Стража

С Т Р А Ж А

Број 91

ке<1 Домср*' ксја је вукао француску барку „Женерал ке СенаС. <Ј Реморкер је услео д ’: се гпасе, али је барка иотосљена. Људсгво је спашено. Јављају ив Коаенхагена, ; л а су две холгндске лађе слаеле 27 људи, који су прнпадали персоналу евглеског пароброда ,,Харпалис ‘ којв је ила торпедован или п ишао па мвну, Овај ен глес и пароброд бко је ствв. љен на службу коматету за помоћ Белгвјанцима.

рабош У једној резервној војиој болннци у Крагујевцу, чијм је управник активни санитетскн официр, већи је број болесника који су нешто због вишеме сечног ратовања, нешто због удаљености њихових кућа, остали скоро беа најнужнијег веша. Држава све чнни дг те јаднике снабде и том потребом. Управник са своје стране, жури, да не изостане иза државе, — и окупио је товлећи болеснике: чоколадом, бисквитом, ратлуком и другим посластицама! На ту цељ издао је управитељ око 3—400 динара. Весела земља!

Италија — Треба да се бори НИМ, 31 мзрта. — „Пополо Италија- саолшгава Италија се данзс иалази на раскрсници. Она треба да се реши на једиу или на другу стрену. Треб'Ј да наруши стари С»вез, која је у осталом био без вкаква смасла а био само на штсту нжших националнкх нрава. Треба дз стане ув Спорззум протиш Аустркје, против Беча, против оких, који узурпаторски аладају Триенлом и Трстом.

Мв се цш у ррлиху (Шта каже о томе бечкк ,Тагбл»г“) У нотици под насловом: Берлинске „хлебне карте“ — доноси бсчки лист „Тагблат“ слелеНе:. „Питање о исхрани великоаарошког становништва (првенетвеио Берлина) за време. ових ратних дана, а до нове жстве, решено је и мн имамо разлога да верујемо, да ће оно оправдати наше наде (?). Према новој уредби од стране зарошке упрзве, сваки становник Берлина добија за недељу дана по Једну карту с правсм на ј два килограма хлеба. Карта важи само за лице коме је издата, а садржи одељке с којима ј се може узети по 25 50 100 и 250 грама хлеба. Ради лакшег издавања хлеба установљено је 170 комисија (за варош Берлин). Води се строги надзор да једаи исти становник не узима у два кварта ил* по суседним •пштинама. Кафанама и ресторацијама забрањено је издавање хлеба; сваки гост треба да понесе са собом хлеб. Хотелк и пансионати добијају према броју по етилаца утврђеном од стране полиције, хлебне карте за сваки поједини дан. Оке уредбе важе за све вароши које имају преко 25.000 становника.'* Г - „ Читајуки о овој бедној исхрани, која тек има да постаје све беднија и беднија, сетих се једнс своје рођзке, стзрије даме, која жустро протестује што наша општина не створи могућности Бата-Лаки да пече кифле. Она, знате, не може да пије белу кзфу са овим нашим „црномањастим“ хлебом, а и мнчи.тброти код „Здрављака’ 1 нису јој подесии. Шга ћете, нашло па зашло! Зор.

Криљ у Крагујввцу Јуче је спецвјалким во« зом, Њ. В. Краљ допутовао из Вргњске Бање у Крагујевац. Њ. ВелЕчанство бавиће се у Крагујевцу још данас па ће сутра, аутомобилом огпутсвати за Тополу, где ће се дуже време бавити. Др. Анто Трумбнћ Лр. Анто Трумбић, ад вокат из Спљета, члаа дал матинског сабора, једсн од најугледнијнх хрватских нолитичвра и једаи од вајод« личнијих поборника за остварење идсала Јужнвх Словеиа, приспео је јуче у Ниш. Поддрављамо га добродошлиц м и желимо му пријатан боравак у иашој среднниј^^^^ *

