Стража

Адреса аа телеграле: .СТРАЖА« - ВЕОГРАД. Сгаа Редонције и Адмии.: Носма|ма ул. бр. 22. Оглаеи се дају у Адмни. Цеиа утврђена.

ВЕОГРАД НЕДЕЉА 26 АПРИЛА 191«

'ЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВј> 1092

Изј гза сваки у 6 ч. пра додне,

Генерал Савов у Петрограду

Го,

ћ'«паак«Аа м ПШка М 4* ■ају. — Руковаси м п ■раћа|у. ■исма, рукошсе, аомд ■ све оетало што м одиоМ ■а шгг, олати

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

БУКУРЕШТ, 25. априла. — „Виторул", официозус румунске владе, има извештај од свога петроградског дописника, да пут бугарског генерала Савова, љубимца краља Фердинанда. стоји у вези са гнтервенцфм Бугарске. Генерал Савов има да са петроградским званичним круго- е вима утврди компенз ције које се имзју дати Бугарској. Пре свога полагка у Петроград, генерал Савов је свратио у Букурешт, где је имао важан \ састзнак са Братијан. !

НШЕ БОЈИШТЕ Одбпјекп ^устројаици ЦЕТИЊЕ, 24. априла. — Неприр.тељ је 23 0 в. м. предузео активнаје дејство према Бнлећу као и на Дрини код Устрипаче, гли је одбијеа не постигнувши никаква резултата. Са наше страае има два ргњена а непријатељски су губитии^

УНУГРАШЊА ПОШШ

У брзом току ратних догађаја често не запазамо нити критички промотримо ни врло важне и карактеристичне ствари. Видимо и пратимо обичне и безначајне ствари у иностранству а ћутке прелазимо наЈважније унутрашње ствари оедна од тах крупних а веома т '.них ствари су непрекид-.г појављивања нашвх нзвих поданика. По вод за те спонтоне и сво јевољне изјаве дају стални а участани напади бугар Сквх кзмата на нашу нову територију, фалсификована и лажна саопштења појединих, па чак и полузваничних, органа бугарске јавности о тобожњем нерасиоложењу нових наших поданика српском управом и наметнутом им господарСтву у коме они не могу да исповедају своја напионална начела. И ми свакодневао налазимо н читамо у иолузваничном листу »Самоуправа“ оштре и категоричне деманте свију тих лажи и инсинуација. Бугари који ни своје унуташње ствари нису ускели да уреде и који су понвжене слуге и робови је-

дног најодвратнијег и најнижег режнма у земљи, узимају на себе улогу о ства* рању над уређавањем ствари у туђим земљама! Они нису ии своје сопствене поданике ослободили одједног деспотског и реакционарног режима и владања а брину бригу о туђим поданицима! Баш су почелн у свему да подражавају и и копирају саоје учитеље — Аустро — Мађаре. Као што Аустријанци вре* лазећи преко својих животиих унутрашњих брига и потреба брину о Србима, Русима, Италијанима, Румунима и ост&лима, тахо и Бугари не видећи своју соп ствену бруку и невољу брину о Србији и српским поданицима. Па још кад би бринући туђу брвгу износили истините ствари, не би било ни по јада, али они тако страховито лажу и слу же се тако ниским и ништавним методама .чакве не приличе ни најпокваренијам људаиа. Они не остављају мирним и недирнутим нм нашу династију, ни нашу владу нити икога живог у Србији, и то — шта мислите! — све за туђ рачун и у службу другога. Они жи-

ве и здраве људе вешају и сарањују. И то галаме и разносе по нелој Европв. И као најбоља утук свима тим неваљалим и најодвратнијим лажима и деиунцира њима, и као највећи докуменат да је све то у срачунатом и тенденциозном циљу учињено, служи нам мно гсбројно изјављивање тих наших новнх поданика, а којима Бугара припасују да су незгдовољни и пстпштени, о својој најширој лојалнос*а и верноста влздају ћој династији и управном режиму. — Свршиће се —

Епиграм Кајзеру Цео свет се у крв купа, Љути бој се бије.Ј Ои виновник узрок свега,; Охоло се смијеМ Јегер* %

Шт Ишп — Комешање. — У Елбасану. — Спец. извештај НИШ, 25. апр. Пре неколнко дана побуњеници у Подградцу дочепали су опет у своје руке власт ш одмах се дали на организовање чета за упад у Србију. На челу побуњеника налазк се брат убијеног Етем бега. Према извешгајима који су овамо стигли, опажа се знатно ко* мешање Арнаута у Големом Брду, Че-

мерници и Елбасану, где )е сву власт узео у своје руке по злу познати Ћамилпаша! По његовој наредби повешани су многи пријатељи и присталице Есадови. Јовановнћ

Ма 1 № Грчна овтајо веран вавеаквн (САец. изввлтај) АТИНА. 25. апр. Српско Талајански спор око Далмације изгзвао је овде велико интересовање. Сви сматрају захтеве Италије као и сувише претеране. Један угледни члан Шнизелосозе странке рекао је, пред неколицаном новинара: Србија је у овом рату поднела највише, Србаја је у овом рату једана нанела стрсшан пораз сво ме непрзјатељу, и сви смо запгњени пред овим што Је сад избило на дневни ред. Ми још не можемо да верујемо, да су силе које су дојуче ималс своје изасланике и катиле храбре груди српских хероја, забо* равиле заслуге рада и да могу да дозволе, к да се од Србије кида њено месо, да њени саплеменици иду из ропства у ропство!

