Стража

Страна 5

С Т Р А Ж А

Број 80

а који ће умети да оцени да ли опанци, ксје они буду њша продали из своје фабрике, одговарају и квантитативно и кваликатиЕно. Кожа која је употребљена за ове сад чувене опанке по што није могла да буде у штави пропнсно време — јер би иначе трговина пропала морзла је вештачки да сесуши да би дсбила и потребну деб љину и боју коју ксжа дО' бива кад у штављењу проведе онолико колико се то обачно чини. Тако је она добила потребну дебљину и боју, али се у исто време и скупила. Средина ове коже, која је представљала дебљину ксже није била из оних састојака из којит је кожа кад буде одређено време у штаву: она је образовала извесну питијасту масу. Кад реиимо неко обуче та кав опаиак, осетиће ово: ако је време суво, и учиои десет не више него двадесет кораке, опанци пуцају као стакло; горња и доња страна одв >је се и геже на оној питијастсј средвни. Ако је време влажмо, онда се она питијаста средвна овлажи, разиђе се, и од дебеле коже, остане само горња и доња кожгца, које нису за ношење, и ко;е ће пре до нети болест, него што се даље могу носити! Са једне сгране саопшгено нак је да је јсдан румунски фабрикант ипак саопштио лиферачтима да не можеда им лиферује опанке савесно, јер је вргме кратко, а они су одговорилп: „радите ви кеко знате, с мо дајте број опанака ксји нам треба. Оставите ми ћемо све то предати! То неће носити српс^а влада, него војник, — сељак, а шта он зна!“ И фабри^ант се покорчо и израдио рђаве опзнке. Ми би могли сад да наве демо у ов^м нашсм другоме чла! ку: какву су казну извукрреме . нО) а снроиског пгзта у Неиачлој, Лусгријз и У рској; могли би да покажемо кгко се и где казне они, који св^сно врше злочин премз овима који се борс да сачувају и тмзња и тих који му сп^емају смрт. Нећемо овде, јер прво х^ћсмо да покажемо ко су ови зликовци; шта су починили, па тек онда да каже* мо шта са њима треба урадити, тови да своју крв проспу, да своје животе жртвују на пољу части, за срећу своје о* таџбине. У једној борби, када се ре шавало да ла ћемо победити ми или бита побеђени ускочио сам у непријатељски ров. Мојим примером следовали су и други и — били смо побв диоци. Победили сно, но ја сам — рањен. Ала свевишњи нвје хтео да ми узме живот, али зато то сада хоће да учини г Ни колзјевић, медицинзр, који је и ако му се сија на прснма Крст Милосрђа, од срца и милосрђз. Већ пет месеци ми лечи он ногу, и ја верујем да ћу пре умрети но оздравити. Својим знањем и милосрђем он је успео да ми рану погорша. Жалио сам се др. Ђурђевићу, а после тога као утеха дошла је наредба да се из собе бр. 8 преместим у собу бр. 15 (та је соба одмзх до собе г. Николајевића.) И сада сн као каква авет долази у моју собу и на очиглед толиких б ^леспика ломи ми ногу, само да би ме направио богаљем. Мислпо сам да се жадим, али сам у последњем момен ту од овога одустао. Јер, нај д и сам увкђам да то не маже, и да се ми који дођено са бојког воља рањени имамо да боримо са нјвим непркјатељем са нашим лекарима и њиховим помоћницима. — — — — _ — _ Тодор Ђорћевнћ. каплар.

рабош

Један пријатељ из Јагодине пише нам: — До пре извесног вре мена једна сиротица, оптере ћена са шесторо деце држ?л! је менажу у близини станице те тако хранила себе, децу, а понешто слала и мужу, којр' шт0 бити . се налази на војној дужности Но пре две недеље једат господин — чиновник, добег лица, не војннк ускратио јо и ово: наиме отворио је кујну преко од њене менаже па ка ко је рођак једном господгнј из станице, то чиновници долазе код њега. (зли говоре како он на некакав волшебни начин долази до меса, док ова снротица не може да добије) Како би било да наслежни мало поведу рачуна о гпспсдину — агачији — државном чинознику.

