Стража

Број 71

С Т Р .» Ж А

Стрвм 3

Пшемисла и победоносног у ласка руских трупа у взрош коју су осоојиле. Леди Пеџет Из Скопља је стигао те леграм *а је стање здравља Леди Пеџетове јуче у вече овико: Температура 38, пулс 80, дисање 20, сензориум слободан. Осећа се јако изнурена. ИЗ МНН8СТ8ИСГВ1 Војиог Минисгар В )јни тражло је у министврској седницч: дз се сви кривци и предмеги у опанчарској афери предаду једном касационом судији да овај води истрагу по тој афери, и да нх п:.'ШГО дело повлачн стави и у притвор. Г-ђз Пашзћева у Счспљу Г ђа Ђурђана Н. Пашића отпутовала је јуче у Скопље да по ети оболелу Лед» Пе џет, дч би јој, и на тај начин, изразила благодзрност и од своје и од стране грпских госпођа зз њено посведочено самопрегоревање нз пољу не говзња наших рањен: х и оболе их војнике. Поелв 8 меогце ДангС по подне, навршује се тачно 8 месеца од како је објављен указ о мобилкззци' ји целскупне српскг - народне војске. Сгајлм Трнфулгц Из Скопља нам јављзју да је тамо, у болници „полумесец“ умро наш новинарски колегв, и саоаднич „Пијемоита* Стојгн Трифувац, фило зоф, ђак — нзредник. ђог да га прости! Фзбрмка кожа Фабрика кожа на Чукаоици, гродаје кило ђона по 13 динара, ђон са такозв. окрајцима, који је пре рата коштао 4,85 дшчара дала зз 8,15 двнара скупљи вего иначе што је било. Ето једног раз лога зашто је поскупела обућа и оправка исте. Бележимо ово колико да се знају пријатељи оеог народа. Нззршно 0 ДЖЊ 1 Од јуче је почело да ради изоршно оделење Управе града Београда. вр о често ту. Управо рећи: сад је наш корзо својина свих београђзна, сви су сад измешгни с том разликом: што Палилулци, чим дођу до позначства, на корзо у. нзпуштају га и преносе ту шетњу идући иут ка палилулском корзу. Интересантно је да са општим како Палилулци, кад хоће да пођу на корзо, спремају се. Палилулац долазикући нпр Мита , во“ он гсвори мгјци с врагз: ,,Нане, испеглај ми кроглију оћу да се измотајем на корзо“. — Не могу сине, одговвра мати, мотам цевке па немам времена. — Какве цевке баци то негде у ђубре, оћу ти згужвам физономију са све цевке. Тако исто раде и они са Три Кључа. Кад будемо добили трамваје — а то ће бити з» неки дан — Београд ће бити оно што је и пре био.

За писзра у нзвршном оде* лењу постввљен је г. Жика Стојановећ писар квартаврачзрског. На место писара г. Стојановића, долази у кварт врачарски пвсар г Предић. Бвогрцекх трамзаји Београдски трамвзји, према обавештењу надлежних, пуСтиће се у саобраћај тек 18 овог месгца т. ј. оног дана кад и везови прораде. Пркмор за углед Официри, подофицири и војиици упасали су за сталног редовног члана СрпскегДруштва Црвеног Крста. свог ратног друга пок. Михаила Николића резервног поднаредндкг, који је у овом рату умро на војној дужности. Пок. Михаило је од 1912 тодине до своје смрти био непрестано на војној дужности зз време мобалног стања са овчм официрима подофици рима и војницима који су га и уписали за члана. Овај пример дружељубља нека послужи за углед.

1 » 1 ЈјЦ — Нота -змеричко владе БЕЧ 8. мартз. ,,Дели Те,теграф“ >авља из Пекинга, да се положај Кнне знатно побољшао од како су и Сјед њене Државе предале у Токву и Взшннгтону јапачској амбасади један енергичан мемоар, у коме с пош товањем опомињу на сп>разум од 18. нсвембра 1908 год , којим су загарантована искрена објашњења изис-ђу дзеју влада, по свима питањима која се тичу Тихог О кеана, и озбиљно наглашујући чињеницу, да Сједиљене Др жаве имају нз*еру дз бране све тачке уговора изаеђу Јапана и Кане.

Шта причају з ар0 б љенИ ц И

П^троград, 9. марта Зарсбљениц« из Пшемисла причају, да је одакно глад за владала у тврђавн; није било

Истина по кад кад ту шетњу прате и аустриски аероллани, на које смо ми навикли па се више и не обзиремо. Услед тога што у последње време нестаје шећер, то се често расправља на корзо у тема о набавци шећ ра.

