Стража

С Т Р А Ж А

Број 14)

Страиа 2

в

чврсто смо посеаи Монтсверо ва левој обали Соче (Изовца), на 10 километара од прилике северо-западво од Толмина. Настављајући операције ка Рсверето, за узели Смо Матасоне и Валорба у Валарзк. Утврђено је да су наше батерије у Карнији ућуткале једну непријатељску батерију у клан цу Монтекреће: два топа су демонтарале, а друга два оштетиле. Наша офанзвва на средњој Со^и (Изонцу) тротиву гребена Монтенера на Толмину иаишла је на велике теренске тешкоће и на огромна угврђења у којима су балс мнсгобројне аустријске снаге с митраљезима аргиљеријом. [Бор ба се водила преко целога дана 21 наја с наизменич ном срећом, али су врх Монтенера и његове падине ]ош увек у вашем чврстом поседу. Бсрба се наставља и мв добијамо свежа иојачања за одлучну акцију. Нг осталом фронту и даље танредујемо. Нпшелгђе, које су се вратиле из из извицничке службе, донеле су извештај да се 24 часа после бомбардовања Тржи ћа (Монфалконе) видео још облак дима и висока стубовк; ватре у тој вароши. €(акупсг»» Шгтт — Иа с тратегнених раалога Петроград, 20 маја. Сви листови коментаришу напушгање Пшемисла као мудру стратегијску меру. Досадашњом одбрансм разрушене тврђаве б*»ле су везане руке знатном делу руске војске. Потребао је било изравнатв троугаоник на руском фронту који се завршавао са Пшемислом, ради великих операција које предстоје у скорој будућности Вера у победу наје поколебана евакуацијом Пшемисла. Тачно! — Или деаагошЈа илм млапллоот. На банкету даваном на дан присаједињења Источне Румелије држао је и др. Радославов говор, у коме је измећу осталога рекао и ово: „Докле год Бугарска буде нмала овакве синове као што сте ви који служите као пример млађам покољењима, Бугарска нема потребе за савеза, Бугарска ће и без њих и без рата бити силна и велика! Софијски „Радикал“ до носећи говор г. др. Радо

слбвова сасвим тачно примећује: Једна Русија, једн« Германија, једна Енглеска или Француска праве савезе са малвм државзмр, да би осигурале своје нацио« налне аспирације, само ће др. Радославов направити Бугарску великом без икак вог Сввеза. То је или демагогија или старачка из лапелост.

Ј. Лпмотреску — Спец. извештај. НИШ, 25 маја. Г. Дкмитреску, војви аташе румунског посланства, вратио се из Букурешта где је био отишао по позиву своје владе Овоме путу г, Димитреска придаје се у нашим нолатичким круггвнм* велика важност.

Пм кМ — Очеиује се опоравл^енкекра« љеве СОЛУН, 25 маја. Од једне упливне личности дознао еам да се грчка спољна политика налази на прелому. Одмах по опорав њењу краљевом, влада ће сазвати крунски савет и предложиће да Грчка изађе из данашњег резервисаног држања и да приступи уз Споразум пристајући на оне услвве, на које је првсгала и влада Венизелоса. румуквја и Споразум Букурешт, 25 маја Једпа доброобавештена политпчка лачиост изјавала Је једном страном нозинару, да прекид преговора између Румуније и Русије ниуколико не треба тумачити као успех иемачке дипломације. Румунска влада и поред свих пснуда, које јој се чане са званичне немачке стране неће прећи двојном Савезу, јер држи да је споразум са свлама из Споразума могућан. јои.

Мг 1 Епш Чапрашииов н >д г. Пашића НИШ, 24, маја Данас пре подне одржанз је важна министарска седнпца која се односила на снољна питања. После седнице бугарска посланик г. Чапрашиков посетио је минастра председнакз г. Пашића Овор се посети придаје у политич

ким круговима велики значај, јер се мисли да је у вези са споразумом између Србије & Бугарске и 1 скорим ступањем Бугарске у акцију уз Тројни Споразум. Јовановић

