у мисли, прекрстила суве руке, села на постељу па само мисли. Па нгђе јој ни лако! Човек јој беше иијаница, умре и остави њу да се са три црва мучи. Извемогла, бледа као смрт, а туга и беда беху оставиди трага на њеиом лицу. Челз а> но борв, а виси њене некад црие почеше белети. Одело на њој, свј је је испрњано, види се да Је давио купљено.