Стража

Број 74

БЕС1РАЦ НЕДЕЉА 15 МАРТА 1915

Година у/

*т»в Редакиије а Аджвн.: Космајска ул. бр. 22. Огласл се дају у Админ. Цева утврђена. Р*плаћена сеписма не прижају. — Рукопвса се не ве враћају. ЕЗнсаа, руконисе, новац в *в* остало што се односв лист, слати власнпштву листа.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ.1 1092

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА ”Излаза сваки дан у б ч. пре поане,

Адреса аа телеграмч; .СТРАЖА* - БЕОГРАД Претплата за Србију на пошти: на гндину . • . Дпн. 12,. шест меседи , Ч,, три месеца . , 3 , једаи месец . , I,претплата за вностравсио на поштј: на гедину . . днн. 30., шест месецн . „ 15., три месеца . , 7.50

ТЕЛЕФОН ШТАМГ1АРИЈЕ 1092

Руси у Мађарској БУКУГЕШТ, 14. марта Према вестим а из Маморнице, у Карпатима се води огорчена и очајна борба између руских и аустриских трупа. Садашњи губигци у Карпатима превазилазе са својим цифрама све досадашње губитке. Руске су трупе успеле да заузму све доминирајуће превоје и спуштају се дубоко у Угарску. Заробљено је око 30 хиљада Аустријанаца. Према једној вести из приватног извора Руси су после огорчене борбе успели да потисну Аустријанце и да заузму Мункач.

I Једна од највећих и најкобнијих заблуда што постоје у италијанском јавном мњењу^и неким италијансним дипломатским круговима, то је заблуда о такозваној словенској опасности. Италиј;нски државници и политичари који су данас на управи не могу никако да се ослободе и еманципују гермгнгфилске и Немцима наклоњене политике која се већ дсценвјзма одр жава и води, Вепики део данашње акције И алије остаје и увек је у традицијама и духу акције ранијих полити чара и двпломата. И данас смо на жалост још у положају да чујемо да се говорн у ита ијанској штампи о некаквој о асноств од Сло венз, од панславизмз; и то стално, безпрекивдно, у штам пи као и на високим местима, са планом и са тснденцијом. Истина и у Италвји, као у сгакој другој земљи, има политичара и новинара тргзвенкх и рааумнмх ктјине мисле тако, гпл њихов је број веома ограаичен и незнатан. Мно ги иду тако далеко да чак тврде да Италвји прети опасност не сзмо од целог Словенства, него и од уједињене Србије, Југословенства! Колико непоштења и плиткости! Ну врло је лако објаснати од

куда ти гласови долазе. ИзЕор им је позват и близак. Сви знамо да је у равије време V до скора у Италији постојзла опасност, тобожња опасност од Француске и то од Француске, која јој је великим делом поипомогла при еслобођењу! Тврдо ;е веров?ло и то на меродавном ме сту о опасности од Фраацузке. И требало је да прође много година и да се упропасте ми^ијарде на непотребна утврђења и ссигураља оротив Француске, па да се напослетку дође до једино реалног и тачног схватања п томе да Игалији од Фрзнцусче не пре ти никаква опасносг. То су најновији догађаји и доказали. Оно што је раније било са Француском, то се данас догађа са Србијом. Очо пр*о је застарело ово друго је сад у моди. Германи и Аустријанци с> у тежњи да одржавају Итачију у заблуди и да би ос«»гурали свој лажан положај непрестано се систематски про налазики, одгжавали и подхрзњивали италијанску обману о такозваној словенској опасности. Стално су опериСзли тим бауком Њима је то требало и оги су то у осталом и с правом и практиковали, али су Италијани, који хоће да вмају о себи врло

високо мишљење, требалч ла проникну и прозру њихов смер и њихову тенденцију. Међутим, ИталиЈаии изгледа да су остали сграничени и глупи и нису дошли дг> потпуног схватања истине. И ако се у последње време и јави неки трезвени иразумниглас који покушава да разбије ту ззблуду, он остаје усамљен и без одзивз. Онс што су Нем ци у току времена са највећим иапором н дубоком смишљеношћу зидали н стварала, то је тешко за један дан а на пречац п >рушити. И још срганизацвја, коју су Немци у друштву са Аустријанцима започеди и извели, у погледу на кажно и срачунато обавештавање и удешавање рас. оложења јавног мњења, тако је согидна и пространа да је доСта тешко порушити је. Ми и денас присуствујемо страховитој и нечувено интензивној кампањи која се отворила у посзедњвм месецима између германофилских и германо фпбских елемената у итали јавској штампи. Немцнма којн су се из петннх жила и во цену магер^ јалних и новчаних жртзва упели да обмањају публику талијанску једва одолевају италијански родољуби и гатриотш. С»и знзмо да су Немци грдне новце просули по разним редакцијама лпстова у Италији да би се писало у корист њихову, то јест у корист одржавања стачне и непрекидне иеутралности, Па смо чак дочекали да се и је*

дан званвчни представиик Не иачке уиушта у иреговоре и разговоре о комаеозацијама да се само у Италији одржа ла неутралност. Дзлеко је Виљем полетео!

Епиграм Бугарска је до сад била Стално неутрална А од сада станииа Швапских аероплана Ђока

Ши 1 шт — Ивјава угаррсног иинкотра прсдсоднима. ГИМ, 13. марта. У разговору са сараднчком туринске „Штампе" граф Ти са шеф угарске вл?де дао је ову значајну изјаву о аустроиталијанским односим-с — Насупрот свгх гласовз о пекаквом неспоразуму између Угарске и Италије, могу вам рећи да се односи између ове двеју земаља нису ни мало изменули. Као и пре осам месепи, и данас између њих влгдају срдачни и пра јатељски односи, и ми никада нећемо моћи да заборавимо пријатељско држање савезвнце нам Италије! На гитање деписниково у колико су тачни гласова о компензацијама Италијт, граф Тиса је !одговорио: Са талијанске стране овде разумем званичну Игалију, није нам чињен никакав предлог.

Међутим, мада се у једном делу талијзнске штампе појавила струја, кс ја је захте вала, да в лада за неутралност Италије тражи какве територвјалне уступке, наш посла ник у Риму учинио је нужне кораке код талијавске владе, тамо је добио такав одговор, који је по нас потпуно задовољавајући! — Свечана седница у Сорбони ПАРИЗ, 12. мгрта. Свечана седнпца на Сорбонн, која је данас одржана, била је једна иатрнотска ма* нкфестзција којој није било равне. Дворана великог анфитеатра била је препуна политачаоа, професора, универзитетск гм гдине и лицијаца. Пошто је музика репуб 1 Иканске гард* одсвирала марсљезу и српску химну, професор Дени одржао је нредавање о сргсском народу. Он је у глгвном рекао: ,,После убистви надвојвод^, Аустрија је оптужила српску владу за Счучесништво, што је било атсурдчо. Ми знамо пргве убице. Међутим, та је оптужба била само изговор Аустрија. У ствари два су начела била у супротн( сти: Прошлост, коју је представљала Аустрија и будућност, коју представља Србија. Срби нису без мана. . као и ми Фраицузи, али они имају солидарних врлина и у њиховом јунаштву ја видим

Српски дан