Стража

БрвЈ 59

С Т Р А Ж А

Страи з

I

з^зло свс посланике да буду 2 марта у Нишу. У То V учињено аб г тога, шхо ће железнички саобраћај бити прекинут 3. марта. Из Ишшретва Војког За псдношење молбо и по требни« доказа за тражење инпалиде, министарство взјно изаало је упут по коме Не молиоци тражити инвалидску потпору. Подносиоаи молбе могу се само пријавити суду општтвском гле живе без пиСмене молбе и без потребних исправа и доказа. У овом слу чају опттински судови дужни су с?слушати молиоца или мо литељку и сами прибавити подцке и предмет т слати окружној команди бесплатно и брз «. Али молиоци могу ради бржег окончања предмета под нети писм.ну молбу са доказиу.а које могу лако набдвити. Мтт саетанак Даеас по подне у 67» ча сова ОдржаИе се лекарски сасинак V сали општинске судн:-пе. Дн вни ред: 0 иму нзтету код абдоминалног ти фуса, Наставак дискусвје. 118 Средшног Одоцрз Према жалбама појединих грађана који су се обратили том одбору за помсћ, изгледа да се бсоградски месаи Срсдишни Одбор врло споро одазива молипцима. Админи страциј с је ужаско гломазна и компликована тако, да ћ се рат свршити а кико од молисца кеће добити помсћ. Добро би било, да се овај одбор обрати општини з^ ин струкци)у која са успехом глат ко, већ 7 месеца изд »је помс ћ за 7 хиљзда породкцз. Брза псмоћ је деогуба помоћ. Влагодбрност Поштоваоцима мо|е почивше добре жене Љ'/бице, који је лечише, у болести неговаше, из псчасги опојаше, говорима на гробу и у днев ним лвстовима изнегае њен хумани и национслни рад, који при погребу присуствоваше и који ми из;авише саучешћеу невсказаном болу за изгуб-

љеним племенитим мојим другом, срдачнт благодзрим. Стев. Т». Луковић са родбивом 1 - Васа МерновкИ Јуче пре подне умро је у Београду, Васа Марковвћ директор банке .Слевчја" и благајник Београд Војне Болнице. Прхложно Г. Пе-ар Ј Марјановић, трг овд у спомен своје мајке Стане, пгиложио је Црвенсм Косту 500 динара. до. Вој! Стојаншћ У Нишу је умро од пегавог ткфуса санитетски пуколник др. Воја Стсјановић, референт санитетз морзвске дивизиске области. Покојник је бчо одличан лекар и веома добро \прављао г^анном војном бол нииом V Ниту. Бог да му душу прости! Зт ннтррнирана и заробљенике Румувско друштво .,Цовенога Коста“ организовчло је своје биро е да би могло олакшати кореспонденциЈУ заробљеника са њиховим породицамз, ла грчћупља и доставља све поаатке који ге њих тичу, дз им напослетку дотуре све помоћи, које би се модле њпма упутити. Опа лица из Србије, која имаЈу своје рођаке заробљ^

не у Аустроугерској, а која желе користити се ввом у становом која ради бесплатно нека адресују своја писма на: 5ос1б1е Це 1а Сгојх Кои§е Ко I ишајпе, Висагез1 Румунски Црвени Крст доетављгће њихову преписку, с тим, да ће иста аити под вргнута цензури свзк’ земље. За озветл 9 њ 8 н трамваје Г. Мика Димитријевић ИН' жињер Општине Београдске и резервни официр, предао је олште.ни београдској реф рат о поновном увођењу електричног осветлења и трам ваја за Београд. : псгледом на данзшње прилике у којима се налззи општина београдска Познзвајући г. Димитркје вића каоједногвредног, енер« гичног и спремног инжињера м 1 смо уверени да ће овзј реферат корисно послужити општини београдској. Гледаћемо, а«о то буде могуће да докессмо у изводу овај реферат. т Аш Стефановић 23 фебруара умрла је од великих богиња у Јагодини Анка Стефзновић чааница Повл. Позоришта ,,Стерија.“ Позориште ,,Стерија“ изгубило је једну врло добру члзницу а чланови племениту и добру колегинчцу. * Наше са^чешће.