— Сввнкдашнав грчна песма —

АТИг А, 25. апр. Међу грчким политачари* ма и омладином осс-ћа се велико незадовољство против владе што Грчка не улази у акција. Слободоумви е-

лементи траже отворено ца влада изаће из свога данашњег држања и да се пружи Спооазуму, јер ће само на тај начин моћи да оствори свој национални програм. „Емброс* јавља, да је шеф владе, Гунарис, изјавио пред једним сграним дипломатом, да Грчка чека на решење Италије и Румуније па ће и она одредити своје држање.

— Бугарона 1и ступнпа, апп? СОФИЈА, 5 апр. Др. Радославов је изјавио пред једним француским новинаоом, да је Бу гарска увек спремна да ступи у акцију и то уз Силе из Споразума, ала, би Силе прво требале, да јој учине повољне предлоге, којима би се задовољиле оправда 1 не (?) бугарске тежње. Жшјакске припреме — Савнв иласа у Италнја РИМ, 25. апр. Класа 1891 позвата је под заставу. Очекује сазив 1892 класа. Сваки саобраћај је престао пошто се врша пренос трупа. Многобројне једанице упућене су на аустријску границу.

|Ц| 1 И11Ј9 — Бапгајанцн прете ПАРИЗ, 24 апр. „Пта Парнзијен" имаиз вештај из Рима, да је белгијски владика упутио папи писмо у којем му описује

зло стање Белгијанаца под немачком управом. Ако папа не усае да то стање колико толико ублажи, вла дика прети, да ће се верни Белгијанца одрећа папе, који сада када је њима теш ко неће да их потпомаже и нгће за њих да се заузме.

Како су Белгијанци познати као најлојалнији католица, то је ова претња учинила тежак утисак на папу, и он се одиах обратио лично цару Виљему, оиомињући га на хришћанске обавезе према побеђеном непријатељу.

У Дарданелима Пораз Турака — Специјалан извештај НИШ, 25. априла. — Телеграфска агенција јавља, да је Мардос, после огорчене борбе ааузет. Турци су после узалудних покушаја, који су вх стали огромних жртава, потиснутв далеко на југ. Обрадомћ Седил Бар — Специјалан извештај НИШ, 25. априла. — После жесгоког сукоба Савезвици су успелв да освоје Седил Бар. Овродоић Око Смнрне — Свецијалан извештај НИШ, 25. априла. — Бомбардовање Дарданела врши се успешно. Савезничке трупе успеле су да се под заштитом артиљериске ватре са брсдова, скупирају Јатру, важну стратегијску тачку у заливу Смирне. Обрадовић

Вш И1|| Ћ Ј(ЛЈ“ — Виртоув у иодвал>ивању —

Ма смо се зарекли да ће мо писати непрестано о опанчарској афери све до* тле. докле не видимо крив • це с оне стране катанца. Дужност и савест српских новинара налажу да ставе на чело издајнички жиг онима који су на рачун наше невоље наше беде стварала милијоне. Ми смо потпуно убеђени и уверени — а за то имамо и повитивних докааа ге подвл»чимо да је ову целу аферу и пљачку про-

узроковао Влада Илић патентирапи срнски патриотв. Оно што смо ми у нашсм лиС 1 у изнели раиије, представља само предигру у тра* гедија српских три ммлијона динара, за колико је српска држава и српска народ оп љачкан од несавесних лифердната и комисије која ]е ово све на нашу несрећу примала, главни драмски з»плет и трагични почетак пропасти српских три милијона динара, тек се сад појављују отуда негде из Прахова.

ФЕЈБТОН

Вд.Н.Зоранов: ГРЕХ И ЗЛОЧИН Валернја му предложи, да скине пелц и да изволи у Салон. Официр јерадопристао, само се прво изви нно због својих неочишће чизама. — Целе ноћи смо, господична путовали, истина на коњу, али опет се чо век упрска блатом. Грозаи су путеви у Србијн. Валерија потврди. Она уђоше у салон. — Отац госаодичне је лекар; мама такође? — Да. Тата је резервнв санитетска мајор... он је са српском оаеративном војском. А мама је студирала медицину, само се она није Одала томе позиву; она је сад аривремено лекар у американској болници, да би се на неки начвн одужила отаџбићн — Т

да би пог,равила непотребну реченицу додаде у уздрх* талом гласу: Ва ћете дозволити да је у сваком човеку урођена љубав према отаџбини — нека скривена наклоиост, патриотизам па ма каква та отаџбина била. Јел’те? — О, врло појмљиво, го* сподична... врло појмљиво. И ја сам Србин, господична, и по рођењу и по осећајама, али Србин једне веће, кјглтурније, једне миого силније монархи]е, него што је јкраљевска Србија Ја сам јједан од оних Срба, који су већ давно на најрацио 1 налнији начин пречастили са последњим изданком шо винистичквх осећаја, да би се и својим интелектом и својом отпорном снагом ви* соко уздагли изнад ових заборављеиих, вдиотизираних Србијанаца. И код нас има таквих поједвнаца, али они псстепено изчезавају са површине; многи од њих у Са-

таџОиви — I у сс труну по кааамап трже и ообледе и рајеву и Загребу.

