Стража

Број 84

БЕ01 РАД, ПЕТАК 27 МАРТА 1915

Година V

Спв Редакцвје н Адмвн.: Косаајска ул. бр. 22. Огдасн се дају у Админ, Цена утврђена. ЛГеплаћена се пнсма не прнх*|у. — Рукописн се на ве враћају. Оасма, рукопосе, новац н зта осгало што се односи п* лист, слати власнпштву листа.

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊ А ГЕЛЕФОН УРЕДНИШТР:-. 1092 Излззв свзки взн у б ч. пре подне.

Адреса ва телеграме: »СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплата аа Србију на поштв: на годину . • . Днн. 11шестмесеци » б., три месеца . , I,, један месец . , 1.претплата за пиостранстзо на пошти: на годнну . . двн. 30., шест месеци. , 15., три месеца . , 7.50

ТЕЛЕФОН, ШТАМПАРИЈЕ 1092

Велика пометња Лошдм и«пор

ћУК.УРЕШ1, 2о. марта

Руски успеси у Карпатима, као и око Черновице уне— ^ 7 *» г 2И ,1Г 111 ТО ^ Полпа ТИ 7 ГАГ 11 . Ј 1

ЈШ су ксЈТку сЈаиуКу у Iлаопм ауллрнјскн

I I АГ» тт ГИ7ГАГ 1 *сзV /Л^у I V/!

саветовања, коме је присуствовао и нарочити делегат из немачког главног стана, решено је: да се знатан део јужне војске, која оперише поема Србији, пребаци на аустро-руско бојиште у Карпатима и Буковини!

ЛРНШ НА т

- НАРОДНУ КЕСУ

пиидпз ии дпиири

VI — Побегоше

ЛОПОВИ —

Господин минисгар војни одредио је иследника по крив; 1 ци Милана К, Илић*>, Жив к» [Богдавовића, Сотира К. Илића, Владе К. Илића и о сталих оптужених анкетном штрагом ва лиферацију рђав!х опанака. Дотично лаце које буде вриоило дужност иследника, има з? дужнос р дд о п .мах покаже Всжност § 68 војно судског к;:ивичног поступка. Он, као прарник зна како гјаси тај параграф Ово је у ллико важније, што је већа головина главних криваца поб?гла у иностранство, веру јтћи да их тамо ае може С/дска правда да дохвати Да се хтело и брже и са ксније да ради по овој логовској афери; да се хтело Д1 кривци одговарају и буду ссуђени, учинило би се давно да буду иза решетке и да са то*а места дочекају најтежу кашу за своје тешко и не мсрачно дело. |ош јасније говори § 143 зашна о поступку војно-судск,>м у кривичним делима. Ое наређује: ,ок])ивљени за зл)чине или преступе, ксји помаче казну већу од 2 го диие затвора, или за бешчаш* ћа дела, или који би хтели бегати, браниће се из притвора.“ Већина од ових злочинаца побегло је, а мања остала. Векина је побегла осећајући

своју кривицу и признавајући и своју и својих помагача Да се не би /есилода њи хова помагачи и коивци, који се још налазе у брбији, да примером побеглих и сами побегну, треба иследник да се одмах користи § 143 који му даје право да кр^вцима »немогући бегств >. Истрагом, коју је вршио скупштински анкетни одб р, утврђеаа је кривица Милана Владе, Сотиоа К. Илића и остолих: утврђено је да с^ извршили неморално и беш чашћа дело; да су начерн ■ иш 1 и на превару; да су ту превару и нзвршилг Превара, ко|у су они извр шили рзвња се издајсгвуг зем ље, јер је вр е ча према зем љи и V времену када се наша војска најочзЈније бсрила пр * тив наших неир'|]атеља аустријске војске За ту кри вицу морају ссетиги сву законску оштрину; Они то мо рају у толико више да би ово послужило као пример свима онима, који би хтели да клец кају таквим пугем и да, дајући рђаве ствари опљачк^ју од|учини!И наше државе милиЈОне, у вре мену кад је скупа свака и нај(.итнија пара. § 143 закона о војно суд ском поступку помаже да се не само кривци не извуку од кривичне одговорности, него да за своје дело и одговарају. Иследник који има да по овоме делу ради са законске стране треба да сгвар убрза са стављањем у притвор кри-