Вислекцијз у Инвалидском С У*У, 1 С Р тамо сс осећа вај већи ззстој у раду а прека је потреба да се радошл у овом суду убрзају. Нз Упразз Моконом Шећер, којл је Уирава Монопола добила јуче, ргз* дзт је и то: београдскГ:м болнрцама, гпЈтекгрима и кафеџијама; а онај мала део што је прегекао дат је ма лвпродавцчма Зз рап;у снрмњу Пре дча месеца Средишви Месни Одбор у договору са општинским судом реши) је, да новсдошавшим гзбе' глицзма, које од тога дана буду допутозале у Београл, не издаје општина помоћ, веН да се.пријављују сиро тињским реоннма да им старешикс реона поауне фор муларе н тиме провере податке к је се односе на издавање пом ћн, и тако попуњене формуларе са про вереним податцима послати Месном Одбору који ће на основу исјих издавати им псмоћ. Мсђутим који су пр-<мили помоћ на листе по реонима, они не могу прима« ти нити тражити нвка |.ву помоћ сд Месно Одб ра в<Н ће и даље примати ту помоћ у реонима. Нз взјког одвпвња Војно оделгње општине бесгрчдске, позв-јће кроз два дзна све младиНе ро ђ?не 1896 -1897 године, да се јгве у општину у војну оделење где ћедати податке о соом ззнимању тао и стачовању. Приврвшенб несвоеобни Ј^че су рзсњ ређенв они обвезнкци који су се у Б о граду затекли Последњом нгредбом Минисгра Војног као приаремено кеспособни. Они су распоређени овако: они који имају свршену државну или приватну трго вачку академију или виши курс трговачке школе, од ређени су при београдским во,ним нздлештвнма. Једна ншт Јуче Је београдска пошта на својим колима пренела пошту од железначке ста нице по највећој киши, и нико се не сети да пакете потрије мушсмом, аб:г тога је све у колима искисло. Скрећемо пажњу надлежнима д > се овзко што не деси у будуће.

Скубмца Јуче је у београдској душевној болници подлегао Милан Скубеца и мајор.

Пок. Скубица је учествовао у опсади Једрсна, гДеј се видно ‘истакао. Бог нека му дл рајско ргјско насеље, а ожалошће ној породицн наше исчрено саучешћ?, Из Мввног ОдОор« Седница Месног Одбора која је требала да се одржи јуче пре поднг, одржана је нос*е подне. На седннци је говорено о набавци нгмирнвца и о поднетим молбама за помоћ. + Ммлав В. ПимшИ 30 пр. месеца у Взљеву умро је Мплан В. Павловић. сврш. богослов, питомац руске државе. М ,ад шиооке културе, 0 још шире душе подлегао је опаснОј бољаи, рздећи савесно на својсј дужнссти, као пнсар у VI рез ваљ. вој болници. Слава му! Луле за Бзоград М снн Одбор на својој свноћној седнгца решио је дз се одмах одкупи од ов дашњих грос«]Ста једна повећа количина лула, ксју ће они продавати по најнижој цсни пушачима. Кад се Упргва Мљопола не стара за набавку ц< гзр папирз, ово решење Ме сног Одбора сасввм је у месна. Нз ертшш џт Како многи примаоци општннск« п^моћи мисле да ће од сад Месни Оибор ис плаћиЕаги уобичајену отштннску помоћ, која се у реонима исплзћивала, то смо овла ћеаи дз објавимо да ће се општинска помоћ и дзље псплзћ&вати по рео нгма као и ранијс а у дзне сваког 5 и 20 у месецу. Према гоме, идућа исплата биће 5 априла, нара* о у реонима. Сви који имају листе неза се са својнм листама обраћају у своје ре оге за иС‘ 1 л«ту као шго ;е н рзније било. Брашно з! БћОгр?д О Јштина је добила већу количнну брашна бољег ква литета које ће она сама продавати. Брашно ће се давати само онима која бу лу узиизли купоне из си роггњских реона. Умрла Зорка Д. ПетксвиН, учвтељицз, вршећи до сзмо прсгоревања сгмарићанску дужност у Ћуприсксј Резервној Бјлници, подлегла је пегзвом тифусу 29 прошлог месеца. Кв јв МО Јуче, идући Краљ Алек сандровом ул. од Ресавгке до Стишке ул изгубљеиа је књига п д насловом ,мЕбре= гапго.* Ко је буде нг шао мола се да је донесе у уредништво и Страже“ где ће добити пристсјну награду. Читуља У Ваљеву Је 30 пр. мео. преминула Љубица, супруга

