Стража

С Т Р А Ж А

Бриј 80

Сгр«јН 1 Етзсћег 5\уеЈп. (Кујо енглеска, свињо ирека.)“ Фред О' Конор стрпљиво је све то поднссио. Једие ноНи навале савезничке трупе енглеско-белгијске, заузчу неколико рововз, мноКлнл гам оаније чуо, Влада Ко ће платвти раденику ки ге заробе, а тај баварски батаКако сам раниЈе чуо, опид свпшеном љон преполове, а и ослобоае сира у кућевну по свршеном _ пмат е пг Љпрпа О слобоћен по-

је на једној седници решита да прими повећи број адво ката у службу, те да им омогући даљу егзастенцвју за живот до ликвидације рата, пошто веле нем^Ј/ сада клвјената од којих би могли живети. Мени је лично свеј поступак Краљ. Српске Владе изненадио у кога ја просто нисам могао веровати, али како сада сваког дана читам у новинама указе којим се адвокати постављај/ у разне државне службе, а чујем да их има и монополских контролсра, па чак и преписача у поједингм надлештвим?; онда је сваком јссна ствар па и мени зашто се данас примају у службу

• - _ гг „ „ .... „.омашног Фреда. Ослобођен порату? Платиће му његов ку ^ е одмах да В иди, којису одтог ћевни намештај ако га буде батаљона остали у животу, који имао. а он ће после са децом су заробљени. Међу првима опази на СОкак. Ко ће платити дужну свога инквизиторз, дебелог и випореву вашем сељаку. Свако- ““ХГк, р.Јако његЈва лив^да. Па зар оцз ј 0 те | (Овамо с њиме, он не може и наша господа адво- мввв припада)" — повиче из свекати мзло да се претрпе? Није га гласа Фред и не чекајући одли то мизерно да Један адво говор зграби горостасног Баваркат који за једну парницу ди- ца 33 ШИ ЈУ добаиујући му: Нот Ј 1 3 г 3 соп/е оп уои — (Сад си нага) гне по неколико хиљада ди- Бавар / Ц МИС лећи, да му је

нара, садз служв као поли куциуо последњи час П г .ачљнвим циски писар за 100 динара гллсом мољаше: Значи дз се прссто ИШЛО Нг Спабе, Катагаб (Милост аруже), то да мање буде новца у др а н Р ац М У о^.товара: „НеГој се, . 3 ■ 1 нс-ћу те убити. Ми нисмо варвари. жавној касч а ксји нак је Сд до олим те само једно, да одиграш драгоцене вредносги у данаш саином пгргију бокса!“ њем ДОбу. Баварац мишљаше, да Ирац не А кзда је једна група на- зна, пристане непрестано говореродних посланика поднела На ћи: Спабе! Спа ^ е 1 ц м л Жандарм и О Конор свукоше Они се дакле не примзЈу у родној Скупштини законсш капуте и н засукаше р ; кав еђ Е нСлужбу зато, што потреоз в предлог о Народном БлагО глези се сакупише да виде тај внтереси службг државне то стању, који је ишао у при- призор. захтевају, и што ће ови као лог сељачу и раденику, и ка П ртија бокса почне, Ирац бедржавни чиновници; бити од да је тај предлог упућен на ше б0ЦСс, Р ц Р вога Р е -1 а - - тили користи како сада у рату тако мишљење Државном Савету, ^еза^УкрвГ^ наземљисав и после рата, него се пркмају државни саветници нису хтели !,Сада иди“ — рече Ирац „Сагато да могу пити веће криглг ни да прочигају, в.ћ Су ГЗ да си научио, како је нападати — бар већина, част изузетци- цросто вратили натраг. «не који не могу, да се бране.“ ма — већина ће по свршеном Мене чуди овај постулак — Окрене се својим друговима и рату опет бацити државну Српске Владе; чуди ме и Оуни, рече: Да ^ те ми да ^ едем ’ при|а '

[ц Мм

службу иод ноге н продужиги оволико излаже 1 Бе на сусрет свој ранији пссао. Его шта оним људима који су на првом чини наша Влада данас у овим месту добро материјално си критичним данима које дзнас туирани; јер да нвје а.авопреживљује наш народ. Она катски посго тако рентаби не чује или неће да чује ни лан свакако неби судије прда види патње толико хнљада в .степених судова напуттали

тељи! Гладан сам као курјак.