НАШЕ ПОШТЕ Прилог за историју управника прокупачке поште. Жалимо и чудимо се г. министру зашто дозвољава да сг толико занимамо једном индивидуом која у сваком случају не заслужује толику пажњу. Али, у интересу нанаднутих и бесправних, и у интересу саме струке којој желимо темељан препорођај враНамо се на исту ствар. Доласком г. Драшковића за министра грађевина рачунали смо на бољу будућност наших пошта, јер познајемо г. Драшковића као врло савесна и педантна човека и јавног рад ника, и не можемо да се начудимо толерирању једног оваквог типа, као што је управник прокупачке поште, од стране данашњег министра. Поменути управник који је врло несавесган и без вредности чиновник јавно и безразложно напаствује своје женске чиновнике у канцеларијама, и кад добије корту, нззива их неваљалцима и другим сличним именимз и речима, које не доликују ни најпростијим људима и кочијашима. Уз то, дере се, виче, псује најгорим речима министра, галами како ће и овоме министру доћи убрзо крај, како он мора да иде и стотину других ствари. Речју, управник је један човек који ни једног тренутка не заслужује да остане у државној служби и да наноси штету угледу и реду у једној важној установи. Управник је и раније пензионисан и кажњаван врло често због саога „доброг и исправног' владања, због напаствовања женских — о чему сс сваки може уверити на надлежном месту и у пошганском оделењу — што је и сад покушао према једној телефонискињи, зашта је и тужен, и који се случај јавно коментарише на штету г. министра који трли тог управника у служби и на штету угледа саме струке. Мислимо да је већ крајње време да г. министар рашчисти са оваквим човеком и да га шкартира из државне службе, а по могућству, да то исто учини и са његовим високим заштитником који му у оделешу нде на руку. А и сам г. министар сигурно зна ту красну тицу кз оделења о којој је и „Одјек* орган даиашњег министарства у своје време врло лепе и пикантне ствари доносио.

-I- Вешзв ]М упцавник поште и телеграфа у Нишу Пренину 20. м&ја а са храњен је 21 ог пре подне у нишком гробљу. Покојник је био миран, вредан а савестан чиновник. Као друг ис.крениљубазан, као старешина озбиљан и правичан а као чи новник увек исправан и предан својој служби. У по

спедње време имао је два јака удара: погинуо му је зет, други је удар био тај, што му је пре неколико недеља умро његов мили отац архимандрит Лукијан Дожудић. Покојник је преминуо у 50-тој години после дуге и тешке болести. Служио је поштено и ревносно ову земљу и зато је заслужио да му се каже: Лака ти српска земља, гоју Си истински волео.

Сер Томае Осведочени пријатељ нашег народа серТомасЛиптон отпуговао је преко Со« луна за своју отаџбину. ПеткциЈа Арнаута Из Ниша јављају да је велики број Арнаута из Сејверне Арбаније спремЈОје дну петицију, која Ие бити упућена нашој влади и у којој ће се молити да срп ске трупе уђу у Арбанију и заведу ред. Полнцијскк прбмешт?ј За писара кварта палилулског постаљен је г. Бо жа Петровић, писар кварта варошког. Оанитвтски материјал Наш допасник аз Солуна јавља нам да је тамо ста гла једна већа партија санитетског материјала за енглеске мисије које су у Ср бији. Новм контролори Минисгру Грађевина иод нет је указ, којим ће се у поштанско телеграфском о дељењу посгавити два нова контролора за правничке ствари. За жшничарв Нгродни посланици г. г. Драгиша Лапчевггћ и Три* ша Кацлеровић упутили су пвтање на Мвнистра Грађевина, молећи да им писмено одговори: хоће ли што пре издејствоваги нов* чану храну, додатак зд храну, свима железничзрима, имајућв у виду ужасно скуп живот, честу одвојеност же лезначара од њаховах иородица, као и то да су и железничари у ствари данас на војној дјжности по« што је с малим изузетком цео саобраћај у војним ру кама. Хоће лв што пре решити да се |железничарпма плаћа накнада за ноћни и прековремени рад који за

вреие рата просто убија железничаре. Хоће ли одредита додатак особљу које врши службу у другим сганицама, а не у станицама сзога сталног определења, без обзира да ли је то Јособље Здневиичар или регулисани. Уништавањв невојннчке корекпондеицкјв Г. Министар Војни издао је понова наредбу, ко]ом наређује да се сва оиа не* војничка кореспоаденција, на којој није утиснута про писна марка уништача. Прнход од швћвра Према взвештају о про датсј последњој партији ше ћера од 3 вагона, чист приход изнсси свега 3000 ди нара, док је прошли пут од 1 вагоиа приход био 2600 динара?! Оквешвање взгона Кроз неколико дана от почеће осветљавање взгона

јнистарсгв« спољних послова 6520 динара, као прилог !удружења. Нека је хвала □леменитим дароцавцима. Издшње брашна Од понедеоника Општина Београдска почиње продају брашна породицама које су се снабделе легитииацијама за куповину животних намирница. Свака породица може добити од 1—5 кграма а по цени од 0.70 дин. по килограму. Нико не може добити брашно без легитимације. Породице пак, које нису до сада до-

биле легитимације, гекгпричекају 4—5 дана, за кој| ће се време и њима исте раздаги. За брашно требз понетч кесу, какав суд или мараму и ситног иовца за одговарајућу количину. Ко се приближи продавници без легитимације и прави иеред биће најстрожије кажњен. Брашна има довољно за сваку породицу. Продавнице су за сада на Цветном Тргу и Палилулској пиЈаци, доцније ће се установити и на другим местима. Продавнице су отворене од 7—12 часова пре подне и од 2 6 часова по подне.

