Стража

Кпој 65

С Т Р Л Ж А

Стпред 3

суђено — нема смрти без су ђена дана! После овога ччна, следовао је и други чвн. Почела је дз виче за помоћ, муке у сто маку су је гониле да што више виче 1 док иису иајзад чуле и комшвје, који су на њезино запомагање одмах и дошли да виде несрећну другу, коЈа тако ваивно као јагњевице умире! — Јаој слатка сестЈ о, ви диш шга ја учиних, правдала се г ђа Милева комшикама. Какав се ту разговор водио док није стиг/ а полиција, бо* ље је и да га не саопштавамо. Главно је ово. Полициски чиновник г. Божа Петровић, нашао је два писмз, које је она написала Једн > је гдресовано л Полицији м Београд и гласи овако: .Молим полицију да за узрок моје смрти никога не криви даље нисам могла да живвм*. А друго је упућено мужу и оно гласи овако: „Јосифе, Данас моргм да оставим о« вај свет пун злобе и пакссги. Узрок је мсја туга велика коју нисам могла више под носити. Буди паметан па жи ви, мене прежали, јер тиније вредило да ти увек кукам и јадикујем, кад Еише нисам моглз весела бити. Збогом Јос фе Милева* Заиста трагична смрт једне дорћолке, која због смрти снО' га брата и сама иде у смрт! Само му мало незгодно дођу сне речи; и овај свет пун злО' 6е и пакосги." Сигурно овзј свет завиди јој и пакостан је што она искрено жали свога брата! Ако је то онда није нп најиање лепог од овог пакосног света, што тако чинч. Сирота госпа Милева она је жртва овог „накоског" света. Ади, ипак је добр ј. Општа Држ в на Болница излечила је многе та>ве сиротице па ће и њој испрати стомак и ожи веће понова у пркос тсг па косног света Репортер.

Пратплата на „Отражу“ стаја један днкар мееечне.

РУШ ОФАНЗНВА }(а јбемену — Безуспешна немачка офанзива ПЕТРОГРАД, 3. марта. — На левој обали Њемена потисли смо непријатеља с његових предњих позиција, код Кспејева. Офанзива наших трупа на обема обалама Оржиле продужује се са успехом. После ј?дне необично огорчене борбе заузели смо села Стења, Једнорожеп и одбили смо |едан жесток напад Немапа; том приликом узели смо Немцчма један тежак топ, три лака топа, седам митраљеза и заробили смо 300 војника. На северу ">д линије ПшаснишГрудуск, наше трупе такође су имале делимичних усаеха. На левој обали Висле непријатељ је отвприо живу артиљериску ватру на утврђења на Бзури Непријатељ је покушао офанзиву у пределу Пилице, која је остала без успеха. У Харпашима — У пркос сметовима Руси постижу успехе ПЕТРОГРАД, 3. марта. — У Карпатима наше трупе продужују с фанзиву у пределу Смолника. У пркос дубоком снегу, сметввчма и јакој зими, наши су заузели непријатељеве позиције и заробили су 2400 људи од којнх 36 официра и запленили смо 17 митраљеза. Ооај успех постигнуг је у пределу у коме су Аустријанци управили њихову главну офанзину. Принудили смо непцијатеља на повлачење, на извесним секторима у правцу Бзлнгрода. У правцу Ужока, код Јаблоке, заузели смо такође неколико непријатељевих ровова. У пределу Завагка и Розанка непрајатељ и даље напада. У Јалицијп — Сеег до груди ПЕТРОГРАД, 3. марта. — У источној Галицији борбе се развијају источно од железеичког пута од Станиславо ва ка Коломеји. 1 марта наша пешадија, напредујући по снегу до груди, дочелала се непријатељевих утврћена код Тарновица Полно, где смо заробили више од 2000 војника са 20 официра и запленили седам митраљеза Хо9 Ншемислз — Над је близу ПЕТРОГРАД, 3 марта. — Код Пшемисла јављају за артиљериску борбу. Наше трупе, на северном фронту од утврђења, заузеле су висове ва пушкомет одварошкихфд рсва. сд зши француско-немзчко Зојишше — Званичан коминике ПАРИЗ, 3. марта. — Званачни комивике од 3. марта 12 чгсова ноћу: Ноћу између 2 и 3. марта непријатељ је покушао да гозрати ровове које је изгубио нтквипи Нотр