раденичког и Сељачког -ста лежа; она неће сама себе да упита како живи овај народ, како они у рову, а какоњихови на дому. Па зар баш мора све тегобе да се свале на грбачу раденика и сељака? Зашто

своје положаје па ишли за адвокате! Зато господо у влади про мислите мало боље по озој ствари, а и ви госиодо из држанног савегз. Покушајте да упоредите шта сте учинили за господу адзо

један део тих тешксћа не при- ?ате, кгји огулише овај народ, ' а шта за народ, којн (во в< ћ четири године не скида пушку са рзмена; размисгите мало шта сге учинили за њсгову I гшридиц/, —Ј *- Т у руци спасава нашу зајед-' ничку својин/, нашу мчлу о Таџбину. М.

ми на себе и господа која инсче седи у лепим и топлим кгнцеларијама по разним станицама у позадини? Зар ^ни не могу да одвоЈе по мали од оне готоввне што су је рапИје оставили за трошок него то мора да им се плати.

лина, преко бистрах, мирн;;х и валовитих вцда, преко сињег мора. Кроз васељену њихала се победонссно песма псБало је једне ноћи. Легао б е д в( пе сма среће једног песам и заспао као мртво тело. дор народа. Тробојке су се Пред моје очи почеше се вр- ле пршале на све стране а нетети и изпазати сваковрсни беским васионама летела је призори, мноштво слика и д ев ица заогрнута белом коп прилика. Прави хасс. Изке релОМ> К рила су јој била бела нада, као чарсбним штапићем ка(0 нсвиност свог народа а однето, престаде цео овај у њезинн м рукама носила је хаос >утзн и неразумљив и ' ите р у Жа и веН це мзслинове видех, а било је далеко, да и бацаше их по нашој домо леко од ових земаљз, доаине ЕИНИ Видех, тамо с друге и брдз препуне зеленилом, и стране високе клисурз дубоки спресецане бистрим поточи пон0р а у ње му се немоћно ћима, о чијој се немирној по* копрцао огромнч црни орао. вршини одбијаху злаћани зра ци з^лазећег сунца Из шу- пробудих се. Ози су ми марка доппрала је занссна му биле влажне а срце ми је уз зика веселих и безбрижних буђено куцало. Видех да је ппчица. Виделе су се мале, сан Са усана ми се оте: о але чисто беле окрсчене ку- лажнИ С ну, благословен буо>! ћице. Путова је б’ло бгзброј д. али су сви водили у једиу веЛНК'' И ДИВНу ВГ.рОШ, ИЗ КОЈе М. М. Николић: је допирао побожни звук црк- « * 0 веног звона. Свеје било див 1У?И0’^ но, величанствено и заносно. Путови су били прекриље- Месец Ј е заш0 би ^ ше е н л 0 а ћ на нн рањеницвма, храбрии рат- Грмљава страшна јекну- тобеше ницима иоцрнела лица од ба- српски топ, рута и дима. Бели завојн тахо Који и овде, сада, развијз своју су речиго гсворили о томе, моћ, од куда они иду. Њихова тела Ј°Р после сваког пуцња ћао за 3 1 „ снопом сноп и била су суха као гра- Падоше жртВ е многе. на, а њихови покрети тешки и мучни. Долазили су од нег- Престаде топ да ради, сијну де са источне и сев^рне стра-' . бајонет љут не краљевских граница и ве- 1 ромко се ч У< е ”У ра с ’ а )УР в и а ша сео израз очију и песма која Да ба]ОНСТОМ С војим Слоболи

СА ЗА11АДА СЛИКЕ ИЗ РАТА 1. Храбри калуђер

зивна. У мојој близини паде један човек и тешко дише. Нзгнсм се и видим, да је то мој добри поп Кане.“ „Рањен?“ — упитзм га. Не брините се за мене: мислите ви само на вашу акцију. - - И право је. Морзм га оставити, јер се Немци бране упсрно. Непријатељ је био одбијен. Је

Капетан нам причаше: „Уверавам Бас, нисам никада био пријатељ попова, али поп Кане по- наших одмах се утврди с : а „ги е ро”"и X \ ког:; ната непријатељских од положаЈа Ј а ц0 ) д р до положај гешећи и благосиља- ,.Нсћ Је бурна. Ветар дува, а јући рањене и умируће. Занета, помрчина је. Не види се ни на дивљења и врелно. Д есст н0 Р а! ' а . а Немци 0т «°Р ише „Једног дана дође поп Кане у- жестску артиљериску ватру морен к нгми и умоли ме, да му

БАЋУШКА Лупа ми се! Е па шта је? Ал у Фрзнца Мућак — јаје. Е мој Фрањо Што се смуцаш Зар под старост Да с’ потуцаш Јел’ ти само Виљем даје И то ти је Добро јаје.

