Стража

Број 80 Продавници, који се од раног јутра до мрклог мрака нилазе у продзвници.

С Т Р А Ж А

Страна 3

једне и са тако, нико

друге стране, не попушта.

□а взла се пнтересантна сцена. Имајући на уиу, да је го

Читуља У Тетову је 13 ов. мес. ис* пустно своју племениту душу Борнвоје А п. Петровић, уч. VI раз. шаГачке гимназнје, син пуковника Алексе С Петроввћа. Пок. Бора, је био добар ђак, примеран син и одличан ДРУ Г Бог да му душу проста!Из Скопља Паипк! према гсопођи Пеџет СКОПЉЕ, 19. марта. Одбор општике скопљзнске јуче у својој седница у знак пажње према Леди Пеџет, која је указивала своју помоН рањеним војницама и невољ нгм војничким породицама, назвао је једну. сд глапнвх скопљанских улица именом „Леди Пеџет“. Сем тога за успомену на њено опоравље ње у Скопљу наручила је општина скопљанска два касткма у близини Скопља и пре даће их Леди Пеџет. Јутрос је за Солун отпутовало 13 чланова мисије Леди Пеџгт, пошто им је дошла замена лекара, који су добили чин српских официра. Досадашњи лекари Отпутовали су са униформом наших официра.

Окружсн својвм штабом на 1 тово немогуће одржати се на тра стотине метара од прве 1 позицнји још пуна два чзса,

ПУК, ПОЗДРАВ! — Пук, кој« дозволи да му заставу отму изгубио је своју војннчку част! Борба се све више развијала. Надмоћнији непријатељ налетао је већ седми пут на наше позиције у намери да их одвоји. У првим ровопима борба се водила ва живот и смрт: непријатељ је скакао у ров И гушао се са нашчм храбрим војници -а, који веН други дан ништа не метиуше у уста. Па ипак, глад нкњо не осећаше, сваки је знао само за једно: да се поз^ција морз одржати ма и по цену целог пука. Официрски кор био је проређен, сам пуковник, ко мандант, рањен на пет места. Па ипак, и поред свега тога он је летео од чете до чете, од војника до војнвка и храбрио их. И охрабрен овим, са чврсгом одлуком да само преко њихових мртвих тела може непријатељ да пређе и заузме позиције, војнипи су још жешће. још одушевљсније одолевзли непријатељ ским јуришима, који су били силни и после сваког неуспеха, ипак остгвљали дубоког тра та: редови наши бивали су све рећи и ређи. И поведе се још очајаија борба. Жртве су пгдале и са

борбене линије командант пука стајао је и посматрао ток борбе. Њс-говом соколовом оку није могло- ништа умаћи Све је их вгдео, свудајс сти зао. Наједном његово васоко чело се нзмршти и он лако уздрхта: пао му је један од најспремнијих официрз: пред својом четом са исукзном сабљом пао је поручник П. баш у тренутку када се спремао да учини послсдњи оттр: да јурне у непријатсљз, пг вли дч га сузбије или да ту, на пољу части погине. Тренутач је био очајан. Обезглгвљени Смрћу свога храброг поруч ника, војници се ускомешаше и почеше да попуштзју. По стојала је опасност да цсо пук са заст : вом не буде опкољен и — заробљен. — Господине потпоручничс! — рече пуковник, очре ћући се своме најклађем официру, који тек бсше проазведен! Одјашате до чете и узмвте комапду. Позиција се мора одржати. Ј ст* л / ме разумели?! — Разумем, г. пуковниче — гласии је одговор и као стрела млади се официр, праћен артиљериском и пешачком ватром, упути чети. При мио је комазду од чстног на* реднлка и борба се и : стави. Невријатељ је и даље бесно наваљквао, чли и наша иису попуштала. Иако десетковави наши су са стоичком мирно ћом подносили удгрце шрап нела и пушчаних метака. — Држте се још два часа, па ће вам помоћ стићи! Бзо је одговор на пуковниково тражење да му се пошље појачање! — Два сахата! — мрмљао је пуковник! Двасехатз! — и баци један поглед на гредње редеве, где се јуначки гинуло! За лва свха т-га шмсНу и»«пти једиог човекаЈ — и сн се за мисли. Но није дуго промига ЛзЈ о. Ој је био офицвр за кога се ззало да добро мисли, брзо ради, брзо ствара н овога ј.! лута био ксти, Наредио је I рдонаксима, да саопшге свима командантима чета да се у највећеи реду повуку на положај С, Наредба је ишла шапатом о.ч уста до уста и после пгт минуга остатак пу ка био је на положају С. Само чета мчадог поглоручника П. била је на свгме месту. Пун најлепших снова, најлгпших надз које су опијале његову млзду душу, иотпоручнах П. или „Дечко% како га у пуку од милоште зваху храбрио је своје људе. (Јд једнзг палог воЈиика узео је пушку и обарао је једног по једвог непријзтеља. Међутвн, у позадини. на непуних 1000 метара одигра