— Ви сте Босанац? — Ја сам рођеи у Сара јеву, али ја не живим у Босни; ја сам са службом у Бечу у АскегћаптЈп 1 з 1 :егЈит у. У царској војсци сам резервнџ домобрански капетаи. — И ваша је породица у Бечу? — Не, ја иемам породице; ја нисам жењен. Моји су родитељи већ давно умрли. Није ни чудо: Мени је већ цреко четрдесет. — Онда Вама нвје тако тешко што сте у рату; ви вемате за кимеда бринете. — Валервју то није инте ресовало, али је морала нешто да га пита, вначе би јој било неугодно. — О, ви најмење. Ја сам горд што учес!вујем уовом рату. — Па зар Ви не налази те да, је овај рат одвећ свирео? — Напротив: Овај је рат величанствен. Против наше монархије, монархије ]едне културне заједиице, пошао

је цео дегенерисан свет и Ш 1 се успешно боримо про тиа тог целог света и та је борба узвишена... Та је борба јединствена у историја неколико иотоњих сто ; лећа. А ми Срби са порто! пејом нашег седог монарха . — ма се боримо и за дуI ховно култивисање овог голог народа, ових ратничких зверова, које предаоде људ л огрезли у личним интересима, необуздаио грамжљивн за амбицајом, за славом... Ми се боримо као лавови— можда Још стра шније — наше савезнвчке труае приређују одсудан удар оној трулоЈ, белоЈ аждаји, над чијим ће се лешом гозбити многобројне револуционарне хорде, што су свакодневно ницале подсурзвим ударцима њеног им* перијалистичког режима. И док наши драгонери мирио касају низ моравску разан, да своје жедне и заслужне коже напоре крај обале бр* зе Нишаве, дотле се на азурном оријенту буде ми*

лиони ;увређених Мухамеданаца, да у Једнбј ужасној свотој војни осигурају темељ свом новом, огромном царству. — Би видитена који ће се начин осветитисмрт нашег Престолонаследника и његове блажене супруге и Ја Вам понављам: Ми се боримо против целог света и ми ћемо победити цео свет, и тешко оном, ко је био наш противник. Србија ће бити гробље; она више неће постојати. — Домобрански капетан је постајао узбуђен и конфузан у своЈам реченацама. — Али ја знам, господична, да сте Ви наш приЈатељ. Сааки савестан чо> век увиђа да смо ми у праву, и такви су људи пошто вани од нас, таквићељуди бита поштеђени од сваке непријатностн. Српске војсковође би се наЈсавеснаје одужиле своме народу, и када Ои га разоружале и пре дале нашој хришћанској за Ш1ИТИ.

— Извинате али Ја у то не веруЈем — поче Валераја узнемирено — слобода једнога народа је више него К хришћанска заштата (то је нагласила) његовог противника. А ми верујемо у слободу. — Али ми желимо добра томе народу. Он тоне све дубље у немаштини и незнању. Ако хоћете непри страсно да расуђујете, Ви морате признати колосалну разлику између Босне и Херцеговине пре 40 година и данас. Ми смо омогућили културни прогрес тих земаља. —^Валерија се подругљиво осмехну; офацир то није спазио. — И на исти начан мнћемоуздвћи и Србију, — Ја не би то желела. Ва живиге у Бечу; Ви ве- I роватно не знаге или нећете да знате, какаа је положај босанског сељака, оне 1 друштвене класе која чини | масу. В(> сте подигли же- I лезнипе, поправили аутеве, . довели немачке и мађарске

чиновиике, подигли католичке школе, ограничили рад у српским школама, потпомагали спахаје и тиме омогућили савршениЈу и потпуниЈу експлоатациЈу тог бедног народа. И кад један странац из купеа ирв класе у хотел првога ранг. путује кроз Босну и Херцеговину, наравно да ће се он врло повољно израаита о гигантском прогресу тих земнља и .писаће новивг.рске студије хвалећи савесност управе Двојне Мо« нархије. Зар не? Валерија је говорила у увређеном поносу, стншаваЈућл гњевом раздражене нерве. Капетан се насмеја и из- : вади из своје табакере вд платине једну цигатету са сребрнастим пнском. — Ви дозвољавате? — О, врло радо. И ја иушим кад сам расположе* иа. — Она му принеее л.уксузну, порцуланску пепељарницу. — Да ли Вас онда смем

II «1