БУГАРИМА -

се вила са њихових бледих усана и изнурених груди ме шала се са умилном гесмом вееелсг славуј?. Били су радосни. По улкцама скупиле се масе света. Чекгју своје по сле толиких мука не рећз. Чете су ступале једна за другом. Нико није говорио али њиховз очи, њихови от куцаји срца јако су говорили. Свуда је владала свечана ти шина. Само је дрвева каддгм : тупо одјекивала под тешкгм ударцима потковане цокуде Чеге су се ређале једн т за - . г *.« указ? Сјајна поворка коњаника. Пчс нуше трубе, загрмеше дсбоши и пред пов! р ом и — о боже — задепрша се тр> бојка! „ви занемкше још више, а из ока рм капаху суза зз сузои, која је једна другу стиззла и правила чвтав гкток. Згтим, опет прсђоше пешаци, па огет коњаници, а за њима као круна свега: гртиље}>ијс Из тих опремних масз уморених ратника најзад изи« ђоше двгнаест дивова на ва треним коњима. Би. и су одевени у на^св^чанијсм оделу и сваки је нссио прско рачена тробојку. Куцгње срца псста дс још јаче и све се очи у лреше на ову дванаесторицу Брзћ\ ирозборише они

крчи пут. Док оштри челик сене и махне једном, два Падоше жртве многе Сврши се борба силна и сад ]’е мирчо све; Сад Србин није више потчињен — није роб. 1 л’ ево хумке једне, а ено тамо две Свака Ј'е стзпа земље по један свето гроб! Падоше жртве многе...

Казали сте: „Ми Словени шсмо , „ г __ ЦВ: - „Нашао сам га, Познао сам га Кад грамжљивост обузе васљута У исти глас, ораћо, наша. Додозволим отићи у суседну кући- по капуту и по капи. Не беше |Те подлачки на нас нападо;ге — I ШЛИ СМО да ВСМ ЈЗВСМО радову, да се одмори. У истој је на- тешко рањен. Клекнуо је покрај ј ц т0 чусмо већ некол'ко пуга. сну вест: непџијатељ је поту чинио и олтатр за читање св. једног тешто рањеног и изговара - - у Ј Ј Ј Мисе. Ја му дозволим. Он се спре-ј неке речи. А рањени одговара: | н °Д века па св’ до данаае, ми, да пође, али у тај час дође! „Не познајете ме, гссподине | Ми видимо од вас само овс ађутант са поверљивом наред- 1 поле? „Ја сам Леви — је рејин. 1 Д а У дивљем бесу и безумлу бом команданта: — „Још ове „Ништа не чини?“ — одговори Настављате дело Кајиново.. ноћи освојите прве шанчеве не- попо. „Бог Јехови чини исто. Не с внпимо па Глокени ни.тр пријатељеве, Напад нека се из- ка се зове, како хоће. свн људи е ^ Д / оедове бо1к врши и у великој тишини." - су њег ови синови.“ пЧ В ,1 Н Л реЛ В а „ —г Гласила је наредба команданта. Т е ј е речи изговорио са неком Б ацате иам клевете^безбпоГр 3 ””’ ЦСЛ0Г СрПСТВЗ. Враћо! тешка „Капетане" — рече пои —чи- одважношћу и поуздањем у Ви- р ^ ' а дуга била је наша борб и ни ми се, да би било корисно шњега. И у дивљем нестрпљењу, ;азда, наше патње. Али хвала Све да Немачка артилери Ј ска ватра би ' Нас иекате да б УД емо ро6 ®- вишњгм потучева је и скр „Мисте ли уморни^ вала Је све жешћа. Умолих пола Па с осмехом да баците г/удву, Ј . , . „Нисам више." да пође за мном обећавајући му На јуначко Србиново гроб„е... шена Ј е м °ћ наш гг неприја„Е па добро, пођите.“ да ћу послати одмах људе, који;„ . теља, и наша брана ? Она бра Око осам часова наредио сам Не изнети рањене. Но поп нехте- падајте се, подле, ниске дше! ђ а1 ко ј а вековима пиштзху г< ... а < г т-. • - Г . тпм пр нзлпм памр гта вап ^тлмтлг* ' Ј Ј