био је решио. да са остатком оука изврши јуриш, па шта буде. И док је чега под „Деч ком“ одолева.а непријатељским ударима пуковндк као да је на паради а не на месту где смрт коси нареди и збор а Зг.тим пројаха поред уфрон ћегих војника Пошго је прим.ио рапорте пуковнвк грмну: — Јунаци! ви сте до сада учинили то/:ико храбрих дела, да вам се цго свет диви. Јунац-! сааа је доптао час, да дамо и своје животе ако је то потребно. Јунтцн ми ове

застааси* појаз се пред пуком. Свима се асанакострешала, жмараа ко прођоше, гуша им се ст их и поче да се сушн. Груди е надимаху, а с, це стало да бије, мислвш да ће да искочи. Рука, сама, стеже јаче иушку. Свакн се осећао снажним, да се са њих десет бори! — Јунгца! знајте да је застава свето знамсње: једин ствг, снаге, љубавч, чгсти вој ничке идужности према Краљу и Отаџбини. Оаа је веза која њ.свезује са нгшт.м славним предцима! Знајте да је пук к 'м р отму заставу изгубио СмОЈу ч-ст! Јунацч, кад се ум/.ети мора

СД НАШЕГ ВОЈНШТА

Јјомбе хад Цепгакем ЦЕТИЊЕ, 19 марта. — Ноћас тачно у поноћи један аустриски аероплан бацио ]е 5 бомби на Цетиње од којих су две пале у близини двора, на многим околним зградама и на српском посланству полупани су услед потреса сви прсз рр.

ђаром

ЦЕТИЊЕ, 19 марта. — Јуче је више аустриских ратних лађа изашло вз Которског Залива. Лгђе су крстариле морем поред Бара. У исто време над Баром су летели и два аероплана, који су на незашгићену варош бацили 9 бомби. Нико није погануо нити остао повређен. Зчачајно је о* штећена зграда италијанског „Барског Друштва." Кад се аероплани вратили, спустили су се на аустриске лађе, које су тада настави.ле своје крстарење.

положаје не смемо да упусти го ум. егч треба славно. И на РУСКА ОФАНЗМВА

м.о, и само иреко нашит леп!сва непријатељ сме да загрози нашој отаџбини. Јунаца! Хоћемо ли у смрт, која води гтобеди! — Хоћемо! Хоћеко! јекну из хиљаду грла прекаљених ратника. И као да тек сада има нешто с/дбоносно да се догоди сви ућуташе, притајтше дисање. Командант пука громко ко мандује: Пук, о десно раме! Пук иоздрав! Трубе писнуше, добоши ззлупаше, а срца јаче удараху. Засгавчик праћен сљојом свитсм са развијеном

реди да се свира јуриш! Електризавани његовомреч ју са погледом у заставу, која се вила у првим редовимз, војнаци добише нову снагу и полетеше у — смрт. Борба је бита очајна. Али Сл. свршила са успехом и то баш оног тренутка, када је пристизала помоћ. Застгва је бкла сва крвљу упрскана, изрешгтана али се ипак побсдоносно лепршала, као да је знала да је спаслг образ своме пуку и својој отаџбини. п. к. г.

Ц/МлН.

ПрВ54 корак у порок

(56)

Бора је још мало седео и говорио о сасвим безначајним стварима. К«д је већ мислио да је доста седео, а видео је да је Невенка веома нерас положена, он устаде и спрости се. Кад се Невенка вратила у собу, села је на столгцу и стала да размишља. Бора јој је био одвратан. На онз сама није знала због чега. Његово при^-^ч . Iну дуг.у иску одсрвтпЈСт и нелагодност. Да би се колико толико расположила она устаде и стаде да се шета т?мо амо по соби. Наједном за стадр, поглед јој паде на јед-н кув рат, који је лежао доле на пагос, поред столкце, на којој је седео до мало аре п брлтим Бора. Невенка приђе брзо саже се и узе гз. Др жећч кув рат у руци она по рукспису познаде да гајени сао Нулић. Дуго се ломила дз ли да га отвори или не, да ли да га прочита или не! Дуго се ломила, и вајзад псшго се уверила да је нико не прислушкује нити посматра она дрхћући рукои поче да извлачи писмо из кувсрта, Пошто га је извадша, она застаде. Пребацивала је сама себи што је писмо извадила к шго је тако радозналз. Па ипак, и поред свега тога с на

