Стража

Стгака 2

С Т Р А Ж А

Број 65

прекине са данашњом политиком неутралитета. Ународу се осећа велика узрујаност и жељно се очекује час, када ће се ући у нову борбу. Сантјаго.

из шт

— Од иашег спецшјалног допшсннка ШАБАЦ, 3. марта. ЗВам да ће вас интереси рати горњи нанис а још више и сам живот у Шапцу. Какав може да буде животу једној вароши, у којој су два пута били Аустријанци? Аустријанци, онакви какви су долазили у Шабац, не пред сгазљају једну милитарну за једницу, а о регуларној и кодерној војсци не може ни бити говора. Они су својим похо дом оставили траг пљачкаша или какве ргзбојничке банде, која није видела никада кул турне људе а још мање живела у каквој културној заједница. Свуда где су бали и где су ногом стали пљачкали су и пустошзли и од некадањег гордог Шапца направили су рушевине и развалине. Некада сам вам, у срећно блажено доба, писао о проводњи Шапчана, о њиховом ксрзо у. А сад? Сзд могу са мо да вам пишем о једној чудиоватој појави, управо о чудноватим условима живота у Шапцу. Жизотне намирнице набављамо из Взљева или Б^ограда. Трачспорт је најбржи ки риџис!-;им путем, т. ј. помоћу коња. Вино се сад транспор тује у мешинама из ужичког царства. Ко/ииа преносити значило би мучити стоху, јер су Аустријании уништили оно мело пута што се могло по служиги њиме за транспорт. Па ипак поред свих тих теш коћа, жквотне намирнице нису скупе. Овде кема рздњи где се може ручати сула, говеђина и остале ђаконије, већјеуне шена једна новина наиме:

продају се вруће кобасице н леба улицом, чије се станице налазе на угловима главнијих улица. Од кафана, ради за сад »Мкра Мара" познати Рајцан кафеџија, који сад релативно добро пролази јер нема кон куренције. За спавање је врло гешко. Сав намештај из кућз Аустријанци су покупили и за го нема нигде по кафанака собе за спавање. И оно мало [хотела што је било, аустри јавци су разрушили Сомбар довањем кз монитора и теш ке артиљерије. Па ипак и ако су услови живота тако тешки, због оскудица у животним намирзицама, ина ипак досга свега, ко|и сггнује на свом г.орушеном огњишту.

основу чл. 5. Рударског закона одредио је за чланове Рударског Одбора у овој го двна, за председника Др. Ди митрија Ј. Антулу* вршиоца дужности начелника Рударског Одељења. Зз чланове: Владимира К Мчшковића, ин спектора; Дрзгољуба Ђ. Си« меоновића, Драгутина Р. Степано^ића и Јулија Драшк ци.

БзлгијансЦ о Србзјз „Матен" објављује чланак белгиског писца Димона Вчл дена, у којем оаај излажеза што Срби у Француској заСлужују ону исту љубав коју његови землаци Белгијанцч. Из Порвске Украве Пореска Управа тражила је од београдског пореског оделења: да јој ово пошзље разрез пореск^х грађана. Међутим р^зрез пореских дуж ника није још извршен због тога шго Београдско Псреско Оделење нема довољан број чиновника за то.

локала Јуче Су општински и полициски органи вршвлв изненадни преглед јаених локала, и при том прегледу оп-.т наш ли неколикЈ несавесних, који су због нечистоће достављнеи за казну. Помоћ округу београдскои Управни и надзорни одбор Упране Фонаова на својсј седници решио је да се окружнтм одбору округа београдскаг изда 70.000 дин на име П ,16’Јћи. Рударзки одбор Г. Министзр Прирреде, на