Пролеће, које већ осећамо са свим његсвнм Свежим дахом и младошћу, пролеће пуно нада, љубави и пуно снаге; свега оног што доноси са својим симболима, дснело нам је и извесна предосећања о даљој ратној акцији Силз Трој ног Спсрззума. Сви ми осећато да ће не да ће оно што је одузимала зима, дати ведро и љуако пролеће. Шта? Колико?... То су питања која треп те на нашим уснама. Ми смо смг трали да о томе греба чути машљење господина Аранђеловића и, мч смт I га умолили да нам га саЈезици општи> Он нам је сној одговор овако отпочео: — „Мчсаим да ће од 25 мзрта по старом календару огпочети мзого живља акција наших савезника на свима фронтовима. Прво ће

Сии. Љуб. Кордић

НРОЗ ШИБУ _ Иа писиа Једиог рањеиог *ероја. — Никада се нис м по* тужио. Са песмом на у:нама гледао сам смрт у очи и на „Црвом Камену*, као и у „Краљевој Гори“ (Босна). Са пуним срцем ушао сгм у ред сних, који су сваког часа го-

Васкрс ДуГо је суза наше браће ииле, Уморне груди и срце нам пекла. Очајно душе свој бол су нам жа о —-— ——— И разбијала ваше блатне груди... Погледи цаши срца су вам пекла. Бојалн сте се, песма што је текла Да вам. покорно робље не вробуди Г* ви сте најзад хтели нашу крв! Стали сте гордо ногом нам на груди. Које је дуго наједно ко црв. Ко’ дуга боља сиротињске груди Бол браће наше... И потече крв...

Ал не крв плава не крв мека не! Батрена као муња шину крв! И бичевима огња из ране Које су дуго крлие иаше груди, Коју је суза браће као црв Јела, у небо шчбала је крв!

И небо плану!!! И као да ветар Давнина крену белих дана ред, Учмалих давно, с равница и брда Подигоше се повијени људи, Мирни к’о сенке, кад кроз сутон блед Пројаха старац велики и сед... Паде им суза као камен тврда И са њом узвик: Живео цар Петар.

ПУКОВНТК И. К. ТЕЛЕШОВ, командаит артиљериске брмгад« око Пшемисл* мсЈГа, ■ НО;«* ЈГЈ “агегулсп у -цшс мисла играо т„.ко велику улогу. За време опсаде пуковних И. К. Телешов командовао је артиљеријом која је гукла Пшемисл и изазвао је дивљење са своје прецизне ватре и личне неустрашимости Одмах по паду Пшемислз Телешов је преддожен за најзеће ратно одликовање, орден Св. Ђорђа.

— Разговор са г. д-р Драгољубои Араи1|еповаћеи, ■■кистроа правде на раоположењу п, марадиии пос.тжнииои Ниш, 18 мдрта. Господан д р Драгољуб Аранђеловић, министар пргвде и, нгродни посланик, долази у ред наших политичара, чије мишљсње вреди чути, наро чито у данзшњицт.

скрхати АЈ'стријанце и брзо се снустити у мађарску раннвцу. За тим ће доћи на ред Немачха, која ће бити потиснута на своју територију, где ће се очајно бранити и држа ти дуже време. После ће на стати њена трагедијз, која пс св:му неће /.ичити на трагедију народа о којима нгм историја говори у својој прошлости/ — Хоће ли пад Дзрданел-) бити од утицаја на ба/жзнске неугралне државе. Верујетели Ви, Господине Аравђеловаћу, да ће оне к после тсгауссе ха Сила Тројног Споразума, остати погпуно неугралне, или ће ући у акцију? — »И Грчка и Бугарска п Румунија услед јзког утицаја германског на њихове упрзв љајуће кругове, ући ће у акцвју тек кзд г.ацн} Дарданели. Ово ве толико због тога, шго би ове државе сумњале у пад Турске, и што би се бојале ратног ризика. Све оне знају да ће Савезници савладагк ^Ррапчих европских држава чини очејне напоре у озим оалканским државамз, да не уђу у акцију против Турске бар дотле, д жле је Саоразум Сале, Ечглеска, Фраццуска и Русија, и без помоћи балхзн ских држава не сруше. У овим сзојим напорима код бзлканских држава Немачка и АусгриЈа успеле су. Тоће истинз мало успорити пад Дар данела, али ће, вероватно, донети штсте и Румунији и Грч к )ј и Бугарској Јер париски .Тан*' већ је пасао ту пре кратка вргм ша, дз ове државе хоће да ж*њу где нису сејаче*. Који је по в шем миш љењу највећи грчки државнак? — ,Моје је мишљење, Го :подине Росићу, да је Вепи зелос, бивши пргдседник грч че влзде, највећи државник цзнашње Грчке. Оза ће зем

ља дубоко жалити, кад се буде [[европски рат свршцо, што у овии значајним трену* цима он није иа влади “ Војислаш М. Росић. (КП ЦП ! Јђуба I Иедгшнђ реаервни капетан II класе — учнтел. О горди Рудвкче, много си ти у твојим недрима очувао и однеговао јунака. Ти од стзрине беше гнездо соколова, у твојим се старачким груднма прво разбукте вар> ница спободе! О горди Рудчиче! Син је твој, чедо је твоје наш Љуба! Ту је се рсдчо, ту прво света видес; ту га је мати задојила српским млеком, а отац задахнуо српским духом! Добивши добро домаће васпитлње, он је још као дете Руси волео Српство, љубио га исто

онако, као што мати љуби јединца сина свогз. Пошто је свршзо оснгвну школу на Руднику, от!-шао је у Београд где се мучио и слу шао другога и опет свршво гимназију. Из љубави премо народу, не тражећи славе, нв награде, изабра техсак позив — реши се и рде у учитељ ску шкслу у Јагодини; коју сврши са одличним успехом Учитељевао је по Крајини а пре 8 год. дошао је у Враћевшницу, где јз сстао до смрта своје. Као учигељ био )е скроз одличан: Радио је неуморно не сзмо у школв него и ван школе. Отварао је земљорадничке зздруге и стрељачке дружине којимз је био душа и један од најзктивнијих радника. Неуморчо је радио и на књижевном пољу Јакису члан ци који изађу из његовог пера. Нарочито дпбар је био кри тичар, јер његово око лако уоаи сваку шправилност и У” ком је год мест у био, вуда ј’ сст-вио најлепше ус псмене, кахо међу одраслим тако исто и међу децом. И ако је отншао од те5е древни Рудниче, ипзк те је волео жаром својим, љ;,6иј исго онако као што росг љуби шарен цвег; к^о шго цура љуба драго! свог. Зато је че сто д /лазко и походите. Д^бар као у гигељ, Љуба је бао и добар официр, Издржгзшн срп:ко турски, рпсхо бугарски, арнаутску п 'буну, он и у овај ратп:ђе и храбро паде Угаснсеједан идеатан ж-.вог, живог пун снергије. Несга за навек на шег доброг Љубе. Његово перо згнеме, његозо ђачх.ћи н-,ће више зкдети свога васпигача. Њ:га воше неће вч дсти тужна мај<а, ми;а браћа и се:тре и његов сеци отац Ззка.

А ти древни Рудниче када видиш његозу мајку да се тужна шеће по твојим цветним лавздамз, по твојим густим дубравама; теши је, блажијгј тугу њену; пуштзј благе ве' трове те јој душу хлади, а чело ведри. Слава ти добри Љубо! Мир пепелу твсше! И лака ти српска земља, коју си тако жарко љубио и за коју си и живот свој дао1 Слава ти!

Пргстолонгследник у Вргњ. Бањи Њ В. Престолонаследник Александар, отлутоваће данас после годне вз Ниша у Врањ. Бању, где ће са Њ В. Краљем проЕесги Ускршње празнчке. Поеледњи део ззјиа Благајнлк општине београдске отпутовао је данас у Крушевац да донесе и последњи део зајма од 61000 динара. Из ове суме издаће се и по следњз помоћ београдској сирОтиљи на дан 5 априла. Ако држава .че притекне београдској опшгини у помоћ, сиротчња ће остаги без икакве пјмоћи.

Управа варошч Београда гражила је од Управе Водовсда да се извршч оправка око инсталације водовода у згради старе Управе вароши Београда да би се по свршеној оправци могла да настани у св јим просторијама. 31 шрадш нзбеглкцв Официри, псдофицири и војници 7 пука II поз. скупили су измс-ђу себе, и послали Ме^ном Одбору 2280 дан. да се раздели пострадалнм избеглвцана из Босне, Херцеговине и Соежа. И то, да се избеглицама из Босне и Херцегсвине да 1280, а избеглацама из Срем 1 1000 дивара. У Рме избеглица захваљујемо племенитим дародавцима, од којах је многи одвојио од својих уста и праложио. Нарсдно Нозорште Од првог мђа т. г. Народно ПЈзорчште почеће рад у сали хотел „Опера." За сад се чине велаке арипреме за почетак рлдз. Нз Држзвнв Продаввице Данас ће се опет продавати шећер и кафа као и оста* ле животне намнрнице у Главној Државној Продавници, пре подие за мушке а по нодне за женске. Г. г. Милан Вапа и Ђ. Малкић ззслужују похвалу за ћеуморни

Илија сваку рад у

ФЕЈБТОН

Мил. К. Николић —Рав ински:

— Ив ратних дана Ако немате шта против, догађај је истинит. А кад кажем човех, молим, да ме погрешно разумете. Позвани су сви и отишли. А тај човек стоји, ћути, и не чека, нвшта не чека. Ћутао је као да се ништа ке дешава. Легао је у иостељу, платио лекаре, в на правио се — к^о ствар. Три месеца како је рат трајао, Каква је то болест од које он, чозек, ле жи? То на лекар ве зна. Или можда анЈ се: — То је господин страх! Страх г? је: да олово и че Мш ве аазанжди, и не усмрти га. По целе ноћи 1 рза се.Ј Сназа: кво да фијуче фанага.ј. в »то араво на н>ега; он, чо век бежм V ск.цања се, али он,

и после

„Јаох, уби ме!“ дуго дрхти. Седи тако, и по целог данз мислв, наравно, опет као човек: шта ће да ради ако га ухвате, па баш мора дз иде тамо — где пукћу митраљези, фијучу куршу/ и и јекте гранате. Шта ће да ради? Не може да да себи одговора, ' 1 ли не Сме. Ко то зна... И друга му се мисао рађа: „О, докле ће тај рат?!“ Да хоће да се сврши пре него се деси катастрофа и њега ухвате и отерају... зна се где. — ГоспсдеБоже, спасиме, или ћу полудети! — узвикује и тресе се као на електрич ној машинв. Иначе, нијетако глуп, баш на против, али страх га! Тв, аа Бога, он, човск, никад није ратовао, па откуд сад да се деси: да- и он, човек, омирише барут До рата то су само зечевпј чив ндв , Али, п дв оудс —'

чу

и пвтају га: ,.Шгатлје? ! Ништа, сетио сам се мог аокојног дсде, пм ми жао! вади „шзуфтиклу" и мажеочи. Шга ће човск да ради? сгао па се пата, а и сви се ии често тако питамо, у сво ратно доба.Све„медихаменте“ ала су срећне мухе!“ Ил му покушао, па не помаже, Осем гупне у глави: зашто управо да изађе у Адамовом к !Сти да погине? И подешава као му на поље (ова је реч дво ч ве г , да би радо можда на смислена, а то је кривица то иристао: али, кад погине, Вука) па да... озебе, и доби да може неким чудом опет дз је неку болест- (као Перд Јз оживи? Тако би пристао. Арановић, „глумац', кадгазо

И дгђе му у глави: да се одмзх претлори у Американца или Аустралијанца, јер они сигурно неће ратовати. Или, да се претвори у муху, па чим га госпођа Команда потражи, а он да некуд одлети... И закључи као човек: „О

ко опет не би?! Крију ћи се тако (да лч као човек, не знам!) дође на ратну фантазију, да измисли неку справу, коју кад метне на себе, и заврне јој шраф (као регрећшт тођШе), никаква сила не може да га убије (Авај, само да ова реч ,.убаје* није увучеаа у речник, он би тако мирно жипсо. па ко зна, дз ли ли и ратова бало!)

зец! Оа се чуди штаТ Пвлз у философску екстазу Iелађе, и ненресгано репе-Јаопут Бекоиа, али није Јогао твр4: .Паба ти РусиЈа, е Фраи ’ да изми^ли^ и тада иускл, л Јенглес^ч, и сви Трој ! деци с

гразума

;.да

зе Команда!) Јест, али ако та ,намерна“ болест узме м?ха, та га стегне као врапца, (мало гетачна комограција, али све едно!) па умре?! — Не, нч го не иде! И, како год окрезе, г.ве не иде. Јадан човек! >Калите га? Али тајне као тајне — пре заре човека, а некмоли вега! — Отпочеше да лете составе Команди (то те у по I слгдње доба чак а жшама по > стала навика због нелрхмље ке љубави. а маогим људима ј са положаја" (и овај изрзз| мислсио зн« 4 сње 1 ) за-;

нат. Па једна „лечтираста 1 'досгава (:а пасменима нал к на сврачиЈе нсге, бгз подти а!) И њега зак ;чи. Д ђоше деве ри,“ (три трЊепозивца) и одведсшз га у команду. Прсгледаше га, и н ђоше, да му срце куца, («ао да то не би вз код способник војчика!) Иапче, добро изгледа! — р> че један лекар. — То је моја несрећа... п> че муцати човек, и т > је сам ) за то: што се добро хранвм! — заврши плачно. .Мзжеда послужи у позаднини!" — фи лософ:ки кеза др. Паја Бота, и г. др Русо климну главом. Дакле, ствар је код човека у — позздннни! (и ово је двцсм^слено речено, али логично и тачно!) Док су човека прегледали, дрхтао је, (хтедох рЊа као прут, а требг: као Јасиков лист, то је модерно и п?гц*»чки!) тако, дк су ччано* »и комасвје мислили: ла га не боли стомзк. и логледоше ј га у главу! (Ц1та у главу в ве у стомак? то јс философ* ска тајна Крсте Цвцв рвћ:!) 1 Али један бу<а рлц. кааетан

(који је сада у нашој војсци’ и зато је чл?н комисије!) увиде у чему је ствзр, насмеши се по обичају и рече: — Не, то је оц — страх:! — и сва се учтиво насмејаше. Јер, овај бугарс и кааетан тако говораше, као да је чи« гао духозите брошург Стој. М Протића, којч сада прима Савеге (за прошлост!) у Савету. Као кад г. Љуба Јовановић почнње Исторвју, ја настављам хумореску речима: а сад нзстгје нова фаза! Заборавих рећи: у хуморески јунак при че зове се: чеве <! Сад се разумемо, што га не зовем пра* ввм именом. Етем, (као што наставља Лорд Бајрон у ДонЖуану) човек буде одређсн за писпра Команде у В. или боље рећи, у Ваљ>ву. (Кад човека не именујем, онда нема оп?сносги због места!) Јест. (ал' ,,едћу_ђт>' “ каже Његош!; да иде С' су зинул»/ , ■» век о[и>сме