Стража

Број 79

БЕО! РАЦ ПЕТАК 20 МАРТА 1915

Гоаина

(таи Редакције п Адмпн.: Космгјжа ул. бр. 22. Огласи се дају у Админ Цена утврђена. ?вплаћена се ппсма не прпаају. — Рукописи се ке не враћају. Цгека, рукописе, новац в вв остало што се односп : а лвст, слати власништву |диста.

ТЕЛЕФОН УРЕЦНИШТВ:-* 1092

Адреса ва телег[ м ,СТРАЖА“ - БЕ< ГЈ Претплатл за Србнју на поштн: ва годину . • . Дин. 1? „ шест месеци , 5. , три месеца . , 1, , једап месец . , [ претплата за ииострав-.,,. „ на пошти: на годнну . . дмн. 30 , шест месеци . , ц,. три месеца . , 7.50

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Изл>-»‘ С»ак^ У 6 Ч. нре содне, ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Иемци нуде БУКУРЕШТ, 18. марта У путу за Берлин фон дер Голц задржао се у Букурешту и био је примљен у аудијенцији код краља у присуству министра председника Братијама. У политичким круговима мисле да је фон дер Голц понудио Румунији знатне компензације само да остане и даље неутрална. Одмах после ове аудијенције одржана је у двору под краљевим председништвом министарска седница.

Ј7РИШ НА - НАРОдН? КЕИ [ш шиона лннара

I. — Почетак злочина Оамах по објавн рата иро шлс године расписана је лицитација за набавку опанака, којом би се сбула нашатада мобилисана војска. На /жцитацију јавили су се људч, који су о ошнцим 1 зна ли толико што су их видели на сељачким ногама. Хтели су да зараде, и то добро да зарзде. Миниспрство војно прими ло их је за лиферанте, а они су се обвезали да ће лсферовати добре опанке, онако као што је модел, који је биб у економском оделељу министарства војног, и кога су лиферанти ви^ели. Они су понудили да лиферују из Румуније где се, као што се зна, рзде врло слаби и рђави опакци, Министарство Војно примидо је то, и сста вило да лиферзнти набгве опзнке из Румуније. •Лиферанти су били. Милан К. Илић, фабри^ ант из Беогрзда; Живко Богдано вић, члан фирме Танзсковић и Богдановић; Браћа Ристићи трговци из Нишз; Ј-ков А. Мелзмед, шаедитер из Бео града; Бдрух Леви, опанчар из Пирота; Сретен Срегсно вић, трговгц из Горњег Мидановца, и Душан Ристић, тр гсвгц из Ниша; Милан М. Стевановић трговац из Београда, и Сотир К Инић, индустрија/ац из Лесковца; Д.

Ђогђевић и Комп и Р. Ј. Ј> вановић и браћа из Београда; и Милан Поповић, трговац из Ниша. Они су имали да лиферују укупно 1,023.095 пзри, у вред ности 6,831000 динзрз. Пошто су положили прописане кауције, отпутовали су у Румунију и закључили погодбу за румунским фабрикантима за израду ове врсте обуће, да им излиферује сбу ћу у онолико пари, колико су они вмали да преладу срп ск: ј држави, и у времену за које су се обавеззли да ли ферују. Ово лиферовање вршили су двојзко: сами, или са својим р.ђ цимз нли познаницима. Милан К. Илић вршио је са својим братом Владом К. Илићем, за свој рачун, и за рачун њиховог брата Сотира Илића и за Милана Стевзно вића трговца; Живко Богдановић са Илијом Талви из Београда, Моренсм Талви и Мошои Талвг; Јаков А. Меламед, шпедитер из Београда са Барухом Левијем и орта цима: Соломоном Нахмијасом тргонцем из Ниша, Давидом Берахом трговцем из Пирота, Јосифом Пардом. дрогеристом из Београда и Лазаром Калмкћем, извозником ,из Београда; Душан Ристић трговац из Ниша, и Сретеном Срете новићем трговцем из Горњег Милановца, и Костом Палигорићем без занимања; Милан М. Стевгновић, трговац

