Стража

Број 65

БЕОГРАД ПЕТАК 6 МАРТА 1915

Годи* V

Сгаи Недакције и Админ.: Космајска ул. бр. 22. Огласн се дају у Админ Цена упврђена. д^плаћена се писма не пра • ал|у. — Рукописп се не не враћају. Јкеха, рукописе, новац н јвв остало што се одиосп зд лпст, слатц власништв/ листа.

ТЕЛЕФОН УРЕЛНИШТВ.. 1092

Адреса за телеграме: ,СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплат.; за Србију на иошти: на годину . • . Дин. 12,, шест месеци , 5., три месеца . , 3,, једаи месец . , I.Претплата за илосибдапст« на поштп: на годину . . дни. 30,, шест месецн . , !5., трп меседа . , .7.50

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИ1РЉЕЊА

Излгзи сваки Л8Н у б ч. ппе подне. ТЕЛЕЛОН ШТАМПЛРШВ 1092

Италија одбија Рсзербасано сшчеквб^ке ПАРИЗ, X. марта (Стигао преко Солуна поштом) Псводом крунског савета одржаног у понедељак у Бечу, „Тан“ је добио ову вест: Ма да су сви великодостојници, који су наклоњени немачком пројекту. навзљивали, цар Фрања Јосиф се дуго опирао, али при свем том он је пристао да се отпочну преговори са талијанском владом, који би имзли за основицу територијзлне уступке према Тријенту, на западној граници и у пргделу Изонсо, ка источаој, дакле у питању је једнз исправка гргнице. Изгледа да је цар пристао на ову жртву више из разлога, да преговара, него ли да преговори доведу до резуптата, верујући да ови уступци могу бити одузети или доцнијг богато накнађени, пошго суверен не може да сумња у крајњу победу аустро немачке војске (?) После ове одлуке кнез Било |е званично учинио предлог италијанској влади и понудио јој своје услуге. » ПАРИЗ 3 ма|јта. Према последњим вестима, Италија је оцбила да тражи компензације од Аустро-Угарске, али је примила понуђене предлоге кнеза Било-а. Међутим никакви преговори нису отпочели између Рима и Беча и италијанска влада остаје у положају резервисаног очекивања.

Јављамо св^ма н шим ревизорима, којинам нису послали обрачун са нозциув, да ћемо им обуставити споразумно са другим редакцијама, даљв шиљање листз. Србпзгм и социјализам хису у заједкици — Г. Драгиши Лапчевићу, нар. послапику. —

Лраш госп. Лапчевићу, Прочит^о сам .резолуцију балканско!' радничког митинга сазваног од Радничке Социјалдемократске Партије 22 фебруара у Сефвји.* Из те резолуције видим, да сте Ви били на томе митингу, као представник српскога радништва и српске социјалдемократске партије. Сем тога, из те резолуцаје видео сам још и то, да сте Ви били један од најважнијих учесника у раду тсга митинга и да сте особито од учасника почесгвовани. У погледу имсвног стања, и ја сам, драги Господине Лапчевићу, пролетер раван најсиромашнијим у српском рад ништву, али се мсји српски осећаји буне противу онога што је у поменутој резолу-

[цији изнето, а одн си се нв ! Србију и Српски Народ. | Ма колико да сам сиромашни пролетер, у погледу економском, то ипак никац и ни за тренутак није могло непо вољно утицати на моје српске патриотске осећзје јер сгм убеђен па ми Србкзам и патриотизам нису криви што с?м пролетср. Исто тако, дрзги господине Лапчевићу, убеђен сам да србизам и социјализам нису у сукобу нити, код мудрога човека, једно дру о искључује; јер социјалвзам тражи у суштини, да сваки ради к#лико може, а да има колико му за иристојан живот треба. У кзлико ја ствар схватам, остварењу тога социјалистич ко пролегерског захтева никад се није противио нити ће

се [ротивити србизам и патриотизам, већ круппа бур жоазија, којој је угодније да буг.е у преваасги и која је далеко и од србизма и одпа тркотизма Истинитост ове моје постав ке утврђује свакодневни живот у коме врло активно у чествују и пролетери и круп на буржоази]а — пролетерв као борци и браниоци отгџ бине, а велики богаташи, као лиферанти, пљачкају државу и нагомилавају богаство. 2|Пссле ових узгредних на п ;мена, и ако смо тридесето годишњи познаничи и прија тељи, морам Вам озбиљно замерити, што сте узели учешћа на митингу софзјском кога су исценирзли, наравно без Вашгга знања, негријатељи Српскога Њрода и његове државне самосталности. Собзиром на приликеукојима је митенг држан, кесго где је држан и питање ради чега |е држан, а нарочито собзиром на резолуш.ју донету на томе митингу, \а, као Србин, имам прзва што веру јем, да је тај митинг дело српских непријатеља. Вз сте, драги Господине Лапчевићу, пгметан и интелигентан човек, а при том још и Ужичанин, те сте могли врло лако уочити, да Вама, ни као представнику срп-

ских прзлетера ни као српском народном посланику, ни је било места на томе ми тингу. Знајући Вас као мудра човека, ја не могу довољно да се начудим, како сте могли и смели узети учешћа у раду једнога митинга и потписати резолуцију тога митинга у ко јој се наша Србија обасипа клгветака, какве могу изми слити само наши заклеги непријатељи. I П/ Кара-Радовановнћ. — Свршиће се —

КРОЗ ШИВУ Пре два дана дођеи у једчу бакалницу, више Славије и затражим 1 килограм шећ ра. — Жао ми је, што вас не могу да услужим, вели ма услужно бакалин — али нестало ми је! — Па што не набавите! настављам ја. — Тхе, како да га набавим кад га у опште нема. Где да нађем. У фабрици је скуп и немам рачуна да га дајем по 1.30 п. д. Шта сау могао до, да одем без шећера. Истог дана првц вече прошао сам поред исте радње и спазих двоје кола. — Да није шећер, узвикнух радосно, и као суманут

улетим у дућ;н! — Кад тамо а имао С?м шга да видгм. Трговац, који пре подне иије имао да мч продз 1 килгграм шећерз, продао је једном Ваљевцу 11 џлкова шећера. А власт? Она кажњава оне који купе сд ових па га после препродају.

— Очекује се указ о објави рата. —

АТИНА, 5. марта. Јуче је „Опинион' 1 донео ову вест из владгјућих кругова: У добро обавештеним круговима говори се да ће Грчка ускоро изићи из свога неут рглног држања. ^ влади и сами увиђају, да акција Грчке може само да користи Грчкој и грчком народу. Очекује се прокламацијц у којој ће влада изнети своје побудеГ које је руководе да се