Стража

Стсаи• 2

С ' РАЖА

БрО] 84

Помоћ коју данас добвја бегградска ратна сиротиња она је по свг мизерна. Један пас Владе Илића и других богаташа, поједе дневно најмање 0.80 п. д а мати или сестра београдског ратника који прима помоћ из опшшне не сме више да поједе од 0,20 п. д! Ако ко нма памети у овој гемљи нека се сети да је сво последњи час када треба по моћ пружити. Држава има новаца, то сви знамо, оа зашго их чува ако неће помсћи ратну сиротвњу? Ако ко има поштења у овој земљи нека се сети сних Игових речи: Ак6\џарод нема шта да једе он ће појести своје власнике!..

НРОЗ ШИБУ

? ? ?

не може да буде дру.ччкје. У рату сваки грађанин, као и војник, мора да подноси све жртве. За време рата нико не сме да тежи за тим да се обогати, да стекне, да заради Ко у рату није чксг к«о анђео, тај је прљ в као ђаво. Средине нема. Или, или. Ко за време рата не р ди часно, и св м својом снагом, тај је заслужио да га камењају, тај је непријатељ свога народа, своје отаџбтне, њему нема месга међу поштсним, међу жевикз. Г1рема њему не требз имати обзира, милосрђ . Ко в >јнику даје хј. ђаву храну, рђаву одећу. те га тиме терају у болницу, ко од војникзвих укућана отима од уста, ко подиже цену намирницама а и богати се, - ок за то време хранитељи пгрЈДица иде у рову, то су све нефијагељи отсџбине и они заслужују нај-

Пише ми један мој пријатељ: гору, најсвире >ију смрт. Али ни|е мањи кривац ни

* — Шга то треба да значи. Кад је кзбила афера са песком, ; један угледан београдски лист дс::ео је ув днг чланак у комеј је тражио, да се афераши набију на колац. И после тога, чатаву нгдељу дака, под рубриком л На колаи * исти је лист доносио ствари, које су се односиле на аферу и афераше. Сад је изоила опет афера, само много страшнија, много прљавија, јер док се тамо крало на хиљаде, овде се крало на милијуне. Па ипак тај лист ћути. Шта значи то? Једам војнин Илн се питамо: шта значл то? Уредништво

|1Ш 1ШШ1Ш — Једно нужно поређење. Недавно је у немачком. Рајхстагу један посланик, пр^те стујући против госкупљивања животвих намирница, узвикнуо; Ко из жудње за добити диже цену животним намир нидама, ст м треба поступити исто онако као и са непријатељским јухором, која ис пред нзших чета обара мостзве! Сасвим тгчно, јср заиста а

јонај, ко их свссно, па чак и несвесно помажр. Он је сау чесни.-; у нес^зести, у непа триотском раду и заслужују исту судбину, и:ту казну. Недгвно је један несгвесггн београдски грссиста ухзаћеи да крије робу за коју је чекао бољу ц ну па да је прода И док је цела јавносг устзла прОтив овог неваљалца, нашао се на жал^ ст један лист који 1 га брани. Неколико богаташа, који не дају ни Богу божије, ни цзру царевт, оиљачкали државу са некол 1 ко малијона динара. Јавност је опет усгала. Па ипак наш-то се неко ликј неваљалацз, који су го това и спремни да бране ове злииовце, која су са своје не солидне лиферације отерали у болницу неколико хиљада српских б.фаца. ПЈга више, једзн угледни београдски лист целој т ј стзбри, чкје посве ти » ни једзн редак. Међутим, у ступцима истог лисга дсношеко је к.кве га ћице боље стоје: да ли плаве или лила, и т. д. и т. д. У круговима, који стоје ве ома близу овсј пљачкашкој банди, прича се, како је шеф ове банде, Взада И/шћ успео да поткули један београдски лист, који ће га бранити, и који ће ову лиферантску не-

савесн'ст приказати у ружг-1точковима. А да би иронијз частим Сојзма. била већа, један војник је теИдемо да вадимо. рао кола! —