јиз Београда, са Миланом и Владом К. Илкћвма; Милан Поповић трг. вз Нвша, сам. Лпферовање опанке предавали су одређеној комисији, јчоја је са лвферантима отпутовзла у Румунију. Ту комисију чинили су: Три фун Радосављевић, шеф књигово ске управе државних ду гова; Милан Остојић, ацмини« стративнз чиновник министзрства војног, и Михајло Стојковић, бакалин из Врање. Примљене опанке комисија је паковала у џакове, зашивала и бломбир^ла, па их сла/Iа у Србију економском оде лењу министарства војног, о датле су у бал ма слати командзнтима да их раздалу војницама. Војници супримали, алч их убрзо лраћали гатраг одговарајући, да тгкве опанке ни. ти су икад носили, виги могу да ноое*. Покушано је у неким команцама да ее војници силом нагоне да опзнке приме. Вој ници научени да наредбе слу шају примали су натраг, али су „волели" као што јеу јециом поверљивом извештају вели „ла иду и у подераним опанцимз, којг су до^ле носили, него да обуку опанке које су биле или мале, или до зла бога рђаве*. У другим командама дешавало се, да су војници и после наредбе да приме те опанке, одбијали и гласно не годовали. Ади било је команданатд, који су сматрали за своју дужност да о томе известе свсју дивизијску обласг. Јепан од команданата пучова при ужичкој војсци известио је пг^ерљивим актом

надлежну дивизијску облгст — „да су примљени опанци потпуно неупотребљиви. Од 3000 пари свега је за употребу 250!! и то за невољу због ћремена у коме се војска налазила. Због овакве обуће многи војници отишли су у болнице и дуже боловаги. Наводећи распис министра војног о казни „за несавесне лиферанте и комисије" изнео је мишљење да би требало вајстрожије казнити." Овакви и слични рапсрти почег.и су добазити и од дру гих команданата пукова дивизијским областима, којима су ти пукови прип.'д?ли. У њима су о лвферованим опанцима још горе говорили и строхсвитије оптужавали и лифсранте и несавесне комисије, које су ове опанке од лифераната примали. Командант 1 армије, износећи своје гледиште о томе, поред асталога каже да то: .очигледно рђ>во утиче и на морал војникз, јер је сваки убеђен да држава добро плаћа, а види шта рђзво носи“. Из прибављених кзвештаја преко Главне Интендантуре Врховче К< манде под број 15618 1915 види се: — ,да су ти опанци у опште рђава квалитета, рђаве израде и неподесни за наше прилике у опште; да су неиздржљиви; да су могли битја употребљени само за кратко време; да су се често распадали после два до три дана; да је било случајева кад нису могли издржг ги ни по један дан у току марша услед чега су војници били веома нервсположени према тој врсги опанака. и в"по и” нерадо примали; да

су због тога при накнадном прегледу, сдбачене знатне количине*'... У исгом акту даље наводн се и ово: Оваква радња угицала је врло непзвољно на целу оперативну војску, која је сведок и очевидацове бесприм^рне несавесности". Ови протести, у оваквсм броју нису могли дзље да буду заклсњен.и. Они су из архиве, у кеју су — како'по свему изгледа — требали да буду сахрањена допрли до ушкју народних посганика, и Др гиш 1 Лапчеввћ, Ко:га Тимотсјевгћ, Никола Марковић са другим кародним посланицама, псдносили су иатерпелације Народној Скј пштини захтевајући да се изабере анкета из скупштинске ср?дине, која ће целу ствар да извидн и, извештај о своме раду поднесе Народној Скупшгини. Анкета је изабрана. Њу су представљали: Иван Павићевић (сам), Ђорђе Брзчинац (раа), Милоје Јовановић (напредњгк) и Д. Машић, либер. посланик. 13. децем5ра прошле године анкет!-'И одбор почео је свој рзд путујући у месга, у којимз је по војним магацинемз још било опанака, који су лежали у балама и са пломбом и знаковимЈ, које је на бале ставила комисија, која је Опанке квалитативно примила у Румунији, и знакови лифераната, који су те опанке лиферовали. Тим црегледом констато-* вано је страшно л ' г, 'ње: да две трећине опанаиа, који су нађени у војним магацинима нити одговарају моделу, према коме се морала извр> шити лиферацца опанака, ни-