ИЗ СРПСКО-АУСТРИСКОГ РАТА

16 окгтмбао. Целтг се дана водиле сам > омање чарке. 18 октомбар. Код нас је м и р н о док, комбиновзна диаизија води Очајну борбу. 19 окто^бар Код неиријатеља чује сс музика, сигурно се радују што је Турс«а за ратила са Русијом. Па шта ћеш? Глгдан се радује и трулој кобксицв! 20 октомбар. Непријатељ (тбарлује нзше положаје на целом фронту. Шга му све ово значи немггу да знам. Српски војник све то гледа, све презире и ништа не го вори. Он само мисли на стару мајку и се;ога оца, на

верчу супругу и малу д' чацу, на своју малу и скромну кућицу која је у њсговим очима ^кпша од дуждевих дворова, а највише мисли нз осгету непријатељу. Кзд је сам он самс о »оме мисли а кад је у друшгву гн само о т^.ме разговара! Онда није ни чудо, кад наше поједине патроле изазову читаве чете на и ба тзљоне ншрвјатељске на бор бу. па били победеоци или побеђени њима је све једко, јер знају д! они счупо наплаћују своје ливоте код нелријатеља. У првом случају сни се не хвале, а у другом они не губе наду, и тако про-

воде ове тешке и судбоносне д не. 21 октомбар. И данас не пријатељ наставља бомбарто вање а са пешадијом преду зима напад час на једном час на другом месту. Проба свуда као свиња прошће!! Данас се чује потмула топовска грм • љавина и на северу, у Мачви, на Лознииа као и на Гучеву. Видим да се нешго кува али незнам, шта!? Шга ће бити незнам, али се тек нечега плашим! 22 октсмбзр. Два неиријатељска војника Срби из Босне обојчца, предали су се дрин-, ско| ливизији и изјавили су фрачцуска' офанзива

да их је послао њин каплар такође Србин, да нас известе, да се Аустријанци спремају за одлучан напад на целоме фрон ту. Ми смо — веле они сматргли ово за нзјсветију дужност а ви сад чините шта хоћете. Ови војници згиста нису слагали јер је непријатељ још данас предузимао омање нападе на разним местима, а са бомбардовањем никако не ире стаје. Један су брдски топ изв/кли на самом гребену, али се нису напуцали из њега јер га ми са неколико зрна са свим изломисмо и демонтирасмо. фрахцускп успесп ПАРИЗ, 24. фебруара. — Непријатељ је 23. фебруара покушао да поврати шуму, која лежи западно од Перта а коју смо у очк тога дан ’ заузели, одбили смо га и прешли у протиа-напад, зздобивши терена на северу и истоку и заробљеника. Тако исто смо напредовали на превоју североисточно од Меаила у облгсти Сен-Мзјела и у шуми Бриле. У шуми Апрмон заузели смо |едан непријатељски ров, у коме смо нашли много материјала. У шуми Ле Прерт северо источно јд Покт а Мусона Немци су покушали један безуспешан напад. Даље напредујемо у области Бадонввлера. У Алзасу у Р. јхакеркопфу успешно смо одбили неколико непр-<јатељских против-напада. ПАРИЗ 25. фебруара. — Северно од Араса у НотрДгм де Лорет водила се борба 24-11 целога дана, али су обе стране задржале своје положзје, У Шампањи су вођене жестоке борбе и то повољно по нас. Између Суена н Перта зашли смо у шуме и напредовали пошто смо предходно одбили два непријатељска пготиа-напада. Нарочито смо напредовали на северу и у непосреднсј блсзини се <а Перта. Наша пешадија је на превоју северо источно од Менила освојила један немачки ров, запленила митраљеза и канонреволвера и задобили заробљеника, непријатељ се ту би ) веома јако утврдио иза блиндираних захлсна са канонреволверима и веома дубоким лагумима Северно од Менила смо такође заузели неке непријатељске ровове. У Аргони у Фонтен-Мадам разорили смо једну немачку караулу и наступајући помакли наше ровове нап|)ед. Измећу Фур де Пари и Боланта одбили смо непријатеља који је предузео против нааад да би повратио ртвове које смо му били заузели у јутру, непријатељ је тада предузео други против-напад и борба се још води. Ђсдедње вестн ~ " — СА МОРА ЛОН,ООН, 25. фебругра, — Адмиралитет јавља, да је контраторпиљер „Аријел“ потопио једну немачку подморску лађу. Посада с подморске лађе предала се. ? АТИНА, 26. фебрулра. „Нга Хелас" објављује изјаву новога министра спољних послова у којој се вели, да ће влада наставити спољну политику Вениз лоса која је традиционална за Грчку.

