Стража

Страна 2

С Т Р А Ж А

Бро) 119

ландру и са њиме је дуже конферисао, Држи се, да )е Ђиолати чинио последња покушај да одврати талијанску влгду од акције. — 24 часова Букурешт, 30 апр. 4.55 по подне. Чим се у нгмачком посланству сазнало за краљев декрет о подели тали јанске војске на четири гр мије, кнез Било посетио је министра Сзландру и предао му ултиматум са роком од 24 часова да Италвја

повуче сву војску која се налази према аустроугарској граници! Јон. Два немачка корпуса СОФИЈА, 30 апр. Из Букурешта јављају да су у Тријант стигла два кор пуса немачких војника. — 1.200.000 људи СОЛУН, 30 апр. По утврђеном споразуму Италија ће увести у акцију 1 200.000 војнака. Саитјаго.

цуска, живела војска и онда су почели сви као у један глас да певају марсељезу. Призор је био необично буран, али и необично дир љив. Генерад је устао у Свом ауту и кад је маса престала да пева, саопштио је својој одушевљеној око лини, да је на свом путу у Атини, Букурешту, Со фији и Риму био дочекан необичним ентузиозмс м и да је постигао у свима варошима све оно, што је имао у намери да постигне (Берлинер Тагблат)

Срп.ко пнтање Словенска колонија у Чакагу одржала је 20 априла велики митинг на коме је говорено о ср ским претеизијама. Митинг је био добро посећен и на њему је донета резолуција, којом се тража да се све гловенске земље уједине под Србијом! Грчкк лекари Грчка влада је преко свога посланика на нгшемдвору позвала све своје лека ре, који се налазе у Срби ја, да се одмах врате у' Грччу. 0 пок. СкерлкИу Одбор Југословенске 0м> ладине одржаће сугра на дан смрти пок. др. Јована Скерлића, предавање, на Коме ће се говорчти о заслуггма пок. Скгртића за Југословенску Идеју. Др. Монанин Др. Сзетозар Моачанен, члан главног одбора за суз бајање заразе, отпутовао је за Крагујевзц. Г. Моачанин ће у Крагујевцу извршити инспекцију свију сталних и резервних болница. П^жња министру полицијв Пово„ом наредбе о затварању кафана у одређено време, овдашња власт је наредила да се и месарнице и кобасичарнчце затварају у исто време кад и кгфаае. Грађанствз београдско највише је овом наредбом погођено, стога што му је услед тога одузета могућ аост да може да се снаб< дева месом и другим намирницама справљеним од меса. Молимо г. министра да нареди да се ова наредба не проширује и за месар нице и ксбасичарнице. Ово је потребно и стога што војници који долззе

Нарош [купштша Дебата о опанчарској афери — Говор г. Р«д. АгпшвиРа, нвродног посланикв —

Ја верујем у судове нашеда ће савесно повести исграгу, и да ће ти судови, ако буду онако састављени без икаква утнцаја са странс, да ће они и ту истрагу привести крају. Због тога о овим констатованим злоупотребама у самом извешгају анкетиог одбора за сад и ја нећу да говорим. Оне су јаене оне су у народу познате, и преко њих ми ћемо прећи остављајући суду да нама и народу да сатисфакције. Али хоћу да говорим о другој појави из које је и произишло све ово: о званичној тежњи која се огледа од почетка рата, а која је била у томе: да се запостави домаћа индустрија, а да се што више протежира страна индустрија. Та тежња провлачи се као црвеии конац у свима набав кама не само обуће него и другог материјала за војску. О њој имађемо можд^ прилике да говоримо опширније, а;:и један од најдрастичнијих примера то је тежња нашег Министарства -Војног, да се огроман број обуће за војнике набави на страни, у земљама које би, да је среће, требале да узимају обућу за војску од нас. Српска земља је земља опанака; и све што наша земља има доброга и најбољега то је скоро све из опанка изашао и сва херојства пло се данас чине, то чини опанак српски. Ниједна земл^а пак нема толико стоке и ниједна земља није више стоке поклала за време рата, према величини својој него што је малена земља Србија. Нигде није било више кожа за прављење опанака него у Србији за време ова три рата; и никоме од надлежних није пало на памет да употреби сва средства да ову сировину употреби за прављење опанака за српску воЈСку. Никоме није пало на памет да ангажује српске опанчаре, којих има у целој Србији, да они узму тај посао и од кожа поклане стоке за војску праве опанке за српског војника, а не да Министарство Војно купује оаанке од смоле, хартије и папендекле место од јаке коже. Од 1,600.000 пари опанака Министарсгво Војно и Краљевска Влада стигли су да у Србији од домаће индустрије, од српске опанчарске земље,

