Стража

Сттава 2

С *» Р А Ж А

Број' 82

Чланак је веома карактеристичан по данашње прилике у Грчкој и ми из њега доносимо нека места. — Шта добиЈа Грчка ако ступи у акцију? Један део Мале Азије са вилајетима Аи динским и Брусенским, у којима је грч<и елеменат у ве ћини, а у којима сада, и?ложен обести Тураха, прежтвљује последњз дгне. п штз можемо да изгубимо у слу чају наше даље неутралностн? На ово питање је тешсо дати тачан одговор. Међутим, судећи према расположењу сила, више је него сигурно да би нам опстанак у Мзће донији био доведен у питању, а о натим претензијама у Епиру, да н не говоримо. После овога мислимо да је нашим државницмма управ љачима јасно шта треба да раде и којим правцем да поведу политику Грчке!"

1н а Ш — Погоршана ситуација ЛОНДОН, 23. марта. Кинеско-јапанска конфереиција поторшала је ситуацију. Јапан је изјавио, да не може више одуговлачити преговоре и тражао је, да се21 његови захгеви, које је поставио, приме у начелу. У Пекингу су врло песимисти. У Чин; фу нес. покојство расте, јер Јапаици копају р. вове и предузамају мере за случај опсаде.

— Једно руиунско ■ишљеп.е. „Минерва" сазнаје из дчп ломатских кругова, да је између Русије, Енглеске и Фраи цуске направљен спецвјалан споразум о деоби турске им перије. По тс м споразуму Турска се овако дели: 1. ) Русија ће окупирати Ца пвград, међугим, цариградски гарнизон биће с*стављен из 50.000 руских војника и по 10.000 енглеских и француских војника. 2. ) Цариград ће имати своју самоуправу и њиме ћеуправљати један гувернер, који ће

се барата на три годане Као помоћна власт гувернеру ће бити придодат један Савет, саслављен од представника свих сила из Споразума. 3) Сирија и Месопотгмија потпашће' поц енглеску власт. За Француску пак, резервисане су велаке економске компензације. 9пј«мах9а у §укурешиу — Важнв догађаји на поашопу Петроград, 23. марта. Р>мунски послгник на пет роградском двору г. Дијаманди у пратњи особља посланства и војног аташеа и придодагог му чиновника и* »*:: нистарстаа војног посетио је Румуне, који се као ратни зарпбљенгци налазе у Пет рограду. Г. Днјамандд је у кругу за« робљеника провео дуже од два сахата. Пред једном углсднол лич ношћу посланик је рекао, како је био запањен, кад је чуо од свој 5х сунарорника, каквим су све патшама и мукама би ли издожени. Осумњиченн за издгјнике, румунски су вој кицн увек гурани у прве ре> дове, а рањеницнма и обо лелима није укззивака никаква лекарска п моћ. Није боље ни на дому. И тамо су Румуно изложени терору и патњама. Велики број најугледнијвх Румуна налазе се по затворима, а има и не колико случајгва пушкарања I ли вешања. Румунски посланик у Бечу учинио је протесг. и увек је добио сзмо лепе речи. Међутим. стање се ниуколико није поправљано! Одмах после посете учињене својим саплеменицима, Дијаманди је одпутовао у Букурешт. У овдашњим круговима бли ским посланству говоре, качо овај пут стоји у тесној вези са важним догађајима, који има да искрсну.

рашнг шорбгцг Поручник Коста Стоје неколико генерзлштабних официра пред_картом

Европе, кад приђе т. Костг и поче дохазивати, од ср дликг овако: — Знате, ево како ће се свршити овај рат: руска ће војска узе ги Пољску (ч ту притисау руком на Источну Пру ку), ми ћемо узети Босну, Х^рпеговину, Далмацвју, Срем Банат, Бачку, па и Ховатску (и ту показа руком на Тирол), Белгијанцн ће узети ово (и он мету прст на Хановер), а Французи ће узети Алзсс и Лотрангију И онда ће Аутроја бита мањаод Немзчче, па ће њих две овзко да се иараннају: Аустрија ће узе.и ово (и он захвати шаком Ба варску), па ће бити мир; јер, знате, Аустрија и Немачка су »ст), што и ми Бугари. Официри се згледаше, па се удаљише од кгрте, а„г. Коста обриса рукгвок зпој са челз и остаде гледајући у карту као контролишући све што је казао, па се кајзад удаљи задовољан својом мудрошћу. Р1Х.

Нзрора Схупштш Прва седница Нзродне Скуп* штине одржзће се сутра пре подне. На дневном реду је: закон ски предлог о ванредним кредитима и закон о реквизицији. Удр : .вш В'РЗШИ Управник варсш г Београда који јеУс ршњ? празнике про вео код своје породкце у Ћу прији, вратиће се сутра на дужност. Привренгно и еталио нвшсобни Министар Војни у споразуму са Државаим Одбором, наредио је полициским властима у свима варошима и варошицсма, да се поку е сви они војни обвезницч, који се на ка какав начин извлаче од војне дужности; сви они бсспосличари, који шврљају ао кафанама, и сви привремено и стално несаособни об везници. Сви ћг они битл рзслоре-

ђени: при Врховвој Команди, или при резервним трупама као писари, посилни, сеизи а т. д. те да ба заменули оне борце који се налазе у позадини а који ће бити упућенв у своје борзчке јединице. Неки од њих биће упућени у позадину, као замена сељацима — земљорздницима, да би овч могли обрадита својз имања. Рвшрирам кревети Упрааа варошз реквирира ла је једзн број кревета; а веке је узела из болница. Ти ће кревета, око 200, бата данас транспортовани за Ниш, где ће бити раздати болн цама. Оздргвко Д-р Т^ма Јовановић, општински легар из Крзгујевца оздравио је од опасне боле сти пегавог тифуса и ночео опет предано вршити своју лекарску дужност. Грађзна града Крагујевца а нарочито радници из фа брике поздргвљају свога врелнога н симпатичног лекара д р Тому и желе му да и даље истраје > својој тешкзј дуж ности — на лечењу болесних Крагујевчана.

Мвјаило Динић ф бр. бонбона и ревизор нована из Ниша, као обвезник преминуо је 21 ов. мес. у Нишу посла кратког али тешког боловања. Пок. Мијаило био је један од најугледнијих нишких грађана и уживао је с дличан глас, како код трговачхог, тако и код занатлиског сгглежа. Бог да «у душу прости! Ш Мескзг Одбора Г, Илија Ђ Мллкић, члан Месног Одбора поднеојејуче овзј п;зедлог Месном Одбору. Вагон шепера набављен добротом г. Милана Вапе, који је дао свој новац и г. Мпалена Савића који је ишао > Ћуприју и дотерао шећер трајаће свега јога три дана. Да би се могло грађанство и даље снабдевати овом тако взжном намирницом, а пошто је одбор зздрм.ао право да врши нове набавке за про-

давницу Месног Одбора то ми је част предложити: 1) да се> што краћем року по могућству још у току овог месеца набави најмање још једзн вагон шепера; 2) да се две трећине набгвљеаот шсћера разда оним бакалима, који буду пристали да га продају по ценовнику, а једна грећина продаје у продавшши Месног Одбора. На овај би се начин омогућило да публика дођ“ лакше со шсћера.

ИЗ Н!Ш КРЛЈЕ8А

— Коло Српсних Сеотара. — Парк — Страдање Г. општ. геодоте. ,Вардарац'. СКОПЉЕ, 18 марта. Коло Српских Сестара, којејеуовој години врло м чсгј допринело сзојим сестринс<км милосрђем наши- ..ројимз; опет ’се је решило ча једну нову помоћ н.шим рањеницима. Поред многих хуманих гожртвовања за наше рањенике, решили су да отворе на овд^шњој желездичкој ст.зници једзу чајџиницу V којој би се болесни и рањенч војчици и сисотиња, које нлје мало овде, могли окрепити, врућам чај' м Заузимањем њвховим, биће многима нашим војницима, на албанској граници, олакшане ратне тешкоће, шго им овдашње Коло Сестара шаље у изобиљ/ рубља, које раде саме чланице и ученице, њи хове шк ше, да се о ..оаим светлим празнпцима пресвући могу. Наше место је добило још једну новину. Надлежни су склснили фијачерску станицу, — на месту где се укрштавају пет уллца, — ту су подигли један мали парк, кога краси један употребљив споменик, још из турскога доба. X >ћу да вам јавим, шта се топђа у улицама у које не допире ки месечевз, а кзмо ли елек(рична светлост. Ту до скоро је један гос« подин општ. геодета који је,

Ник. 1Узељ:

Узбуђени дуси нагоњени крвљу, Коју беше негда Брегзлница лила И л)учки за собол) мам крвави

крила, Те гушила смирај напуштеног робља.. Узбуђени дуси устзју из грсба. Дрхћу бледе сенке... Клетва клетву стиже. Поноћ мркла блене. Дубок и нечујан Талас тих, једини све ближе и ближе Ступа и обвија погажене хулже...

Дрхћу јадне сени, а клетва се диже. „Бацам орден ови у бездан.у воду; Марица га дала, нека га и носи! Ван поноса стоји, да ми груди гори Лажна кита цвећа, коју злоба роси. Бацам орден ови! .* дух безмртни збори. И прихеати вапај талас бурне реке...

У дубини лфака јер срџбе утону: .0, да л' ће се икад знати ово гробље!..“ .Никада, о никад!* глас дрхтавг клону,

И прихвати јецај напуштено робље... Кпагујевац, 13. марта.

ФЕјГБТОН

Драг. Ж. Т. 9ш [ш — Аагуста 1914 год. О. мила Саво, српска си ти рска! Ти раздвајатзсрлске земље једну од других. Твојису галаси бла(и, твоја је вода слатка. Чув.зј Саво сраскога Сокола, који ће те скоро по* ходити! Не бацзј велике таласе, умири се, не запљускуј својим силним таласима обале наше, како би син твој, чедо твоје, лакше прешло. Не одај весеље своје, ра-

досг своју, што ћеш и ти бити слободна, што те неће аавити нечрк;агељс«:а рука, него ћеш сг ширити, Јурићг-ш безбрижно твоме брату Д/ наву, да му се налричаш дивних и лепих дожчвљаја, протач}ћи псред л пнх села и градова. Дице ће твоје блистати као драго камење нз рукама младе хануме, иди као лице мла де девојке. Муњевитом се брзином про не глас да ће наш пук прслаеити Саву. Походити старе срмске земље, где Срба живе, под туђим игом; где су срп ски манастири, српска села и градови; где су некада жавела српски влздаоци; и где се и данас налави њиховотрошно тело. Пук је још за дана дошао у једну оближњу шуму, да би се склонио од непријатељског нзвиђања. Ноћ се приближује, чане се припреме, полуњава

се мунација и удешава се о стола спрема о<о ВЈЈника, НјН доста мрачка и тамна, почека звезда искраде се и чим облачак кине, пусти своју слабу сает ост, желећи да види шта се ради на земљи. Месец јз склонио своје зраке, њему није до гледања људске ка с пнице. А овда онда тек прелети по нека заездица преко неба, јурећи и иезнајућа где. 0 тавна ноћи пуна си неке тајан твеностн! Твој црни вео обавија целу земљу. Многи ноћас из ове таме неће ни изаћи. Многи ће синциуовој тами и гроб наћи. Тишинз је, нигде се ништг не чује. Само по неки пас за лаје и то тужно, па пошто му нихо на лавеж не одтовара, то се и он обрне неко лико пуга у круг, па опет ородужи спавањ *. Понегде зачзгрљз клепетуша на говедима ачи и то брзо престане. Пук се крете правац к Сави.

Колона уређена, ти.оина у највећем реду, нвгде се вишта не чује, као да духови земљом ходе а не људи, исто као кад се привлачи тигар своме плену. Та није ии лак посао пређи^ толаку реку и ступити ног. н "Т на земгу, на земљу својих праотапа Вода је страшна, њену ћуд још нико не подна|е. да је сува земља лако би било, а овако борба на води тешка је и мучна ствар. Поиоћ јс! тишинз! Ах! дз ли зза неприј&тељ шта се у овој тамној ноћи све кува! Да ли знзју да ће им доћи у походе српска синци, да виде какв^је то земља нзших )ра* дедова, којом владају душмана српска. Дођосмо близу Саве и пук стаде. Сваки упро оча у Саву, па је пссм тра, одмера очама њену величину, гледа је да ли је големди да ли је може прећи.

г

!

Монотоно и полако кр