Стража

БСОГРАД ПЕТАК 1 МАЈА 1915

Година V

Број 119

Ахреса за телеграме: „6ТгЛЖА“ - БЕОГРАД. Став' Редагције ,и Адмии.: Космајска ул. бр. 72. Огласи се да|у у Адмшн. Цена уткрђена.

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Неалаћеиа са иасаа ие ЛЏв ма(у. — Рукоанса с« ае аракају. Ннсма, рукопжсе, новац а све остало што се одиоса иа лнст, слата власингитву жмета.

ТЕД5ФОН УВЕДНИШТПа 1092

Излази сваки дан у о ч, дре аодне.

ТЕЛЕФОН ЦЈТАМПАРИЈЕ 1002

Арбанаси се туку међу собом СОЈ1УН, 30 априла. (Спец. извештај). — Између присталица Есада паше и других арбанаских вођа, воде се у целој Апбанији крваве борбе. У околини Берата присталице злогласног Усе метнули су под нож огромтн бро| присталица Ес^дових заробљених у последњим борбама. После упорне бопбе Есад је успео да са сво)им крупама заузме Тарабош. Сшјаго

Ревизорима Послали смо нашим ревизорима обрачуне за месец Април и молим} их да нам одмах псшзљу аовац, обрачун, као и непродате бројеве да нам врате. Уредн. „Стрш? и

Из изјаве г. Трифуна Радосављевића, која према оним подацима, тек прети да открије извесне чвњенице којима би били компромитовани пређашњи ми> нистар војни г. Душан Стефановцћ, који је интелектуални кривац у овој страховитој афери. Ми ,не видимо да ]с и невин као што то он представља. Осим тога, изгледа мало и неразумљиво како то г. Радосављевић па ни један члан комисије не зна ни шта ко је тај мајстор био што је раскидао пломбе и у те џакове међу добрии опанцима уметао рђаве и скандалозно рђаве опанке. Али апсолутно пада сваком читаоцу у очи како је то било могуће да нико аисолутно нико, није слазио то лице ко]е је у место добрих опанака уметало рћаве опанке. Ми смо уверени да ово морају знаги ти чланови комисије, мора]у знати и због тога што ако се у случају ово лице не пронађе, сносе они оцговорност за ово.

Г. Радосављевић неће да изјави због чега није тра жио од надлежног старешине да га разреши од дутшости кад је видео да је овде лоповлук и подвала по среди? Зар г. Радосављевић ни ]е предвиђао да у том слу. чају мора да падне морална одговорност и на њега. И кад всћ то но]е учинио онда, сад бар, у аванасстом часу, кад се решава патање о његовој части о њего^ом оп« станку, треба и мора да каже све оно што -је осгало у овој афери као каква тајна. Г. Радосављевпћ није нигде огкрио у оној азјави, нијс бар цитирао ни Једно писмо румунских фабриканата, у којима сни извештавају мпнчстарство да су браћа Илнћи куаовали од бачене (оЈкарг) опанке од њих. Баш у тим чињеницама и лежи тежина ове кри виае, скрива се целокуана тајна о томе, ко је тај што је купио шкарг опанке? О тим стзарима греба да проговори г. Радосављевић.

Та ваљла ће румунски фа брикапти зн^тн и да именују то млстервозно лицс. И зашто онда ћутати за што не гражити то лице оно мора да се скрива у Србији. Радо дајемо места сваком нападнутом да се брани па и према г. Радосављевићу чинимо то исто, позивајући га да одговори нз ова питања. Атос»атрамосс-мо та« да, ако с јаким документимаодггворина иста теконда је сдинуо моЈ)с; ну одго ворност са себе. У против ном се ,ма>;ра да је и он учасник у прљавој ^адњи коју су инсцгннрали Влада Ичић и Компанија.

рабош И ако је по Закону ни]е право .1ре кратког времена огпуштен је из државне службе на основу § 76 зак. о чин. грађан. реца једаа начелник срески с тим, да му се као помоћ издаје 30 од сто плате. И казна и помоћ према једаом начелннку среском, а само казиа када је у питашу какав полицаски инсар, архмвар, порезник ит.д.? То ниЈе право. јер, када је дотле дошло дасе Један старешина среза отпушга то је свакако његсва погрешка и кривицавећа него једногписара, те са тога двоструког разлога заслужује да се љему не само не чини нека привилегија, већ да се строжије каани! Свевад.

