Стража

Г —9

г ~ Р А Ж А

Број 67

члвнови народног позоришта из Бгзграда прирерили су је дан концерат у корист рањеника. Међутим, једно услед маленог броја Срба, друго услед кеозбиљности самих при ређивача вече је пропало, а приређввачи се грдно обрукали пред оном многобројном публиком. Нема дана а да за Србају не приспе брашно у велиг.им количинама Овде се већ петнаест дана налазе чланови Британске Мисије. Имао бих да вам јапимкноге важневести, али цензура не пушта. Зато се задовољиге и са овим, а ја ћу вам се за неки дан јавити опет. Сантјаго.

Софулис — Гувернер Солуна повунао оставку СОЛУН, 6 марта Услед несооразума са шефом владе, Софулус, гувернер Солуна био је годнео оставку на свој положај Но како је у последњем тренутку неспорнзум изравнат то је Софулус повукао оставку. Ссфулис је познат као при сни пријатељ Венизелоса.

Мш кгаа — Впада отииа имања својих држављања Оц почетка ове, 1915 го д т *не службениорган босачскохерцеговачке владе, „Сарајевски Лист," доноси у сва* ком свом броју по један саисак .велеиздс јника, који су се дигли против оружане силе Аустро Угррске монархије однссно здружили с непријатељем, ишли му ма у чему на руку и били за то кажњени или оставили земљу“, с тим, да они и њихове поропице губе право држављанства и услед тога се стављају изван заштите закона. Уједно, непосредно пссле спискова, доноси пре.уде босанско-херцеговачке владе о конфисковању цокретних и непокретних имањз свију, у дотичном списку побројаних, .велеиздајника“ и њихових породица .у

корист босанско-херцеговач ког земаљског ерара," с клаузулом да .противу тих пресуда нема правног лијека ' У списковима које доноси „Сарајевски Лист“ (сада се штампа само латин- цом), има врло много познзтих и иепознатих Срба из Босне и Херцеговине; има имена чатавих пзродица ксје се сада налезе у Босни и Херцегонини икојима је, према пресузама босачско херцеговзчк: земаљск > владе, одузето право Заштите закона в, наравко, кзнфискована цела имаовинау корист босзнско - херцеговачког земаљског ерара, само и једино зато што је који њчховч^ан, да би спасао главу и сачувао се од свире ЈСгава аустријских ззиковацт, побегзо V Италију, Шзајсарс '7 с.р5ију; има, у тим списковима, и имена породица које су неког свог члана, збсг зараде, послале још пре рата / Америку или где другде у свет, па се тај ни,е, као војни обвезник, вра гио и ступио у војску да се бори противу своје брзће, или се није пријавио н јближем аустријском конзулу у крају у коме се, у почетку рата, налазио; има у њ«ма и породица чијега су домаћина, као нелојазна и ..великосрпског агитатора и агента ‘, аустријске власти стрељале или пбе силе; има разних имена и из разних крајева Босне и Хер цеговине!

— Пнсмо једног ратикка —

Впие чланке и нотице у „Стражи* који се односе на опанке са великом радошћу прате наши хероји — ратници. Рарици се нааају, дз у Србији још има поштених људи, који ће умети и хтети, да казне и лиферзнте и њихове Ортаке чланозе комисије, који су избегли ратне иуке, а примали ђубре за крвзво стечезе државне (народне) паре. И док су лиферанти и комиси;е пувили џеаове златсм, дотле су ратници цвилећи нз Бога и неправду дрхтали на мртвим стражамз,

стојећа у блату са мокрим ногама зз то, што су опанци, ксји се обују ујутру сугра увече већ распаднути. Пишите господо у .Стрз жи“; у име војске тражите праведну казну. А ако се н? нађе нико да казни те злочинце, ратницима неће моћи нико стати нз пут, да их они казне, као што се прави иепријатељи кажњавају, за сад оволеко. Ратиик.

№ II Гж — Русна мионја у Дтнии АТИНА, 6. мзрта Атинска Агенција пвља да је у Атичу прис! ео В. Сто липин, брат гк.к. руског министра вредседника. У дипломатским круговима првдчју овој пссети веома важан карзктер, псшто Столипин ужива огромна царево поверење, и до сада је са успехом свршила неколпко поверљивкх ствари нсмачке природе.

