Стража

Врој 91.

БЕОГРАД. ПЕТАК 3 АПРИЛА 1915

Адреса ва телеграж« .СТРАЖА* - БЕОГРАД Претплата ва Србију на пошти: ■а годину . • . Дин. 11, шест ме:ецн . 8.. три месЈца . . 1. једаи м( сец . . 1,лретплата: а ивостраито иа пошти: иа годвну . . див. 80 . шест месеци. , 18. . три месеца . , Т.К

Гопвна V

Хтаи Редакцвје ■ Админ.: Косма|ска ул. бр. 22. Згижса се дају у Адмии. Цеиа утврђена.

СЛоБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

V еолаћсаа се писма не приаају. — Рукописи се и« не враћају. Днма, рукоппсе, вовац в гм овтало што се одвоса за двст, слати власништиу . лнста.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВа 1092

Излази сваки / ан у 6 ч. пре подне.

ТЕЛЕФОК ШТАМПАРИЈЕ 1092

Фрања Јосиф и мир БУКУРЕШТ, 2 априла. Букурешки специјални дописник ,,Матен*а‘‘ послао је своме Лћсгу ову депешу: Стање болести аустријског цара Фрање Јосифз знатно се погоршало. Како је цар зашао дубоко у године, и како су последњи неуспеси немачвих трупа учиниле тежак утисак на њега те услед овога сваког часа може да наступи катастрофа, цар је сазвао Крунски Савет. Према вестима црпљеним из аустријског посланства, цар је тражио од министра иностраних дела, да се што пре поведу преговори о миру, пошто је он стар и га|и живу жељу да закључење мара види својим очима! — Одмах после седнице министра иностраних дела барон Бури* јан у пратњи шефа пештанске владе, графа Тисе отпутовао је за Берлин.

^рхаути се спремају НИШ, 2. априла Из Елбасана нзм ј вљају, да је Елбасан опремио 400 Арнаута и послао их против Србије. Та вест потврђује се и из Струге, одакле се јавља да је та арбанашх! чета дошла већ у Бабје. Поред тога пр^ма добивеним нзвештаЈима, скупило се 1500 м штана и пребеглица у Подградцу, блчзу наше границе, који чекају заповест од устаника арнаутских за напад на Ср бију. Наређено је нашим првдстраж<мз да

— Бев брашна и животних намирница. — Три дана бев хлеба. — Држава рањених и богаља. —- За мир. — Мржња против Аустрије расте. Упад Руса у Мађарску. — До Кашаве —

Угледни енглески ласт „Морвинг Пост“ доноси од свог иештанског дописника чланак у коме се описује стање које влада у Пешти и Мађарској. Оскудвца у Мађарској доствгла је своју кулмвнацију. Власти се сваког дана договарају и саветују, ко је крив, што нема хлеба и другвх намирница. Ме ђутвм, поред свега овога животне намирнице из дана у дан су све скупље. Брашно пак, се не може добвти ни за који новац. Како је у мађарској ирестоаицн, тако је н у целој Ма* ђарској. Народ иде од ду ћана до дућана и тража брашна, али све узалуд.

Нвје никакво чудо, када се деси да се по дан, два па и три не може да добије ни парченце хлеба. Улице су пуне одрпзних, изгладнелих људи; они чак и не изгледају више као људи, већ као сенке од људи! Пре неки дан дошао је један човек. Изгл. дао је страшан. Две недеље није чи крајцаре зарадио, а два даиа нвје ништа јео. Чим је дошао, тражио је ка*ве бало сгризиие, тек да малв утоли глад. Варол је пунз рзњених и обогаљених војника. Неки су без руку. неки без ногу, неки слепи. Њихов* по.ава взавива неисказану јутученост код гледелаца.