Ј«8ка благођаркасш Д-Р Г-ђ1Ц1 ВХТШ]| 6ДЕН1К1Ј лекарка Вој. Болнадс Наша узорна и нежна мати лежала је од опаке и тешке болести, коју сте Ви племенита госпођо неговали и лечили. * Само Вашом зауаимљивошћу Вашим преданим и усрдним лечењем, наша је мати устала са моаи за привлачност својих

на непристрасну критику као год и какво уметничко дело. Замерамо се најзад и драмским писцима кад о тоалетама, које ■рло често иду у прилог сам<* њиховом успеху, не проговоримо коју реч виае. Мода је врло често елемент успеха и на позорници. Она врло често има утицај на сликарство. Многи сликари имају да захзале само

самртничке постеље и опет Је међу нама. Пошто нам је немогуБе на други начин да Вам се одужммо, за Ваш превелики труд, то чинимо овим путем. Хвала Вам илеменита сестро! Нека Вам милостиви Бог подари адравље и дуг. живот те како би били од користи братској нам и моћној сестри Русији. Вечито благодарне сестре 3*)кд« I М(ра СтаЈнћавв добравољне болаичарке Војие Болнице

јКскски с8е« — (Лоа* и критика Чувени француски карикатуриста, Сем, стално је на ратној нози са женском модом. Алч данас признаје и сам да је својим карикатурама често и претеривао, али ипак мисли да у „Журналу" сме да констатује да су све ређе ексцентричне женске тоалете. Парижгнкин укус не може више дуго "лутати. Зато он предлаже нешто ново: модну критику, и то јавну. До сада је био обичај да се творевине кројачке приме онако како их њихови творци лансирају по салонима, модни журнали и остали дневни листови задовољавају се само ре гистрацнјом сваке нове појаве у моди, али је не критикују. ,И лепа хаљина“, пише даље Сем, ,има исто толико права

слика. Непристрасном критиком моде много ћемо се одужити нашим врсдним кројачима па и уметницима*.

?анха шорбицг Ама јесу чудни ови ваши вој 'ници рећи ће Ј'едан заробљеник. Како то, ,упита га јелан наш војник. Па ето како, кад идете изгледа да вас има мало, нигде не можемо да вас видиму у гомилама. Ми припуцамо, а ви брзо земљи а ми мислимо све вас побисмо, кад тамо а ви опет се дижете и јурите на нас, изгледа просто као да излазите из земље.

У споразуму са.осталим редакцијама послали смо свима ревизорима обрачуне, за прошли месец. Зато их м г лимо да нам најдаље до 5. априла пошљу новац, обранмне и непродате новине Према несавесним ревизорима пиедузећемо најенергичније мере и одузети им даљу продају.

— Гле, ти њега. КаО да еам ја још увекдете. Стал8о ме називаш „мала”! Мо 'имте ја већ почнњем да се љутим на тебе, ти ми се у оча исмеваш! И пешто се са њвме здравала и села на његову фотељу, која је још била врућа од њгговог тела, она и иечекајућн да јој он вдговоои, н»стави: — А ја, дошла, мислим да пушиш, па да и мени даш једну цмгарету! — Ја не пушим више рече ГЋвле Перић, удешавајући своје бркове, са квјих је он тако пзаосгн био Настаде кратка пауза. — На сам не знам шта ми је — рећа ће иајзад Павле Пгрић. — Ужасно ма је дуго време! — и да би дго и видна доказа тој својој досади он поче да зева! — Чујеш, то није ни нзј мгње отмено зеватв, када сеусоби налази дама. Зб»' ља шта је тебв? Ти си се нешто много променуо. Ни си ни налик н оног поеђашњег Павла Псрића. Чујеш. Тако ми се ни најма ње не допадзш. Пре ми лњ чиш на какву матору фрајлу, на уседелицу, но на младог човека, пред којим стоји отворен живот т ко примамчив, тако пун јвзн

И осећзјући да је све го немогуће, Лела се понова извали на кревет Павла Пергћа и замисли се. Њ*не младе а јошневи« не груда надамале се таласасто, кав што сеталаса травг која расте. Усред те полме, тог дражећег таласања, са пжљиво вчешљаном фразуром, и црвеној хаљвви, која се припијгла уз њено младо и чврсто тело Лела је била налик на булку, која се у освитку дапа отвара да прими у себе, влагу и сунце, а увече звтвара засићена. — Вваим, рече она после кр»ће иаузе. — Ја нећу да ме више држе за дераште. Оно ја не желим да зиам »ма башсве. Алитек, божо мој, та ја сам првчитзла много више во што једна жеиа зна. И онда, кажи сам има ли См&сла држати ме и пвнашати се према мени као □рема ка-свом дерлету, као према какво] балавици! Олег ћутење, које опет прекиде Лела. — Слушај ме, драги мој! Ти као да се баш не радујеш особчто мојој посети?! Али пре но што је Павле Перић и могао што да каже, што да одговори, Лела Пе* рићева устаде са кргвета и потрча до камина. Овај је