купе саега 350 000 пари опанака а 1,300.000 пари опанака набављени су из Грчке и Румуније. Ја мислим да и онај најпростији и на;нецивилизованијк сељак, кад му се каже да су очанци цошли из Грчке и Румуније, мора се прекрсгити и казати: Зар код нас немз опанака?! Кад би ово био први случај са наседањем са опанцима кад не би имали искуства изскоре прошлости, онда би могли да опросгимо надлежнима за овај поступак, из тежње да што пре дођу до обуће, да је ино пре даду војнику јер се у Србији то не може тако брзо израдити као што фабрите могу израдити. — Наставиће се —

Рашха шорбпца - Саопштем»е једмог мегачмог пиота Генералу По у при повратку са његовог великог пута приређгн је у Паризу необичко од/шевљен дочек. На станици с!е 1-уоп, где је он стигао из Марсеља, са купила се још много раније огромна множина света. На вала је бида тако јака, да је месго испред станице морало битг на неколико ча сова раније ограђено двоструким ксфдонима жандармерије, На станичном перону генерала су дсчекали: граф Галини, гувернгр Париза, министар војни Ми ранд, представница грађанске власти у Паризу и велики број чувених фран цуских генерала. Кад је генерал По силазио с воза први су му пришли његова кћи и његов син, чија је рањена рука била у црној марими о врату. Генералје био у цивилу. Пред станицом је било неколико пукова регрута из 1916 године, као почасне трупе од ређене за његов дочек. Док се геиерал пео у свој ауто светина је почела гро* јмогласно да виче: Живео генерал По, живела Фран-

С положаја у Београд мо рају због те наредбедачекају по кад кад 4 часа док се кобасичарнице или месарнице отноре Рад битољске гимназије Данас почиње рзд битољ ске гимназија, која није чи тавих два месеца радила, пошто је у њој била смештена једна од резервних болница. Сви професори који су за то време били на војној дужности у позадини, ослобођени су. Инспенција војш тт а Јуче је пуковвик г. Јо ван Ванлић, к )мандант дунав. дивиз. области, отпу товао у инспекцају војних станица, подручне му диви зиске области. Завршвно пелцовање војннна Јуче је завршено вакцчо нисање целокупне наше војска на положајвма а у по задини. Вакциаисање су из-

вршили страна лекари уз припомоћ наших. Опет неиа жмгкца Не знамо какве сметње стоје на путу те у Београду врло често нестају час жи гице час цигар.папир, час дунан а са шећером већ се одавно води грандиозна шпекулација и срамна тр говина Ми се сбраћамо Управи Монопола с молбом да се овој срамној трговина једанпут стане на пут. Швћвр Средншни Одбор вародних посланика споразумео се са Монополском Управом да се‘Обрснсвцу, Аранђеловцу, Младеновцу, Прокупљу и Свилајновцу изда по један вагон шећера. Шећер зе Београд Јуче је на пос (едњој же лезничкој станици приспела три вагона шећера за Бео градско становништво.

(ШР 18 ОЛМ — Специјални извештај БУКУРЕШ Г, 30 априла. Из доброинформиоаиих кругова сазнаје се да се п’>еговори взмеђу Румуније и Русије о учешћу Румукије у акцвју приводе крају. За своју интервенцију Румунија добија Ердељ и један део Буковине у коме је већина Румуна. Ј°н русна оФднзнва ЈСбмр пошксхута ПЕТРОГРАД, 29. априла. — Услед немачког неуспеха код Митаве и Росијени, стратегијска ситузцчја у иределу Шавли почиње да се прецизира. Немца потиснути од Митаве, Поњовежа и Ковиа, решили су се да предузму очајне мере; они су чгк предузели одлучну офанзиву у пррделу Шзвли, заузевши у исто доба станицу Јејми. Ибобој ка 6 ал>ера]е Истога дана 25. аарила наша каваљерија дошлз је у контакт са каваљеријом баварском, која је нагнана у бегство. После гоњења на виш: од 50 врста, где су се бала два Соја, непријатељс<а каваљерија била је 26 априла у подне достигнута близу рекс Крдкинове. Не успех овога вемачког налета свакако ће утицата на ток оаерација у пределу Шавли. Неуспех Пемаца код Јејми стзара убеђење, да ће се Немци ускоро још више по јачати у пределу Шзвли. Јављају да се у свом пределу налази један пук пруске гарде, што даје да се предпостави, да ће цео корпус гарде, који је у Алзасу, бити овамо упућен. ЛОЗЛЕДЊЕ ВЕСТИ Бугарски професори — Специјалан извештај СОФИЈА, 30 априла Удружење бугарских професора упутио је бугарском краљу писмо у коме траже, да бугарска владз прекине са досадашњим нгутралним држањем н да ариђе уз Силс Тројног Споразума, које се боре зз права малих народа. Борко

