Стража

Стганз 2

разлога: политичка ситуацаја није била довољно сређенз. Пре седам месеци сетуација је бида веома неповољна по нас. Данас, пзк, она се из дана у дан побољшава. И зато скупамо се, саберимо и бу димо спремни да у нзјскоријој будућности пођемо нашој браћи у помоћ! Донссећи свај говор Атек сиа, конзервативна .Политика“ вели, како је после овсга и сувише јасно, да ;е ратна странка успела да победи, и да ће влада морати да напусти досадашњу политику неу тралитега, коју ће заменути ратном акцијом.

[

— Некад — сад Доносећи вест. како кеколико најугледнијих мађарских мађарских великаша уЕнгле ској рзде га томе, да АустроУгаргку спасу од пропасти, „Ла Румен' 1 пише: Граф Ан лраши, син старога Андрашија, путује по Енглеској и проси милост за своју отаџбину. Стари граф Андраши, некада је са Биконсфилдом диктовао мир, данас пак млади Андраши моли милост од те Ентлеске. Колико је данас спала ниско, некада охола и осионз Аустро Уггрска. Али варају се господа из Пеште и Беча И у Енглеској, као и у Паризу и Петрогра-у мисле јед но: да је Аустрија као и Турска трула лешина, које у интересу части и мор4лз мора нестати. Ола мора бити збрисана са европске карте!

— Писање францусме штаипе ПАРИЗ, 23. марта Листови продужују да ко ментаришу бугарски напгд. Многи у њему виде учешће Аустро Немачке и Турске. Сви држе да ће бугарска влада дати Србији задовољења и казнити кривце. Поводом последњег упада на српску територију француски листови пишу: ,Пти

Журнал“ У бугарском послан ству т *рде да ништа више не знају сем онолико колико се казује у депешама које су објавиле агенције; и у недостатку обавештења морамо да закључимо, да је ивцидент од мале важности. .Пти Паризијен* налази дз је ово један озбиљан инци дент и деликатн^ афера, па додаје да ће регулисање њггово. од стране бугарске вла де, допустити да се оцени њена политика и предвиди општа оријентацвја њенвх дипломација. .Фигаро“: Питање језнати сада, да ли ће бугарска влада дезавуизати овај акт комита или ће софијски маће донствујушчи јсш један пут више успети да одвуку своју згмљу у пропаст ,Журнал“ сматра овај на пад као класичан начин пре сије маћедонске партије на Круну и додаје, да овај инцидент треба добро да утуве сви они, који се још уљуљкују надама о некзквом неизбежном измирењу балканских народа. ,,Тан", у одељку „Дипломатска Ситуација" пише: Не може човек довољно да се узбуни противу напорз извесних бугарских круговз, ко ји би хтели да им се верује да је та мала војска комита, обучена као редовни војнаци. регр/товзнз и формирана на српској територији, међу не* задовољним сгановништвом. Ко год добро познаје геогра фију тих места иоже се ув;рити о невероватногти тих иавода. Стгновници тих крајева нису ни најмање непријатељски расположени према Србији, којој су, без противљења јако сдани, а српскИм властима и многобројним граничним сгражама у томе крају тбл измакло из очију шта се де шава. као што су и јавили о сумњивим скуповима на б>* гарској територији. Исти лисг објављује у своме одевку: „Последње Вести« дугачак телеграм свдга допи сдика из Нис;а, који објашњује цео тај догађај Холандски коресподент „Ек селзиора" објављује изј?ве Др. Ван Тијенконвена, г»оје

гласе, да је аустро угарска војска извртила у Србији свирепства којима нема имена

Ратнк иатеријап решиће бсрбу. Ечглеска је наручила велику количину муниције у А мерици. У самој Канади ње зине поручбине износе преко 450 мвлиона динара. Таксђе се и у енглеским фабрикама форсирано ради на што већој кзради ратног материјала. Упитан од једног политичара ко ће решити борбу, лорд Киченер је изјавио, да ће борбу решити ратнимзте ријал, т.ј. она држ вз, која буде имала највише ратног материјала.

— Енгпесна се борн протнв Неначне, Аустро-Ј/гароме и — алиохопа. Енглески минисгзр финансија Лорд Џорџ примио је пре нек >лико дана |едну депут<цију фабриканата алкохолних пића, и са њима је претресао пнтањз о затварању свах оних фабрика кзје фабрикују искључивЈ пића. Том приликом Лорд Џорџ рекао је ове значајне речи: Ми се данас боџкмо са три непријатеља; са Немачком, Аустријом и — азкохолом. Хзала Богу премз прзим непријатељима до сада смо показали усаеха а ја чврсто веоујем у наш кочачн!! успех, и то у наЏраћем времену. Али сз истом уаорношћу, са исгом истрајношћу ми се, сва, заједно морзмо борити и против трећег непријатеља, који је исто тако опасзн!

Са грађанством стојног Р увек ми драгога Београда примите мсју срдачну захвалност за патриотске ч ститке и срдачне жеље, које сте ми изразили о данашњем највећем празнику. Заступник председника цетињске општине г. Вл Поповић, ацвокат честитао Је Вас* крс гредседнику београдске општине г. Несторовићу овим телеграмом: С поузданом надом и чврстом вјером у скори ускрс и јединство српског народа и све наш? браће, чинови Југославије Цетиње поздравља на данашњи велики празник пснос Српства и Словенства славни увјенчани Београд. Христос Р"^ п ресе! Министгрсна ведн;шз Јуче 1 ’ре подне одржана је министарска седница код пред* седништвом г. Николе П. Пашића. На седници је решзвано о важним текућим државним пословима као и о држању прве седнице Народне Скупштине.

Нзродна Сн/лштина Прва седница Нар. Скуп* штине одрж<Јће се 4 ов. мес. На дневном је реду Извешгај анкетне’комиси)е о лифграцији румун.ких опгнака. Пзлшиски указ У министарстау унутраш* њих деаа ради се на једнЈм аов:ћем указу о размештају полициских писара. Указ ће бити за дан два потпасан. Одборгка свдница Јучг је оаржана одборска седница на којој је решавано о новом зај»у из којег ће се и даље издавати помоћ сиротињи београдској-

Челнтке На честатку коју је председник општине г. Нест >ровић послао о Васкрсу Њ. К. Ви сочанство Престолонаслсдник Александар је телеграмом одговорио: Зз болвЕша „Одбор Госпођа“ вз Па риза шаље 46 сгндука ствари за с^пске болнице. Ствари по* лазе из М .рсеља 7 априла на адресу српског конзулата у Солуну. Повратак интернираних грађана Из Ннша нам јављају, да је тгмо с-игао из Румуније велики број грађана, који су

били интернирани но разним местима Аустро Угарске. У почетку идућег месепа, стићи ће, преко Румуније, још једна партија, наших интернираних грађана. Француски лек?ри Наш дописник из Солуна, јавља нам: да су тамо стигла десет франиуских лекара, који ће прод) жити пуг за Србију, Они ће бити распор' ђгни у једној од нишких болницз. Собом носе и серум противу тифуса. Новац за заробљенике Нпвгцза нзше интерниране и зар бљене грађане у Аустро-Угарској, ишао је до сада преко Румуније А од 23 марта, (5 априла, по новом) новгц иде преко Швајцарске. Племекита Екглескиња Млс Хелен М- Колеман чланица мисче леди Пеџет по* дарила |е 200динара Окружној Болници, да ова раздели тај новац болничкој сир Јтињи. Нека је хвала племенитој дародавци на овај поклон. Дуван из Рум/кије Пошто је примљен сав поручени дуван из Румуније, наша ваада поручала је још једну Всћу партију. Дивно појање Првог дана Ускрса, одго* варао је на јектени|а, образо* ван дути квартет, од чланова Тиаографског ПевачкЈГ Друштза „Јакшић“ — у цркви Савиначкој. Доугог дана Усвр:а у Вазнесенској, а трећег дана у Топчидерссој цркви. Црквено пјеније ових вредних људи биао је вгнредно лепо тако, да се св.ки присутни осећао врло пријатн'*. Певачи су обвезниџи VII. пука II позива.