1(1 П№ — Бнптен о стању бо.тестн НИШ, 6. марга Болест г ђ: Пеџет, јуче пссле подне стпји овако; Тем пергтура 39.03, пулс убрзас, слабији 102, дисање 22, сензоријум потпуно слободан, ссећа се слабз. Физикус Д р Шушкаловаћ.

IIЕ11Н1К Ш — Конференцмја г. Густава Аитоана ЛОНДОН, 4. марта Конгул Србије у Анверсу, г. Густ?в Антозн, држао |е конференцију о српск- м на роду, да би притекао у помоћ фонду за помоћ Србима. Предавач је говорио о духу неззвисности и љубави према своме огњншту код Срба, к. ји такође верују у своју зтвршну ообеду, која би им осигурала слободу да мирао рззвију своје идеале. Пре^авач је затам говорио о српским женама и

неизмерним услугама које оне| чиче за време рата. Мзогобројни присутни посетиоци живо су поздрзвили предавача. ИЛН! |ЦШ1 .Напред*, Централни Орган Социјалне Демократије у Немачкој, доноси вест о томе да је у Шгутгарту ззказан соцајалистички митинг, на ко ме су социјалисти из Штут гарта хтели да се заузму за Либанехтову ствар али војна власт је забранила овај митинг. I) ШШКЕ НонФискацнјз цереалија .Кориере д’ Италија*, има весг из Беча да су држав^е власти у Аустро Угарск ј, према најновијем закону извршиле «онфискаци|у цереали|а. Пра одузимању цереалкјЈ, дошло је до ир )теста и ичс цидената између принцизала и власти, а нарочито се сво дешава у Ческој, Моравско; и Хрватгкој. Лист, примећзва да се ово одузимање цереалија има смзтоати као незо стата* у храни што значи да хране неће бити до идуће > <етве.

Из Немачке — Цмрнугсације аутонсбпла „Северне Немачке Новике* имају вест да је војна власт у Немачкој издала наредбу да се сви привзтнч аутсмобили. који се виђају у циркулацији по привгтном пос/.у, после 15 марта без нарочите дозво/е, имају коефисковзти. * * * И код нас се исто тако примењује закон шта хоће Немци?

1 н №011 Еш — Нехат Аржијерејсног Сабора Састанзк Великог Духовног Суда која се требао одржати

још у месепу септембру, а затим одлсжен за март, по сви*. ма изглодима неће се ни одржати. А то све због чега? Да није услед каквих великих државничких питања? Да није услед политичке ситуације у којој се данас налазимо? Не. Већ једино због нехата и нерада Архијерејског Сабора, који се њј данас још није могао да сложа и да одррди кандидате за упр .жњена нладичанска места.

№ Оеегрд — Иестала деаојиа Идући пре неки дан улицом сретнем једну жену ко)а је гшла из вароши тужну, невеселу и уплзкану; поздравих се са њом као са својом старом пријатељицом и познаницом, а мислећи да је и њој оваЈ невидљиви «еиријатељ нзнео неку штету запитах је, зашто је невесела,одгоаорила ми је: Да јој је пре меац и по дана млађа ћерка Ко.ара одбегла од куђе незнано куд, с -1 неком Шапчанком, која је била болничарка у Општој војној болници, однсвши собом неш 10 мало сгвари и у новцу до 150 динара. Том прчликом сирота жена кроз плач. жалпла ми ее, да је се •обраћзла полицији неколико пута да се расписом пронађе, али ни до данас се ништа не зна, шта је било са овом аевојчицом, која је онако млада не умејући размаслк о себи и својој будућности, морала бити жртва оне бедне и покварене Шапчанке. Да 6и чнтаоце што боље уаознали са овсм јадницом, требамо самс толико рећи, да је она друга мајка наших ргткика. Гледао сам и својим очима да је много наших изнурених воЈника од којих су се сви пролазећи гнушали, свраћала својој кући те би их пахрзнила, опрала од мечистоће к последњи свој грош давала за трошак. То је нашкх војника дру а мзјка и сестра а зонесеСавка Хзџића служавка је у дсму „Сирот. сгарг,ца и ст/рица“.

