Стража

ГМЈОЈ 82

С т Р Р ж А

Ста»а з

по свој прилици, бао ззљубл>ен; пратао свако вече једну „Швзјцзркињу" до њене ку Не, када се иста враћала са корзо-а. .Браћа* * која га нису радо имала, сачекају га ј дно вече и увуиу га дубље у ,ц рство мрака*; и ту шта му се је десило, то зна сам пн и „браћа“ ксја су га масирата. И сад господчну спштинском геодети, не пада више на па мет да прати госпођше сво јим кућзма; а осгбито у „царству мрака'!? — Који сепод разумевз крај даљи од гвозденог моста „ђенерала Бојо вића." Неколико младића су се решипа да покрену овде ^едан лист; коме су одмах дзли гне „Вгрдарац". Почели да раде гвим силама, само се нису обраћали на закоч о штампи. Узели под кирију

једну собу, за редакцију; уре дили су редакцију; израдили фирму и нашли неколико чла нака па дали I број V штампу. Већ су се дивно осећали; као да су покупили све светске лаворике. Милина им је просто, кад се поведе ргч о њиховом листу. Али, наједанпут малер! Као гром вз ведра неба, упао је једнога дана пс лицијски пи сар, који ;е првметио фирму уреднгштва и учтиво ззтражио од господе да му даду дозволу, да је види. „Ззр треба дозвола?" — Питао је уредник, који се нашао у чу ду. — Исто’а дана, после јед нога часа про/азникје могао да види да немз више фирме — Уредништво „Вгрдарца 1 ' —, ј*ф је по наредбп ппасги скинута. Сада тек господа, праве молбу дз им се одобри излазак ,,Вардарца‘. 5Ппх.

Крвава субота — Петоструко убиство на Ђуринцу —

У том тренутку поиђоше сва >.а гк.стељи Јованчиној и само што онз и неупитзна рече: „п;Јре су у Савете* кад и на њу опатише један метал. Тада је један од ових зти ковапа дови снуо: где су паре што сте их спремипи за кирију?" Зз те иаре вико није знао а било мч је за чудо од куда то убица зна. У кревету који удгра заножјем у кревет ггздт Јованчин лежала сам полумртва од . страха, Али кзко је мој кревет на супротној стозни а одмгх до њега шпархерд и зстал то се убице нису могли при ближити моме кргвету. Ја почех кукати а они вак нуше неколик^ пута: „пст,* „пст* па за тим опалише метак и на мене, али он ме не погоди већ се зари у зид од ј дасака. Пошто су на мене пуцали онла се окренуше на постељу I Милааанову и јед:!им метком одузеше ми живот. Миладин је ћутао и није закркд,ао. К^ц су и с тим С илиготони пришли с/ орману између К|ев^та убијеног Васе и Са

вете и почели претурати по фијокамз. Дз ли су тамо нешто нзшли нли узели не знам Посл. овога постојало је мало времеча ја с-;м леж.ћч нелрестано ћугала и најзац сам била убећена да су о.иш ли, то сам закључила и по томе, што се није чула вчше никаква ларма, владала је гробна тишина. Сада устанем обучем се на двоје на троје и упутим се Милораду „Ћопи“ уводеницу, да га о овом ужасн м злочину известим. Ушав у воденицу онако пре плашена ословим Малорада: „где си комшија ако Бога знзш и имаш, наши сви кз гибсше до једнога и ту му испричах све. На то ми Ми лорад рече да је и он чуо пуцање, али је мкслио да пу оају Швабе. Кад изађосмо из куће, по (ши смо да идемо у судницу да јавамо шта се догодило. Јада упитах комшију колико је сати, он м* рече да је пола један по понсћи. Тако је од прилт-ке ова Милица Гајић дала исказ код