Број удоввца и сврочади страховито је нарзстао и њихова се беда неда опи* сати. Њихова немаштина је ужасна, јер једна удовица добије највише по шест круна ме ечно. Према овоме може се з- мислити "колика је њихова беда у ово време када је све достигло невероватну високу цену. И поред свих званичквх демантовања, новике ипак из дана у дан доносе вести које се одаосе на пи тање о закључељу мира. То је дзнас једао сд нај важнијих питања које данас мађарску публвку интересује. Нема те а-.узије на мир, која не налазн жудњу читалаца. И нема тога мира ма ко< лико срамног, који би био добро дошао Тон тих мирољубивих чланака увек је исти. Мржња против Аустрије расте све више и сваким се даном све више појачава. Данас је Аусгрија више омрзнута но пре рата Сваки се припрсма за кеизбежан упад Руса у Мађарској. Разговарао сам са једнџм вишим чин вником, који ми је казао, да иако више не сумма у то, да ће руска сфанзива у К-фпатима, бати заустављена. Он мисла, као и многи другл са којима сам говорио, да сада федстоји јсдна руска најезда јача и силнија од свих досада.иљих, и да је нишга не може спречити да постигне свој цаљ. Оа тврди да ће Руси, за неколико неД(ља допреги до Еперјеше, а може бета и до саме Кар шаве. Званична саопштења свет

сматра као намерно састављена, да би га обманулп, и ја знам велики број интелигентнијих људи, који не читају новине, како би се6е поштедели од рззочарења. „То је лаж! ( ' „То је аодлост ‘ чују се гласни прогести, узвици сваког дана пр-д уредништвима новина, које д шосе звзначна саоп штења о сггњу на бојишту!

Хроз швбу Управник једне резервне заразне војне болнице у Крагујевцу, лечи по цео дан од заразе у своЈој болници. Потом, иде у другу болницу чијег управника заступа, па и тамо прегледа и негује болеснике. А, кад и ту сврши посао, седа на фијакер, као члан „одбора за сузбијањо заразе“ (!), иде у варош, поселује разне домовс па још чинц и вкзите, у грађанству!! У болници где заступа управника, већ су се 2 чиновника, који су са њим у додиру непрекидно, разболела; а скоро нема дана, да се и по који други, од обичних болесника не зарази од те болести. Питаћете ко преноси зараау? Па ко други, него члан одбора за „сузбијање заразе!“ Под образином

КтшЦ I [шш — Јвдна доврн лоицнја ТалнЈанима. Петроград, 31 марта Јутрос је „Ново Време“ донело уводчи чланак под насловом „Изјаве депутата Супила и италајанска штам са“. „Ново време 4 ' констатује жиау полемаку италијанске штамте пободом Су пи-јовнх изјава рускгм ли> стовимз, и пребацује ита-

лијанскимлнстовима, да њи хоза полемика неуноси ни мало озбиљне светлости у компликовзно пптање јздранске равнотеже. Већина италијансКих листова по стављзју савршено друго степено питзње, да ли су податци „Новог Времена“ израз погледа руске владили не, у *е;.то да даду одговор, какве су управв претензије Игалије. У случају тих ф( тастичких претензија, Србија би добила од крупних приствнншта само Котор и Дубровник. Ми маслимо, да је наступгло време, расправити дефинитивно то тако ложно пи» тање италијанско—словен ских однога. Ни Русија нн њени савезници не могу се о5зирати на идеје Кнеза Би ло-а и егзалтираних итали јанских импервјалиста. Ру сија, као словенска земљн, дужна је придржавати се програма простог јасног и логичнвг: програма нгродности. Депутат супило са сзим правнлвма сгаје ®на гледиште народности, Он каже даКорушка, Примор је, Крајана, Јужна Штајерска, Јужна Угарска, Хрват-; ска. Славонија, Далмација, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србнја оредсгављзју једну компактиу тери ториу са 14 милиона сгановника. СрпСко—хрватски народ има и сувише сјајну прошлост, да се може ка сапити по капрису оних талијанских инперијалиста, који су заборавили основе На цикијевп политике, која је створила уједењење и моћ Италије. ■ Италијанским ли стовима можемо посавето вати, да се држе спекојније

ПЈ.ема једном питању, које је питање посла, не стра сти. Србија не тражи ВЈЈне сукобе, него право да се нормално развија.

