Стража

Страиа 2 Има људи у Албаиаји који се дају поткуаити и наговорити; но ти исти људи нису оостојани нв верни; они се за час поколебају и приие мито од противне сгране! Тако се его дешава, готово увек, да Аустрија плаћа фукару у Албанији да открива њену закулио ну акцију у тој истој земљи. Тако је и са орушјем и муницијом. Она шаље I о рем преко Трстз у Скадар и Медуву да се поделн Ар наугима против Србије, а ови то исто оружје односе у Црну Гору да сеупотреби против Аустрије.

— •{- Д р Виљемг Рот Ћуприја, 5-1У 1915 г. Можда је зда судба хтела да :е јучер.њим даним заврши и ]едан млгд живот. Престал) је да куца једно младо срце пуно нада и и деала од кога смо ми толико очекивали. Несташ је из наше сре дине човека, који нам је то лике доброте учинио унајтежим приликама, који је својим рааом и спремом то

лико жквота од сигурне смрти спасао; нестало је човека који је био тако омиљен због своје скромно сти и повученостиНиједан позав нијеодби јао, већ је са вољом свуда стизао не штедећи ни своје време одређено зд-одмор. После толдасо тешко прележаних дана, страшна болест покоси и ову младу душу. Не можсмо а да овом приликом не споменемо нв' хат ћуприске болнице, која се мо»\па мадо више заузети за овог спремног лекара, који јој је био десна рука. Зар се нвје могла њему дати засебна соба? Него је морао лежати у соби, у којој је било освм њега још 18 болесника. У тавом кј жном ваздуху о стављен сам себи треб 10 је оздравнти ј дан лекар који је својвм неуморним радом толико задужио управу ове болвипе. Грађани ћуприскн с/ смрћу овог лекара који је Гио не само лекар, већ и д^уг, брат у свачом поглед/, пре трпели неизгладими удар. Нека је мир пепелу његов м. х.

Пред кра^ом — Неспокојство у Бечу. — Граф Тиса. Граф Андрашн. — Затегнутост ивмеђу Беча и Берлина. БУКУРГШТ, 6 априла. — Граф Тиса стигао је у Будим Пидту по повратку и?. Беча. гле је имао више

џазговора са ч/ојно вима аустријске зледе однисно оуд ућег држања монархи]е Шефови разних политичких сгранака саветовали су грзфу Тиси о потреОи закљу чењамира. Ситуација почиње бивати спе тежа и тежл. и у

политичким кругивима предвиђа се л* ће Итадин не ми новно ући / ашнју. Гоаф Андраши више не крије своје неспокојство.

Г. Бетмаи Холвег је ненопу тљив оаносн ) жртава ко~је има да поднесе Аустии|а да би Итали|а о<.тала неугрална; он |е начустид иде]у о путу у с»-ч због непо»олеО љиво г држиња Фрање Јосифд.

! РОШВУII Ру[Ј — Доживљаји једног аустријског официра. —

Била је мрачна ноћ и једва се могао разликовати пријатељ од непријатеља. У освитку зоре био сам упуНен у Брческо, где су ме ! стражари — руски болничари, пошто сам бво лако рањен, врло усрдно и бриж | л,иво неговали. Спавали смо на слами, постеља није бало и делили братски по дноје једну велЕкуруску конзер ву, као дневни оброк. Руси су мењали свој положај и ја добнјем наређење да се кренем северно ка Тарнову. Командант транспорта био је врло хуман и, с обзи ром на моје бедно здравствено стање, учиви ми по молби, да путујем колима; истина на путу су ми чеш ће досађввали руски војницв; један ми г д њих узе јахаћв штап, који је аа мене био од врло велике вред ности — као успомена. На с;.ећу наиђем одмах на једног руског официра, коме сам морао да се пожалим због немилог случајт. Војник извуче од њега неколико џиновеких шамара и ја добнх шгап; В једно в друг о ме |с јако обрадовало и ја морам и у овој прилиц) да признам, да су се руски официри аонаша/|8

Власимк Драг. Гресорвћ, Космајска 22.