потициске втасти. Међутим ако се сзмо мало обрата пажња на овај њезин исказ резултира се из истога озо: да је она просто измислила овај исказ у виду приче, коју сам дј краја описао. Нека госаода полицајци раде свој посао онако како они мисие да је најбсље и најса весније, не мислим да им сугерирам своје мишљење те да дам нов правац истрази. На против, неча само и даље о< сгаау при свјм раду. Али, Ч :авесна од тога, јз мислим да ова Мчлица мора позна вати учиниоце овог злочина. Просто из тих рсЗ^Ога што је она остала жива, видела их према светлости, бар тако о«а сама каже, — све су по убијали само су њу оставили да живи. Предпостављајући и тај случај да су на њу пуцали па је нису псгодили а све остале могли су да убију, онда се јасно види да овај њезин искат не одговара исгини. За тим она је изјавила да у ог.ште никога не познаје, а ослањајућч се на њезин ис каз они су три пуга улазали Са свећом у колебу претурали по орману и опет их она не може да позна и не познаје?! Ако се узме опег у обзир и околносг да је она премрла од страхз, настаје питање: како је моглт све то да вици и како је пок. Еаса пао код кревета Саветина, а они пуцали у мраку!!! Па онда ишти редом ка Саветином кревсту и она видеда како их је она заклкњзла у канди«о које је горело а нчје распознала лик овгх злочинаца?! Ако су у мрзку пуцмли оада неби били у м 'Гуђности да све то лепо посвршазају и ваљада би макар једгн метак залутао и на њу. _ј Дакле према њезином иска зу, трсбј њу | ратегнути, она зна иногс више светлосгч да унесе у овај злочин. Пок. Ј >вапче је, на први тв ж паса иззшао из колибе л т у се ваљаа није погодио са зл чинцим! ско поделе ељачке и онда су њега ј^ш пр- д ВЈ.зтима утљескали. За али су га ножем као јагње види се кз ране која је на

г 'ши 10 см. дубока, десна рука такође посечена и на телу има иеколико убода од ножа, што значи да су се зликовци гушали с њиме, док га нису Савладали. Пок. Васа је на пет места рањен метак је ударио у кључњачу, испод леве сисе велика рана где су испала и плућа на левој слабини испала су црева на левом лакгу повређен на више места и једну! рану на лећима.

По овоме злочину воде истрагу г. г. Животић начелник сргза врачарског и писар Драгољуб Црнчевић два несумњиво савесна попицаска чиновнака а при том са доста искуства. Нацати је се да ће они убрзо ући у траг овом злочину јер су од ономад непрестано на послу раде пре дано само да би се шго пре ушло у траг. Оставимо нх да раде и резултат ће се ускоро показати. д._м.

РУСЧИ ОФИНЗИВД Ј(а западном фронлу

ПЕТРОГРАД, 23. марта. — На западнсм фронту Њемена, у тоху 22. мфта, наше су трупе продужиле наступање на извесним тачкама, ноћу између 21. и 22. марта и □реко дана 22. марта.

У Хзрпшвма У Карзатима, северно од правца за Баотфзлд, бил е огорчена аотиљериска и бајонетска борба, у току ове борбе заробили смо 20 официра и 1200 војника и отели смо два иитраљеза. У исто време продужили смо с успехом напре* довати у правп/ Мезалаборч. Овде смо тог дана заробили 25 официра и 2000 војника и отели три топа Пошто смо заузели сганицу Тивкена, која је у овом крају, задоб ули смо локомотиза и вагона као и ветики магацин с муницијом и један део ксморске колоне.

У ђуко$»на Северно од Черновица око села Окно била је 21. и 22. марта огорчена борба, у којој смо заробили 1000 војника. На осталим деловима нашег фронта ситуација је непромењена. Џи Црком ЈКору 21. марта, на Цоном Мзру, код Крнмског Залива, чаша флота је са „Гебеном“ и „Бреславзм" вздила артиљериску борбу са вгликог осгојзња и гонила их до у ноћ. Нзши су их торпиљери гонили до на 100 миља испред Б:сфора.

ПЕТРОГРАД, 23 марта. — Посаду са крсгарице „Меџадије" која је погонула у одеском зализу, спасле су непријатељске лађе, које су је пратиле. Од крстарице вири само један деч тотова изнад воде.

С« ЗММА

3|шшје кз цглом фрокту ПАРИЗ 23 марта. — , Хааасова Агенц "ја 1 * јавља: Дан ј: прошзо мврно на целом фронту осим у Вовру, где је наше напредовање продужено. Заузели смо село Роњевал, на дза километра западно од Беј*Ан Еј, који смо заузели 19 мзрга.