Новчана помоИ Господин Минастар Војни решио је, да сбвезници из овога рата, који су оглашени за стално и привремено неслособне немају прнва на нов чану храну нити ће им се иста давати, пошто ии се даје новчана помоћ ири Мини старству Војном. Према нгргђењу VII пуковске окружае к манде ставља се интеррспваним до знања да она који новчану помоћ нису досада примили, одмах поднесу окружној команди молбу за новчаиу помоћ, уз коју приложити и копију об јаве о сглашењу привремене или сталие н( саособности, коју копију има да иретходно овери општииски суд. Поред молбе за помоћ, нгка сваки поднесе засебно окружној команди молбу за инва лидску помоћ, ако то ннј? раније учинио. Из евротшш раоиа ПредседнЕвди сир^тињских реона, жале се на она лииз која не долазе сама дз при мају помоћ всћ шаљу децу или која друга лнца за исту Опомињу се сва она лица која практикују: да други у место њих примају иомоћ да ће им се у поновном случају лиске одузета и неће им се више кздавата помоћ. Надпшчкма на рзшшљша Поводом еавдемије, не би било с горега да учине потребне кораке те да се етвори бар сно једно купатило у Душановој улици. У Београду сад живи преко 40 хиљада становник* а нема ни једнЈг купатила. Међутим, познаго је: свима, да се одржавањ,ем чистоте тела најбоље спречава зараза. Ако је сопственик илч у

правник на војној дужноста, Он >а би било нужно у инте ресу општег здрзвља, да се овај ослободи војне дужаости да би задовољио ту потребу. Чктум Г. Илију Рајковића, ђенерала, задесила је велика породична жалост. Ноегова ћерка Десанка, испустила је јуче у Нишу, своју пл мениту душу. Породици наше саучешће, а покојници нека Бог да рајско насеље I Д-р Карло Шгреног Јуче је у Ссн Рудникуум ро Д-р Карло Штреног. у правник болнтце у Сен Руднику. Покојник је био савестан т спр ман лекар. Бог да му душу прости! 1 - Аксектијо Т. Марковић У Свалзјнцу је умро 26 пр. м Ачсентијг Марковић, грговац и баагајник' Ресавске Кргдитне Бзнке. По-' 0 ;ник је био уважен свуда и радо примаи у свз друштва; бизао посланик за варош и дуже г,|диаа председник општине свилајшачке; у последње време, аа ареме

посланичких взбора,у априлу 1914 год. био је кандидат за окр. посланика. Њепзва је заслуга за отварање ниже, затим више гимназије у Свалајнцу. Породици искрено саучешће, покојнику рајско насеље!

ђелешке

У недељу 8. марта ове године после стужбе, свештенство и тутори цркве Св Саве даваће парастос у својој цркви великом пријатегу цркве Св. Саве Михаилу Рафаиловићу, пензионеру Моле се пријатељи да присуствују парастосу. рашна пошша Тихомио Дукић, поднаредник 4 чете 3 бат. 5 прекобр. пука Ступио је пре месец дана у болницу у Сопоту и одатле упућен у другу болницу у унутрашњост па се до данас није јавио својој фамилији. Моли се сваки ко би ма шта знао о њему да јави његовом брату Животи Дукићу поднареднику 10 хаубичке батернје — положај. Ко зна шта о Тихомиру Дачићу, војнику 1 прекобројног пука 2 чета, 3 батаљон, комбиноване дивизије, нека јави уредништву овог листа.

Збогом Јосифе!...

— Трагична смрт јецне Дорћолке Овај рат донго је на свет мчоге појаве и забележио је кноге сиандале и догађаје, који се нису одиграли ни у нзјмарннјем крзју нашег лепог бсограаз. Чзк ни Дзрћол није

трагичног Случаја Милеве. У ^лици Високог Сгевана број 21, станује жена Јосифа Каличанина, Милева. За све време рата, била је примерна шго нико није могио ни да

рат

и новеле што их ]е овај показто свету. Зар је могао ко и^ад помиелити да ће се, сад у времену ра\а, једна Дорћолка пукла као гром из ведрог решити на очајначки кора-: неба: о тровању г ђе Мллеве. с?м)убасгво, због смрти бра- товљеве или због свега к >ји је

Око 11 и по часова »била јг готова са писањем писма, пун злобе и пакости' Зар; сааковала их је, и затим узевша једну већу количину' цеђа, попила је и легла на минаерлук да сачека гуисвоју смрт. Ч:ката ју је дуго али узачуд ње нема. Није јој било