РДБОШ За 5 стошикк« Пре неколико д&на цела је Дворска „Камбгна" ксја рз јавност гракнула на њсга: у лази у Софнји, донсси у своме његовој циглани нађ најеро- последњем бргју ово: ба, коју је сакрио, да је не — Шоанија против Енглеби морзо пр:>давати по одре сие и Русије. — Огромни ру ђеној такси. И чекајући, да га ски губитци V Пољској. због тога узму на одговор, Убиства у Маћедонији. и да га кајоштрије к зне, ја^Пр.тгв Лондона — Енглеска сам прелигтгвао стране ли нарушава веутралитет држасгове и чигао, каквим су све ва — За мир! — Пс дли сакззмама кажњавзни несавесни кезнички одговпри! — Гер* шпекуланти на страни, дотле I манија и Нсрвсшка. — По се он београдском лрвеном топљен енглески бренокосац. кзлдрмом возио са гуменим 1 — Буна у Индији. —

зликовци — Бомбе у Подгорици ЦЕТИЊЕ, 25. марта. 23- марта појавг о се, око 4 и по часа по полне, над Поцгоркцом аустријски аероплан и бацио на варош 7 бомби које су експлоди' рале уз страхогито дејство. На главном тргу и шетал^шту, гце је због свгчаног дана било много народа, Три су куће, на које су пале б мбе р' зрушене, а густа гомила света је раз нос на. Зликовац је тражио нзјживље место које ће донети више жртавг, Нз ме.сту је остало 12 мртвих и 5” рањенкх тешко, већином женз и дгце. За кратко време подлегла су ранама још три лица. Много их је унакажено а поједики су упразо раскомадани тако да је тешко утврдит^ идентичност. Једна жена је, у моменту кадд је убијена, родила мртво дете. Његово Величанство Краљ, осећајући с народом сав бол ове несреће и гнушања због недела аустриских зликовацз, који мучки масакрирају мирно становништво, обишао 'е, у пратњи члакова краљевске владе, места и породице жртава Изгледа да је падгоричка катастрофа највећа по броју жртава а једвнствена и због тога што ј овс-м рату ни Један аероплан нигде није оставио толкко крви и рушевика као што је оставио овде.

— На заједничком поспу „Рјеч* доноси на уводном месту чланж, који сг завршав* овим речима : „Берл;;н и Беч 1 >аде и у Румунијк, и V Б;.гарској, и у Игалвји и у Грчкој, и њихо-

ви нзпори нису без икаквог резултата, у колико год успев&ју да „одложе" мегшњетих ржава. Али државе Тројног Споразума не треба да се дуже задржазају на тим детаљима јужно европске политике. Тежње Тројнога Сш разума обе лежене су јасно и правилно.

Ник: КузеЉ: ВИЉЕМ ГОРДИ Заблуделих мисли, занешене глаее Отрованч срца и крвава мача, Ко да небо пара Виљем горде славе Набусито гази преко царства илача Под ногама грешним у прашини доле Хиљздама душа у очају грца, Хиљадама пиште, преклињу и моле Хиљадама јадних цеп. ју се срца А он главу диже. У ‘мрачној му души Презриво се цери демои славе горде! — „Крв, тако в.-ћ жељна, туђа ме не гуши Похитајте једном моје дивље хорде! „Понесите собом ноже и ханџаре Дар ичија прошлост икад беше већа?.., Виљем славии носи орден прве славе Његова је вечиост, његова и срећа »ПЈта свет овај хоће, што се тако буни?!..

Једним јачим крокол\ погазићу црве. Та, видеће они ко су нсви Хуни Какве су им казне и победе прве!“ Мач пламени вину, ко да небу прети, Ил’ ко рис пакосни, што сам сабе дави, Исти Виљем Горди, као да се свети; У опакој злоћи песнице крвави * — Није вечност прошла, месеци су мали .. О, Виљсму Горди, где су мачи твоји?.. Већ ко да их видим да су посустали И да круна твоја у питању стоји. А храброст, а слава? победа и жудња? Па и сунце вечно камо да ти сине? У смрт! лажни царе лажна ти побудња, Твој геније горди умире и гине!...