<е поред нас волујска кола уна дасака и чамацз. Вјлови оборили главе иа чини ти се као да миле а тераоцч кад и кад тргну се из сна па лено ошину волове и опет се баце V елазање. Па има ли што *С 1 гђе уморном ратнаку од сна. Понтоњфч припремају граза подизање моста једна чета из нашег пука смело и одважно пребаци се нј чам< цима на другу страну, да шги> . ти подизање самога м >ста \рОнтоњери опрезно прилазе обали, разгледају лево и десно, па онда ударе колац у земљу. један удатац па стзну, осчушкују, исто: као зеца кад јуре лорци па стане и сауша да ли кевћу керови, још јед?н ударап и олет ослушку|у, али нема ништа, нелријатеља нема ту. Взјници брзо подигоше мосг и уредише све што к је пжгребно за мо:т. Маст је отов непрвјатељ не преду

зима никакве мере, да гађа мост, и да омета прелаз наш. Зора је, већ се звезде губе и гасе П ) плавеЈНОМ и азур ном кебу, а онај југарњи вчз дух осВ‘ з жава и силно утиче га расположење, уморна вој нака који целе ноћи није ока сктопио, тежећи да тззрши д< б ’вени задатак. Свлће, пратода се буди Настаје ловл дан а С*в*но се лице блиста сија па не «оже човек простз да га се нагледа. Лешне је од лица сваке девојке. Лице јој је мир но, непомичпо, изгледа као да још става, као данеч_,је овО' лику лупу, као да невнди ов тлике војнике који ће преко ње прећи и походити миле српске земље. Тамо нас очекују радЈсно милиони наше миле браће, које је црни орао зграбио под свој* ошгре и јаке канџе, те им чупа месо и ломи коста. Тамо се чује песме српског, тамо се слави

слава, тамо су исти обичаји као и код нас. Наша мила браћа гледају на нас као озеб о на сучце, њнх ланци душмански све више и више стежу, њихови ланци су тешки и ужасни, њих кеко треба да раскине, а то смо ми. узор хероја српских бегмртног Вожд '1 и дичног Свнђелића. Њин плачдопире до нас, он иам ;чупа и раздире груди н:-ше, ми га више не можемо сносиги, зато хитамо, да помогнемо милој браћи, дт их ослободимо туђег ига, тешких мука, те да и њих једаред огреје сунце мило, сунце топло, сунце слободе, а да за навек зађе сун це патње и мука... Звоно са оближње цркве одјекује, његов пријатан звук рзспростире се по околани као да хоће рећи, нека вам је срећан пут днвни српски Соколови. Стара свештеник са сми-

реним лицеи. пустио грло, пева у славу Творца, моли -вевишњега, да буде на помоћи српскоие взјнику, који се креће на пут Њдеља је, па те онлј бл 1 ги јутарњи ветраћ милује по лицу. као мајка шгј милује чедо своје; а свжи од војника сеги се тог благог дана, када је се после молитве враћао д .тму своме, где је у миру и одмору ировео тај дан. Сети се и звона са своје сеоске цркве, прекрсти се, сети се свога крсног амена, помо ли се Богу и ступи ногом на мост. Један за другим и убрзо пребаци се цео оук. Сунце беше одскочилј високо, па пустило сзоје благотворне зраке на лице Савано, које се преливаше у разним бојама... О, мајко мила! седа старино, мила сејо и љубо мг јч,

да ли ви знаге да је ваш сн и прешао Саву и ступао ногом онзмо где га је срце вукло толико времеиа. Сзда се небојте нитпа, ра ште ваше иослове а ми одјсмо далеко, далеко у походе милој браћи. Свака од војника беше ве* сео, гваки се смеје, мило му је. чисто би за .евао, осећа се слоблдан као у сзојој земљи јер и сами војници знају, да ]е ово наша земља, коју је от о непријатељ. Чим см ) пр шли, одмах смо се уредили и кренули нзпред, да погражимо нзшег душманина, али он беше далеко изМдкао испред сриских бајонета. Прашата на „Сгражу" па|а јадан дннар шично