могао да лифгрује оне дога помисли дз ће доћи на ту ђзје: трагеднје трагикомедије луду идеју: тровања. Јуче око 12 часова, у подне, становакци, комшије из улице Висока Стевзн, били су изненађсни верзијом, која је

е могао ко помислити да ће Дорћочци изгубиги једну Ми леву, сирота МалевД Дорћол је саз у жалости и сви ће истзкнути црне ззставе због

Д. Недељковић:

ТО ОН ЖУДИ Из темеља Беч се љуља А Фрања ће да полуди Само једном да иобеди То он жуди. Пакосни су ови Срби Сто ђавола из њих вире Баш не даду „добром* Фрањи Да умире. Е ово је страх највећи Од ког’ мртав живи А сам каже да „дивља*и“ Нису криви. И кад ропац самртни му Носи душу у висине. Бунца, брбља: „Бомбе, бомбе!” „Од милине“. ј'- Сколље, 1915

ФЕДзТОН Д. М. Недељкозић:

Ноћ је. Свуда је тишина и мнр. Шуштање брестовог лвста гећ постаде монотоно, каа славуј изви у даљичи свој умилни гласић. Поточић зажубо]И да би својим жубором приказао природну лепоту што боље и што верније. Месец са својим бледо-жутим зрацима иозлаћивао је ске нашта су исти падали Чесма која се иза грмова једва даваше видета у њ ћи, својим воденим млазевима правила је весело роморење. Тамо у дољи која се пружила испод шумице јасно се оцртаваху мале сеоске кућице у којима се где где видела светлост. До чесме се у Једном при сенку шумарака једва опзжа-

ху неколико клупа. На клупи непомичгн каопањседи човек. М«адић, сељак, седео је непомичгн. Руком је под6ј чио главу која му беше обо рена на груди, а туп поглед улрав^ен је на водеве млазеве које из чесме куљају. Дугачка бора дубоко му је зас цала бледо чело, Беше се сав предао мислима, Нечије пробијање кроз шип раг трже га из мисли. — То ће бити она — рече полугласно — дт си да се са кријем? Да, сакрићу се, И сакри се за оближњи жбун. Пугањом која води из села ишла је млада стасита девој ка. Црте јој на лицу беху дражесне. Била је то сеоска лепотипа, најлепша девојка у селу за којом су сеоски ђилкоши уздисали и гевали песме. Лагаво као каква грна ишла је чесми и ту баци котао под

цев а своје беле као алаба стер руке диже у вис: — Ох, Господг, — оте се са њезиних усана — дај о ном ЈЈдном младићу памети! Он ме воли... па шта? Хоће за га ја волим! Ни јд га не волим. Не могу да га волим? Чула сам да ће у комите. Све је већ спремио, Хоће да пз гине, да умре кад га ја не волкм Па зар сам ја у стању да одузмем један живот. Његсва »>ајка дошла па ме моли. Љуби ми руке, ноге, закпињући ме да му макар речем да га волим. Да га ла жем? Апи не! То је гнусно. Ја се тога грозим; да му ка жем да га волим! Не ја му не ћу казати ја нећу да га лажем. Котао беше пун, он га из маче а нз његово место мету други. Пз опст сгаде да мисли... - Да, ја му морам рећи да га волим због његове мај ке. Ја г*. морам лаати.

Нз те речи иза жбуна се промоли један човек у ксме она познаде Божу, и оте јој се из груди узвик изненађења. Он јој приђе као што кривац осуђен прилази суцбеном столу да потпаше пресуду. Гогово молећивим гласом сав дрхтећи поче: — Не, ти ме нећеш лагати. Сам Господ са висина осудио је мене да натим а његовом превеликом д» бротом ублажио ми је пресуду ткме што ме нећеш држати у забдуди. Доћох, ј р знаћах да ћеш и ти дочи по воду,, да те упитам за име оногг кога ти волиш да одем да му кажем да те љ би свим својим жаром јер ма ко он био тм си достсјна њега. Мене не можеш да волиш сигурно због тога што зећ неко.а волиш. — Не, ја никога не волим! ||Мдадићу се лице развсдри, руке склопишг а ноге саме к !екнуше: