Стража

оог>' 81

С Т ? Л Ж А

Г о**"

Нов предевдник Академмје Нзука На свечаној седнаци Ака демкје Наука, изабран је за председника Академије Наука г. Ј^ван Жујовић, подпргдседник. Продавннца Месног Одбора Продавница Месног Одбора, која Је два дана била за творена, данас је отвореиа. Продаја ће се вршити као и пређе. Рр 33 НЗС Руси ценећи заслуге нашег народа као и херојство счнова нашег народа решили су да по две хиљаде лебова издају дневно сиротком народу у Нашу и по парче меса од 250 грама Ово је заиста вглика пажња од братског Руског нзрада. Џтт Влада Стевановић, штампар и власник шаљчвог листа , ( Ђаво“ премиауо је после кратког боловања 21 овог месеца.

Покојни Влада, као муж и отац у своме друштву, служво је за пример. Друштво пак, које је познавало пок. Владу, кпга су у опшге звали „Влада Ђаво“, изгубило је најсимлатичнвјег друга. Бог да му душу опроста! ЗзбрањБН бноскоп Према наредби министра полиције, Управа Вар >ши Београда забрамила је биоскопу „Кзсини* давање представа. ■Ј* Ж 1 ВК 0 АћимзвиИ У Крушевици кодЛазаревца умро је 18. о. м. чгстити старана Живко Аћимовић угледан тамошњч домаНин отац г. В :ље Ж Аћимовпћа деловођ; окр, одбора окрубеоградског. — Вог да му душу прости!

Од уредниШтва Умољава се г. Коста Јов. Војиновић, комисионер из СкопљаЂевђелија да одговори нд иаше карте.

Крвава субота — Петоструко убиство на Ђуркнцу. —

Док су сви православни Хришћанл спремали зт Хоистсво Васкрснње јагањце и дск су се побожни спремали да на Велики Петак пеливају сииа Господња Исуса Христа који је за човечзнство положио свој Јкивот накрсту, ДО' тле су се њих осморица зликбваца спремали да изврше најсуровији злочин баш у оно доба кад је велики мученик Христос, сахрањен. На имању Ђорђа Костића које се налази на левој страни недзлеко од „Стефановића кафане“ у засеоку »Ђуриновцу“, живео је Јованче Николић баштован са својом женом Саветом, свастиком Јованком, сл^гама Васом и Милздп.иом и служавком Милицом Гајић. Ово имзње узео је Јовснче сада в ћ покојни под закуп од Ђорђа Костића и на истом саградио је од дрвене грађе почравене једну колибу, кошзру тер папиром и хамбар. Преко пута од колибе поди гнута је ограда од дасака и трске, којим је обухваћен једач дез земљиштз на коме је покојни Ј.ванча подигао и са доста пажње уредио „зимску башту". Колиба је дакле, у таквгм п шожају да се ма с које сгране, а нарочито са друма, где је велвки пролаз и ако се види не иоже јако чути ни глзс ни пуцањ пушака. Ноћу између Великог Петка и Велике Суботе непознате убице њих осам на броју дошавши на имање пок. Јованче у намери да изврше злочине, које ћу у току излагања опасати читаоцима. Но претходно ми је намера да упознам чатаоце са околнОСтима да је убијени Јованче, дакле закупац пом. добра по исказу служавкг Мице Гајић, био човек који се бавио крадуцањем и лоповлуцима Сввх врста. И баштованџилук

му је, како изгледа иио само добар заклон или маска, а због његовог греха, и поред њега убчјени су још њих четворо. Да би чатаоци имзла јасну сличу целе тцагедије пу стићемо Малицу Гајић да го вори која је пукчм случајем остала жива. — Од пре месец дана ја сам ступила код пок.Јованче погодивши се дз иу радим у у баштч за 30 динара месечне плате. Пре овога била сам у Београду у својој кући у улица ХаџтМалентијевој. У кућу Јованчану наје ни када нико од гостију долазио. Јованче је живео обичнам жизотом; иио наје, бе крија наје и није у оаште нишга ншрастојао радио. Све што је пио то је било скоро свако вече са пок. чака Вјсом попио по једну флашу ра кије од пола литра н то је пш више пок. Васа но он, У кући се зчао ред. Мч млчђи и покојна жена ау и сзастика вмали смо и морали Смо радити сам ) оне послове за које би он наредбу издао, а за свакз посао онје лично изаавао наредбе, сам не рздећи ништа. — Једиа пмторесгнтиа наредба У низу наредаба била је и та: да нам је било забрањено ноћу, када пси залзју (а паса с.мо имзли четири) излазити напоље. Чим увече уђемо у колибу и довршамо посао на смо смели вчшг излазчти из колебе. и ачо би пса залајали, то би се сам Јочанаа дигао и на поље изишао. Како су пси чешће лајали то је и он за ово време док сам код њега била често и излазио ноћу, на пољу се кад дуже а кад краће време з* држава и повраћао у колебу не идући нигде ван колеб; и дворишга. Зашто нам је пок. Јованче забрањивао да не смемо излазити — а та је на-

редба важила за све па и за његову жену — не знам; али сам помислил* да ту нису чиста посла. — Фарбана нобнпа Озо сам взвелз из следећег: Пре једно м _ сец дана већ подубск) у ноћ изашш је пок. Јованча на лавеж паса, као и обччио изишао напоље, задржао се неко зреме, па се затим вратио у колебунеговсрећи накоме нишга, и ако ми приметимо кад он изиђе а скоро увек будемо будни и кад се врати. У јутру, одм IX иза те ноћи видела сам у кошари, која је до колибе, једну лепу високу, зеленкасту кобилу еа потши шаним репом. Изгледзла је као официрска или државна. О овој кобили Јованча нам није говорио ништа од куда му, киги смо и ми смели пи тати, но је сам он неким људима а међ’ њима и М мораду *Ћопн“, Симином сину рекао: „узео сам кобилу на пробу". После ч тирч или пет ноћи јод како је кобила доведена, ј дне ноћи опет пси залајаше, Јованче взиђе и мало доцније врати се и леже не говорећи ништа. У јутру кад сам устала вкдела сам да. кобиле нема. Тада је Јњанче у љутани рекао својој женл пок. Савети: И Е, мајку ам лооовску, сла гали су официра да јекобила цркла и да су 1 е закоаали, а сад дошти па ми је одвели. Узешг ми за њу седам банки па сад је издадоше. Ја их питам: „а моји седам банки“ а они ки само ректшг: „вратићемо ти“и одведошекобилу. Зз ову кобилу знам да јој је пок. Сзвета одсекла гриву и у шпзрхерту бааилз, а кобилу са бојом плавз-црчом обојила, тако да се кобила није по боји могла познати.... — Псчетак трагеднје Нч Ветики Петак, 20 ов мца, ми смо свн по наредби Јованчиној ралили у башти, која је око колибе а он је сам у колаби остао. Прибирали смо разно поврће за пијацу које је Јованче требзо да одзесе ка Велику Суботу на пиј цу. Да ли је ко год био преко дана код њега, и да ли је он куда ишао, не знам тек ми смо га, К 1 Д смо се са рзда пред вече вратила, затекли у к )лаби г де је неко клупче отлред о. У вече смо довргаали ми, жена и Миладик посао, вече« рали па легла ца спавамо, а Јованче је са Вјском остао у колиби ургђујући зелен. Јз :ам заспала а они су остали радећи, докле су ра дили а кадасуламоу угасити и К 1 д су легли, не знам. Тек охо пола ноћи ја зачухнесо* лико брзих пушчаних пуцња, тргох се и видех чегири човека где стоје на вратима. Један оц ових људи имзокожух био је до изнад колена „руски" а осташ су били у војначком оделу. У исто време, праметала сам и четари човечаје главе сз војничким шајкачама где цо|п прозором стоје на пољу. За време овог пуцзња као и доц&ије пси су ужасно лајали. ? I

— Убкство У соба је владао потиун мрак, алз је на пољу била месечина, те је се лепо могло све видета шта се око врата и прозора догађа, Пупањ је долазио од оне стране где је Васа лежао то сам се и потоме уверила што је Взса јаукао. Одмах за там, Взса је скочио са кревета потрчао ка кревету газдарице Савете али и не дзшавши до кревета паде између кревета и астала. За овим су убице, предвођени са оним у кожуху, избацили још два-три метка и пришли постељч Саветиној Сви смо се одмах избудили и почели кукати; али ози зликовци викнупе на нас „пст“, „пст“ и ма ућутасмо У колиб ! нисам пранетила дз је Јованче био Онај убица у кожчху приђе Саветином кревету заједно са оста»

лом тројицом и рече јој: „паре, паре" неколвко пута Савета их поче згклињати кандилом и клета ее да пара нема сем 3 динара који су у јанџику на орману. Чим је ово рекла један од убица олали из пушке који је не знам — и Савета поче да кркља. Савета погибе ни речи не рекавти. — Наставиће се —

Ргшка пошша Умољава се сваки онај ко шта з«а где се налази мој братанац Јосиф Васић војник I чете III батаљона II активнзг пука, који ми се није јавио д > данас никако. У првом реду молим најпокорније г. капетана исте чете да ме изволи известити о моме братанцу на чему ћу му бити врло захвалан. Обрен Јовановић ба:алин — Прокупље

ЧДШЕ ЕОЈИШТЕ

„9осшој|х пш“ ЦЕТИЊЕ, 21. марта — Аустриска ескадра је испловила 18 марга из Когорског Ззлива крстарила поред црногорске обале. Пег рибарских чамаца са 10 улцињских муслимтна крекуло је иало по там у лоз риба. Један аустриски подморски брод иззеаада им се приближио и свечано их повео пуг Котора као достојан плен аусгииске флоте.

ФЕЛЦГО 0ФДНЗИВ6 око робзба ПАРИЗ, 20 марта. — Фраицускн и белгиски аероилана бацчли су око 30 бшба на шупг аероплана у Какзези. Уништнла смо мичамз више непријатељских рововз. У Аргони, код Багателе, један кемачки напад заустављен је. Исгочно од Лтневила, о коме немачка коминлке од 10. марга неисгинато доноса, да смду близики његовој у борбама поедстража, претрлели знатних губитака, одбијен је напад једног бзварског батаљона, који је на бојишту оставио више од 60 лешева. Нагаи губигци су били вр го незнатни. Озгј су.соб, који је срећнО по нас испао, десио се на великом одсгојању од Пиневила, зааадно од шуме Ле Прето ззузгли смо с^ло Феј-Ан Хо.

РУСНД ОФШШ Руско аруска фронш ПЕтРОГРАД. 20. марта. — Комидаке гтавнЈг генералштаба гласи: На фоонгу Њгмена нтше труле су, после улорне ноћне борбе од 10 мзрта продужчле офанзазу и одбиче Немце, наносећи им тешсчх губагака. Нипе труле су се приближиге немачким позицијама источао од лилије Пчлвиски — Мзрлјанпом — Калзграја — Сузики и Азгустово. уГусиро рускд фроиш ПЕТРОГРАД, 20, марта. — На карлатском фронту 10 марта и ноћу 19 марта наша офанзива се успешно продужила. Непрдјатељ се конценгрисао нарочиго на фронту Воља Махова и у правц/ Ужока. Пењући се уз нагибе аокравене ледом, под јаком аустриском взтром, нагаетрупе су заузгле, по:ле нааада на бајонет, чагаву серију важчих висова и готово све врхове ланца планане Бг:кида. Озај ланш ззузго је један наш пук јурншгм и о:војао једно не» пријатељско утврђгње каје је било браљгно дзогубам редом прелргкз од гвозденах жацз. Ау:тријанци су иззргаили чигаву серају против налада у крају западно оджетезначке пруге Мгзалаборча, ази су одбијени с вглахим губигцима за нелрајатеља. У крају Козиуфке смо бзцили у ваздух једну галерију мина испод непријатељских ровова услед чега смо истерали непријатељ 1 из тахровоза и зтузелзровове. Зј време последњих данз на карлагском фронгу заробили смо 32 официра и 2390 војника а ззпленнли сио 5 митоаљгза. На др/гим секгорама озога фронга нема важаих измена. Према накнадним датамз у арзвц^ Хјтинз ималз смо посла 17 марта са 42 хонзедском дизизијои. Зфобнти смо више од 30 официра и 2009 војаика.