Стража

Странз 2

С т Р А Ж А

Број 59

мачкој дневно трошено на сва-1 ку породицу по Једна фунта леба и једна фунта кромпира (фунта износи 500 грама). Сад је настала велика огкудица у тим намирница! а и троши се — издаје се на сва | ку породицу ио пола фунте! леба и пола фунте кромпира/ Моментално стоји стање ис хране овако. У целој Немачкој царевини троша се 60 000 тона дневно. Због ове оску дице често долази до изгреда мјђу становницима. Правт ка жу Фргнцузи: земља кромпираша. разреда, основне школе Милеса Д. Мојсиловићи. Молим за одтовор, Ево и одговорг: Миливоју Д. Мојсиловићу ученику 4 разреда основне школе Ариље. Ваш тата покојни Димитра« је Мпјсиловић погвнуо је 29 октомбра 1914 год. на „Кику“ који се налази близу значајног села Осечине Он је по гинуо јуначки при ј^дном нападу, ударен гранатом у јуначке груди, пао је и на месту Остао мртав.

После овога наша је војскз одступила са овога положзја те се не зна да ли је и сахрањен. Покојна Ваш отац погинуо |е јунач*и бранећи своју дра гу отаџбину, слава му! а Ви се малишани тешите што вам |е отац овако јуначки поги нуо. Желим Вам здравље и добру срсћу. 19. Јануара 1915 год. Бојиште. Добр. Обраловић капетан 1 кл. командант 4. бат. I пука II поз.

Ша |! м!®|]

Одлагање скупштине — Наш извештај —

— Једно дирљиво писио. И најновије поколење далека резерва данашњим бор цимз, и нејака цеца наша задахнута су истим јукачким духом, прожета истом готовошћу за пожртвовања као и оцеви њиховн. У доказто ме, доносимо писмо сирочади Димитрија Мојсиловића из А риља, писмо његсвом комзн данту каз и тражени одговор, да им лакше стигне и буде на утеху и понос. Писмо малишана доносимо у оригиналном правопису: Ариље, 10 јануара 1915 г. Много Поштовани Госгодине. Команданту 4. Батаљона I пука II Позива Моравске Дивизије. ја вас Молим Покорно данас изв стите гдеје Погино наш добри и Мил Тата Да могу Д| идем да Пољубим ону Земљу где је Он Славно Пао. Жао мијс Штови сам одрасгао Да га ја Одменим. Да он живи с мсјом Мајком. Да она неплаче и тугује. С тога вес Мјлкм Још Једном Као Бога будите тако Племенити и имајте срце према једном несретном ма лишану Који је изгубијо све на свету. кад је изгј бијо свога доброг оца којије требо још да живи да гаји мога Бртића и СеС|рииу али некаму ]е лак< српска земља и нека ^му је вечна слава. Сад Примите Поздрав сднас Сирочићи Миливоје Д. Мојсиловић 4 разреда оссовке Шко ле, Миленко Д. Мојсиловић 3

СОДУН, 27. фебр. Скупштина је одложена до 25. марта. Међутим, у политичким круговима се говори дз се скупштина неће ни састајати, већ да ће влада указсм р-хпустити и расписати нове изборе. ' Свршетак рата Све зависи од држања независних држава СОЛУН, 27. ф-гбр. Једна угледна немачка личност из Фран« цуске, која се овде бавила неколико дана изјавила је директору солунског листа „Инден* панданс“ да прбстанак рата завчси у многоме од држања неутралних држава, а у првом реду од држања Бугарске, Румуније и Грчке, Успе Споразум да ове три држав придобиј^ за себе, можемо се надати свршетку рата око половине мзја. 5ап1ја§о^

№ ШИ Н№ — „Патркота‘ Поод&вно вам се не јав*'х, једно збот сл&бости у поро дици а друго, што пнтересантнс сти, о К'јима би вам могао писати из ових крајеза нкс</ за садање прилике. Са згдсвољством могу вам јавитк да чиновништво у овом гкругу (звечанском), са малим изузгтком, с&весно, поедано и са љубављу врши своје дужности. Сваки се пре дано труди н стара, да сво

