Стража

број 83

С Т Р А Ж А

Стран« 3

блзггјниие. И сад због те немарљивости господе из Месног Одбора, многе оородице су провеле Ускршње празни ке без пет пара. Питамо господу: вмају ли воље да савесно врше своју дужност?! Ако не онда нека пусте друге који ће на томе месту корисно да по счуже! Брзшко за Београд Месном Одбору понудњ.а су двојица београдских гро систа, да довуку у Београд 50 вагона хле:ног и 50 ва гона белог финог брашна. Брашно се већ налази на нашој теригорији, само одбор мора да тражи од Врховне Команде вагоне на располо жење, да би се брашно могло пренети у Београд. Брашно ће се продавати по цени од ређеној по ценовнику Месног Одбора, а под контролом чланова Месног Одбора! Позорште ,Стерн|а' ( Позориште „Стерија почеће свој рад од 2. априла ове године у просториј<.ма хотел .Париза". Г. Светозар Боторић хотелијер изашао је на сусрет овом друштву уступивши им локал ио најасвољнијим >сло вима. Каква је ова позоришна трупа београђани су се с њом упознали кад су овде у Народном Позоришту играли. Препоручујемо публици ову солидну и добру позоришну трупу. Читуља * - ‘ Стеван Трифуновић, бив. трговац из Београда отац на шег нсвчнарског кзлеге г. Николе Трифуновићз, сарад. „Балкана* нз први дан Ускрса преминуо је у Јагодини. Бог да му душу прости. Трашјн и осветлење Услед тога што је јуче опет пало неколико граната на ва 1 роп. апсолутни господзр трам вајског друштва г. Капетановић неће у опште пуштати у саобраћај трамваје све до свршетка рата. Он је једва и чекао да нађе такав разлог па да може да да изгоеор. Давио нас је осветлењем

и струјом па је право сад да нас дави бездушно још једно 2 месеца. Он има и пара и фијакера па му је лако, али ми, који морамо 3 пугадневно да пешачимо ТеразајеСмедеревски Ђерам, ми муку мучимо. Само треба публика да зна да је г. Капетзновић као адвокат бранио Луку Милиша ћа Аустријанцз.

Од уредниШтва М. М. Николић, умољава се да јави тачно своју адресу уредништву овог листа.

КРОЗ БЕОГРАД М|) 1 МЈИвИ — Један истинити догађај мз београдског живота И зко је наш лепи Бео г рад у овом рату ,,претурао највише преко главе“ ипак се његови спецајалитета и оригина/ши догађзји — ко;и у осталом и сачињавају велико варошки живот, не дају заборавити, не ишчезавају већ се нј прогив јављзју у новајој фази своје оригичалности. И овај догађај који се одиграо пре неколако дана у улици Проте Матеје има свој га 1 зоп бе е!ге да се забележи у новима, јер он по својој оригиналности заслужује прво место мгђу она чуда која се тако често одигравају у Бео граду. Сваку сензациону ствар, која сазри за новине припремају игше жене. Чим прочитате овакве наслове знајте да су главна јунаци у тој сензацији жене. Па и у овом догађају јглавну је улогу играла жена | Колико ли ћемо дневно и јмати оваквих сензација даопишемо, СамО кад се рат сврI ши? Бог ће свети знати! Али, |да ја сгм имам на лагеру око двадесет овом догађају слич них догађаја то је тачно/ Рат | је направио читаву револуцију међу женама. И Духов.ж Суд ће имати пуне руке посла ра ' справљајући само ликвчдацију рата, а за оно у времену рата ; дакле сада, нећу ни да рачу

