Стража

БооЈ 140

БЕОГРАД, ПОНЕДЕЉАК 25 МД1А 1915

Адресл в« тел-. раве: »СТРАЖА« - ВЕОГРАД. Стг,и РеддкЦије и Адиии.: Коамајск« ул. бр. 22. Оглми и дкју у Адиве. Цм« ут-фН«.

ТГ'ЛЕФОН УРЕЛНИШТВа 1092

т .

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

ВммкАва м »■ аа м орвају. — Рукимеи м ие Оими, пмни, и»« и СМ НТШ *ТИ СИ ИДИМИј н пп, и|п |

И&л&за сбЛки у 6 ч. др-е аодне.

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

ПАРИЗ, 25. мајз Грчки посланик у Паризу посетио је г. Вивијана шефа владе и са њиме је дуго кснферисао. У политгчккм круговима се са сигурношћу гсвори, да |е гочаси посланик у име своје владе изјавио француском премијеру, да је грчка влада вољна да приђе уз Споразум под условима под којима је хтела и прошла влада.

1ши 1 Примораии смо веН можда и ио дваде^ети иут да говоримо о Арнаутима с њихозим сталним и врло честим упадима и нааадима на нашу територију. И желелн би да ово буде последњи аут да о њима говоримо. Ми сви знамо, а то је и иајочигледније свима на чинима доказано, да је арнаутска нпрод један народ аисолутно несаособан за озбаљно и право Органи зовање државе; уз то заа мо в осетили смо да је Арнаутин један бунтован и пљачкашки дух који никако не може да буде миран и којн непресгано или доса ђу]е својим непосреднам суседима и ш рагује са сво јим саплеменвцама, присталвцама дрЈгих, То Је Један пстпуно немиран дух, један тиа у свавом случају несамосталан л продан који ће за новце и своје рођсне продати. V. Аусгрија, познапајући зрло добро пси хологију '& каракгер АрнаутЈ, експлоатише их у својУ корнс;. Она већ толако иута успева да их помоћу нозца л фанатишући их мржњсм према нама креће противу Србије. Новац у Албаанји врши страховит утвцај. Схватајући чаробну моћ коју новац има над бесвесним и бушоваим Арнаутима, аустрајски владајући кругови, и уз прапомоћ и и сарадњу сво;их верних лрчјатсља — младотурака, а да би у неколико олак.шала своју врло тешку си-

II10Н1УТ1 туацију ангажовањем једног великог дела српске војске на другом, у овом случају, југо западном фронту, побунили су Арнауте, пр;шремили их и, у 'колико је то могуће, оргааизивали за сувремеиу борбу, насружава јући их модерним пушкама, топовима и митраљезим!и крену;ха против Србије. Ну, наши званичма фактори били су врло добро и благоврсмено икфЈрмасанп о широким п^ипремамз Арнаута за напад на нас а вашу територију, и знаће досгојно да их дочекају и одбиЈу, али то ни у ком случају не сме бити довољ но; наши меродавни и од товорни фзктсри морају једном за свагда да уч.:не крај анархији а несрсђеаом стању који владају на на шој заиадној граници. Наши морају, ради даље и потреб не Оезбеднссти грађана и из животних разлога дефанитивнј да раскрсте сг« Арнаутима и у будуће потпуно онсмогуће пснављање исгога случаја. Наша одговораи фактори, који од о вога народа траже толихе а сталне разаоврсае жргве, треба да умеју да заштнте тај исти народ од непрекидних и честих узнеммравања барем са оне страие са које је то лако могуће. Тражимо и понављамо да Арнзути, који су нашн непосредни и несигураи суседи а који су на најјаснија на чин својим двогодишњим самосталним живстом до-азали своју државну не* саособност и немогућност

Орггнизовања у једну мирну корисну и радну нацсоналну целину, уђу у оквир држав нах гганица он?х суседа ко;и ће их цчвилизовата и увести у прзво а истински културн«друштвз европско. И ил смо унапред уверени да ће нам и сама Арнаути на том бити у велг.ко благодараи. Овакво стање какво данас у Албанији посто ја не треба ни тренутка да остане. Талерирање овога стања је злочин према човечансгву а према најосновнијим принципима човечности. Епиграм књига“ Сад Немапка белу књигу спрема Да оправда сва своја варварства И сан празни, освојење света Фикс-идеју Кајзера и царства; Шго то чине? Кад говорс факта Шта је било са „културним цветом'; Ил’ признају: потребно је кривцу Да оправта злочинепред светом Не, никако; ови грандомани Свуда трубе: да су „клсветана"! Диван изуи! насмејте се томе... Европа би радо чуги хтела: Како Немци „генијално" пишу Белу књигу својих црних дела! М. Расински