јии радом оаговори погребг ма државе и народа. Наравн' 1 , взузетака има свукуд. И у овом с»> округу м же наћи по неки чвновгкк, који би хтео по сеојсј вољи да крча за коне и да надлежанство у коме је, с> етра за св ј спахилук, а ш благодарсћи „Стра жо“ и неумитним њиховвм окружним старешкнама, такви се чиновници одмах или чиоте из чииовнг.штва и државнгх Службсника или се вр&ћају у границе закона. По податцима које ммам, изгледа, да у неким окрузима по н< ввм крзјевема није тако,

већ почев од окружних старешина па до општикскогпгндура, изузимајући војне, судске и просветне власти, мно ги је чиновннк држава у лржзви, па да би комендија што нећа била, они вас и то нај озбиљније ув равају, како они из вишнх државних интереса морају тако да раде и да ,срећом“ није њнх дачува ; у те „државне интересе, 1 ' ко зна, шта би и од саме лржаве било. Ја се сећам још изтурског времена миогих лоповлука у нзшем н?ционалном рапу, који су се скривали за фразу: „виших националних интереса." па се та тема још и данас код неких пповлачи, само што су горњу фразу крстили место националнии: „вишим државним интересима." Они ће вас најозбиљније и свом својом речитошћу уве равати, како су они иа грдној штети што су дошли V нове крајеве за каквог началникз, налзорника или управ ника, — док међутим, да су пстали у сгарим границчма, једва ако би опстзли у својој струци — ачи патриотска дуж ност, веле налагала им је да поднесу све жртве. Док се среде ове ратне прилик\ Наролна Скупштина вмаће прчлике, да се подуже аозабавв радом ових „патри ота,“ а дотле, молимо их, & у своме патриогтму не арегсне, јер би моглн св -јим патриотизмом и саму државу преусрећити да и у Пожаревац оду. Вел.

! ми иен — Месец даиа у једној војној станици аа врене наше дефакзиве Било је то у 6 часовг у вече, једвог дтна, крајем мес. новембра. Станица се смирила мало од свакодневних по сетвлаца У писарској сгби, један војник који је д< шао п а овери објаву, прича а ми Га СлушаМО... У канцгларИЈу уђе срегки капетан и рече, — да су[наши, после петодневне б->тке, прешли у офзнзиву. У ту вест несмо одмах по&еровали, али доцније, донесе нам и те-

леграм и ту вест потврди. Били смо луди од одушевљења. Телеграм је летео од руку до руку и био је препи* сан у неколико примера, Телеграм је читао и војник, који се затекао у станицв. Он је изгледао замишљен а нарочито кад прочита да је с војском и Њ. В. Краљ. Мислио сам да неверуЈс да је то истина и покушаи да му објасним да је тачно-служ* бено. — Шго си се гамислио, пркјатељу? То је тачно службето. — М ре, баш з 1 то, што је истина, криво ми на нешго Видим и ја да ј* истина. Па с њчма још и краљ! Неће ви једног Швабе бити, за три дана, у нашој земљи, а ја, знаш, још сам слаб, па бојим се нећу их стићи и ја да пређем на сну страну. Кад ћу их саа стићи?! Кажем ли ја ва* ма? Наш в >јник не зна да оступа он само зна напред. Сада су за три дана пр^ко. А шта ћу ја?!