Под т*м насловвм доноси бечки „Тагблат" допмс о доживљајима једног аустријског офнцира, *ароблен»г од Руса, коме је иошло *а руком да побегне ■з ропства. Допис је веома антересантан и најбоље демантује, све оне лажи, које о аекаквим русккм зверствшма распростнрунсмпчки листови и агенције. према мени, с погледом на јоколности у којима сам бис, врло дружељубиво, У Тарнову сам остао до 17 децембра живећи у једјној усамљеној кући под сгра жом од четири војника. Тога даиа кували су вој ници, као и иначе, чај у мојој соби, и није им изгледало ништа чудновато, што сам ја изишао у ходник. У ходнику и на степенику нисам спазио никакву другу стражу и ја се решим на бегство. У првој суседној кући наиђ< м на једног јеврејина и замолим га за склоннште дрк ке падне мрак, Како је у ста* ну било опасно да останем, то ме Јеврејин сакри на тааану, где сам остао преко целог дана, у тако не носредној близини с мојим ранијим стражарима, Најзад се спусти ноћ и беше м«р но; ја се сиђох нив степенвце и приметих недалеко иза меве светлост у једном прозору. Ту је сггновао невакав пољски сељак и он ми даде за униформу преноћиште и своје старе хаљине. Идућег јутра дође к њему један рускв војник, и ја сам чуо кроа врата како псује што им је побегао

један Аустријанац. Ја сам сматрао за најпаметније дај сстанем у свом скривеномј кутку и напустио сам га тек онога дана кад се руска стр жа повукла. И 20 д«. цембра ја се кренух на пут од села до села у сељачкој одећи нанвазећи на руске војнвке и стаиујући врло често заједно са њима. Јед ном су ми украли обућу, шго ми је било одвећ непријатно, јер сам морао да идем бос по снегу и да патим страховито, храиећи се притом само са кромпири)ма и цвеклом, које сам ко* пао из земље. Најзад сам ' стигао у Фрижтак, педесет (километара од Тарновв, где I сам свратио код једног пољ скор Чивутина, коме сам се поверовао и од кога сам добио све што ми је пот ребовало: топло јело, одело и обућу. На томе моме путовању два пута сам био ухаашен од Руса као шпијун; на рећу увек сам играо са успехом улогу галициског сељака, који је збогтуберкулозе био неспособан за војску. Изгледао сам, наиме, врло рђаво и то ми је полгзило за руком. Дошао сам и у Јзсло и у Дуклу, чак и близо кланца Дукла. Било је страшно, нигде да се провучем кроз руски фронт — свуда су милели као мрави. и ту, ка вису кланца. провео сам Бадњерече. Затим сам се кренуо натраг и прелазећи исти страшан пут стигао у Фрижтак, па онда опет пошао у Ј с* ло, где сам већ би / изгубио свзку наду на ослобо ђење. И баш ту срећнв удес учина да наиђем на једног старијег господина, чије ми је лице улквало тако много поверења. Ја се одлучих да му се представам; он ми се представи такође као саобраћајни чиновнкк на железни кој станици у Лавову и обећа, дами помог не. На срећу имао је руски пасош и могао је да ме поведе са собом као слугу Од силне радос.и хтео сам да загрлим старог посподина; главна брига је про шла. И ми пођзсмо опет у Дуклу - у там шњу русжу команду, где смо д«.б«ли врло добро дз једемо. па чак н кола за даљи пут. Мој је заштитник издејствова ‘> од руСке команде ј д ног војвика као пратноцз због сваке евентуглности. Најзад пређосмо преко пла* нкна а спустисмо се у Киханију, ва самој мађарској гравици, где је в.ћ 5ио предња руски фронт. Поред фронта водио је пут у Елзопагоњ, с ону сгрхну гра нице. Ту је била главна руска стража, и баш кал смо ми стигли изненадно ваађоше нз Русе два наша драгонера; Руса опадише, на срсћу не погодише ни шта, и драгонери се изгубише у галопу Ми смо сад већ знали правац у коме ћемо наићи на наше и продужисмо пут. И заиста срећа је хтела да после две миље сретнемо у Бартфелду не само наше трупе, већ и Хусаре. Ја сзм био просто блажен и упутах се с мојим заштитником граво команданту једне наше армије. И тако сам био опет међу ва пима, благодарећи не поквареној и непронипљивој души руског војника. Пре*. Зоранов.