За београдску счрзтмњу Још пре Ускрса, добио је Месни Одбор од Државног Средишног Одбора, а поеко окружне благајнице 9000 динара, да се иста сума раздели београдској сирогињи. Тај новац Месни Одбор, још није подигао са окружне

М. М. Николић: СВЕ ЋЕ ПРОЂИ Моие другу Бори Кнлојевићу Проћи ће и ово наше младо доба Игранке и свирке, другарска весеља; А биће нам некад најмилија соба И одмор у миру понајвећа жеља. Јесен доћи мора... Кад пролеће прође, Кад мирисна ружа увене, прецвета, Суморна и хладна јесен ће да дође И омрзнуће нам све лепоте света. Ни свежина неће више да нас краси, Збрчкаће се наша остарела лица; Ветар ће нам седе лепршати власи Све ће бити тужно, па (Т песма птица... То ће тако бити; тако бити мора, Кад се свему мора збогом рећи једном То је знак да рана веће прође вора И да среће нема у животу бедном.

Фејљтон

РАТНЕ СЛИКЕ — Плашљнвац —

Ево и једног случаја плаш љивости после толико хероизама. Када је Жан Боне дошао у кгманду, по објави мобвлизације. срце му куцаше јаче, дисање му беше теже, р ,- ке му дрхтаху, а глгс му беше плачљив. Дадоше му пушку, фишеклије и нож и он огледаше те предмете с неким страхопоштовањем мрмљајући: „Ма ја не знам, да управљам пушком! Не знам, да ставим нож на пушку! Еожемој, како ћу ја?“ Другови да прсну од смеха гледајући плашљивиа. Његов је пук одпутовао из Париза. Једног дана појави се на небу аероплан система „Таиђе". Плашљивац нададе

[дреку, н лсже потрбушке на з мљу, покривши се рукама и дрекну колико га грло служгше: „Нећу да умрем од бОмбе. од бомбе Помоћ. Имам жену и три синз!" „Ја имам шесторо! — до5аци му други војник Гледај да ли се ја бојим и подигне очи у вис гледајући вепре сгано „Таиђе“. То всто учи нише и остали. К<петан трес^ћи се од смеха мрмљао је: „Па и присутност оваквих плашљиваца кад-кад користи. * Једног дана дође наређење, да се освоје први ровови не пријатељски. Кад ]е то чуо Боке пробледи као смрт и почне дрхтаги. „Сада ћу умреги, сада је све свршено,* говорио Је он плачевним гдасом. .Оставио сам га у позадину. „С Богом!“ — довикиваху му другови и шалећи се издажаху из ровона. „Пази, да

не погивеш од страха овако сам. Остани у овом рову, по дигни се, закашљи, па жмиркајући гледај, како се води борба.“ Ругајући се Жану, војници постадоше куражнн Свакога беше срамота, да буде плашљив гао Жан. И зато гурнуше ко лавови. Борили су се као рисовв и непријатељски ровови падоше у наше руке. После борбе капетан зап^веди тројици војника: „Доведите ми онога из позадике. Не сме, да му фали нч длака са главе!“ Приповедајући нам ову сце ну капетан заврши: ,,Видите, ја сам силно волео овог Жана. Беше нека срећа за нашу чету. Својом плашљивошћу и неспретношћу. Храбрио је остале.“ Ц. Р.

М. М. Н иколић : Дрина Сунце је полако тонуло за босанске плааине, обрасле четинарима, и црвеним зрацама осветљавало кршеве и пољане, између којих је тужно хучала и пенила се историјска Дрина. Она као да је негде журила, да што пре стигне или је бе;ала, бесно бежала, да не гледа више неправду, која се врши над онима, чи]е је крви сна вајвише понела; над онима, који су је херојски бранили од нгјгзде разних да и којима је она каг дбр :на служила; над о ниг.<Ј у г. ју је поезију она упис ^ р р је била сведок крвав "< са силним непријатељ: м. ча је бежала, да не гледа в.г оаховита мучења која ’ овај мали, јуначки нар 'ки нарОД. ОД гнусне А вековне