Мил. Вој. Лазић: У СЕЈ1У Ћутало је село... Светлост је већ згасла, А тамо на крају на подножју гора Чкиљила је лампа.. Једна млада жена Седела је мирно сама крај прозора Лице јој је било модро, уплакано, А низ гојна плећа спустила је , плаву Косу пуну тајне и ћутала тако Одупревши руком лепу своју главу Устаклен јој поглед, усамљен и стално Кроз редове врба блудео по ноћи Тражила је војна... А уснице модре — Њега. више нема — шаптаху без моћи. Са сузом у оку бацила би поглед У малој кол;вци на малено дете; — Ти си сад сироче! Твога оца нема Шаптала би она пуна бола, сете...

Као први весник погинулог војна Она цикну болно — Неће да се врати. Ниш, фебр. 1915

ФЕЈБТОН М. М. НИКОЛИЋ: НослеЗка почаст Дувао је јак ветар к пр скала је хладна, јесења киша. Небо је било натиурено и вла дала је полу-тама и ако је било подне. Пред великим шагором лепршала се застава Црвенога Крста, што је значило, да је ту пољскаболница. Свуд около била су васока брда сбрасла четинарима. Преко једие паанинске косе појави се једна група људи. То су бали болничари који су са нлсилима били огишли у борбени ред, да по купе пже рањенике, а лакши су већ и сами пешице дола

Уга сла је светлост иовлада тама поче да се клати ■1»

зили. Тога дана било је веома нного рањеника. Они су причали, да се воде огорчене борбе, да је терен врло незгодан — сама шума, дугачка и широка по неколико кило* метара. Це;.ог тог дана радао сам са превијачима и помагао око операција. Већ је била дубока ноћ, кад смо п последњег ра њеника превили. Непрестано су долазвли нови рањеници, али смо њих оставили да их ујутру превијемо Под тремом једне сеоске куће, одмах до великог шатора, горела је ватра. Око ње су спавали војници, а седсо је само један рањеник, — Одакле си? упитах га пошто седох поред њега. — Ја сам Крушевљанин. — А где Си ргњен? — На Краљевој Гори, у Романији, ранише ме у ногу. одговори рањеник, стењући и држећи обема рукама десну|

ногу, која је бнла умотзна у неке крпе. То се он сам пре* влјао. Био је тс омглен, плав човек, кестењастих очију, плзве косе и плавих, опуштених бркова; паћеничксга изгледа и са урезаним цртама туге иа лицу. Целу ноћ ми је причао, ма да су га мучили болови, што му се могло приметиги по грчењу мишића на лицу. — Пре једно десет година, почео је он, оде ми старији брат у комите, у Стару Србију, и тамо погибе у боју на Челопеку. Имао самјош јед• ну сестру. Она се, јадна, у даде; муж Јој полуди, па убије и њу и себе Отац ми ]е био стар, а веома га је била по тресла смрт старијега сина, па затим и кћери. Сви су га у селу сажељевали. Није јот прошла ни година, од како ми сесгра погкбе, умре ми ! мати од туге. Отац је био из-

ван себе, но кад се мало утиша, обрати сву пзжњу на мене. Чувао ме као мало воде на длану. У то време требао сам да служ м војску. Огац је ишао свуда самчом. Узео је стан близу касарне. Кад сам одслужио воЈску, вратим се са оцем кући и оженим се. Годину дана доцније добијем снна, и баш на сам днн његова кршгења, умре ми отац, задовољан што му се ипак, на крају његовог напаћеног живота. насмешила срећа дсбао је унука. Нисам још био прежалио опа, кад ми се разболе син. Лебди > сам над њим дан и ноћ. У том ми се роди кћи. Није сирота живела ни осам месеци, па умре. Много сгм је жалио. алисам опет молио Бога да ми поживи сина, који је налредовао и рЈстао. Го је био врхун ц моје среће Тада се објави турскн рат. Ја сам оти шао. Био сам мнјго одушев*