- Бецан т <кжеран нсмаот железничара иа војним дужностива. Један „гаравац" нам пише: Док једни но топлим канцеларијама, и са пуним платама, уживају бдагодет, дотле други пропадају, и фазички и материјално на вој. дужносги, и без нола плате.

Каца је један службених молио г. начелника саобраћаја, (који се налази као коморџија при вој. станици у унутрашњ јсти) да му се одобри оола плате, г. на челник га је прво мирно погледао а затим гратко одговорио, „Пошто нисте жењени, то немате сраво на половину плате.' Дакле, према мишљењу г. начелника, кад службенак није ожењен, не гребз нч да живи. Палепоа за кога се тај службеник онда бора? Пре месец дана, разболео сам се Од опаке боле сти пегавог тифуса, лекар ми препоручује дијету, али како ћу да је одржавзм кад материЈалних срестава за то немам?! Шга сам знао да радим, већ да продам нове ципеле а сат, ланац, златан прстен да заложим код зе ленаша, које више очима нећу ни видети, А шта сам друго могао да радим кад је код нас литар м.тека 1 дин.; једнс јаје 0 . 20 , а то је храна тифусних болесника. При том сирће, које је потребно за хлађење, стаје 2 дин. литар. Госаод. министре грађе винз, г. дирехторе железница и Ви г. начелаич саобраћаја да ли су ваша срца од камена, те не оссћате сиротињске болове; да ли сте глуви те не чујете сиротињске уздахе; или је тачно оно да „сит гладно ме не верује! 1 Аман, д^ бро плаћена госаодо по топлим и сувим канцеларијама, сиилујте се и на нас који смо изложени тешком раду, шибању нетра, кише и пржењу сун« ца. Помозите ако вам срца још нису окорела. Гаравац.

— Борбе на бајонв! ПАРИЗ, 29. апр. — У вече 25. априла франнуска војска, оперишући на југу полу острва Галипољског, уз припомоћ батерија са савезнич&е флоге, извела је општи напад противу турских позиција, које је почела ззузимати у очи тбга дана. Наше одушсвљене груае отеле су на бајонет влне редова ровова по ви созима у близина Критаје. Војска се утврдила на земљиоггу које ]е заузела у очи тогд дана. 1урци нису покушали никакав против напад.

1 и 50 официра. Војници, које ј смо заробила у понедеожик, тврде да се у недељу убио [ један немачки пуковннк, ко* мандант једне од бригада које су учествовале у боју, пошто је био јнемоћан да прикупи своје људе. Против напади северно од Девила, којима је претходило силно „бокбардовање, потпуно су одбијени, и ми смо сачували целокупно освојено земЂиште, наневшинападачу велике губитке. У недељу и понедеоник зааленили смо око десетину топова и много митраљеза. Немци су бацчли десег бомси на Берг (округ денверски). Има 12 убијених и 11 рањених. Наше батерије су ућуткзле непријатеља који тог дана није понов ио п у цање. ( Слу жбен и

извешт. франц. посланства.) ГЈАРИЗ, 28. апр. После бацања бомбе на Денкерк, за које је јављево јуче азјутра, бачене су још три бомбе на варош, али није било ни жртава ни штете. — Један од наших авијатичара банпо је бомбу па смепгиште дирижабла у Мооежу, произвевша пожар. — Један непријатељев авијатичар бапао ]е бомбе на станицу Дула, но без икаква успеха. Један други непријатељски авијатичтр, гоњен од једног француског ар.ијатичара између Мезе и Аргоке успео ]е да се спусти међу нема^ке ргдове, где се апарат запалио. — Немци су оборили један енглески аероплан, а британске су трупе обориле два немачка аероплана.

