Стража

Број 71

БЕ01РАЦ ЧЕТВРТАК 12 МАРТА 1915

Г*«ина V

втли Родакцпје п Ајмнн.: Косаајска ул. бр. 22.

Огласн се дају у Админ. Цена утврђена. I аплаћеи? сеписма не прл*ају. — Рукотшса се не не враћају. П»««а, рукописе, новац п зва остало што се одаосн И8 лисг, слати власнигптву лвста.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ.. 1092

СЛОбОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Излази сваки дан у 6 ч. пре подне.

Адуеса за телеграме. ,СТРАЖА“ - ВЕОГРАД Преталатк ха Србвју ка пкитк: иа г»дшну . . Двм. 12.„ шест масеаи , 5.тра мссеца . , 8., једаа месец . , 1,преталата за каестранст о иа аештн: ма годину . . дма. 30,, шест месецн . , 15,, три месема . , 7.80

ТЕЛЕФОН ШТАМГ1АРИЈЕ 1092

ПаникауБечу Наб Кшемкш изазбзо је панаку у §ечу * БУКУРЕШТ, 11. марта О утиску који је пад Пш^мкс/а направио у Бечу, Румунска телегр. агепција има овај кзвешгзј из Беча Пад Пшемисла изазвао је у Бечу панику, јер је на неколико сати раније врховна команда објавила како је ситуација врло повољна, и како је испад посаде утицао поражавајуће на руске трупе које опсађују Пшемисл. Бест о паду утицала је силно на цара. Између Беча и Берлина измењане су шифроване депеше, јер је падом Пшемисла отворен пут преко Шлезије за Немачку.

„Стража" ће кроз неколико дана почети да доноси низ чланака тд називом:

— Пре три месеца. — Оптужбе из војске. — Образовањс скупмтпнске анкете за преглед лиферованих опанака. Влада Илић, }1{ивко Богдановић браћа Ристић и остали. — Б^кви су оплнци лиферовани — Бегство лифераната. — ,Боље то. н$го у ро $“. — Тршун Радосављевић. Шта ради Влада Илић. — Како се брани лопов Живко Богдановић. — Колико је држава оттећена 7 , 000.000 динара. Мишљења народних носланика и политичара. — Народна Скунштина брани лопове. — Пред иследником и робијом. —

Обраћамо читаоцима, нарочито онима у војсци пажњу на овај ниа чланака, који су писани и објективно и документовано.

Господине председниче, Пре неколико месеца, као што је Взма добро познато, Народна Скупштина одредила је анкету из своје средине да извиди и утврдн здоупотребе почињене са лифера цијом опанака. < Образовзна је анкета, коју су чиниле све четири странке заступљене у Скјпштини; утврдио се страховити злочин, преваре, дело, оно страховито дело, коЈе су у сперазуму взвршили чланови комисије и лвферантп и њихови помагачи при предаји и пријему опанака.

О целом овом послу Анкета је напигала извештај, поднела га Народаој Скупштиви, и овај је раздат народним поСланицима — да се упознају са једном од оних многобројних зјдучија извршених на рачун државне касе зз време овог рата 0 д стране разних комисија и разних лифераната. Цела Ствс р хтела је да прође неопажена да војска није про* тестовала, и да ниЈе било савесчих и исправних војних старешина, којв су злочин и оптужили и саопштили револт

наше војске, која се бунилај што се шљачка наша државај а они осуђују ла са рђавом обућом иду по влажну времену. После констатовања таквог злочина, Господине председ 1 иче, господин министар војни, пуковник Радомир Бзјовић, обратио се актом Народној Скупштимн да му се врате акта рада анкетне комисије’са свима поверљивим прилозима да би могао иследник, кога је одредио, да поведе истрзгу и лопсве лиферзнтв и несазесне чланове комисије Трифуна Радосављевића, и остале преда војнсм судовима на суђење. Тражење Господина Минастр | Војног било је добро и оправдано. Оао је значило да он хоће да лиферанте, хајдуке: Владу Илића, Сотира и Милана Илића, Живка Богдановића и остадс чланове раз* бојничке банде, преда суду да им свај изрече праведну пресуду — и спречи да се подсмевају шравди и законима. Ви сте човек савестан. Ачдра Николић ужива општи глас човека, који неће никог да штити, ако дотични има да одговарз. То је лепз од вас, господине председчиче Али то што Је р^није постојало сад као дасеизмени ло. Аидра Николић као да жели да заштити кривце: он на он > тражење господина министра војног да му Народ* на Скупштина врати акта по ајдучији владе Илића, Живка Богдановића >1 осталих, не само што акга не враћа, него чак на акг мннистров неће ни

да одговара! Вама је, господине председ ниче, добро познато и да је г. мивистар војни и својим другим актом после нгколико дана поновио свој ззхтев да му се акта о поменутој ајдучији врате, али опег је дошао асти одговор — нити су акта враћена, ниги је дат одговор! Такво ћутање председништва Нфодне Скупштине може рђаво н непријатно да се протумачи. Такво ћут њз и нсповрзтак аката, покривнци Владе Илића и осталих, можг да се протумачи као да се кривцч шгите? Ви, господине Андро Николићу, председниче Народне Скупштине, знате да би се так'' дозволило свету да мисли како хоће, и да се блатом б'.пи ва вашу чисту прсшлост и леп глас. — Шта ће Андри Николићу да чува разб јнике? Ви ћете рећи. — Ззр он да на завршетку својих даначи сту прошлост онаља, и да б/де заштитник оннх која су не само опљачкали нашу лржаву са лреко шест милијона, него и много и много војника отерали у болницу и смрт?Г И ми се, Господине Ншколићу, у томе слажемо са Вама. И ми желимо да Ви своје светло или очувате онако као што сте га подигли! И мв хоћ мо да оно уђе у поли тичку историју као име чове ка, који је био до краја честит, и са тих особина могао да служи многим иашим политичарима као пример. Не дозволите, господине предсецниче, да се сумња; не

дајте да и једна ружна или рђава мисао облеће око ваше угледне и идеалне личнссти! Вратите акта Господину Министру В јном да се суди хајдуцима Влади Илићу, Живку Богдановићу и осталима за злочине, која бн добили стро* гу осуду и у умирућој Турској. Чујете ли, господине председниче, гро( ни глас свога љубимцз, свога сина, који Вас је тако љубио, у коме сте Ви толико уживали? Он Вас моли да будете Андра Николић, онаЈ стари Андра Никозић, и да не изгледа као да Народна Скупштина, која је одредила гнкету да се утврди кривица, сгд х ће кривца да штита! Взш глас, Взши пријатељи, Взша савест апелују да се што пре одазове тражењу гјспо* дина мичистра војног. Примите уверсње особитог поштовања, уважени господвне Андро Наколићу.

Епнграм „Шугавој овци, смета и руно“, То је пословица целога свега; И „Евгенија“ офанзивн, „Излив воде“ — сада смета. Т»ок«

— Чпанак Таке Јонеску —

Букурешт, 11. маЈка Углелни румунски државник и бивши министар Таке Јонеску нагшсао је у ,,Ру. муни«а“ чланак, у коме оштро критикује германско мешање