ваца и тражења да сеиосгали кривци који су нобегли, или којима је дато одсуство, кно што је случај са пуконник м Душаном П >повићем цо|учерашњим начелни<ом е кономског оделења министаоства војаог, оамах позову или, ако добровољн > неће, онда а мерам! које пропису|у конвенциј- о изгавању криваца са земљама које су са нама у добрим односима, а у које у кривци п >бегли. Кривцима тре1а дати до <аза да се више ни у Србији коивци н? могу да извуку казче, и да оно што је било оачиј- н- може више да понавља! Кривцима треба утис ->ута у мозак да се узалуд »бмањују. да ће лак > проћи и да н-ће сести п а оптужевичку клулу на к >ју су да вно требал-> да буду спуште <и! Кривцима треба дати доказа да су прошла стара ,до боа“ времена кад су ■ ни наређивали ка<о ће да се суди, и X'ће ли у о>шге до суда да дођ ! Коивци тр ба да бују уверени да В гаЈиН Стано |ев -ћ и о:т>ли не могу, да се с >рда|у са пцавдом, и да мето одгов 'рности чекају наг раау. Све то тр ба отети од криваца, и за њима залупити тешка робијашка в -ата! Треба да и унуци наших унука причају о страховигој казни ових криваца; треба 0ставити велзке трасове, који ће св дочити онима који за њима иду како се некад судило. Иследник по делу В«аде Илића и осталих треба да брзо ради У колико то брже б/де учанао, у толико је бо ље за њег«; у колик > брже буде радио, у толико ће ње-

гов глас строга и савесна ис «едника бити већи! Но, ако ђуде затезао; ако буде ишао на руку кривцима, он ће па СТИ у ТСЖаК ГЛиб, а њшово ће се иие помињати, онако исто као шго се помиње вме неког вривца. Желили иследник да га изравнају са кривцима? Желили да се мисли да је он у рука ма криваца — нека им иде на руку! Желили да на њеГову главу падне оштра осуда јавности, коју неваљалци нису могли да поткупе, — нека буде на сграни криваца. Ах, како је страшно дело, како узвишен рад за савесног судију! Ми ћеко пратити рад иследника, јер хоћемо да ви димо ко је јачи : закон или кривци

Епиграм МеЈпе Уо1кег! ,Ме>пе Уб1кег!“ пише Фрања Кад Београд узе; Кад побеже, нико није Видео му сузе .. р!Х.

]| | 11 ) ШП) Већ се приближује и пети април дан последње исплате новчане помоћи ратпој сиротињи. Општина београдска учинила је од своје стране све да се београцска ратна сиротиња до краја рата колико толико издржава. Али, узалуд су сви ти њезини напори кад влада не показЈЈе готово викакву вољу да томе изађе на сусрет! М ђутим чл. 1 закона о помагању невољника гласи: „ста рање о невољнима у рату

дужност је државе“. Трч ме сеца је како се Месни Одбор за помагање невољних конституисао. Он Је већ достигао и хвљадату нумер/на својим канцелариским актима, али јгш му држава није дала новац за издавање помоћи гладнима. И данас, кад свака окат богаташ мора ма и полугласно да изриче свој строги суд према нехату државне власти, која се игра са очајањем и крајњим стрпљењем гладнога света: чак и данас држава не у* виђа потребу помагања! Месни одбор за помагање невољника захтевао је више пута од владе да ово помагање ратне сиротиње пренесе са општине на државу као што гласи и сам закон о помагању. У место т и га, влада само посредује код Народне Банке да београдска опшгина добвја неопходне зајмове из којих сада треба дч пом>же невољне а које после мора враћати банци, свакако пове ћавањем тоошаринских в других општинских дажбчнз. На тај начин влада пере руке од тога посла, п>>средујући код Народне Банке за зајмове ока се отреса тога посла бацајући сву одговорност на општтину а с друге стране гомилајући толикитерет општини, чини рђаву услугу београдском становништву. А закон? који треба да је највећа сила у земљи он у овсм случају како се сад при мсњује представља паучину кроз коју бумбари пролећу а мушице се хватају! Влада Краљевине Србије сама показује свету да се закон не мора поштовати онде где је у питању сиротиња!