сриске непријатељице, која из гледа као вране што се окитиле т>ђим перјем, Дрина је тужно хуч>ла и даље, као да је плакала, јецала, или као дајекрозплач причала крваву исторају овога малог, напаћеног народа. Ја сам седео на једној стени њеае стрмените обале. Обузеле су ме биле тужне мисли, гледајући ову брзу реку, која ми је тако много казала, да би се могла читава дебела књига написати. Да, она ми , |е мнсго казала, она ми је заносно, тужно, причала, кад | сам летњих вечери седео на I њеној обали, посматрао сунце како полако залази за дивне босанске планине и слушао н»ене тужне уздахе. Када би сунце сасвим зашло и почело се сиушгати вече, она би ми причала о моме народу, а ја бих тада устао, испрсао се, радосним поглсдомгледао на * . ; <• ' е планине и

узвикнуо у св >ме одушев љењу: „Скоро ћемо те ослободити, поносна Босно!“ али бих се намах тргао. кад бих угледао — аустријског стра жара, како шета с пушком о рамену, свагда готов да убије Ср'ина. А Дрина би и даље тужно хучала и ударала у обале, као да би хтела што пре да се склони са овога места...

Р’тха торбица - Поручннн Коота Једно јутро стоја г. Косга пред вентилатором и нешто га посматра. — Шга то гледате, г. Коста? упитах га. — Ама нешто нам се покварила ова луфтирација! Једног дана, за време руске дефанзиве, дуго сам стојао иред картом Еврсие.

нам јер је моратурнјум па не [ галта. Догађај се одигравао у улици Проте Матеје број 50 | ' С. Н., мајор, на служби у Ј Скопљу, буде извештен да ! му је жена умрла. Он, при- ј родно, одмахдође у Београд раДи сахране своје жене. Ка ко у дворишту стана г. ма • јорева станују још више породица то по српском обичају, својим присуством жене и становници те куће, увеличају погреб супруге г. Н. Дот* ле цобро и оправдано. Сад настаје почетак свршет ка. Међу осталим учесницима сахране, била је и лепа Мара, жена оаштинског служитеља Ж. П. Господин мајорјејош за време спровода бацио око на лепу Мару и чим су се вратили са гробља г. мајор је смишљао план кзко да је придобије за свој рачун. За покој душе покојницеј приреди се једна мала гозбаца у свом дворашту, јелв се и пилј се. И кад је виаце у 1 дарало у лице, цео озај о5ичај претвзри. се у жур фикс. Гости загрејани а домаћин срећан шго има тзлико поштовачаца и шго има изглгда да ћекодМзре барем предње форове да освоја, реше се и позову хзрмуникаша Раду „цара“, који је за овакве ства ри душу дао, истина он не иде свуда тако радо да свирг, због звекета, т.ј. где је сигуран да ће да падну две бан ке ту иде. Мене је например преварио јгдно петнаест пута. Елем Рада „цар“ дође и сгупи у акцију. Трешти хар муника, чаше звече и ора се песма из хармуникашевах уста: „Ја сад умирем хај, Од бола туге знај: Ах оди драгане У мили загрљај!" Као електрична струја дејсгвовале су речи на будуће супружнике: М)ру и г. мајо ра * они се приближаваше једно другом, тискаше се и најзад бнли су један уз дру г јг. Оне друге жене које су учествовале у тузи и сад у весељу д-вале су импулса ле пој Мари говорсћа међу со бом: „ала је срећна Мзра баш јој се срећа сама намеће!“

— Шта гледате? упита ме г. Коста. — Нешто ме брине ово руско одступање. — Не брвните ништа! Видите ли колике су овде планине? (Т> захвати шаком ру ске степе и тунцре) То су фини положзји! Отераће их, па ће да се пуше! За која дан ево ме опет са г. Костом. рјх.