ОШЗI [Ц Тепеграфоиа ве>а са Грчмои НИШ, 24 маја. Патање о телегргфском саобраћају између Србаје н Грчке, које је до сада задавало бр.-ге, скинуто је с дневнл- реда и од 22 ов. м, д;рекгни саобраћај са Солунс м врши се на Хуго

вом апацагу непрекидно и дању и нићу са нгјвећам успехом. 3 сгоја више нема. Спорззумбм који }е утврђен између делегата г. министра грађеиива иглавног директора.грчких пошта и телеграфа, предвиђене су све потребне мере и с једне н друге сгране кијима ће се саобраћај потпуно обезбедити и које су већ пра самом уаођењу дале иајповољније резузтате. Како је пак саобраћај са Грчхом и преко ГрЧсе врло велики, јер се сада свакога минута отправља по 30 реча, а при том он из дана у дан расте и дгље, утврђено је да се сем непосредне везе НишСолун постави и непосред* на веза на Хуговом апграту Ниш—Атана. Радовинаго* ме биће свршени најдаље за 15 дана. На тај начин загарантоваће се и брзнна европсксг саобраћаја који сада аде ареко Грчке. Ако би се тај саобраћај развио још у већој мере, поставиће се и друга непосредна Нкш—Атина, чим се за то потреба укаже. Сем тога телеграфска веза са Г рчком, сем правца преко Ђевђечије, поставиће се и правцем преко Батоља и на тај начин имаће се четири телеграфске ливије: двеНиш Атина и две Ниш—Солун. раог Кдића Г. Благоје Иаић индустријалац из Грделице и рођени брат Владе Илића усрећитеља Србије, у неколико београдскпх лисгова брани свога брата па између осталога у тој „одбрани“, падајући у несвест чуди се господин Благоје, како је могао војна ислед нак да ухапси и Вл.ду И /шћа кад он нигде није потпасао уговор. И шга се тиче лкферанта што опанца не ваљају кад- је њих ко мисија огласила за добре Па онда, г. Блажа иде толеко далеко, да чак држи моралну придику нама који смо жигосали прљаву рад њу његовог брата Владе Илића и доказимз то поткрепили. Па г. Блажо, зар

и в« имате смелости да бра* ните ту прљаву сгвар и ако је Втш „поштена* братМи лан Илић признао у 2 Нчетном извештају да ]е главсм виртоуз и махер би) Влада Илић и да је он (Милан) и суввше зелен за таквесми цалице, које је Блада у ста њу да изведе. Ми негавесно нападали „иоштеног* Владу који је преко Крсте свог млађег чиасвника, који на служби у Београду, лифе р ва 5 взгона хартије за једно уредништво, које ћути и нашта не збори, а за друга 3 вагона хартаје, које га је почело да брани, па му је та харгвја била и сувкше мала награда, те га сад по мало напада, ти листови су савесни а ми несавесни. Нека г. Блажа напаше мг где било, па макар и у ор »ану Владе Илића, где раде само овејани моралисти, да 01 о није истина, а ми ћемо му именовати аме и број авизе и датум кад а ко је подигао х^ртију, ко је пла • тио у Прахову ту хартцу. За тнм, нека г. Блажа упита оног каплара што је бао у Прахову, којг кидао пломбе од џакова у коке су били добри опанци, и ко је умећао у место ове рћаве па ће добити изгсвор: стари метер Влада Илић. Иека г. Блажа упата пиСмом фабрику у Румунији ко је купио шкарт опанке, што их Је комасија одба цила па ће и ту добита од> говора: нико други до познати виртоуз Влада Илић, з то ће му рећи а Триша Радосављевић а и други учаСс ици овог лоповског предузећа. По г. Блажаној логаци иследник је требао да са општи Влади да ће га у хаисити па да има могућности да побегне. Него добро је то што је В ада у апсу. Наш сељак је пропа тио и намучио се у заму а Влада који је сељака дтвео до нј опасти нека трунесад на врућини у апси.

Ршм 1 001 — Краварж ■ Штајнвр Букурешт, 25 маја. Из Беча јављају да је у Прагу гзбгла револуција.

Огромне масе становништва дошле су пред зграду, у којој сада станује владин комесар и тражила је да се из затвора пусте Крамарж и др. Штајнер, као и многа други нарздни прваци, који се налазеу затвору. Прашки гарннзон састављ?н из Мзђара пуцао је у масу уелед чега је дошло до жестоких

уличнИх борби. И иа једној и на лругој страни има велики број жртана. Коман* данг места тражио је да му се пошље појачање. Крвопролиће у Прагу и* зазвало је буну у Ческој и владајући кругова боје се дз не взбије револуција у целој земњи.