— „Па да По американски драги, ово је само блеф. Ја сам чарапе исподколена подвила и сваки би помислио да су то сокне. Глас иде све даље по варсшл а свет тром и купује ,сиве сокне као у госпође Еве!‘ — „Госпсђице, имате ли сиве сокне?‘ — „Имамо господине.— „Да ввднм. Ах! не такве, већ свилене, исте онакве, какве госпођа Ева носи." — 01 ималв смо осам туцетз, а осхало намјејош свега четири пара. — „Хм! Па овде им) разних. А које су 6 еш исте као оне?“ — .Госпође Езе! О! ка она је узела од свију." — *А тако, дакле и ове са зелевкм, са белим и црним пругама!*' — „Наравно. % — „А пошго су?“ — „Само пет дкнара'*. — „Дајте вх све овамо“. Господин плаћа и излази,

сав блажен. У џепу има још свега два динара и десет пара. Но, немари, сти ћиће тачан ,<од Имиерато* ра, и хвалиће се гласно, за столом како и сн носи и сте сиве сокне као и разћ1 опаћ1е Мадам Ева. А госп 1 ђа Ева се слатко смеје целој Варшави и гор до носи — своје сиве, сви • лене — чарале. Београд, 23-1У-1915.

К1 I

Готова је ЗАСЕБНА

КАРТА

Зардахели СА БОСФОРОМ И : : : : АЗИЈСКИМ БОЈИШТЕМ нзрађена у бојама стХје 0-30 ДИН. . Кљш|а КОСТЕ I. НЛШ ■ Бесгр?« — пвеко пута новог 122 Двора. 5—10

Јрк. кмп|а>

НАУТА Већу количину има на продају КОЛОНИЈАЛНА ТРГОВИНА Ш)Р'Д0ВШ И преко пута Народне Банке

ГОТОВА ЈЕ књига: ГИ ДГ. МОПАСАН Приповетке ,Л1ИС ХАРИЕТА * : : : : : : : : : „ НАСЈ1ЕЛСТВ0‘ Превео са француског ГРГУР БЕРИЋ. професор

Ове две најлспше приче Мопасанове занима/ге свакег читаоца . Сам наслов прве припове&ке показује од коликог је она интереса данас, док су личности у ,Наследству узете све међу чиновницима Франц. Министар. Иојног.

Цена је књизи 2.~ дин. Кнгижарима 30 од сШо попуст. Ко пошале новацу напред шаљем књигу франко. ИЗДА ВА ЧКА КЊИЖ АРА Е. АјХСТГЈ — МЛАЂИ : : : БЕОЈРАД

тра?ке већи број раденика, лауфера, рудара ит.д. ДОБРА И РЕДОВНА ИЛАТА Обратити се Управи рудника у Алексинцу 2-3

ЈЕЛЕНА МИЛКИЋ МОДИСКИЊА - БЕОГРАД СПРЕМИЛА ЈЕ ВЕЛИКИ ИЗБОР, ВРЛО ЛЕПИХ

Модерних женских шешира

Пошто је ово данас једина радња у Србији, која има оделења за фабрикацију МГ Женских модеда ^чив и пошто стоји у вези са помодним фирмама на страни, то је она једино у могућности, да и у данашњим приликама има модерне ствари. Ради увере моли се п. публика за посету или писмену поручбину. — За уну103 прашњост ага.ге се доплатом. 9—10

1Швдшф|Ј| Дри. Гр«горПа - Кос«а)«т 22,

Бомбе у Цариграду — Специјалан извештај БУКУРЕШТ, 30. ап,."ла Енгжски аероплгни летели су изнад Цариграда и бацили су неколико бомби у варош. Једна је бомба пала на султанов двор, а једна на зграду Порте. Јон

Г. Пашић о ситуацији — Спец. извештај НИШ, 30. априла Јуче је влада пол председништвом г. Пашића, одржала седницу на којој је г. Пашић, дао веома важних изјава 0 спољнеј ситуацији. Обрадов ић Де/та Перићева - РОМАН ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА - (21)