чен, побеђен п на врховима својих ошгрих бајонета и са баља дзрзвалч смо вашој поробљеној браћи такз жељену слоб >ду. Маши челични ,,французи“ огласили су »е широм

узбуну. Све су припреме биле у- де да пођу. Гранате падају у бличињене. Развисмо се у стрелце и зини, и у хиљаду парчића се распођосмо према непријатељским прскавају. Чујем, где поп јаукну, рововима. Ветар, који срећом ду- а затим видех како се баца па г . ваше, ућу 1 киваше топот наших земљу. Упзлих електричну лам- ЈФ ените се у последњем чсу!

С том ће надом раке да вас крију; Чекаћете на то дуго, вечн; К’о Јудејци новога Месију!

га самоодрицања.

2. „Ирски боксер*

корака. Поп, добро расположен, пицу и на моје запрепашћене ви весео правио је шале и храбрећи дех даје поп пао као жртва сво воЈНике скакуташе од војника до војника са младеначком лакоћом. „Послах један део чете, да изненада нападну предстраже, а ја остадох са осталима у позадини. Не чује се ни најмањи шушањ. Војници напредују лагано. Прођоше неколико минута, дугих као часови. Одједном вриснуше пушке и чу се звиждање, које је значило: „Све иде добро. Напред резерве." „Напред" командовах. Били смо само педесет метара удаљени од непријатељских ровова. „Напредујемо жестоко, иалазимо сеу рововииа. Ветра је интен-

Ко се каје, опроштења има Прените се време брзо јур^ И све гази јурећ' на крилиа! Видите ли да је нова Ера, Одпочела нароцима свима? И смрт прети, к'о прегао није Да га више у свету не имг

Приликом једне жестоке борбе између Енглеза и Немаца би жандарм Фрод О’ Конор, који припадаше кадру ирских трупа, опкољен од јрднс непријатељске чете и заробљгн. Седео је више °Д недељу дан« у рову једног баварског батаљона Гу суга мувише V Р „5Гц",шХЈЈ-осп^Т.' слопаи дебели жандарма, који долазше И 0на се пред Ц Р КВ0М Ј ош Д ели1 сваки час к њему и добациваше Војцштл му грдне ре 1 *«- Еп§1јзсћег Нип-'

Човек један поклнзнутн моке, И с правог се пута отуђит,, Али народ, један нароц це«, Сме ли тако, сме ли заблутти?! Не чекајте иа милост туђинску,

□од снажним ударима угње тачког бича упираху своје по гледе овамо код нас, данас слобтдна! Ми смо им дали слободу, свету слободу, милу слободу! Умукнуше ово дванаесторо и троб^јке се весело и све* чано залепршаше, као да су и оне уживалеу слободч. Поток суза измешао се са веселом песм ш попрнелих рат ника. Јекнуше убојне трубе, ззлуааше убојни добоши, ва брујаше звсна са цркава

Певао сам много, да бих сада Оатиш.олл ДI, I. .1 ср^ћан, н пидех: да слм несрећнији. Дошла је, и покренула замрли живот, диже из гроба сахрањене снове а сада их морам опет сахранити, и опет плакати и жалити оно, што беше прежаљено. И сада, могу ли имати снаге и моћи, да ли ћу бити јак као и пре? Да ли ћу имати суза раку мојих снова да оросим? — Не, не! — умрећу и ја с њима, са мојим несрећним сновима. Празан је живот без њчх; нема среће кад нема сиова и жеља; тада сунце не греје, славуји не певају; бесциљан је живот без њих, и тада бих био живи мртвац. И као тиранин, мрзео бнх цео свет; окривио бих исамо небо, а роптао би на самог Бога. Не, нећу, умрећу! — Сахраните ме са мојим сновпма; разорите и уииштите гроб, да не остане ни трага од нас, ида немаоб-лежја, и да се не зна, па сам постојао. Нека пролази свет равиодушно преко мог гроба, и не знајући, да у њему труне мој уништени живот; и то само за то, што сам волео и љубио једно биће више од свега. Утрите га! да — њу људи не би проклињали. ^Заморен сам од живота. Потребан ми је мир, да бих сањао оних неколико срећних часова, проведених крај ње, А њој реците: „Умро је срећан! — На уснама му бе не осмејак, који леди срце. Реците јој: да је нисам преклињао, да јој увек желим добра, и