СТРАЖА и да је напис горњи скроз неистинит, па за то прети багинама. Изјављујемо ово: 31 мар та 1915 године добили смо карту из Бигоља све салрж«не: Објекти написа „Ма јор и служитељка* налазе се у Битољу а не у Скоп љу. Слабија страна пописана је код полипије и пла ћена 100 дин. месечно. С+о* ји у живој преписци са му* жем Жиком који наджирава као поднаредник телеграф ско-телефонску линију у Младеновцу. Изгледа по напису д ј је Жика напустио службу, п л отишао у Београд да тражи „жену* а она се уби пишући му, да је сад ил« никаа цгјт, кад могу да заштеде коју пару.“

Број

95

А в „Битољске Новине‘4—Свилајнац умољавају се да Од 2 апрмла доносе« ову [ се Ј аве секретаријату Општине белешку: ' [бвоградске ради извесног са-

„Змхвмлност" Г. Сима' Николић артилериски маЈор из Битоља, за успомену насвоју преминулу супругу Јованку бив. чланицу „Блтољске Жеиске Подружине," угксао је за члана добротвора исте по дружине са улогом од 100 динзра.“ Дакле и Мара и г. мајср су у Битољу и ррема томе се видиколико јенапис био веран, ма да њен муж Жив' ко прича о неком моралу и т. подобно. А века и дође ми ћгмо га дочекатА као ПјТО треба.

РУСКА ОФШШ

Ј(а Хавказу

ПЕТРОГРАД, 5: априла. — Званични коминике кавкаске војске. — 4. ов. м. у правцу морске обале продужила се топовска и пушчана паљба. Не јављају на за какве промене ва другим деловима фрснта.

ФРАНЦУСКА ОФАНЗИВА

Избешшајп са фрохтоба

београдске општења

ђелешке

ТРАЖИ СЕ СТАН. Стан са две собе и предсобљем у Новом Селу тражи се привремено док рат траје, ко има за изда■ање нека се јави уредништву овог листа или М. Стојаномћу писару кварта врачарског. Ко жели да се задовољи добрим пићем: природним вином и ракијом, добрим коњаком, пивом и ладним јелима: ужичком сланином, сиром, кобасицама, шумкама ит.п. понајумеренијој цени тај нека сврати у радњу Лазе П. Јефтића у Макензијевој ул. 61 иа углу Невесињске улице.

Књижевност .,Л«до“ Готова је свеска за 1 апр; н разашиље се претплатницш ■ повереницииа. Садржај св ске је одабран и савреиен. њој се налазе члаици: „Парл ментаризам и рат, од Л. Ј „Хеј С 10 вени“, драмска еп зола од Р. Ј. Одавића; „Југ словеии у Аустро-Угарској рат‘ , од Ј. Бањанина; „Беогр под владом султана Сулејман: од Т. Стефановића — Вилс ског; „Наша национална облг на западу“, од М. М. Коси! „О узроцима ажије на злат/ од д-р М. Стојадиновића. с тим долазе: Политички П| глед, Књижевни преглед и Е лешке. Претплата на „Дело“, кс износи 16 дин. годишње, г« лаже се јединз администраш | у Нишу, или код поререни, ‘ Свеска једна стаје 060 дин.

Деда Перићева - РОМАН ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА —

ПАРИЗ, 5. априла. Званични коминике од 4. априла. Ноћу између петка и суботе, код Нотр Дам-деЛорет, одлучно смо задржали три непријатељева против*напада, који су бг ли мање снажни него ли они од' брак једна прошле нмћи. У долини Ена наша артиљерија бсмбардовала је пећине Пасли, које су служиле као заклон немачким трупама. Узасгопне експлозије сведоче, да се ввш :њнх срушило. У Шзмпањв, северозападно од Перта, непрајатељ је бацио у ваздух две миве у близини наших рогоча, и заузео два отвора. М «.мо га одмах из јецнсг од њих истерала, али је он други задржао. Непр*јатељ није заузео ни јеган наш ров. Недалеко од тог места, северно од Мснилг, нааад на један истакнути део наше б рб^не линије био је лако одбијен. Јављају за артрљериску борбу у Бевру. У пределу шуме Мортмар није било никакве пешадиске акције ва јуче ни данас.