— Јованка да ли хоћеш опростити! упига је о ( пригушенкм гласом? Ја при знајем, ево, био сам непра ведан према теби, али то је само зато шго те силно волим, што те силно љубам. Јованка је ћутала иако је била свз блажена због свега овога. — Ти не одгозараш. Ти ћутиш. Ја не знам шта то треба да знзчи? Објасни ми! — говорло је млзди Павле Пгрић брзо. — Па ја немам шта да вам опростим! — процеди Јованка готово нечујно кроз зубе! — Ах, Јзванка, не мучи ме више. Од куда сада та хладноћа? Зар ја нисам више твоје дериште? Ах Јованка не мучиме. Зф ти мислиш да је мени лако, ова два дана што сам их провео ван твога друштва били су за мене безпри мерни дана страдања. Више нисам могао а да не гледам таоје оча, да слушам твој звучна глас и ев) дошао сам, да те на коленама замолим, да предаш забораву све, све! — И млади Перић, онај горди Перић, који је_

умео да буде тврда срца, који је могзо сасвим равнодушно да гледа женске сузе, овога је пута био тунен и он клече поред дивана на коме је лежала лепа жена. Узео је њ;ну малу руку, мску као свала и стао је обасипати пољуппима. Јованка је још увек ћутала, али њене очи, њено убрзано дисање били су и сувише речате изјаве стања у коме се је она налазила. — Зар баш ни једну једану реч немаш за мене Јованка? Зар ни један осмех ни један поглед нема зз мене, твоја несташка? Јованка га само погледа једним пунам погледом. који је био знак силне љубави њезине према њему. — Да ли ме волите још увек? — питала га је она шапатом! — Да ли те волем? Зар она још ната. Ево доказа! И он је стаде помамно да љуби. Љубио ју је сву: и очи и уста, и чело, и око и мале, као снег беле а као свила меке руке, које су дрхтале у његовој пажљиво однегованој шацв.

СПИСнК | 1 МРЛИХ У РОЛСТВУ Живан Аленсић, Раде Апостолов<ћ из Слатине, Сретен Аметовић из Ваљева, ПеткоАнтевић из Велеса, Вукадин Аран- ј ђеловић, Михајло Андрић из ј Добрића, Љубисав Арсеноваћ : из Жаркова, Милутин Антонић | из Богавца, Живко Арсић из ! Петке, Димитрије Арсић из Београда, Тодор Антоновић, Живко Аврамовић из Врчина, Милан Анасгасијевић, из Врандола, Јеленко Аранћелозић из Врбовца, Симон Аришковић из ! Лознице, Никола Анастасовић | из Битоља, Чедомир Аврамо-! вић из Београдз, Милан Ан-! ђелковић из Врблце, Стојан { Аранђеловић из Пастољанс, Трифун Анђелић из Шуљковца. Марко Богдановић из Камени-

це, Мзлосав Бојић из Пожаревца, Велимир Богдановић, Миливој Бе 1 чевић из Београда Богосав Божић из Барошевца, Алексанцар Банковић из Речке Паун бра 1 уловић из М. Врбице Тихомир Божић из Пелељевца, Никола Б зжиновић из Рујевице Јован Бабчћ из Београда, Кранислав Благојевић из Каленића, Јовзн Буљандзћ из Ргкова, Ђура Бајевић из Придворице Трајко Божиновић из Гостивара, Радован Букатаревић из Кладова, Милутин Бтагојевић из Белетића, Милован Бранковић из Седлара, Љубомир Брксић из Замињаче, Светолик Бачић из Дубља, Радосав Бакић из Железн.чка, Јеремија БаЈИН мз Бањана, Живзн Блаженковић из Смедерева, Никола ћранковаћ из Параћина, Исаило Бз кић из Београда, — Наставиће се —

Првог квалитета, коме треба нека се обрати у Параћи^ Јовану К. Ђорђевићу, трговцу или Кости Бранковићу, кафана „Пролеће", где се мо ке добити на веће и мање количине. Цена умерена. Имам и арпаџиково семе, и дајем 117 га са гаранцијом. * —1С

Р. ^ња погребног предузећа Зарија угре^обића Г1РЕКО ОД „РУСКОГ ЦАРА“ од 1. Априла стално је отворена. Извештавам своје сроднике и пријатеље. да ћу моме јдобром и никад непрежаљеном супругу г ^идаишрцјЈ раидбакобићу надзорквку хнруршког оделеша Јдавати четрдесетл-дневни помен у четак 1. маја ове год., 1у 10 час. пре подне у цркаи на новом гробљу

133

Ожалошћена супруга АНЂА.

2-2 I

Фхгоаорм уриш ДобрпоГ