Стража

Страва 2

С 1 Р А Ж А

ћрој 71

у чисто румунске ствари. Чланак је изазвао живо интересовање у сввма редовима, и ми га у изводу доносимо. Бу* курешт је данас легло гер манштине. Све оно што у Германији не ваља или што може да нослужи германсксм циљу „пранг нах остен'* са брало се свде [у нашој пре стоници. По хотеаима, рестораиима, кафанама и свима разним ридњама чује се немачки и сгрзнац који први пут долази у Букурешг пре би помислио да се налази у каквој вароши Швабенланда, ио у престсници слободне краљевине Румуније. Овај опасан паразат почео се од не ког времена да увлачи и но надлештвима, а прети опасност да не уђе и у школе Међутим, ми ћутимо и све иво посматрамо, као да се ово тиче оних на Марсу а не нас. И благодзрећи овој нашој нехатности мн у нашем чиновничком кадру имамо огро ман број људи који служе и нами и Германима. Ми их плаћамо, а они за добар бакшеш издају наше тајне неири јатељу. И зато није никачво чудо, што ми за много наше чисто унутрашње ствари сазгајемо из берпинских лисгова из којих их и прештамтавшо. Даље не смем да идем, ! јер бојим се да бих морао да при* знам, да је овај германски полип дохватио и нашу војску, и да је и тамо по скупЈнозац нашзо елементе који ће све дати па и нлвеће тајне своје отаџбине. Јер од куда би Нем ци бсље знали и познавали стање наше војске од нас, ко|и и своју последњу пару дзјемо на њу?! Зато приснимо сви на посао и терајмо ову губу мз тора, док још има времена, док још иије доцкан. Стрпљивост, која је свтјствека нашој вацији, треба да има граница.

Ешш В Гш — Спор око окупације немиж оотрва. СОЛУН, 10. марта. — Сазнзјем да је нови министар иностраних дела посетио ен-

Син. Љуб. Корднћ: ПРОЛЕЋЕ Сива се зора креће Ко л\оре умрлих сени, У пољу иадошла река и мутни вали н>сни Шапћу.. На њима лежи рано пролетње цвеће. Сива се зора креће, Велико небо спи.. У врбљу ветрић уморно, сано леће И сени креће. Зелени месец бди. Земља и пебо пуии Пригушенога јада, Ја етојим и чекам задњи уавик пада Живот завлада.. На ноћној круни Бразде од еуза, болова, јада, Мртвило жда.. Ал’ чуј! Ш мутној пролетњој струни, Ко гуја што се пружа, Разли се глас... У дољи поток зајеца... Уздану ружа, Занијаше се цветићи суза пуни... На зраку месеца

нвштвоу, Овој је седници присуствовао н краљевић, Услед овога влзда уверење, да краљев.-ћ носи цару В 'љему својеручно писмо грчко’ краља.

I №

— Застој у операцијана ЛОНДОН, 9. марта. Адм^ралитет јавља, да је непогодно вреие ометало о перације у Дарданелима и дз је, из тога узрока, били немогућно сазнати штету, при чињену ф:ровима приликом бомбард вања од 5. ов. м Британски губитци до сада износе погинулих и рањених свега 61 човек, Командујући адмкрал похвалио је сјајно држање фраицуске ескадре. НРОИУНБУ Истакнут је првак једне пар ламентарне групе. И перед све своје тесногрудости н сек ташгва у полигичком жав ту је важио као ветики патрио та, који ба за отаџЗину дао сае. На зборовима. као и у скупштини држао је ватрене патриотске беседе. Умео |е о натриотизму лепше и зан с наје да говсри и од сам >г прађедовског, и јаој оиоме, који би у нацаоналним питањима б чо мање шониниста а рише демократа. И данас ми још у ушима брује његове си.тне речи изговорене у пзрлтменту, приликом антерпслл ције о сопској помоћи Бугарима Имао је сина и ја сам тог младића, са лепом плавом главом и крупним и као небо очима, жјлио, јако жалио. Очев патристизам отераће сина у сигурну пропаст. Али грдно сам се преварио патрвотизам г. посланика био је само маска, којом је успе вао да одржава свој мандат. Дошао је дан ослоб( ђењч, дошго је одсудан ча:: или се У* ДИНИ1И ИЛИ у тој борби У' тонути. Сваки ко је био зт пушку сн ју је пригрлио м пошао у име Бога напред, И о.тет, сећам се његовог вчтреног говора, у коме је усред парламента уз гром јглзсни аплауз тр&жио, ла жртвујгмо

