Стража

/

Роо{ 59

ВЕОГРАЦ СУБОТА 28 ФЕБРУ АРА 1915

Гппина V

Стан Редакције и Адмии.: Кос«а|ска у л . 6р. 22.

Огдаса се да ју у Адиин. Цена утирђеиа.

јЈВлаћена се писма не прааШУ- - Руквпмса сс ие не враћају атсма рукописе, новац и !*« остало што се одиоси 91 стст, слати нласнпштву листа.

Адреса аа теле 1 раме: „СТРАЖА- - БЕОГРАД Претплат .1 за Србију на пошти: на годину . • . Дпк. 12,„ шест месеци „ 6,„ три меседа . „ 3,„ један месец . , 1,Кретплата за пносисЈданств на пошти: на гвднну . . дин. 30.„ шест месеци . „ 15,’ три м»"сеца . „ 7.50

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА Т6ЛЕФОН УРЕ/1НИШТВ . 1092 Излааи св.ви лги V б Ч ире полне, ТЕЛГФОН ШТАМПАРИјЕ 1092

За Веницелосом Братијани ^тоспнрскг крпза у Румуннјп БУКУРЕШТ, 27. фебр. У круговима блиским влади и двору говори се да је на поЈУ10лу министарска криза, поијто је измећу краља Фердинанда и Братијана дошло до неспоразума. Као најозбиљнији кандидат за министра председника сматра се г. Карп! - ЈОН ~

Протекло је, Господинг Днректоре, већ сед м месеии од каго је отпочео најстраш. нији рат од кац псстојн свега и оргакизованлх држнва. Дзнас је целоме свету псз нато, да је оаај страхобак рат изазвало Германство и повело га је радихегсм није, не само у Европи но и ван њвних границј. Сам тај факт довољан је, да убеди европске неутрзлнр дцжаве, а у првом реду бал канске, чему се имају нздати, кад би германство, у друштву са Турцима и М џарима, у овоме рату победило. Нико паметан не би смео предпоставати, да би Виљем II. сстанио на миру садање неутралне државе, кад би ус пео, да, у овоме рату, победи два светска колоса — Ру сију и Енглсску и њихове савезнике ФранцуСку и Србију. А нарочито ни у ком случају, не Си нитренутка оста вио државну самосталносг Ру муније, Грчке, Бугарске иИ талије; јер те држгве, у првом реду, имају да задовоље гер манске тежње на Истоку. Сме ли се предпоставити, да то неувиђају државници и родољуби поменутих држа»а, те да са тога ево већ седам месеци мирно посматрају стра хоте овога рата исгичући своју неутралност?! 3 Свакојако не сме, јед су државницн, поменутих држава, особито мудри људи и велики родољуби, који врло добро схвзтају велике инте ресе своје огаџбине и ни за т| е дуг к не губе нх из видз. Међутим, сдмах по објави, и одма по врвим борбама Германи су немилосрдно иро сули новац по неутралним др жавама. За св оје злато успе I

ли су Гермаии да закупе је* дан део штампе у неутралним државицама на Балкану, кроз које су њихови агентн ширили лажи о немачкој култури и славним победама на бојиштима. Међутим злато немачко имато је тренутно успех, јер снажна рус^а офанзива, успех Србије и успеси о талих сила из Споразума псчињу ><ало ио мадо да отварају очипоткупљенама. И на оскову тсга ми као суседи и пријатељи јелинског, бугарског и румун ског народа, ми се надамо, да ће јелински, бугарскп и руму с и родољуби п)бедити германске агенте у својој земљи. Силе Тројног Споразума отвор-ле су стечај нзд илквином Немачке, Аустрије, Ма царске и Турске, и 'позивају на овај стечај гве оне, који полажу ма какво и колико право на ма који део имања палих под стечај, Рууунија и Игалија полажу право на по »'звестан део од досадзње имовине Аустро Ма џарске, а Бугарска и Грчкг полажу право на великн део Турске. Св- којгко, јелински, румунски и бугарски рЈдољуби и прави народни прваци знају, да до пријема тога наслеђа могу доћи само тако, ако се у стечајну масу пријаве; а то ће, у овом случају рећи, ако се и сами у овај рат уиешају и својом војначком снагом узму оно штв мисле да им припада. Грци, Бугари и Румуки мсрају знати, да ништа не могу дооити седећи скрттених руку већ морају повести одлучну борбу, и том приликом узети оно што им припада и нашта