—• Драги господине брате нема ту али Јер, кад сам и сувише младз за многе ствари, онда сам тек, та кође, м/гада и за брак. Слушај. Јг нисам дете и ја нећу да ти мени говориш као н кгм дегету. Ствар је озбиљна, зато разговарајмо се озбиљно. Ја ре мислим да је бргк тако наивнаствар, ја не мислвм такође. да је цветна ливада пуна нгјшаренајег цвећч, по којој ћу ја ићи. Ја знам, јз сам читзла о браку. Пре нехолико дана баш ми је дошла до руку књига о браку и слободној љубави. У тој сам књизи Еашла

К« због чега? Не знаге, и бар нећете да знате. За господине Павче Пери! што утуцава улази у бр где је чекг го.подин м; Са катаром, или што најчешће са каквом ве ричном болешћу, коју крпио а не лечио. А кп би се ми питали овога о га не би било, ј:р ми нг би сбгсиле првом 0 вр; већ би прво испатале њ гову душу, срце и — г равље. Мгђутим, родите/ како чине? Просто те н туре човеку, саио ако он хоће. — Лела Периће говорила је брзо и сва беше заруменила, Од јзк

мнзге ствари, корисне за гестикулирања при говор једну младу девојку, а које; фризура јој беше на зЈ

се»з неких с; амежљивости крију. Да да. Такви су ва ши родитељн. Оии више воле да гвоје дете гурну у бра ■ и нео авештивши га и многим и многим ства

К 0 јв су овога пу^ неком чудном в

на очи севале тром. Павае Перић биоје нзн Нођ н. Ни/е умео да нзђ у први мах речи. Виде> !

ШЈОР I ШЖИКЈШ Од господина Жиаана Павловића добила смо јед но претеће писмо, у коме он тврди да његова жена Мари;а Павловић, жива с њнм спокојно 15 година и

У Взгезима им;ли смо осетних успеха на обемајрима које Једна не-скусна: да је његова сестра у пр

обалама Феште. На северној ч бачи докопзли смо се васа Силакер Вазен и Мезгреа, нспали смо у дољицу која води к Фешти на јужној обали. Наши ловци после једноу бриљантног нзпада, заузели су врх Шпенфериткопфа, 1235 метзра висине, ннјвиша тачка која раздваја две долине, кОЈе се суче љују у Мезере. Један енглески авијон сб рио је ј(дан немачкиаероплав у Белгнји код Безенга. Аероплгн је пао међу наше редове. Пилот је погинуо, осматрач је заробљен Један наш дирижабл бомбардовао је сганицу и авија тичарско склониште у Фрајбургу и Брвзгеви.

Бксше г. Пзшкће Јављају нам из Ниша да ће дгнашња скупштинжп седницч бити о г лзшена га тајну. На овој седници г. Њшић ће изнети свој екслозе о слољној ситуацији. Енглвски тт Јављају нзм из Солуна: Више од 100 енглеских лекара, болничара и бз.њи чарки стигло је овде. Они путују за*. Србију. Првоетепакн т Г. Минчстар Привреде, нгредио је Првосгепеном суду за град Беиград да се исели вз зграде Хчдротех ничког оделењз, где се сада налази; пошто је зграда пс* требна Министарству Привреде. Новв марке Кроз дан-два пустиће се у сасбраћај нове марче са ликом Краљевим у рову. Једна умвсна вгредбв Г. Министар Унутрашњвх Дела наредио је свима подицкским властима да стро го воде рачуна да дрогерасте и апотекари не двжу цене својим артиклима.

Штампарија Драг. Грегорића — Космајска 22.