све па и своју самосталнист у борби за ослобођење и уједињење потлаченог Срлства. ,,Браћо — силззиле су са његових усчна тљиве речн и палиле узбуђена срца и посланика и галерије. Браћо, вековнз наша браћа преко Саве лкју сузе, трпе муке и погледају овамо на нпс и очекују да им на врховима нашчх убојних б јонега дгрујемо слободу! Но иаак, после сзаквог говора г. посланику није сметало, нити је и најмЈње жуљи ло њдгов патриотски жар, да као муњом ношеи лети од команде до команде, од пуо до пука, и да са нек.-к и м лекарским уцерењсм из ранијих г^дина, уверава пуковже ле каре. како му син пати од срчане мане, и како га зато треба упутити у ка-.целг^чју на рад а не у ров! И док је цвет наше интелигенције, — спнови првих нзших лрисааника. пвлитичара богаташа - гинуо, дотле је счн овога политич чој шзрлатзна седео у топлој соби. Под образином. Из оублике — Један апеп надлежинма Г. Уредниче, Како су јучерашњи листови до <ели вест дј ће стићи у Србг.ју 160 вагона шећера, и ако оаа вест о дгввара истинч, онда бн добро бало у ичге* ре:у потрош!ча: да држг. на власт или Средишни Одбор организује продају овог шећера тако: да поједини ие:авески трговца не могу да уцењују иотрошзче Такви аесгвесни трговци измислиће опет начкн за у хењивање публиче, а дт не би дошло до тога овај њихов фзк. тр:бз јо;п V корену уништиги. Један потрошач.

Блћгодарењђ у Икшу Јуче у 11 час пре полн у нишкој сгборној арквч б ћ благосарење поводом иредај

глеског посланика и у име владе тражио објашњења односно англо француске оку пације нгких острва у Егејском мору. Енглески нослзник је изјавио, да окупацију не трсба тумачити као какав непџвјатељсни корак поотив Грчке. Одмах по ликвидацији рата енглеско француска војска напустиће острвг. Но како на встим острвнма станују чнстиГрци, у чије пријатељство Спср »умнесум ња, Споразум је готев да е вакуише острвз оног тренутка, када турска влада будс признзла грчки сувфекитет над окупврЈичм острвима.

— Копушев у Софмјн СОФИЈА, 11 мзрта. Бугарскт отправник посло вз у Цзриграду г. др. Колушсв дс-путовао је сасвим из нензда у С ф јиодмахје по сетио др, РадославЈва. Сутра дап г. Колушев је отпутовао натраг за Цариград. У политичким круговвма држе, да пут Колашева стоји у вези са каквом важном политичком мисијом.

р$бОШ Буја, буја, буја сше код нас Ја држим да после поште, по својој неспособности, по своме мурдарлуку, по непо знавању посла долсзи одмах паш пресбиро. Шга више ја се бојиа, да ће он рднога дана преотети ту славу поштама. Сзмо један пример: Пре два дана пресбиро је об |авио весг о паду Пшемисла. И дск смо ми сутра дан очекивали појединости о овој славној победи, наш „славомувенчзни" пресбиро јавља, како се око Пшемисла вода огорчена борба. Сад тек не знамо, да ли је пао Пшемесл или није. По вестима нашсг пресбиро а и јесте и није, и није и јесте. Бадава, буја. буЈа, буја све код нас.