сме! Твко му је то у крви, као да је спиритиста, или слгд беник Куће.ине. Био човек негда размажено дете и бо гато, па није научило „фијуфију". Добро, нека је тако, а тако је морало бити. И случи се, да се један његов колега, који је тзкође свршио прзва, прими самарићанске дужности: да му на путу чува стра’! Попеше се увоз, т.ј. вагон (или купе!), а човек пита непрестано колегу: — А, шта ћу ја онда, ако долети нека граната, пауКо манду? — и непрестано маше рукама и виче: — Јаох, погинућу! — Ама, нећеш брате, каже колега, ти ћеш да пишешда леко од бојног поља, и кад загрози опасност. Командасе сели, па и ти са њом! Али човек неће ни да чује, већ непрестано јауче:

гавац“ не нађД Скидоше се у станицу С*. Тада је баш долазио сањчтетски воз за Б*, којвм су и они имали да отпутују. Попе се колегз, а за њим и — чо • век. Пј овоие изгледа, да колега није чОвек али, бапх; напротив, он је.,. али не тре» ба објашњења! И невако, ђаво натера човека (а тако увек и бива!) да уђе у купе пун тешких рањеника. И кажем вам, што рек'о Христос. кад човек у тај мах погледа увијене главе, ноге, руке, пеђа, и остало, и он само разрогачи очи, хукну и викну из свег гласа: . — Дајте ми воде! И — полуде. Ф рмллно ио луде! Ово је трагично, али и у најболЛЈ хуморески изиоси се иајвећа трагедија. Одмах га скинуше, и другим возом враташе одакле је и пошао,

ДО

Когају град К*. Смеоише гаухоМене тед, и ту га н ки посетшпе. А ов тек јекне (као и сваки човек што се илаши); '1 — Не дајте да ућ; ти л>уди, ј , чћ* Ј*а ме убију!

И, тако је човек полудео од страха. Одатле је одведен (требз: одвежен!) у једну оближњу бању на ваздух и туш. И сад, ако ми дозволите, дз ја мислим, могао бих вам (у поверењу!) рећи: да ће човек, кад се сврши рат, сигурно постати — паметним! По чему то? По томе, шго ће се отклонити узрок: страх, па и последица: лудичо. ЦЈта? Ви се не смејете? Онда господо, имам разлога, да пре станем. Тоје сасвимприродно. Ако немате шта против: црича је свршена. Крушевац, 1915. г.

Ирема варедби Врховне Команде, сви они војници који се налазе на боловању» мораЈу се јавити својим јединицама, до 2 априла. Оии пак обвезници, који услед болести неби могли да се Јаве својим једизвцамт у оз наченом року, имају се јавати најближој дивизиској обласги

полако отвори писмо и стаде иа га чита. У колико се више ближила завршетку у толико је била узбуђекија. И када је прочигала и последњи ред; она пгде н ј столацу и зајеца. — Нитков, нитков, нитков! — пређе јој прето усава. Счу ту ноћ Невснка није проспавала, Била је на ногама и р з м/шљала је шта да ради. Њу, њу хоће нитков да изигра. умела'себи дбвољно - дгГ пре" бзци што га је спасла апса, Затим је опет мисдила. Вра тила се зз неколико месеци у натраг и стала је да раз мишља о оном судбоносном разговору измгђу оца јој и матере. Мајка нспОштена отац д^фраудант, и она угону у мисли. — Лепо Обу-гсна, са намазгним образима и нару мењеним уснама са белим ша лом охо главе седега је на (.толици и нешто маслила. Усред њезина разиишљања гр > 1 .е је нечије куцање, после кога уђоше Бора и Нулић. Обојејсу били изненађени про медом. коју су код ње опа зили И у тренутку када ј Нули! хтсо да је поздрави она мј пружи писио и прстом показ 1 врата! НуЈЈзћ и Бора били су-запрепацћени и гледали су једзн другопз у чуду. — Напоље! напоље! — вика«а р Невенка гурајући вх из своје собе. Кац их је изгурала залупа врата за собом и стаде пред огледло. ДуФ је се огледала и до> теривша. По*5рила се са својом судбином Није више плзкала, нвје вше на њу роптала. При помвси на стазу којој ће се одати, њу ввше не обузимаше сид. Неноштена мајка, отац Јзпов, ћерка ? исто тоМрк се већ увелико спуштао. Едектричне сијалице бедносу шкиљиле. Невенка је јопувек стајала пред огледгдм и размишљала. Чекала ј: да падне још већи мрак, па да се као птица грабљквЈДа баци на лов Кад јој се учинило да је већ вЈеме, она се јошједном поглеЈа у огледало и задо* вољна пође вратима. Тада^хвати аа кваку и као Да бежи од какве напасти изгуби се у орву ноћ, где ју је чекао нОв жввот: апсзна, нипа, " Гас« У Харванпха ПЕТРОГРАД, 19. марта Од 7, до 16, марта у Карпатима смо заробили 202 сфицира, 8 лекара и 16 207 војника и заплснили смо 6 митраљеза и 200 топова. Јекерал руска ПЕГРОГРАД, 18. марта. — Генерал Руеки наименован !е за члана Царског Савета. Ово наименовање пропраћено је царским рескриптом. Њчме се спомињу велике услуге, које је генерал Руски учинио у току счоје дуге во^ничке каријере нарочито у кијевсксм крају, и за време садашњег рата, где је показао сјајне особине нзјпре као командант треће армије, затим као командант северо-западне војске, знатно допринсвши да се одбију аустро-немачки нааади упраЕљени против Варшаве. Исто тако он је нзнео пораз непријатељу код Пшасниша. Ц;р жалв шго му његово псремећено здравље не допушт*, да остане на челу њ?г>вих армија и да продужи борбу протлву упорног непријатеља. На рескрипту је царев потпис са овим речима: „Са искреним уаажењем захвални Никола“. У §осфору ПЕТРОГРАД, 19 марта. — Магла у пределу Босфора у току 16. 17 и 18. марта спречила је наше бродове да продуже бомбардовањг. Артиљериском ватром наша је флота поново порушила грађевине, које су Турци били поправили после ргнијег бомбардовања. У исто време потопила је многе једрилице наговарене угљем. И поред јзке пушчане ватре наши с> авијатичари бацали бомбе са хидроплака