У Цђи 1иш 19Ш1

НИ'Д 24. маја. — Из Штипа нам се службено јавља: Нетачна су изн јшсња бугарског листа „Народни Права* од 23. нрошлог ме:еца, да с/ тобож српске влзсти злостављале насџе суграђане. Стоји у истини ово: Апостола Корзтарског, Атостола Глизовића, Миту Петровића, Мнц<а Стојмеаовића из Соколарца одвели су собом силом бугарски четници из чете Јована Брла. Они су тучени од стране бугарских чегника зато, што су долустили својим рођацима да оду у нашу војску. Фурса Коцевић и Мгра Стојменовић из Соколарца, Јања Николозић, Коцана ЂЈрђевић, Тана Стојановић, Коцана Пановић и Ло^ана Крстовић из Кучићава живе су п здраве су и находе се код својих кућа. Апсолутна је аеистина да су обесчашћеве. НИШ. 24. маја. — Ферат Осман, Метиш Адел. Рифат Сулејмановић, Муствфа Омер-Беговић, сви из села Бараклије, среза дојранског, свлом су одагнани у Бугарску од стране бугарских комвта. Кад су их одвели у Бугарску, комате су их опљачкали до голе душе. У Бугарској су гладовали, мучили се и злопатили. Једва Су успели да се бегством спасу у Србију. Рамадан Алибеговић, Керим Бекир, Исмаил Алил, Абадиш Меметовић. Керам Емруш, Омер Османовић и М/стафз И^ранм, сви из села Дарлобоса, среза дојравск г, силом су одргнани од стргне бугарских ко* мита у Бугарску. Живели су у селу Судовцима. мучвлч се као наднвчари да ге хлебом исхране. Чвм им се указала прилика поб?гла су натраг у Србију.

Ауетро-тадијанеки рат — Од мањег вначаја. — На граници Триента. У Карни и. — На Изонцу. — Бомбардовање Монфалконе. —

РИМ, 21. мзј'з. (Званзчно). Јавља се само о борбама мањег значаја. Наше трупе нгступају на гранвци Триента. У долини Ђудикарне заузеле су Сторо и продиру с онестранс Кондина. Дошле су у кон такт Са јгким алписким од редима који су се спустили на реку Киезе са стрмени тих стена дмшне Кафзро в Кзмоника. На гранаци Карние, ва

вратима долине Раколане, омели смо јаком артвљериском ватром на великој раздали.ш непријатељев покушај да сагрзди мост на једноме алписком потоку северно од Предила. Наше офанзавне изввднице, које су допрле с оне стране Вјлдоње, заплениле су извесну количину материјала од непраја еља. Бура која је бес ннла отежала је шире операције. На граници Фурландие

Вп. Н. Зораиов

X

МОМЕ СТЕВИ (Спомен једној капн крваоога мора) Ми с»,о волели нашу заједницу, волимо је и данас, а ти си био њен најдражи део. Је-ли ти нам то верујсш? О, наш нежни друж-Ј ...Млака, кристална зора првих јулских дана, мг.рна, широка река Сели се, блиста и пуши, нисмом, трош нсм обалом јсдног позиаострва клизи малена, мрка барка, у њој неколико мла< дих људи, један од њих псва у тихом, нсмирном ба су, песма се котрља по житком, равном стаклу, весело запљусне водом влажве бокове барке, барка невсљио додирне полегло врбово грање, грање з&шушта и прича историју скоро ми нулих дана: У јсдном новом граду са душм ст&рим предањем, у ПЈО.трано) касарнској соби прегледа војна санитетска

комисијг прву пгјтгију ћака—регрута. Проседом лекару прила за младић опаљеног, нешто мало испијеног, али необично нежиог лица, гра орастих очију и дугих, пунвх, ке.тења. их бокова. Ње говн су покрети несагурн«, усне немирне. — Ти си болестан. Би ћеш оуштен као привремено неспоссбан. Иди... — Пардон, госаодине докгоре, ја сам потпуно здрав, ја сам само премо рен од пута.. био сам до бровољац... —• Ке, не, ти си болестан. Знам ја шта говорим. — Али ја В»С молим, госпидине, прегледајте ме још једаом... ја сам верујте ми, здрав... мене је жао, ја же лим да будем војник. Околни се насмеЈаше. Лекару се једва приметно развуче лице. Истакнути де лови младићеввх образа беху румени, очи влажне — Ја Вас молвм, госно дине докторе, примше в