Дам де Лорет, али је бмд одбијен. За време овот напада имали смо заробљеиика. У ИПмпањи, у пределу Перта, бацили смо у ваздух једну постављену мину и заузели отвор који је она оставила, око њега се водила веома жива борба. Мн смо одржали све псзиције. Напредовали смо нешто такође северно од Босе>:<ура. У Аргони, у току аоћи између 2 н 3, Немда :у предузели против напад између Фур де Пари и Болантеа, тако исто и у Вокои, сви су ови против-напади били одбијени, ма да је непријатељ три пута наваљнвао на шуму Ле Претр, ми смо га лако одбили. €хглеско-хемачко бојишше — Успех енглеских трупа ЛОНДОН, 3 марта. — Једна депеша маршала Френча јавља, да су Ечгл^зи утврдили линију коју су заузели источно од Нев Шапела, пошго су одбили поновљене непријатељеве против нападе. Немци су, у свима борбама које су вођ°не на овоме фроиту, имали укупних губитака који се цеие између 17.000 и 18 000 људи. Са мора — Губитци немачке флоте ПАРИЗ, 3. марта. — Немци су већ изгубили 8 подводних бродова, што ће рећи трећину укупног броја тих бродова. ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ Из Јрчке СОЛУН, 5. марта. — Гувернер Смирне поднео је оставку на свој положај. Смошра СОЛУН, 5 марта. — Шеф владе, који је уједнз и манистар војни, извршио је смотру над атинским гараи зоном. * Хо9 Вехизелоса СОЛУН, 5. марта. — Из Атине јављају да је аустроугарски конзул посетио Венизелоса и код њега се дуго задржао. У политичккм круговима ова се посета разно коментарише. У?кексија АТИНА, 5. марта. — На мчнистарској седници решено је да се објави указ о ан к:ији нових провинција. Врс»е у {југарској — Наш извештај. НИШ, 5. марта — Преиа вестима које су стигле из Софије у Софији се осећа јако вр ње. Министарске седнице, којима руководи краљ веома су честе. У дипломат ским круговима верују да се бугарска влада ломи, и да ће најзад морати да прекине политику ишчекивања, и да ће ућа у гкцију. Јовановић.

— Е, онаа слушај м /лбу, али не за љубав јер знам и ако би ти изрекла „љубим те“ да би то била лаж, већ за ма какви спсмен. Такав ‘помен који ми се неће противити да га и при последњем издисају пољубим. Езо ти руке добићеш га. Само ја сад при себи немам нвчег подесног. већ сутоа — Само не сутра, јер ћу се ја сутра далеко, далеко на лазити. Сгд. — Е, па немзм сад ништа. — Имаш лн какав прстенчић или тако вешто? — Немам. Обоје смишљаху шта ће бити вајзгодније, док ће се Божа сетити: — А, Ванка. ја сам се сетво шта ћеш ми даги, спазио сам т( би за појасом марамицу. Добро њу ћу тм дати... — Ах, Ванка, како си ти пре била добра, а вечерас... —• А према коме?

— Па прека једнсм Срби ну који ће можда сутрапрексутра дз иогине у боју за тебе. — А шта би ти хтео да ја учииим том Србину? — Ја бих био неучтив кад бих захтевао да ме пољубиш — Ако ће ти то учинити кгкво задовсљство и то ћу учикити — и пољуби га. Он је био срећан. — Па ти ме, Вгнка, волиш, знача волиш? Реци, реци.,. аз не лажи гего прзву встгну кажи! — Ја те тек сад мрзим... А сад забправи на све ово што се овде десило јер су ово све рђави утисци. Срећан ти пут и лаку ноћ. Желим ти да победаш непријатеља. И вити стас девојачки изгуби се међу шипражје. Још само једно тихо парајуће: „Ах, Ванка" оте се из груди младића и затим све

се опет утиша. Манастирски тороњ от.чупао је поноћ, а ов је још у> век седео на истој клуци нем и непомичан. Нзједном нагло устаде ману руком по ваздуху и болно узвикну: — Ићићу, дз, ићићу! Мајко плачи, твој плзч ми није то лико тежак као њена жеља да погињем. 0, немој мн дати благословз: јер ми је њен у брус са отиском њених нежних усана дрлжнји од твог благослова! Ићићу, да ићићу! * * * Снег тако немидостиво веје као да се је заинатио да полегале војнике затрпа. И поред све те непогоде војници су спавали као заклани Одмараху се не мислећи на то, што ће им се срж да мрзне следи. Усред таког слатког одма рзња узнемири их један чо кек, сав у бело сукнено едело обучен, будећи их. По 0’

ружју и оделу могао је сваки да рзсуди да су ово ком гте Окупише се у гомилу да би се боље видели, јер је помрчина била таква, да се ни прг.т пред оком није видео. Тад ће онај у бело обучен шааатом да проговори: — Знате шта је браћо и другови, ви већ и сами чујете како силовито тспови хуче, бој се у велик > бије. Гласник мв је дошзо и каже да је непријатељ многобројно надмоћнији и да се наши по« влаче. Има начина да наши победе а то је да се ма на који начин упзли њихова комора. То би био херојски подвиг. А то се може веома лако успети но с тим ако се глгва понесе у торби. 'Дакле, д 1 ли би било међу вама таквог једног јуна«а кој« би спасдо целу машу дивизију од п; к >ра и срамоте. Да ли би било, што се ие ј«ва ко хеће?! Сви су ћут-ли и само је

фијукзњ: северца са све већим и већим сметовима реметило ту тишину. — В Јљда нећете дозволити мени овако старом да се ]а кренем на тако одзажан по сао, — поновио је онај у белом оделу, — војвода — видећи да сви ћуте. У гомили наста гуркање и комешзње, јер се једзн голобради мзадић протури у пр дњи ред и дође до војводе. У У мраку му је одсјајивзла златна медаља за храброст. Носио је шуиадиско одело а имзђаше црну шубару на глави. Црте у овога младића одавзле су љупкост идоброту. Само су оне сад озбиљне и гштре. Чим га в >јв >да спази набра обрве:

— Наставиће се —