ФЕДзТОН

1УК М. Никол ић: Мали Степо Повлачвли смо се. Нођу Смо дошли у једно мало, си ромашно село на нашој те риторијк. Бала је ведра ноћ. без месечиве. Кад смо ту стигла, нисмо разапињзли шаторе не)о смо наложили ватре и око њих полегали, те се мало одморили. Убрзо се и свгнуло Поустајали смо, умили се, па се размилели ио селу. Ја са Јанићијем Петковић м, мојим четним дру* гом, који је био одменемного старији, дођем у једну кућу. Са др^ма, крсз гелгке дрвене вратнице, водила је једна стазица кроз в ћке у купу. Кућа, као и све сеоске куће, ниска, малз, али чиста и лепо окречсна, покривена ћерамиаом, а на средиии не

лики димњак. Уђемо унутра. Затекнемо једну средовечну жен/, где пече проју у цре□уљи, а поред ње, на тро ножној ст лччици седи један мали дечко од десетак го дина и игј>а се лепим, ша;?еним мачетом. — Помози Бог, снашо! поздрависмо ону жену улазећи. — Бог вам помогао, војници! отпоздрзви она и понуди нас да седнемо. Ми седосмо, а онај мали приђе мени, на ме 'нешто загледа, најзад ме упита: — Јеси ли ти војник? — Јесам! Он цр 1 ђе мени ближе; ја га узех у цшло, а он ме опет упита: — А да л’ вам требају добровољци? — Требају нам, дабоме! А што питаш? Мали ме гледаше право у очи својим нежчим, не&иним

Треба само стално ићи напред увсрено и одлучно, не збуњујући се колебањем не моћних духом и слабих во* љом. У свакој трагедији има И ком лних улога. Нека и у великој европској трагедији буде неколико ксмичних личноста нз категоркје оних што „увек долази доцкан“.

Било бежи — Неповољни ресуптати Рим 26. марта Пред једном угледном личношћу из талијансквх политичких кругова, немачки посланик !лило, изјанио је, какв је он зљршио своју мисију, рааи које је дошао у Рим, Рееулт ти, рекао је даље фон Било, !:ису ни најмање задовољав;јуђи, и веома судзлеко од остваоења нада оних, који сс га по лали у Б?ранн,

Венизелос — Пред новхм мснфпинтом ЛОНДОН 25 марта. Рајгеров дописник из Атине јавља, како се одступање Ве низело ова ке треба тумачити као свр пену ствар, Венизелос је отишао са крме, да би опет дсшао и да би свој по* ложај што јаче учврстио. Не треба никако то заборавити, да је Венизе^ос дакас најпопуларчија л^чност у Грчкој. У Д( брообавештеним круговима, втада тврдо уверење, да ће Венизелос у најскори- 4 јем врећ ену опет узети државне послове у св. је руке. Није исхључено да ћеускородоћи до новнх конфликата између краља и Вгнизелоса. Свакако дз ће ог-и ковфликти, ако до њих дође имати весма значајне последице.

3* Ношв јунине По калогу Царице мајке Главна Управа Руског Цовеног Крста послала је руском посланику у Нишу 50.000 пубаља да организује кајнужнију помоћ српских војника.

плавим очама, па ми шапатом рече: — И ја бих ишао у добровољце; само да не чује нана. Ја се насмејах. — Што се смејеш? Ја хоћу да идем, јер ја сам Србин! — Ама ти си још мали; не можеш пушку да држиш. — Могу ја! Он ућута, јер опази да у кућу улази његова мати, која је пре кеколико тренутака изашла напоље. — Како се зовеш? — упитах га. — Степо. Он се опет одмаче од мене, погледа ме, па прцђе, загрли м *, те ме његовз плава косица додириваше пи лицу н рече тихо межним гласом умиљавајући се: — Поведи ме, бато, молим те! Поведи ме! Ја ге опет насмејах, пољубих га, јер ме беше дирну-