1 мај Одлука мкачнах ооцајапиата РИМ, 2 апршп. На конференцији немач ких социјалиста, ооред мно* гих партиских ствари реше но је, да се ове године не прослави празникрадз 1 мај.

7|Ш1112! — Иајава грчког крглка Букурешт, 2 апц. Саопштавају из Берлин?, да је грчки краљ Константин у разговору са једним страним дипломатом рекао ; да је за Грчку најбоље да ратму акцају прати као нем | посматралац. Последњи ра тови на Балкану оставили су дубоког трага у Грчкој и моја је жеља, као и целог народа, да све своје силе управкмо на то, да се ово стање понрави! —

№ ш Ванцонооан>е •драанх паца Ниш, 2. априла. Бекари француске мисије погеће у попедељак 6 ов. м. вакцинисање здравих лица против трбушног тифуса и великих богиња. Вакцинација ће се врши ти у Пастеровом Заводу у Нчшу, свакога дана од два часа по подне, а тако исто у Ваљеву, Београду, Кра-

гујевцу, Крушевцу, Зајечару Ужицу. У интересу свога здравља потребно је да се грцђзиство одазове у што већем броју и вакцинише, јер ће се на тај начин осигурзта на дуже време од оболевања од поменутих болести. Вакцанација против трбушног тифуса је потпуно безопасна, азазива мало нелагодиости н мало повећавање темперзтуре, које траје једав дан ипи мало дуже, без икаквих последица.

— Учешће емглееме аркотснрецеје Ј рету -

Колико је овај рат популаран у Енглеској најбоље се види из овога, што се у армнји лорда Клченера на лази 180 лордова, који Су ј стусили под застаау као д 7бровољпн. До сада је 3 лорда погрнуло, шест вх је рањено. а двојица су заробљеви у Белгији И доњи парламенат је узео активиа учешћа у рату: иреко 160 пасланика доње куће налазе се на разним војннм дужностима. Са мора — Подшорскв брод 28 Беч, 31: марта. Јављају из Мадрида даГј« немачка иод-ор. брод 28 потопио пароброд ,Суд пуаат* код рта Финисгерна. Људство брода је спасено Ј.вљају из ЛЈНдона, д? је један немачка подморс*=57 брод напао на мзли ремор-

фЕЛ>ТОН

1 ] № 011 Док аустршска војска тр г и страо не пораее Бећ и на јужној падини Карпата и меродавви кругови оче кују у саиртничксј грозии ц 1 свој врло сксри сигуран »рах — дотле бечлике и даље продужују са својим ситннчарским тужакањем по оном огромнсм броју судсва у Бечу (што уосталом има и једну врло добру страну). „Н. С Преса* у сталнОј рубрици аз суда под бројем 43 доноси с ва даа ин тересантна суђења: Иавесна Берта Цабр&нскв оптужује продавачицу .мле* ка Катарину Кари, да јој ниј: хтела да продл V* ли тра млека за болеспо дете. изговарајући се, да је млеко С 1 мо з« дугогсдиш&е муштерије. Берта позива иа суд, као сведока, једдог од

тих дугогољишњих муштерија, који је баш у оном тренутку однео из радње 2 литра млека. И пошто се сведок изјаснио у корист Б> рте и утврдило се да је дете завста било болесно, суд ссуђује прод начкцу млека према § 484 казвеног закона са 48 часова затаора илч 20. круиа новчане казие. Друго суђење се одноби на п.вреду једне војне у редбе, коју је баш и наша Врховна Ксманда пре неколвко дана нагласила, да војну уаиформу смеју да носе само војни обвезници. — Један бечки глумац ве роватно неки надрнглумац, којвх и ми нмамо доста, пронашао је дж му лепо стсји офвцерска увиформз, кад се шета по њиховом корзоу. Па како „на жалост његову“ ннје бао офи» цир, који треба да задржи навалу оног белог колоса, то се он впак одчучи, да сам себе проваведе „бар" аж официра, која ће да те

ши оне свлне удовице по Бечу. И тгко се 0н поче јављатв као иешадијски пот торучник. Имао је много успеха, јуришао је свлно и неустрашимо напред, док се једног дана није нашао, из стратегиских разлога једне ојађене суируге, пр« д су дом ’у дефанзиви. И ка^о су Ауст|.ијанци васпитани, да треба пред јачим да стукну, то и он подлеже из речној казни: строга опо мена за будуће понашање в 50 круна из џепа. * Ова два примера добро би послужила н намг. Први: ва оне мародере по Нишу и другим местима где су наше избеглице, и други: за један велики бро) „уо бражених" војшх обвезни ка, што носе капе са ко кардом, мамузе и одлико иње са туђих груди, а бе» же далеко од рова в окру. жне комавде: Зор.

