Стража

Број 73

БЕ01РАЦ СУБОТА 14 МАРТА 1915

Гоаина V

Стан Редакцвје н Адинн.: Косиајска ул. бр. 22. Огласн се дају у Адмнн. Цена утврЈјена. Реплаћена се пмсма не прн■а|у. — Рукописи се не не враћају. Овама, рукописе, новац н ша остадо што се одиоси ше лвст, слатв власништву листа.

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊ А.

ТЕЛЕФОН уредништв.ч 1092 Излази свакн дзн у 6 ч. пре ролне,

Адреса за телеграме. ,СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претилатл за Србију на пошти: иа гедину . • . Дин. 12,, шест меседи , 5,ж трн меседа . „ I,, {едап месец . „ 1.претплата за впостравст 1 о на поштт на годину . . дин. 30., шест месеци . , 15., три месеца . , 7.50

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Букурешт — Софија БУКУРЕШТ, 13. марта Пад Пшемисла изазвао је узрујаност у румунским владајућим круговима. Одмах по вести о предаји, одржана је у двору министарска седница. Како је овој седници присуствовао и Деруси, посланик у Софији, који је одмах после седнице отпутовао специјалним возом за Софију, то се са сигурношћу држи да ће Румунија да ступи у акцију. Очекује се само новратак г. Дерусија, који има да добије од софијске владе гаранцију да ће Бугарска поштовати интегритет Румуније! Шш Ш Блада Илвћ, фабрикант из Београда, који је са својом браћом Миланом и Сотиром, онако леао фотографисан у анкетном извештају за лиферацију опанака од папндекла, покушао је пре неколико дана да српску државну касу претвори у приватну банку. Он је, као што смо пре неколико дана навели у једној краткој белешпи у ..Стражи, 1, тражио од миеистарства финансија 600.000 динара на ппзајмицу дајући јој, некакво јемство! Ово његсво тражење изазвало је револт и код нгрод них посланвка који су још у Нишу, и код честитог света. Револт је био из двојних разлога: што то тража један човек, који треба да оде у ап су због преваре, коју је са Својом браћом онако дрско кзвршио према дгжави — лиферујући јој рђаве опанке; и што сваква молба да;е уверења да министарство финансија још се није ослободило оног старсг рђавог начина да државни новац даје приватии ма на вођење трговине! Револт је запљуснуо и министарство финансија, револт су чули и министри; а револт је осетио и сам иапндекл опанчар Влада Илић, али он се није хтео освртати на њ. Он је хтео да добије државни

новац, вероватно, да би, у тренутку, кад њему и његовој неморалној брћћи буде судио вејни суд, могао да покуша са подмитивањем војних су дша! Више од шест дана делао је неуморно, предузимао најснажнију офанзиву у миниотацству финансија, где господари као какав средњеве ковни суверен банкар Аврам Левић. Пуних шест дана преседео је у канцеларији свога пријатеља и јатака (у срамној и ужасној превари издршеној према српској држави) Трифу* на Радосављевића. Шест дана и пре и после подне очеки вао је да се из државне касе промуљз 609.000 данара, а ои да их однесе и држи за поменути згодан тренутак. За тих офавзивних шест дана Влада Илић „папндекл 1 ' није био велике среће. Његов опанчарски бајонет није могао да отвори врата на главном државном рачунозоству, али што није за тих шест дана, ко зна — можда ће успети за ових других шгст дана, који изгледа да је унео у свој стратегијски план? Ми, познавајући практику, коју је у министарствЈ финансија увео газда Аврам Левић, почињемо веровати да ће тврђава главног државног рачуноводства ипак успети

пред даљом очајном навалом Владе Илића „папндекла*, и да ће му се предати, као што се каква неискусна, млада девојка предаје вештш завојевачу. Да верујемо на такву могућност, потсећа нас оно што је било пре првсг балканског рата кад Је Стојан Протић био министар финанси'а, а господар министарства финансија овај исти ћуфтасти Аврам Левић, и кад су јеврејским банкарима Бендијону Булију, Авраму Левију и Из воаној Банца дате великесуме државног новца на позајмицу са рохом кслика су хтели. Тај тако створен преседан оставио је преплашеног злочинца Владу Илића „папидекла* да гура даље а код нас изазвао јачи страх и по јачзли наше већ истакнуто веровање. Наше веровпве даће Илић доћи- до државног новца у толико је веће, шго је Влада „папндекл* у кругу својих пријатеља говорио, ла ће му минисгарство финансија ипак дати новац, као што су у своје време добили и поменути јеврејски баикарн и Извозна Баика. Влада „папн цекл“ тврди да је он много шире руке и да „никоме дужан не остаје"? ,^'Један од „Папндеклови* ингимнех пријатеља саопготио нам је због чега Влада тражи новац од српске државе, чију је војску хтео да својим опанцима сјури у болнице. Од како је скупштивска

анкета утврдила кривицч и његову и његове честите браће Мчлина и Сотира Илића, приватаи новчани заводи, ко ји располажу великам новчанам сумама просто су пред Владом Илићем затворили врата јер не желе да им новац пропадне. Главни ортак Владе Илића у његовој фабрици у Београду бечка аустријска банка „Винер Банк Ферајн* која је једна од главвих потстрекача за рат протлв Србије, није могла да му се одазове нов чано — и ако би врло радо хтела, због свога већ уложеног ачстријског новца у Владину фабрику, из оростог разлога што и она у новцу оскуддва, и што је већи део своје готовине ставила на распсложење Аустро-Угарској задаље вођење рата. Влада Илић у тој невољи обраћао се српској држави уверен ла после онако „исаравне" лиферацчје са опанцима, од којвх две' трећине нису низашта, може! добити „тричавих* 600 000 данзра! Ту сумицу он тражи да би могао да употреби не у своје послове, него ради подмићивања оних к- ји могу да проговоре, и да ублажи војне судије да њега и његову лоповску браћу огласе за јагањце, који су „на правди" бога бачени на жртву без „икакве" своје кривице! Данас у министарству финансија све |е могуће! Дзнас једна лоповчина и вуцибатина као што је Влада Илић тамо може да нађе паре; јер, зар

ба се он иначе њему обраћао да није био уверен да ће му министарство изаћи на сусрет? Мј» сад очекујемо да види мо крај ове прошње овог лопова и убице српске војске В.-таде Илићз, и каквам ће решењем министарство фингнсија обасути овог „врлог 1 ' Сина наше отаџбине! Очекујемо и спремамо перо да тек онда аишемо о целој овој ствари! О^екујемо, па да тек онда загрнемо рукаве и оптужујемо и Владу Илића, која стоји пред отвореним робијашким вратима н министарство финансија!

Епиграм Утучен је био Фрања, За Пшемисл кад вест дође; Сад већ види „стари .оса“, Да његово „би и прође... : ‘

Ш111 [дЦ| Данас, у Краљевини Србији, има Хрвата која од пре живе и који су се сада, за време рата, васелили беж:ћи нред зулумима аусгро-угзрске војске и од прогањања аустроугарских власти. Победоносна српска војска, у данашњој својој светој борби за Уједињење Југословенства, за празо и слободу човечанствз, заробила је преко недесет хиљада аустро-угаргких војнака, међу којима броје и Хрвати неколихо хиљада. Данас када Хрватска још робује Негцима и Мађарима