полажу нека права. Никад Грци, Бугари и Ру| муии неће »шати повољнији тренутак за остварење својих лржавно-националних идеала, но што је овај садашњи, и ако га пропусте, никад га у будућности остварити неће, те ће их покслења преклињати. Код нас Срба: Огаџбина је пре свега. У дангшњ 1 м приликама на» ша »е вс*ре»а жељз, да и код Гркз, Бугара и Р/муна буде: Отаџбина пре све а. Ми, Срби, и у овоме стра хобноке рату на делу показујемо целоме свету, да нам је збиља отаџбиеа преча од свега. У овоме истоме рзту Грци, Бугари и Румуни тако исто, ксО ми, треба на самом делу да. покажу, да им је отгџбина преча од свега Ма колико овај рат био страшан и крвав, Русија, Ен глеска, Француска и СрЗијз морају победити. У то верује цео свет, па у то треба да верују и Грци, Бугаои и Румуни и да ве седе скрштених РУ К У- С П. Кара-Радованоиић. Епиграм Јадни цар Стамбол горди сад се ТЈресе, Д1рданеле флота руши, Турског цара сузе ресе, Тужан, бедан, чибук пуши. Тешки јади њега вију, Спрема — пртљаг за Азију!... Арбод.

чесмама беогрздског водо^о да, због чега опет становништво испашта. Сад на мразу, цеви у чесми пуцају зато што нсмају зимске сл?вине. — Па каква му је ргзлвка кзм?ђу зимске и летње славине? питао ме је један мој приЈатељ — Зар ти не знаш? — Не, то је за мене једна ковина. — Па ево ти разлике. Лег ња слгвина је таква направа кој 1 се викад не квари. А зииска се умеће у чесму сзмо на ја е мразеве, да би могла што пце да крске. Монтира ње ове чудотворке славине стаје само 24 д'-нзра а има ту ружно особину да у 24 с*та мора да прсне, а мораш да оправиш. Колико дана мраз траје толи<о зимсклх славнна мора се изменити. Его у томе се састО|И разлика свихслгвина. Од сад ћемо морати да мон тирамо у чесмама јесење сла ване оне ће ваљда Ситд јефтиније! РАБОШ

— Зиаасне и летње спавиие. Овај мрзз дошао је у зло доба, и извршао је, уираво, препад на стааовништво. То |е једна рћава страна по становништво, али, он има л своју дсбру страну за оне што намештају славине на

— По иалогу бугароне впаде бугарсии Пресбиро иаиишља убиотиа. НИШ, 27. ф^бруара. Лист „Народни Права* орган бугарске владе донео је у 43. броју од 24. ов. м. један чланчић под натписом „Истребљење Маћедоније'. У њему се тврди да су српске власти изврш/ле масу убисгава нгд Свтјим држављанима у окслкни штипској, да су неке од поубијаних чакиспалили и да су масу жена и девојака силовали. К • д се зна да је бугарски „Пресбиро* лужан сваки дан да донесе бар по једну поручену вест из крпјева Нове Србвје, онда

није чудо што се тако незгхвалан задатак може решавати једино позајмииама из области ф нтааије. Према томе најкатегоричније тврдимо да је службени лист бугарске владе апсолутно погрешно обавештен јер је сва садржина тог чланчића у свему невернз и измишљена.

Пре десет дана бгчке су новине публиковаЈе наредбу, којом се сви обвезници од 1873 :0 1877 године псзввају под заставу, У том позиву налази се и оагј пгсус: Од војне оба везео:ло5ођзвзју се сз*о они, који немгју десну руку или једну нсгу, који на оба ока не виде, који су сасвим глухи, вдиоти и они ко,е је судбсни сто огласио зз умноболесне! № №а№ — Тајанстаеми шнаиинар. СОФИЈА, 27. фебр. - Пре два дана овамо је стигао ба* роп Харденберг, један од најинтимнијих пријатеља нем' 4 ког кајзера. Њега је на станици дочекзо краљев секретар Добровић, и са њиме се одвезао у двор. У дворским круговима његовом путу придгју приватан карактер. Мсђугим, у политичким круговима мпсле, да је барон допутовао у Софији у нарочитој мисији, и да је донео бугарском краљу писмо од пара Виљема. Борко. Хромпир и хлеб у }(емачкој „Берлинер Тагсблат' публикује статистику у кој )ј се констатује да је до сад у Не*