У таласмма само осташе без крета Два ивега, Два ока Велика, мртва, дубока У трупини. Чачак, 1915

ФЕДзТОН

БЕОГРДДСКИ Н0Р30 — Живот на београдском корво-у Сад је већ друкчији живот у Београду вего што је био у оомрчини. Бесград је опет оживео, Леае београдске да ме, пријазељиии симпатизерв бгоградског ко^зо-а још око 4 сата појчвљују се на корзо да би се тек окв 7 сати изгубиле. Модерне пролетње тозлете све се више виђају код бео градских дама и каваљера. Од како су швабе пресгале са ратовзњем кућа, када су свечано обећали да ће нам |од сад поштедети куће, влада

НШ1!11 №НН — Сапандра ■ Бипо РИМ, 10. марта Немачви посланик, кнез Било, посетио је шефа владе Салзндру и са њиме је дуго конферисао; У добро обаве* штеним круговима гсвори се да је кнез Бчло предпагзо Саландри да талијанска влада не води ника^ве преговоре са аусгроугаоскнм послаником Односно територнјалних ком пензацајам!. Све преговоре у овоме смислу водиће он не зачисно од Бечз. Саландра је сдбио овај пред лог изјављујући понова, да И талија за с?да још нема никаква пов >да да поведе ма какве прегсворе ни са Бечом ни са Берлином. јјугарска грзидоманвј! — Шта би Бугарм хт«м СОФИЈ \, 11 марта Једва угледва политичка личност која стоји близу дво ра изјавила је, да би Бугарска само под овим усдовчма могла да ступи у акаију: 1.) Да краљ Фердананд бу де назначен за главнокомаидујућег армије, која би имала да дејствује проткв Ц риграда. 2) Да бугарска армија уђе прва у Царигр јд. 3.) Да се јсдна од царевих кћери уда за бугарског престолонасчедника и 4) да бугарс*а армија остане све дстле у Цариграду док се не реши иитање коме ће он прапасти. Бапава, Баја Гања остаје Баја Гања.

— Краљевмћ Ђор^е у Берлину. СОЛУН, 11. мартг. —• Пут краљевића Ђорђз, брата, кра ља Коастангана, у Берлин изазвао је у овдашљчм поли тичкии круговима сензацију и разно се комеитарише. Пр? поласкз краљевића за Б рлин сдржана је минчстарска седнчца под краљсвам председ

опет онај ред који је и пре рата вл^дао у Београду. Често на *. дође необично. Никисо не чујемо пуцњаљу ни из пушака а већ о топо зима и да не говоркмо. По кад кад шваба бсцт ио који метак нг положај колико да се види да је жиз и то више аз страха. Увече згбљеште електричне сијалиц 3 пред рад њама у кнез Михаиловој у лици и тиме о в тле наш лепи корзо, ’који у том моменту постаје кајвеличанС 1 венији извор људскота живота Тада се мсгу видети лепе београђанке у лепим тоале тама у најмодернијим тангоципелама а на Јглави најновији ш:шири из ррдњи београдских модискиња. Тада замирише цео простоп од „Ру ског Цара“ до Стојанкића и Лазаревића најлепшим пар фамом као у каквом рају најлепшег цвећа. Љубачица пољска, и зумбул прштње цвеће

ките грудн бсоградских дама, а на сако-има и смокингу кзваљфа виде се повећи бу« кети најлепшег пролетњег цвећа да не би и они изостали од тог обичаја, који се у Београду практикује у про леће. Па и сама' природа иде на руку овој младежи, јер готово ево в!ећ неколико дана како је време у Београду веома лепо. По подне је то пло као у сред лега и већ се виђају београдске дзме у пролетњим костимима у спште у гзла летњој тоал ти. Човек просто да не верује колико је света у Београду остаао Етектрично осветлење а лепи дани измамнли су мно ге породице из својих домова и увече се, односно још од 4 сата, виђају на Теразијама и у Кнез Михаилсвој улици. Многе радше, које су од почетка мобтлизације затворене, понова се отварају и

број тпх радњи из дана у дан расте. Само с тсм раз« ликом што је из истих мно г а роба потрошена, или купљена и сднета у унутрашњост. Па ииак Београд је увек јсш онај исти БеоградЈјон снабдева целу Србију са разнам еспапима и њему увек остане толико да може да задовољи потребу верних београђана, који сј му :сгали верни. Љубчтељи беогрздског корзо з, застану често пред излогом ново-отворвних рад!ви, нзрочито привдаче пажњу оне радње, у којима је сортирана на>нов 1 ја помодно мануфактурна роба. И да видите по* сматрачи су необично задовољни новоиздоженам стварима. Бзш при том посматрању, или на рачун тог посматрања праве се и склапају се нова познанства. Палилулци који нису тако радо излазилн на корзо сад се и они виђају