ИТАЛИЈА ИЧНЈАТА

— Нопосалиа успесв ПАРИЗ, 29. апр. Северно од Араса наше се напредсвање наставља. Крајем дана, у понедеонок дикооали смо се гробља и севернога дела села Каран си и пуга из Кгрансија у Суше. Каранси, где смо заробили 3000 војника, међу њима и три официра и запленили више митраљеза, опкољено је нашим трупама са три стране. Непријатељска помоћ, доведеиа аутомобилом из Ленса и Дуеа, није ностигла нигде успеха. У понедеоник по иодае че тири снажна неприЈатељева прогив напада разбила су се под нашом ватром и противник је претрнео огромне губитке пред Лосом, Нотр Дам деЛорет, Суше, Девилостваст. На овом последњем месту задобали смо терена и заробили смо много аоЈника, међу којима

Критично стање

— Специјалнл — Сваког часа се оче | кује ирекид односа РИМ, 30 апр. Како влада није дала од говора на ултимагум немачке владе, то се у владајућим круговима сваког часа очекуЈе прекид дипломатских односа између Итали]е и Савезница. Једна доброобавештеаа личносг, КЈ]а стоји близу министра нредседника из]а вила ]е, да међу члановима кабинета нема нодвијеиости У мишљењу односно акције. — Формирање армија СОЛУН. 30 апр. 4.30 по иодие. Из Рима ]е овога часа присиео телеграм, да је званачно објављен краљев де

извештаји крет о формирању четири армија. с*а врховног команданта наимен ван ]е генерал Каинарино. ' Саитјаго. — Папа и Немачка НИШ, 30 анр. Овде. је стигла вест из Букурешта да су немачки и аустриски посланици при СвегоЈ Столици посетили иапу и у и^е својих влзда савет^вали, да у случа]у војне акциЈе Италијанске Све* та Стодица напуста ИјнлиЈУ и оде у ШианиЈу. Ме* ђутим, наиа ]е оиа] иредлог најодлучаиЈе одбно. Обрадовић. Ђиолигп и Саландра РИМ, 30 апр. Ђиолити је посетио Са*

ФЕЉТОН

Н: ПОАМЕРНШСКђ: I Дама са сивим сокнама. 1 оспођа Ева је неоспор но на]елегантни]а дама, не сам« све Варшане, — ко]а је вначе красан град; већ и целе Пољске — која је несумњиво лепа и привлач* на земља. Го^пођа Ева је удовица, са огромним приходима и малим ножицама. Госпођа Ева није нека лепотица. 01 не, али је грацвоана и шик жена, интелигентна а љубазна. Кад сам вам рекао њене славне моралне особине, да пређем и на фивичке. У кратке. Витко, красно развијеио тело; жуто-мрке очв; 'природно румени образи, коса бакарне боје; ход грациозав в глас необично звучан и оримамљив.

Ош. Госпођа Ева има масу о* божаваоца, разних година. Судите сами: У њу је сграховиго заљуољен Павле (звааи Пол) шестогодишњи синчић њене пријатељице Ане; силно је воли Славко, гимназиста; на онда Грегор матурант, маса студената Униаерзе, и онда долззе офицнри свију чинова, лекари разног ступња, рачунајући ту трупне, специалисте, бактеорологе, хирурге н то свију година и разних мискјч. За њом уздише и Госпо дин Ика Јонсовић иначе трговац и Оогат човек, — а умиру Браћа Пантовиа, који су сад« два пријатна сасвим стара - господина. Сви њу в«ле као какво занимљиво, пријагно биће, лепу појаву и оличене пра ве жеке. А, заборавио сам рећи да је и многе жене воле; не, оне што је .безобразно оговарају, не ове штс јој неизмерно завиде и вриште

од једа када је где год срстну — не, та пакосна женска створеаа, већ искрене, љубазне жене које Мадам Еву добро познају, и уме]у да Је цене. Госпођа Ева је разборита и искрена жена — она зна шта јој добро стоји. Студира крој свога оде ла, бије и ниансе наставља сама; шешире диктира Госпођици Зори, кс]а оает зна шта Госпођа Еви лепб стоји, и тако излази да ми, мушкарци града Варшаве имамо задовољсгво, седећа пред Императорсм пијући ииво, имамо рекох задовољство виђати свакодневно Госпођу Еву. Сад, да вам исиричам јед ну стварчицу која се десила ових дана, Грспођа Ева је седела у своме дивном плаво-сивом салону и спокојно пила чај у друштву момка Мими-а. Раг<Јоп, — не разумате ђраво — Мнми је назив једнога Варшавског сноб-а; који носи по кад-кад женске