т Мшстгрш С9ДРЦ! Јуче по подне одржана је у Нишу под иредседништвом г. Николе Пашића, важна министарска сед ница, на којој је говорево о данашњој ситуацији створеној променом кабинета у Грчкој Дипламзтснв вести Шш дописнак из Ниша јавља нам, да је тамо допутовао из С' фТЈе г. Бошко ЧолзкАнтић нзшпссланик у Софи* ји. Његовом доласку придаје се политички карактер. Г. Чапгашиков, бугарски посланик на нашем двору отпјтовно је у СофиЈу, по позвву своје влгде. Д) његовог повратка у дужности ће га заступати први секрет. р посланства. Позвани пошници Ма да још није утврђен дгн прве сзднице Народне Скупштине, председништво је по-

Мнл В. Лазић: У НОЋИ... Тамо преко реке логор се беласа А силует његов оштроуаглу пара; Све ко мртво ћути, сем прозебли кашаљ Што се тмуло чује, ноћњега стражара. Ои лагано шета дубоко у сенци, А шаторска крила лагано се крећу Дрхте и умиру, тако часза часом Док пролазно време лева рзтну срећу. А други укопан далеко од својих Спремну пушку држи кроз ноћ сасвим трезно Готов да и живот жртиује за земљу А погледом жарким посматра опрезно. Шумске, оштре, танке потамнеле Плету се и мрсе, ко авети неке, А долом се сетно, узаврело расу, Слатки, свети мирис, тајне ноћк.

ФЕДзТОН

Мил. Вој. Лазић: Браћа Била је то јесбња ноћ. Њих двојаца иду заједно један поред другог и ћуте. Танке и дубоке боре навукле се нзд њиховим еисоким, мла дим и глатким челом. Обрве се наднеле иад згблистачим очима, трчиле се и пружале, а уста су се растезада час у један смех пун бола, часу пун презврања, тотово инстиктивно... Они, браћ?, беху одређени у извидницу. Непријатељ се приличнс близу налааио, на неколнко стотина метара од самог изласка шуме. Беху зашлв дубоко у шуму. Ту се договорише или да обоје погину илч да нзплате што скупље своје животе и

живот своје мајке, коју су непријатељи, прво заробивши је, па онда су је онако стару убили. Утврђенв у своју храброст и мушку вољу они пођоше. Ништа 1 м ннје сметало, бле дс жути месец занио се у јесењсм велу густих облака, а тзмо више шуме вчрила је чвеада Дзница и јгдан кра јичач модрог неба. — В(ћ је поноћ. Ено где је звезда Дзнвцз! — прекиде ћутање млађи брат Милан; висок. сувоњав и црвен у ли цу војник — а ми нисмо још ништа урадилн. — Дај Нисмо — проаеди Јовзн, старвји. средњег узраста и дугуљастог лица војник Они као да се договорише, убрзвше ход. Суве, опале гране пуцкале су, а лишће је шуштало, као да »звија погребну мелодију. Они ту пе* Сму нису чули, крв им је зујала у ушима.

Ено! Види се сенка рече иосле дугог ћутања Јо ван и стрдг, гледа|ући на по казану страву нетрсмице. — Да! Види се! — одговгр 4 Милан, озбиљним и го тово пригушеним гласом. Од једном му се приказа слика, како му убијају мајку. Он је гутао слику као у бунилу В >љз за осветом му се повећа. — Ту је — чу се тих, једва чујан Јованов глас. Само се погледаше, као да су погледима хтели упитати један другог, да ли су још јаке воље и у знак сдговора пођоше. Журили су. По кат-кад би се окренули, погледавши један аругог сгт но, кад би зашуштало нешто око њих. Наиђоше на препреку. Извадише тесаке и почсше нешто да секу. Потмули али

јасан, метални звук одјекну тупо. Секли су жице. Кроз неколико тренутака беху готови: али у том се чу негде изнад њихове главе совин глас: бу бу бу — три пута. Стадоше. — Чујеш! Сова! — рече Милан зловољно — није на добро. — Остави се тога, молим те — одговори Јован. — Кажем ти Кад Ссва забучи после поноћи, није на добро — понови Милан слу* тећи кгбан чзс који је летео муњевитом брзином. — Којешта!.. Лудорија!.. одсече се Јовнн и пође. — Видећеш! прошапта Милан и он пође Совин глас их мало уплаши, али они не одусташе од своје ннмере, већ напротвв пођоше смелије. Ишли сутахо досга метара и кад беху на ввици шуме ст доше.