СА ЗАПАДА Са фронтоба ПАРИЗ 19 марта. Службено. — У Ц_ глпањи је в ђ?н^ ; ртиљериска борба и борба помоћу мина у којнма смо нмањ успеха. У Аргонв на нгколико тачака води се огорчена борба али без одлучаог резултата. На утврђење Дуамон на северу од Верденз, пало је неколико граната од 21 сзнтим-.Тсра. НашЈ је артиљерија одмах одговорила и ућутка* а непријатељску. Утврђење није оштећено. У западном делу шуме Ле Претр отели смо један ред ровова, где смо зароои и много војника. И поред жестоких против-напада очуза ш смо већа део заузетих ровова. На западу од Поит-а МуСОНЈ, ва г.уту д гостионице Сен Пјер за Реженвил, ноћу изм?ђ/ 16 и 17 марта заузели смо један немачки положај и одОили три иротнв-напгда На терепу бораба код Хартмасвајлеркопфа изброја ш ј. 700 немачких лешева. Хоеикгре ха бојхом полу ПАРИЗ, 17 марга. — У недељу је Председник Репубдике п сегио војску у Шампањи и лично јој честитао за сјајне доказе х ( >абрости и снаге, коју су трупе недавно аоказ/ле у иределу Перг Суед и обезбедиле француској војсци знатнг у пехе. Прелседник је походио сва места на којим су в ђене скорашње борбе и констатовао је важност тер;нз, који смо ззд била Посетио је рањенике и по том руч о х д трупа. Сутра д .н је Председник честитао трупама у Аргон *, које су се такође сјајно одпвковале последњих д?на, нарочито у Вокса. Разгледао је артвљериске полижаје и ровове и рааговарао с официрима и војницима. Свуда у Ш мпањн кло и у Атони Председник је код офи* ц‘*ра кашао пуно поаерење у усшх а код војника дивно рнпо.ожење и дурашнтст. Сви су уверени у своју моралну нздм; ћност над иепријатељем и имају апсолутну веру у завршнп успех. ^(оба шлеска бојска БЕЧ, 19 марта. — „Кореспснденц Биро* јавља, да је енглеска влада примила понуду аустралиске владе, да јој пошље 10 000 људи те ће аустралнске трупе бројати 60.000 људн )(а 9 Хадеом ПАРИЗ, 18. марта. — »Тан“ јавља, да је јуче један немачки аероплан легео изнад Кале а на висини од 2000 метар’. Бацио је више бомби на варош, ала шије било жртава нити штете.

Београд, 21. Март ДезннфнковЕњв кућа Санитетсхо оделење Министарства Војвог наредило је да се све оне куће, у којима је било ма какве заразне болестк, морају дезинфвксвати аод контролом војних власти. Поивдн .1 одбрана тШ Последша одбрана младића из годвне 1896 бнће позиата °0. априла. ,

Решрирдо роба Према одЈ»уаи Месног Одборо, свима оним трговцима, кгЈима је роба реквирирана, биће новац издат го Ускршњим празницима. Уснршњи шепуег Чпновницима санју вадлештава, одобрено је з» шње празнике р:^уст од само три