Раиха пошш Мој син Тихомир Аиђелић, обвевник марвене болнице, не јавл,а ми се никако, и незнам да ли је жив; с тога најучтивије умољавам свакога ко би шта знао о њему да ми јави на адресу. МилеваАнђелић, Светогорска бр. 6. Молим сваког ко би шта знао о моме брату Милићу Ж. Миливојевићу, да ме извести, зашта ћу му остати вечито захвалан а и пристојну награду даћу му. Мој брат Милкћ иестао је 24 октобра прошле године приликом оступања са положаја „Гучево“ и до сада се није јавио. Милушин Ш. Миливојевић нареднмк бсогр. жаид. одреда

ни хлеба ни меса. У вароши нема више домаћих животиња изузев сфицирских коња. Тифусне грознице и друге болести, па и глад, изазвали су велико незадовољство међу трупама. — Одушевљење у Петро* граду Вест о предаји Пшемисла изазвалар одушевљење пе троградског становништвз, У 2 часа по подне на Невском проспекту била је импјнзјнтна манифестација. Сакупље* на свет са сликаиа Цара и главнокомандујућег Великог Кнеза Николр, нз челу сз неколико стотина застава.. про« шао је главним ирастонич<им улицама, певајући народну хиину и поздоављајући громогласно сва војча лацз, која су пролазила. Одлнковање ,1уче је Цар, приликом предаје Пшемисла, одликовао генералисима Великог Ккеза Николу, орденом Св. Ђ рђа II. степент и генергла Сализа* нова нрденом Св. Ђорђа III. степеном. Број заробљеника Према исказу досадањег за* поведника Пшемисла, генерала Кузманека, укупан број заробљеника који се предзо Ру снма, износи: 9 генерала. 93 ђгнералштабна офзцира, 2500 официра и 117.000 војнака. Број топова и остлли плен тек ће се утврдити.

НЗ ШТРЛШЊШН ]ј дјош Крушевац, 2 марта. Налазим да ј потребио, да поменем последњи умегнички кондерат, кога је приредио студентски концерат уз суделовање г. г. Браће Фрајт, у корист добеглицз, односно, овдашње сиротиње. У програму од 10 тачгка, посгиг нут је успех у тачкама: „Еспања“, валцер од Валдтајфе ла; „Гаватича," од Рафа. соло уз гфатњу клавира; „В з|у ве трв,“ парзфраза од г. Јована Фрајта, свирао соло г. Војтех Франт, и „Српско руски марш“ «д г. Јовзна Фрајтз. Бпло је бурних аплауза и репетиције. Веоиа су се допале композиције г. Ј. Фргјта, те је једну репетирао. Ж лета је, да на томе путу истраје. На каси је пало 230 динара. Г. г. Браћа Фрајт, нежне луше, као НЈС.-ОЦИ уметничких ин стиката, у свима к .ниергима, који су приређени овде, укорист Цовеног Крста или дру Г 1 дх хуманих установа импли су у суделгвању лавовзки део; н двпринели су сзмо Цов-шом Крсту на 3000 динара прихода, и ја то у овом часу исти чем изразом оданог привнања. Чвиим то, да бих учинио и парахелу са извесним овдашњим богаташнма, чији је патрвотизаму затвореним касама; који су затворили овце, и смеју се онима, који одва јају и од свога живота дз би користилл своме народу. Нека бн се сгидели такви иред овом двојидом нзше браће Чеха, чији је чпстангк, и који жиие од музике, па ипак не

праваше питање: да ли ће им се од прихода сз концерта дати штогод или не, за улсжену несебичну љубав и осведочено дело патриогизма? Једна ме је ств?р дубоко и мрачио узбунила. Зашто је после концерта било игрзнке, зашто? — Игратк и пировати онда, кад хиљздама наше браће и синова пада као снопље услед прошлих бооаба и епидемија, то је најблаже изражено — демонски! То значи, ругати се боловимз, И татра ти се, увијеном у ирно, светињом срдаца, ених, који у тнм часовчма неме. јецају, ридају, убијени ћуте, или плзчу нзд рзкама својих изгубљених нзда, живота и зеница. Приређовачи наводе разлог: да су игранком хтели примамити што већи број публике. Жзлосна истинз, и ипак на родољубље и грађанску свест! Ати ја кажем Ако је и.ранка било једино, чике се је публика могла прииамити да дође на уметнички концерзт у познатој снрсни, ондз, сло бодоо, није ммало смисла ни прнређив !ти тај кош раг. Јер, ако публина нема других, виш«х осећања за плтње гних