да је волим.... волим.... Или не, немојте; кад *буде дошла, и кад се буде вратила, тамо, где сам је нспраћао, мене неће бити. Сетиће се сама; али ви јој не дајте да плаче; од свега скупоценије, њене су сузе светлије и чистије и од росе мајских јутара; не, недајте јој да плаче. Ја ћу се сам оплакати, јер сам сам и живео патио и љубио! Сергије Михајловић. М. М. Николнћ: Јраб Збечак Ишао сам полако са једним мојим пријатељем изван^вароши, да разгледам околину. Ја сам био лу тек од неколико дана, а он је био мештанин. Ишли смо ћутећи, кад се пред нама указа прилично внсок и стрменит брег, на чијем јс врху био неки стари град од кога стоје данас само оронуле зидине. — Ето га Звечан! речеми пријатељ показујући руком на стари град. Сунце је залазило за нашим леђи.ма и црвенило, вечерњим зр 1 цима осветљавало некада силни град Звечан. Он је стајао натмурен, на висини свога брега и посматрао мрким погледом Иба]) и Ситницу, који су га готово сасвим окружавали. Изгледао је као мрзовољан старац који се повкао у тишини и самоћи да сања и још једном преживљује у својим успоменама, и коме су, од догађаја у бурноме и чудноватоме животу, дубоко урезане буре у лицу што их сада позлаћује вечерње сунце. Он је стајао горд и непомичан као да се ругао вр< мену, што му кроз векове није могао утрти траг. Он је био задовољан својим животом, поносит својом историјом, а гордио се својом вечитошћу. Чак се заједљиво смејао Турцима и Арнаутима, који су га, умеђусобнај борби, пре неку годину, веома много обасипали топовским зрнима, па га не могоше срушити. „Није на Звечану остао један аршим простора на који није пала граната!“ Заврши мој пријатељ историју Звечана Сунце је било сасвим зашло. Звечан је изгледао тајанствен. Пред нама се у ве черњој полутами указивала Митровчца, мало местанце с обе стране Ибра, са ниским кућицама и дућанима са ћепенцима, А Звечан је за нама нешто свечано шаптао, као да се молио Богу или се смејао нама двојици што смо га тако дуго посматрали....

Шада

Досетљиви ђак Једног дана, кад је била велкка поледица, стигнеједан ђак доцк н у школу а учитељ још с врата на њега: ,.Шта је? Зар ти не знаш да школа почиње у осам часова? Сада је већ пола девет прошло." „Молим господине, тако је клизаво да када учиним један корак напред, отиднем два корака натраг.“ „Хм, хм, лажљизче један, да је толико ти не би ни могао доћн до школе." „Мслим господине, досетио сам се. Окренуо самсете сам пошао кући, тако најзад ето стигнем у школу. #х та деца Играла се девојчица својом лутком и узела ракије да јој намаже обрасе. — А шта ти то радиш Милице запита је отац, чудећи се овом дечијем послу. — Хоћу да направим лутки црвене образе. — Па зар се то маже ракијом? Одкуда ће ракија дати црвену боју? — Е, па ја сам чула од маме да је теби иос од саме ракг: ј поцрвенио.

шштшшмтттттж шшшжжшшшкшшш* НЕКОЛИКО НАЈБОЉИХ | * Шибаћпх машика

Власник Драг. Грегорић, Космајска ул.

С нама напред и будите смели! Грунуше топови, вриснуше “ ‘ ' ' пушке завришташе у б 0 ј н а ждрали. Све је нчивало у ве сељу а одЈек губио се преко зелених брда и цветних до«

Вл. Г. Даскалоанћ

^кројачких. обућарских и домаћих „МИНЕРВА" систем 33 ^ е 1е у 11 бОп зб)г напуштања продајем јевтино. ^ С. М ЛАЗАРЕВИЋ Краља Милана 120 Ж

жшштшштшшшш жшж шмжшжжмшшц џ РЕКОРД У ИЗБОРУ И ЈЕВТИНОЋИ »Женских шешира! и грибору, носи нови мсде-салон I С М. ЛАЗАРЕВУ' ^ Краља Милана 12 г Ш ПРОДАЈА И АНГРО

Ш

— Космајска бр. 22.