Обрићамо пажњу грађ н« ству да сазки такав случај достзви нај 5 лт,Ж;м кварту. Бадмндаредницн Из Скопља нам јављају, да су ђацирегЈути, рођени 1895 године произведени у чии поднаредника.

душа треба да зна при сту-јву, гла ипак, нчје смео I пању у брзк. Нашим рода јјој да за право, није сме тељкма је стало само до I да призна дт јеуправу. 0 тога да гас изгурају гзјје познавао своју сесгру куће, а после трљај главу; знао је, да би тада иачи како знаш, ко’ веле кад те | нила лом у кући. Преша кисам питао кад с м те ра јје неколако пута преко со ђ о, нећу да те питам ни.бе и премашљао шта р

кад те удајем. А, господине брате, тако је то. И онда да ли је чудо, што тзко често срећемо на улица жену бледу и увелу. И 1 ко је још млада игко можда још није навршила счоју двздесету годину ледена смрт већ је над њом раширила своја крила и заманула својим косом, да }е покоси баш онаа када она улази у живот. А знате лв

одговори Лели. Лела је врт добро то уочига и ћутата ј» И она је позаавала сзог брата добро. Она је птгг ђала његиве мисли в и искуства је знапа, да ј« најбоље да га остави н, мчру, да смислп одговое премда је унапред знал; да ће га на кра>у крајев гтридобити за сво}у ств .]: Та ПавлеПерић је њутак воле !

за подангтво Државни Савет воатио јеЈ Министру Унутрзшњих Де ла са сзојим напоменаЛа, I молбе за поданство. Кажњвн Кварт теразв~ки каз.ио јг Мчодрзга Стефан.:вг ћз, заступника Љубе Транаафиловића кафеџ дје код , Лј* пе Катарине“ са десет ди еа^а, што је држаокафануј отворену после девет сати, | противно закону о еузбијању заразе. До1рк МДИ зз сиротињу Олштнни београдској прило-1 жили су за сиротињу београдску: г. г. Јћуба Стојановић, књц-1 жевник 150; Стојиљковић, и Мв лосављевић трговци 50; д-р Душан Стојимировић 30; и г-ђа Милка М. Маринковић 20 јџан . У име сво]е сиротиње општина изјављује племенитим | дародавцнма топлу захвалност, Позив Општине Г-ђ* Лепосава, супруга псЈч потпуковника Живојина Нешића и представника фирме Д. Ђорђевић и Комп. предузимача за трасирање пруге Пожаревац

Ш С болом у души извештавамо све покојников^Л I наше пријатеље, да је наш племенити, мили и нцкадј незаборављени отац ■!■ Ернеот Ајхштет КЊИЖАР преминуо 2. о. к. у 54 г. свога живота, у Нишу од опаке болести пегавог тифуса где је и привремено сахрањен. Београд, 4. априла 1915 год Ожалошћени: син Ернест Ајхштет (млађи), књижар; снаја: |10^^ Инка и остала породиц«. 2 ■ 2 ,Стража“ прима огласе по умереној цени Наш ннкад непрежаљени и незаборављени син ( су|пруг, брат, отац, ујак девер и стрнц + ућубемар Ћ. ђешебнћ економ, војни обвеаник П иоз. IV пука „Стевана Немање* ратник, целог Балканског рата, тако исто и овог сада, изнурен, намучен и напаћен бранећи сво}у отаџбииу1' са војом браћом и друговима од вековног непријахеља Српства; разболе се и пуштен кући на кратко болоаонве нспусти своју племениту душу 24 пр. месеца у иаручју свог сгарог оца, супруге и деце. Ивалица, 2 априла 1915 год. ; ( ЗА НАВЕК ОЖАЛОШЋЕЧИ: Отац Петар, економ, супруга Милица, деца: Рада, ( Радивоје, Рајка, Милан, Милка и Радован, брат Ведимир жанд. наредник, снаја Перка, синовци: Милорад и Ратибор, синовнца Лепосава, сестра Милева, сестрићи: Влада и Во]а, сестричиаа Живка. 2-2

Одговорни уредник Добривој Маладииовић Зорииа ул. 21