ци!.еле, носи се по најао* следњој моди и добро свара. Иначе дечко отмеког кретања и доброг, искреног срца. — и Гле, ве имате сокне, мадам!‘ повика Мима. НЗ. (Сокне је најкраћа реч за кратке чарапе, употребљавају је Енглеза па и оно ресто народа шго се Немцем назква) — „Да ја искључиво сок не носим,* казала је госао« ђа Ева. — .Смем ли упитати где сте их купили?* усуда се да запита Мимм, радознало. — „Код Лазарског и Сгојанског!* — „А! 11 Идућега дана одлетео је Мими у поменуту тргсвину и потражио још са врата, исте онахве сокне, какве госпођа Ева носи. И био је услужен. Првом приликом похвалио се госпођи Еви о својој ку повини, и она се смејалз. Испричала ]е то некнм свјјим интиаусима, који су

глас распрострли по граду, да нико нема тако лепе сиве сокне као госпођа Ева. И то је успело. Свет ]е као махнит грчао у поменуту трговину; па чак су и неке даме, ко|е нису имале у виду своје преде беле нли одвећ суве листо« ве; нису оклевале да се снаб ду сокпама. А госпођа Ева иде улицом показуЈући своју фину, лаком одевену ножицу и чувене, сиве сокне.

По Варшави П|>аво чудо. Госаођаца Мођеваџ мал’ ни]е пала у несвест када је чула да нема више оних, сивих сокни код Лазмрског и Стојанског. Ооишла је све трговине, па нашта. Нико нема оне „саециал нс" сокне. Господин Мами из страха да их нестане купио чћ тава два туцета, па сад мења... мења... сваких два часа сокне. — „Јесте чули Ева, шта

ово треба да значи?" чуди се Д р Кајап, и смеши" се на свију красну приЈатељицу. — „Шга то Еди? 1 * пи та она. — „Па 1 е ваше чувене сокне! Допреле су и до ме не. Цео све г нсси исте сиве сокне као ви. Направилц сте праву узбуну!“ — „Сокне? Аха, знам!" Госпођа Ева се узе смејати, изаајпре тихо. затим сасвим гласно. И Д р Ка Јан се смејао, пе знаЈући зашго. Најпосле му млада жена објасни у чему ]е ствар. — „Дакле моје сокне! проста ствар — фнрма Лазарски и Ствјански је мој дугогодишњи лиферант. Реших се дауовим рагинм приликама оживнм једну браншу која ама сад своју мртву сезону; а.то су свилене сокне. — ббучем ]е дан пар; које вешто ок 0 момка Мвма одмах улов»; он ]е то пршчао многима, Ј Мг.оги другама, н тако даље. С друге стране мајор

Мернот и др. Доџ дошану' |ли су својим пријатељима, ј а пријШсљи ЦоЈхЈаннцима, ; да ја носим најлепше сокне ) аа свету. Сви су хтели да ! има]у исте сокне, као што копираЈу моје шешире, мо]е ! одело и мо]е ципеле, Ме1аз, без усаеха. Све те сгвари скупе нису необнчне, али складно одева ЈУ “ОЈу фигуру, оживљуЈУ “Ој ТОН, ИОКазуЈу МОј шик. Индавадалност је све код мене а не просте коаиЈе. До скоро ми је љубичаста бОЈа добро стоЈаласада се међутим враћам зе’ леној, која јс ипак елегантнија. »П* 1 добро ћопсу а те сокне?** — .Ево драги, даихви* дите?. Госпођа Ева нзнесеједан пар леоах сивих, свилених чарапа, пред зачуђен ноглед свога пријатеља. — „А... сокне?* — „То су.“ — »Како?*