рзтха аошша Умољава се свакн онај ко шта зна где се налази мој братанац Јосиф Васић војник I чете III ба таљона II активн г пука, који ми се није јавио д > данас никако. У првом реду молим најпокорније г. капетана исте чете да ме изволи известити о моме братанцу на чему ћу му бити врло захвалан. Обрен Јовановић бакалин - Прокупље

Врло ласкаве реча њезиних другарица падале су као ппе ва и утицале су на Мару колосалном сугестијом она је већ била готова да полети. Кад је већ пао мрак, онда се нови супружници почеше да спремају за пут. Спора* зум је био брзо готов лепа Мара је дааа пристапак да путује са г. мајорем у Скоп ље, где је он на војнсј дужноста. Пошто су спзковали све потребне ствари V кофере та-

да је г. мајор устао и напијајући здравицу при:утнима изјавио је, да он по пристанку лепе Маре путује с њом у Скопље где ће отпочети нов живот да живи. Гости су устајањем одали почаст овом чину. У том је већ сгигао фајакер, а нови супружници у скочише у њ, фијакер се за тили час удаљи а гости осташе да продуже пијанку. Живко. Марин муж је дошао да тражи своју жен> али она је већ била у Скопље.

Пегави тифус Долазак дз. Николе, дирекгора Пастеровог Завода НИШ, 25. марта. —Санитетск- Оделгње Министарства Унуграшњих Дела преко нашег посланства молило је Па* стерзв Завод у Парту, да пошт,е неколако бактериолога и серолога, који ће на лиц/ месга студирата етиологију пегавог тифуса и вреднЈСт упзтребе серума реконвалесцената, као средство за имуаизирање здрзвах противу пегав' ш и лечење оболелих од њега. Франнуска влада предусретљив! као ? вазда до садз уаутила је у Србију најбо љег познаваода пегавца д-р Ндкозу, дарекгора Пастеровог Ззводз, кјји се и дј сиа бавао исдигивањем пе-авца у Тунису и угврдиЈ, д се пегавац преноси вашима.

РУШ 0Ф№№

Ца Хабказу ПЕГРОГНАД, 24. марга. — Главни генералштаб кавкаске взјске саолшглвз: Акција се насгавља и 20. и 21. марта у обшским областима и на Артуму. На осталим фронтозииа није било никаквих променз.

фршго рфднзива У ђелгији ПАРИЗ, 23. марта. — 22 марта освојали смо села Рењвил и Ла Буазел. Бомбардовање са енглеских аеропаана 13. марта у Бел • гији, имало је ове резултате: Оштећени су ови ажгари за диражабле у (Јбокону и Сен Агату, заједно са дирижаблима који су се налазили у њима. Радионица за грађење бродовн запаљена је и изгорела. Том приликом су два п )дморСка брода унаштена и трећи је оштећен. Побијено је 40 немачких раденика и 62 тешхо рањено. ЈСоб успех ПАРИЗ, 24. марта. — Команаке од 23. марта 11 часова у вече. Дзн је оио кишовит и магловит, нарочито на фронту шуме „Аји“. Југо источно од Сен Мијела заузели смо три узастопна реда непријатељевих ровсва и утврдили смз ге такође-у једчом делу непријатељевих утврђених положаја северо источно од Ренвила.

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ

решко пожршбобаме ПАРИЗ, 25. марта. — Средњи унук Лава Толсгоја добио је и треће одликовање у оврм рату. Ово треће одли« ковање пропраћено је са неколико ласкавих речи од стране Врховне Команде. Ово одликовање млади Толстој је добио због тога, што је усред непријатељске ватре спасао три своја друга — сфицира, који су били рањени и претила је опасност да буду заробљеви. Шројхи Снонзум и Јрчкз СОЛУН, 25. марта. — Посланици Сила из Споразума, посетили су минис 1 ра председнака Гунариса и у име својих влада изјавили, да окупацијом Тенедоса нису ни најмање новређена права Грчке. Окупација је само привремена. Иржже Јрчке СОЛУН, 25. јануара. — У разговору са дописником „Матена“ грчки. престолонаследник Ђорђе изјавао је, да се Грчка налаза данас у таквој ситуацији, да јој је апсолутно немогуће да назусти своју псутралност.