тура! — И ааједгнпут Лела бао иачичкан многим фото-

РУСКА ОФАКЗНЗА

С*2

1 ЕТРОГРАД, 1. април . — Генералштаб кавкаске в;јске саопшта^а: У правцу Чорока продужују се првмор ске борбе. У ссгалнм правцпма нека никаквих промена. У Хзрпшпмз ПЕ РОГРАД, 1. аарила, — Глзвни гекерааштаб саопштава: У Кариа т ииа у кланцу Ужок понављзју се борбе. Ноћу 31 марта наше су трупе нзпредовале не што мзло и успешно одбиле ноновљене протвв нанаде неоријатељеве на восове јужно од линије Волосате Буковаце. Ззробали смо од прилике 1000 војника и заплгнили два митраљеза. У §уко 6 виа Пропали су неаријатељева пекушгји, да пр ђу у (фгнзиву на вис 1 вима јужнд од Кознуфке и у Б ; ко вини на десиој обали Прута у области Черн т виц?. На осталии секторима целог нзшег ф, онта влздј потпуно в.тешје. Услед топљења снјгова путова су свуда у рђавом ст<-њу.

Перићева скочи са кревета, уозбиљк се и стаде пред свога брата и гледајући му право у очи р че му: — Хајде да променимо наше полове. Ти буди женско а ја мушко. Ја у себи нвсим, ах тако много же љз, тако много снова, али шта ми СЕе то вреди, кад не могу да их остварим. Ова проклета сукња, овај роклети женски пол, кити пут мојој потпуној срећи!

графијама, све самим у тоалетама из „коћног* живога младог Пер?ћв! — Шта виддм, — рече она ширећи своје крулно црне очи — впет прнн< ва, нова љубазница? Ала само у каквој је овој улози? Ах, како је само дивна. ја се озбељно да ти кажем, з носим њоме. Допала ми се необично. Ј^хаћи јој кости I стоји необично добро!

»РАНЦУСНА ОФАНЗИВА §«з проиеке ПАРИЗ, 1 априла. — Звгнични кжинике од 31. марта П часова у вече. Дгн је прошао на миру иа целом фронту. З.држали смо и учврстили наше поло ж;је ва појгдиним тачкамт, на којима смо за оввх 8| дзна напредовали. сомбардовали см > успешнв в јне | ангаре у Взњелжаа Вевр и растерали недалеко од т. га; места јед- н немачки батаљон, к ]И је био у маршу. ј

Деда Перићева - РОМАН ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА —

( 2 )

После овога врата се о гворише и у собууђе Л*ла Первћева. Б?ла је то див-

поч. Ма.<сим» Мзксимовића. на девојка, могла је имати

ПокО;на Љубвца беше нежна и дсбра мати и њена снрг је за њену децу тежгк и ненакнадими губитак Нека Бог опроста души Љубичиној, а породици ње ној нека да утехе. Зз Новоселце Ко жели да се задовољи добрим сић :м: прародним вином и раквјом, добрим коњаком, пивом и ладним јелима: ужачком сланином, сиром, кобасицама, шумка ма и т. п. по најуморенајој цена тај нека сврати у рад њу Лазе П. Јефтвћа у Макензијевој ул, 61 на углу Невесивске улице. Шт7

свих осгмнасст година. При рода је према њој била ве ома дарсжљиве руке. Има ла је два дивна цраа, као угаљ ока, пуна неке дквљине, дна ока која су подсећала на очи затворених авррова, који чезну за слободом. У гласу имала је нечег чаробног, нечег д\бо ког, нечега што као да није било човечанског. Дивно развијена струка и груди сна је била дизнз као Ве нера. Лела Перићеза била је образсвана девојка, шта ви ше, може се рећи да је би ла и сувчше образована за

Лраг, Грегоу а — Кссшцска ЗВГ

лрилике у којима се данас наша женска омладина налази. Са бројем разреда, жеиске гимназије коју је учила (а коју је пре годину дана са одличиим успехом свршилз), расло је и њево не са ао школско обрззова ње, већ и њено друштвено, или социјагно обрззовање, како је она то често гово рила. Оаа ј _• џ читала све. Није бирала лектиру. Знала је да се из народних пе сама не може проучити живот, онај прави живот, којим живи велики део Београда, и зато ни једну новину на књижевном пољу није иропуштала а да је не прочита, простудира, и на псследњој сУрани дон се свој суд!

