Стража

Број 67

БЕО! РАД НЕДЕЉА 8 МАРТА 1915

Годи^ V

«тап Редакције п Аджин : Космајска ул. бр. 22. Огласи се дгју у Адмии. Цеча уткрђена.

дсплаћена се пнсма не при • вају. — Рукописи се не не враћају. □■«ма, рукописе, иовац ч «ва остало што се односп С8 лист, слатп власнпштву листа.

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

телефон уредништв.. 1092 Излази сваки дзн у 6 ч. пре полне.

Адреса аа телеграме: ,СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплатл аа Србију ка пошти: на годину . • . Дин. 12,, шест месеци , 5,, трп месеца . , ј., једаи месец , , I,устггата за ипосиЈтанств на поштв: на годину . . дин. 30,, шест месецп . , 15,. три м*сеца . , 7.50

ТЕ/1ЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Беч, Берлин, Рим Ишалкја мора у акцају ПАРИЗ, 5 . марта

Телеграм из Рима јављз, да је одбијање Цара Фрање Јосифз, да уступи Тријент, као компензације за италијмнску неугрзлност, сзд потврђено к у ватиканским кругозима. Прошлог уторника Папа је примио у ауди* јенцију аустро угарског амбасадора, који му је изјавио, у имг царево, да цзр тежи д. сачува теритооијглнч интегритет своје царевчне. Територијалне концесије, на италијанској граници, створиле би у души Монарховој одрицање на његозо сувеоенство и на источну област коју сада заузимају Руси. После аудијенције, амбасадор је изјавио својој околини, да су се изгледи на мир сада умањили и да рат прети, да се прошири у толикој мери, да ни једна европска земља неће више моћи сачувати своју неутралност. Предлог кнеза Било-а, да Тријент заузме Немачка до свршетка рата и да га тада уступи Италији, сматра се као замка у коју се Италија никад неће ухватити.

Докле У ово доба кгд се води 0‘ горчена борба, против протежеа, против сукњица раз них теткица и ујнииа и других родбинских и пријатељ Ских веза, чијил се посред ствои користе на најбезочнији и најиепатраотскији начин појединпи, и гледају да својии лоповлуцииа доприн су што више штете државној кеси в нашој националној ствари, велимо, у тим тако судбонО' сним моментииа, кад је пи тање бити или не бити, кад је у питању част и будућност наша, кад народ даје све што има и што ложе: даје најбољу крв своју, даје најбоље санове своје, догле маса разбојника и сецикеса, користе ћи се родбинским везама, при јатељством па и партизанством, онда, кад сви треба да смо само: Срби, онда тај олош развратне и покварене душе хара и пљачка кроз лиферације, онако како нас не би опљачкао ни највећи Ср бождер ни највећи Германофил. • Док се на једној страни, сви пријатељски нам наклоњени народи, потрешени нашим боловима и опијени нашим херојством, брину о на-

тако!? ма и скупљзју лепту по лепту да нам помогну, у овим суд боносним данима, и ублаже колико толико болове, дотле ови безбожници, ове хијене, отимају оно што су други тако рећи испросјачили за нас. Смрт! ао је мало и блага казна за њих, нешто много ужасније требало биизмислити за ове Јуде! И док се на нама тресе још свака мишић од узбуђе* ња и гађења ва овг мароде ре, и кад још пред очима и« мамо грозану, слику овога злочина, ]ош некажњеног, дотле се на другој страни, иза брда нешто помзља, слично овоме. Опет један протежер и то партизански. Па зар сад! Зар нам још треба болова? Али наш народ вели: ,У мутној се водв риба лови.“ Свима је познато, да су за време турске владавине у нашим новим крајевима постојали филијали Огоманске Зиратне Банке. И како су они били државна установа, тоје и наша држава, освајањем но* вих крајева, запленила и сву имшвину ових фалијала Зиратне Банкг. Требало је мвого труда и

много мука док је све то доведено у рад и кад је све било готово, Краљевска В 1ада је добила извештај о стању бив. филијала Отоманске Зиратне Банке. На основу овога извештаја Г. Министар Народне Привреде, као надлежнв, наименовао је Даректора овој Банци. И шта мислите кога? — Можда какву величину са докторском дипломом, или бар каквог о пробаног радника и организатора на банкарско-финанси ском пољу! Не, — ни једно ни друго, већ свога секретара, титуларнога дирентораОпште Привредне Бзнке!!! Табло! Ни*е потребно говорити о спреми, способности и квалификациЈама новога директора, јрр он и од свега овога ништа нема Па шта га. је подигло онда на овзј положај, запитаћемо се? Шга? — Оно што му је донело и титулу вице директора Опште Прквредне Бан ке! А то је. партизанство!. Но то је могло бити само код једне приватне установе, обележене партиски и гдесамо они, који су му дали то место, одговарају својим капиталима, али изгурати таквог на крму једне државне установе, за коју он није ни у коме Случају дорастао, то је унапред подпис..зање смрт*

не пресуде дотичаој установи. Кекви се резултати могу очекивати од таквог рада, у верен с:м да ће то у напред прорећи сви они, који позиају новог днректора. Зар се сме једном неискус ном човеку поверитг озако једна делнкатна дужност у којој се ои, апсолутно неће умети на да нађе. Онај, који није научио да ради, од куда може знати да заповеда в контролише рад подручног му особља. Од кудт сн може дати импулса и директиве кад нема ни сам И кад се после извесног времена у место ус пех и добити буде појавило оно друго, супротно овоме, ко ће онда бити одговоран за неуспех? Подићи се опет ларма на теткице, ујнице и пријзтеље и свршиће се као што се увек код нас и свршава; да: .вук ппједе магарца!” ГБ докле тако? З^што г. Министар није поверио овоме господвну, кога је поставио за директора, да он среди и доведе ствари у ред, кад ]е тај господин тако способан?! Већ другије требао прво да сажваће а госпоцин дкректор је дошао на готово да крцка. Али јаком иду Мара и сва тови! Ж—ж.

Еппграм Тако ]е то? Сад превија г:ваба ране, У Србију више неће, Јср. ,Ко пође на Србију, Тај је увек лоше среће!“ То су Турци увидели, А за њима и Бугари, Најзад виде то и Шваба Кад на Србе он удари.

— Допис „Стражи" СОЛУН, 5 мрта. Ево да вам се јавиу једним кратким дописом, јер коме би и падало нз памет, да у овим бурним данимг, који се одигравају у Грчкој, пише кило* метарске дописе. После догађаја, који су се послслњих дага одигрзли у Грчк(ј и који суунелиузбуђење у целокупном јавнРм мњењу Евроле, настао је опет мвр. Нова влада већ увелико вдада, државни живот тече као и . ређе ; и да по неки лист, не донесе какву сензацију из липломатских или по* лигичких кругова како ће Грч* ка и поред цромене у држав* ној у; рави изићи из свога резервисаног држања, завладала би монотонија. Пре неколпко дана овдеје одржан српскн дан. Г. г. Власта Драгутиновић и Вуковић,