— Стој! чу се Миланов глзс — Чујеш ли? — Чујем — одазва се Јован. — Стража је тсЛ Лези И онл легоше. Чекаху неколико тренутака слушзјући гуп страж^рев ход. — Треба га убити— рече Милан. — Треба — одгввори Ј )ван — и то ћу )а извршити. Ти останв туна па ако погинем, немој да ме ( светиш, него се врати. Учини то заљубав наше сестре. — Добро, одговори Милан а поспуша као мало дете. Јован извади нож, бани пушку и нође пузећш. Милаи га је пратио очима. Јован је често лежао, устајао, пузио, одјцном гж нестаде. Милан уздрхта. Крв закркла у нечијем грлу и фијукну кров ваздух. — Готово је Милаие, рече јсван ударивши стража ра ножем алв самртник на-

преже сву своју снагу и узвикоу: У псмоћ... Срби! — Бежи! пропали смо они појурише. — Ено их већ јуре — рече Јоваи и стаде. Замисли се. Ззр да бежимо? Не. Остаће мо овае. Да! осгаћемо. — Добро - ОдговориМилан Граја је бивала све ближе. ВеН почеше један по један не пријзтељски војнчк да се по(ављује. Мичан и Јован зађо ше дубље и ааузеше бусију. Неаријатељ већ беже напедесет метзра. — Пали у гомилу — уз викну Јгван а затим разлего ше се два пуцња. — Добро је — рече Мплан. Непријагељ се разви у стрелце в поче да јуриша,,. — Знаш! Сова! Зар није тако кво што сам ти казао рече сетно Милан. — Исгмиа је — одговори Јован. — Али немам муниције. — Ни ја! — овазва се Милан.

— Па шта ћемо сад — упита Јова. Нож! одговорн узверено Милзн. Они натакоше нож на пушку и чекаху згодан тренутак, па да јурну. Непријатељ јурну, а кчд беху на десет кор)чвји Ми лан и Јован јурнуше као раздражене хијене... Непријатељ се зачуди. Први на КЈЈе наиђоше Милан и Јован стропошташе се од скртоноених удзраца. Милан паде погођен ножем у срце, а Јоваи, кад виде да му погину брат, убе нож и јурну њих неколико падоше али и он паде вогоћен смртно. — Сова је крива! — За кркља Јован ч издахну. У том остали део извидвице наиђе, уђе у борбу и сузби непрвјагеља командир виде браћу мртву. Две сузе се скотрљаше низ вслабело старачко лице и утопише се

у густу браду. Војници одадоше пошту; ископаше две раче и ту их п< ложише, а место крста, служиле су и** више главе по једка липа. Ту војиипи урезаше „Мчлан и Јован осветници и одоше... Сунце се тихо роди и оба сја два светла гробз, а неко лико црних птица гракнуше у вчскни... После два сата наши пођоше на јуриш и сузбише непријатељз. А браћа лежаху мирно. испунивши свесносвоју дужност... Ниш, фебруар 1915 год.

Ј(аша пошша Г. Влад. Петровић — Ниш. Вашу карту примили смо, и одговарамо вам: Грешка, грешка и опет грешка.

рагана пошша Мој брат Љубомир Митровић, редов 1 чете, 4 бат. 6 пука није се ј,*вио већ пет месеци. Молим сваког оног ко би ма шта о њему сазиао да ми јавп на адресу: Милан Митровић, редов 9 бат. брд. пука 1 позива 3 дивизиона. Милутин П. Јовзновић, из Неготина, редов (регрут) 3 чете, 2 бат. 13 пеш пука 1 позива, евакуисан је санитетским возом 13. јануара из ђуриначке болнице за иеку болницу у унутрашњосг, и до данас се није јавио, нити се зна шта је с њим. Моле се болнице, пријатељи, повнаници, као и сваки онај, који би знао шта је с њим било и где се сада налази да јави његовој матери Христини Јовановићки Неготии; Крајинска ул. бр 32. Спасоје 'Ворђевић, војник 3 чете 1 батаљона 4 прекобројног пука моли да му се јаве Каја, Мица и Ната Милошевићева, милосрдне сестре.