мене... Једна црномањаста људ»на у гомили неспособних мумлао је нешто и врсшо се час левом час десном руком. Лекар се замисла један тренутак, његово је лпце било озбиљно, али за довољно, затим узе мла дића за руку, готапша 1 а по рамену и рече: — Добро, синко, к&д же лиш да си војсигс, а ти иди међу оне десно. — МчаДић се поклони пред лекгром и збуњеним кораком се изгубе међу нове војнике. То је било 1 сеатембра 1914 годиие, а 18новембра у леденој. белој гоћи, ва једнсм гоеом вису, крај ие колико укрштених угарака, седео је српски војник са цвема сјајним звездицша на раменима, тамног и влажног лица, дубоко скривеннх о чију, у врогорелом швњелу и ргспалим цокулзма. Ње гове су се руке грчиле над веранџастим пламичком, ои би прлкривено уздахнуо, па би онна додавао маленом

писаљком по коју реч на излужвазој војничкој кврти. Млади поднаредник је пи сао својо) мчми. И у колико је његов бол био велики, надчовечански, у то лако су његове речи биле иекрене, топле, чврсте, пуне самопоуздања. Он је есећао сву страхоту свога положаја али он нкје заборављао и сву узвишеност своје дуж ности... Ватра је твњала и онда се угасила, он је стегао карту обема рукама да ли она беше исткнлса драгоценост? — и сиустио се на полуотопљени снег. Бледо светлосно иње пада* ло је на његово скуиљено тело, немирни ноћви лахор би му загрнуо крајеве од шињела, младић би се стре сао и онда дисао брже, одређеније. Да ли је и његов сан био всго онако јасан и смео, као што је била његова будна мисао?... И 23 новембра пред скори сутон вод ђака*поднаредни ка Стевана К. Јовааовићз, студе ха права, надирао је

неустрашимо на многсбројнијсг непријатеља. Војнике из три рата, ичеве породица . овела је реч једног де тета. И кад је она требала последњи пут да одјекне пред крајњим успехом њега више није било. Оа јс извршао оним, за шга није био спреиан, онО за шта сд спремао. Јадно дете — велики савршени човек!... Барка се отиснула од о бале и клизила средином реке, младић што јс аевао у тихом, немирном басу нехотице је заборавио на сво:у песму и у мншљу јних што су се возили у лаганој јутарњој шетњи будило се сЊање на пријагеља ко 1 а више није било.

Лоб §»б«лом — Допмо м« КрЈгшешца Ма да овај рат није променио у битности физономкју своје Мазареве престонице, ипак ће ратници који до сада нису били у Крушевцу од почетка рата, иаћи у њему нешто

ново и необччно. Неће до душе наћи нове зграде и регулисану прљаву варош, али ће наћи типове међу којима се губе Крушевљани, људи пуни трговачког духа. Прошетајте Крушевцем ва ће те се зграиути, јер ће те наћи све познате типове. Срешћете се са људима са којима сте се стотинама пута у животу сретали. Наићиће те на Државне Саветнике, чланове и чиновнике Главне Коморе, судије Касације и Апелације, чиновнике На родне Банке и других новчаних завода. Од почетка рата у Крушевцу се налазе све горе побројана надлештва, са својим чиновницима и »иховим породицзма. С једне стране вам Крушевац представља извор и уточиште правосуђа а с друге стране извор и уточиште зеленашлука. Људи који увек прате горње државне канцеларије и који су се сажшвели са њима, јесу пензионкри. И њих је Крушевац пун. Познаће те их по нервозним и хистеричним гестовима пре подне а нарочито после подне кад су кафане затворене. Шпартају поред кафане и напајају се мирисбм кафе а вина, кад већ не могу да уђу у кафану. За њих је Државни Одбор за сузбијање заразе, пра-

ви извор бесмислица. Наредб 3 тога одбора о затварању кафана њих је најзише погодила. Пред вече Крушевац оживи и добија изглед који се у многом раззикује од дневног изгледа. Од касарне XII пука .Киез Лазара' и крушевачког пука, где Роксандићевог калимегданског рибара представља један кепец из „Снежане" кога су општнни ноклонили крушевачки лончари, па поред „Европе“ и „Париза", Споменика косовским јунацнма и чаршијом, настаје „корзо.“ Либадета измешана са уским сукњама, папуче с исеченим лакованим ципелама, повезаче са шеширима с рајерима и бунде с танким летњим блузама, дају паланачки коморит крушевачком корзу, где је пуно и пуно Београђана Београђанака. Сретнете и по коју „баку“ поананицу с београдске калдрме. Креше она и по Крушевцу. Живот у Крушевцу свакодневно је скупљи, ала се ипак даје жикети. Здравственост је доста добра и ако не похвална. Болнице су прнмерћо и све лепо уређене, о чему сам вам већ раније у један мах јааио. Службу болничара врше заробљеници и два лекара заробљеника, Србима чине и бол-