паћеникз, која су се овде скло ничш беа игде ичега и без хле ба, као и ончх чији су хранитељи на ратним положајимз; и, акз та поштрвана пубтика не разуме: да су и ти паћеници и сшроте, наша браћа и сестре, наша крв, па покренута тиме да им прискочи, и да им по могне, — онда је по хиљаду пуга жалосно, мамити је као на вашару пред циркусом, лупањем у дзбош и игранком! То су послеања сред . гва која се унотребљују за „уи1§из,“ са дна талога друштвен :-г, и никгко за ону публику, на коју се циља кад се приређује једаи уметничка конце рат, н још у такој сврси као што је сва. Као краљииу (аа ли лепоте?) ове вечери, взабрали су госпођу Бекерову,а на супрот њој, други су изглгсала каопредсгавникамуш ког девичанства једвог млађе>' коњичклг потпоручника 1 у пука — путем шаљиве поште. Толико о томе. Сад би тре бало да говории о хигијенс- им приликама овога града, у по гледу садањих епидемија. али о томе сутра. Чдтајте о томе!

М. Расииски.

Пзслвдњ'-? наредбз шзндша помдз у Пшем^слу

ПЕТРОГРАД 10. м-рта — Генерал Кузмзнек, комаидант посаде у Пшемчслу, уиутио је својим трупама 5 марп у счз исоада од 6 м.фта, ову иаредбу: Војници! Има шесг ме еца како се ми, деца готово свију иарЈднз.ти нзше миле отаџбиж, без одмора олиремо иепријатељевим нападима, хлаансћи и несташвца. Ви сте у највећој мери заслужили призаање врховнсг комааданта наше војске ззхвалност земље и пошговзње самог нашег непрфтељз. У нашој драгој отаџбиши хиљадама срца куцају такође за в?с и од вас, хероја, очекује ве.:ти. Хероји! Ја влм издајем своју погпедњу нгредбу. Част наше в >јске и наше земље то захтевају: ја ћу »ас пове .ти да чел! чним врховима пр.бијете гвоздени обруч и да зд тим све дгље идете, не штедећн ваше напоре, док ке будемо угледали нашу војску, која се, по цену тешких борби налгзи близу н-с. Ми се калазимо у очи веаик 1 борбе са непријатељем којч н-ће попустити. Дакле војници, пргви браниоца Пш мисла, нека сваки од вас има пргд очима једну једину мисао: Напред и само нааред! Ми смо подели т наше последње намирнице. Некз је чзсг нашој земљи и не^а нас сваки од вас брана, к.ко, послз те славне и по» бедзносне бор5е, неби као какво немоћно стадо посгали лак непријатељев плен. Рагници, хероји, ваља да прокрчпмо себи пута и прокрчићемо га. Последњчх дана, пре испада посаде у Пшгмислу, војс<а је добнла п 'већазе оброке и војницима је дато бисквита за иет дана. покривача и нове обуће, официрима је рзздато једно објашњење у коме им се наређује да обавесте војнике, ла их не че«а ни мало славна судбина ако се врате у тврђазу и да, преиа томе, мор=ју дт пробију руски фронг пошто по то Њпријзтељ је изабрао источни правац за свој испад, пошто је сматрао ла ће тамо наићи на најмањи отпор. Озај правац води и велгким магацинима и деаоима руске мунзције Више од 20 030 људи требало је да участвује у овом испаду; више јгдиницз, и поред командантове наредбе, нису се ни мачле, Сзм » су 2Ј. хонведска дивизија, неки дел ви 85 бригаде ландвера и четири регименте хусара, узеле ак тивног учешћа у кспзду и претрпеле су одлучан порзз У званичном коминикеу из Бечт тврди се, да сепосчда П ие* мисла вратила у тзрђаву пошго је наишла на велике руске снгге. П«водом овога ваља ориметити, да ми никад нисмо има и велики број трупа пред Пшсмислом. Велики неприја тељев испад сузбиле су, у главном, наше храбре трупе првзг познва и неколико резервних пукова. В.лачина посгде у Пшемислу, коју смо заробили пре^гшз наша преавићања

РГС.Ц 0ФШНВ> Успех иа сбнма фроктобима ПЕТРОГРАД, 9 мартз. Званпчно. — Од Њемена до Висле дан је прошао без значајнијих измена. Нгше трупе