Ш11РВЧ8 ШШ „Када су вашетрупенапустиле ровове њјд села П., још у аола ноћи и кзда су престали пуцатв пушхе са ваше стране, ми нисмо видели да су ваши ровови аразни. Ми смо мислвли да иас вграте да нас хватате у згмче. Све смо тако до подне резоновали, гледали и бленули у прасне ровове. Тада осусмо брзу пешачку паљбу на ровове, па пошто не добвсмо одговор отворисмо и јаку артиљериску ватру, и силну муницију погоресмо! Одговора не добисмо никаквог и то иас мало окуражи, мало подигосмо гла ве из наших ровова, али ипак не слободно, некако са страхом јер знамо како српска вушка бије. Тада нама приступи командант мајор и рече: „Ко сме да иде и извиди противничке ровове/ И само што каза, а а ово иал.о ку ража што беше нестаде,

сваки обори главу земљи па утншао дисање мислиш не дише. Па ко сме днрати гује камењарке, ко сме двратн гњезда орловска?! Мртеа тишина завлада међу нама, могао ба се чути најмањи шум што га провзводи ветар додврујући граие оголелих дрвета. Изгледа да никога у рову нема, као да смо сви побегли. Не, има нас досг? али нико нсма српа да се јави. Та з иста страшни су ти Срби! То су прави гор СК( лавов! , онв су толико страха унели у нас да сеи од мртвог тела плаши Фра» њвна војска, од њихове сенке чине нам се да су жива баћз, која грчевиго држе пушку и јуре напред! Одјецном мртву тишину прекиде „Фрањин херо/, то беше М^џар, малено стаса, ачв добро развчјсн — Ја ћу -осподине мдјо ре да вдем, саио да м« дат/ „златну колајну". Мајср се застиде са ова* ким јунацима па наредв ко-

мандврима да сами одреде из чете по 4 војника који ће ићи у извиђање. Како кога одвајаду он само бле ди, мења боју, а једнако гледају на српске шанчеве. Још већи страх завлада кад им рекоше да скину телећаке, јер ако дођз до бежања лакше ће бежати без њвх. Војници пођоше натред, а међу нана наста жалење. Еј јадни где ће да погину, смрт им је сагурна, јер срп ско око не лажЈ - рећи ће један Личанин. Војници се саглн до црне земље' буљају укоп^вају се испред пр»зних српских ровова, и тек Једва једном тај страх прекиде један вој ник који победоносно, јуначки скочи у празне ро в ве, а аа њнм и остали звиђачи скочише победо носно И када извиђтчи скочише у празне ровове ми се мало одкрависмо, до бисио куражи. Наш коман дант поносит као да је не ку битку добио, мило му

што је бар заузео празне ровове, кад нпје могао пуне, исарса се н јуначки подвикау: „Напред јунааи, напред дични херојв непријатељ је оступио**. Ми се охрабрисмо подигосмо се узесмо спрсму а кретосмо се напред на празне ровове, али опет колена клепају, опет се б. јимо српске пушке и српске мишипе. Када в последњи војник уђе у празне српске ровове, командант нас похвали на толнкој храбросав!? Драг. Ж. Т. Рашиа пошпа Мој сии Марко Димитријевић. редов 1 чете 3 батаљона 6 пука 2 позива Дринске Дивизије, последњн пут се видео на Шушњаревом Вису 25 новембра 1914 год. од тог дрба до дааас није се јавио. Молим сваког оног ко би знао шта о њему даЈави иа адрееу: митрије Димитријевик, десетар београдске општнне.