Наша наха и живот, н«ш мили и нигда иепрежа- Ш |љени син, брат, унук, шурлк, ујак, сестриН ит.д. *$■ Џтгф Јахошебић гнмназаста VII равреда — регрут после дужсг боловаша и мука премину 1 марта у вечс у цаету своје младости у 21 годинн о«оземаљског му ченичког жчвота, оставивши нас да га неутешно кроз Ш |јцео живот наш оплакујемо. И Телв милог нам покојникз предато је магери земљк § ■ 2 в. м., по подне, у књажевачкок гробљу. Јављајући за овај наш тежак губитак сродиицима нашим, пријатељикга, друговима н познаницима покојниковим и нашим, не можемо пропусгити прилику а ла не изјавимо своју захвалност: г. лекару д-р Андри Божииовићу, управнику овд. ввјне резервне болнице, кор< се и поред оптерећености око рањених и болних војника, својсти стараше да нам милог Драгољуба одсмрти отргне. Куму Стаменку Станојевићу, трг. и његовој с\прузи Христиии; нашој крштеној куми Персм, удовн поч Алексе Ивковића, Круни, удови Русомира Живковића, р Аци Радовановићу столару, који се као рањеиик овдт задесио, који посећиваху милог нам Драго.љуба за време његовог бо:овања, и понудама и саветима трудкше ст да болест уклоне. Куму Петру Васићу свећару и њего вој супрузи Стојани, г. Марку Талеру извознику и н,еговој супрузи г-ђи Сарини, куми Миљи супрузи Мите ^ Јеленића, куму Влајку Поповићу блага нику овд. војие станице, Николи Р. Ђорђевићу рудару и Стојану Ми стићу трг. свд., који гам се у првим часовима туге нађоше и око спреме покојника припомогоше. Г. Јанић ју Поповићу директору овд. полугимназије. као н члгновима певачима који се овде десише и певачки хор добровољно саставише, те при опелу у црквн кз почасги суделоваху. Г. Лазару Петровићу протојереју и нашем пароху иа одржаном утешном говору у цркви, којим нам је бол у неколико ублажио. Г. Јовану А. X. Илићу студенту универзитета, на одржаном говору пред црквом и искреном опроштају у име своје и другова са нашим Драгољубом, те нам тиме олакша болу нашем. Г. М..- Д лији Бисићу свештенику на одржаном говору прст т рз бом, који као вероучитељ нашег Драгољуба изнесе опа- т жене особине његове и у утешном опроштајном го ору у име цркве, давши нам утехе на Свемогућег Бо а. и * тиме нас и при последњем растанку с нашим н з.,борављеним Драгољубом окрепи да лакше поднесем о. л за изгубљеном надом нашом. Грађанству и чиновништву вароши Књажевца о а пола, који су у овим ратним тешкоћама много6;»ојнј опелу и сахрани драгог нам покојника присустворп и и до вечне га куће испратипи, те нам тиме тугу убл ж ше Родбини, пријатељима и друговима покојни ов.»м к нашим којн нам путем телеграма, писама и л> чн»ј нј јавише саучешће. Књажевац, марта 1915 г. ВЕЧИТО ОЖАЛОШЋЕНИ: [ Огац Михаило, мајка Наталија, сестр: Љубицт н Да

|брат Боривоје, баба Стојанка — Тана удова п ч М Јаношевића, зет Миша Илић трг. из Зајечар 1 , сссг, »и Миодраг и Алекса, ујак Лазар Милијић трг. . з (. Бање, ујне: Савка Александра и Савка, (.6. -\-, удова поч. Мите Филиповипа са осталоч р а- » «■

р.-.**

Одкморм уршмк ДобриоЈ Мамии«

...