За добровољце За наше храбре добровољце који са пушком у Рјци стоје на мртвој сгражи у одбрани Српства и за Инвалиде Савеза Добровољаца приложили су преко нашег уредништва:

Пренето из прошлог броја С. вимоновић, трговац Спасић, трговац Мориц Леви Кадмоновић Младеи Сарафовић, мењач Мита Радивојевић, четкар

302.50 дин. 1 .- . 1- „ 2 .- .

на путначким возовима.

Свега 312.50 дин.

У СТВАРИМА: Рајковић и Ћуковић 6 туц. хартије; 200 коверата за писма; 50 ком. пера и 16 блајваза обични. Д. Караглановић трг. 2 метра платна; 2 ком. панталона и дугмета; 2 панталона; 3 кошуља; 1 гаће; 4 туц. дугмета за кошуље. Антонијевић и Ђуковић пола литра мастиДа. Милић-Милетић и Стефановић 1 комад американа. Н. Н. два комада пантљика. Биња Нахум и Брат 1 пак. дугмета. Н. Н. хартије; коверата и 1 табак пиј. артије. .. . ~ , ..Ш 1 .У. 1 Т.-Д. 1 1: — птп—а—м——и——

Раздавањв плугова Данас Не власти у округу подринском раздавати народу плугове и остале пољопривредне сораве, које је набзвило Ми.истарство Народне Прввреде. Пвлцовања заробљвника Кроз дан два извршић се у свима заробљеничким станицама пелцовање заробљеннка противу колере. За породицв кзгинуш Крагујевачки „Рат. Дневник‘‘ јавља да капвтал фон да породице азганулих и умрлгх официра 106.00) ди нара која се сума налази на уложној књижнци на приплопу. Сада су почела стизати и нови ирилози о воме фоаду. Сврум протиз колере Јапљђју нам из Солуна, да је тамо стигла једна нар тија серума противу коле ре, која ће се експедовати за Србију. Издавгњв дегиткнвцнј« Једном делу београдског грађанства општина је из дала легвтимације на осно ву којих ће се ездгвати жи вотне намарнице. Кроз 3-4 дана ИЈлаће се легвтимације и оним породацама које још исте нису добиле За Црвенк Нрст Председник Удружења Фабрикгаата Чохе у Лзн дону '■ослао је наа-ем Цр веном Крсту, преко г. др. С. Ј. Грујаћа, начелникг ма

Књи?к?вност — „Ратии Записи" Јуче је изашла 22 свеска овог јединог, а одлично уређеног, илустрованог часописа, са следећом садржином: Ноћ на Дрини; Најезда варвара; Свети гробови; На Маљену; Слутња; Браћа; Наш поручик Веса; Српска крв струји; Историјска штампарска грешка. — Сем тога неколико лепих слика. — Бибдиогека Младост Л. Андрејев: Елеазар. приповетка, превела М. Т. Граовац. Цена 0.50 п. д. И поред свих тешкоћа у рату, зрсдна;би6лиотека Младост, издала је у укусном ивдању шесту свеску: Елеазар, приповетку Л. Андрејева. Овом књнжицом, као и оним ранијим ова омладииска библивтека доказала је префињеност укуса у.избору одабраних ствари модерних писаца. Сама ствар ,Елеазар‘ јеједна од најлепших и најбољих ствари великог руског писца, који је код нас почео хватати дубоког к<.рена. Превод г-ђице Г раовац је врло добар. Данас када оскудевамо у доброј књизи, овакеа на.и је књига добродошла и мц је топло препоручујемо нашим читаоцима. Ноттиз.

јјшшке Г ђа Лепосава Д. Леко прилож«ла је Црвевом Кр-

сту 100 дин. 3" покој душе своме сину Милошу. Г. Михајло Р. Живковић трговац овд. приложио је такође 100 двиара Црвеном Крсту, Код Чика Панте, у 'кафани „Арапин" Македонска улица чаша пива Је 0 30 п. д. а кригла 040 п. д.

Рашка пошша Андра Р. Ристић-Адавантић, резервни наредник, за кога се мислило да је погинуо или умро, јавља се да је жив и здраа.

'ЈИашинеког зејтина

најбољег квалитета, као ауто и цилиндер в и све врсте машинерије у стомншп Мшјп [. Нде Траиничка у.-.нца бр. 1 (палатаБз* оградске Задруге на Савп) Детаљна гродаја од 1 кгр. на више сваког дана од 8 до 12 пре и од 2 до 6 сати у вече. Обраћа се пажња сопственицима вршаћих машина и млицова, да благовремено изврше набавку. 4 -5

ници и вароши врло велике услуге. Због Обилићева у Крушевцу је саобраћај доста жив, Кад Босна буде наша, Крушевац ће имати врло лепу будућност јер ће се преко њега вршити промет иа Босне и у Босну. Лепе крушевачке ноћи као и ноћи многих других вароши скривају много и много авантура у којима се јављају као јуноше неки „прахактиканчићи.*' Самосшалац

V • Једног дана лепо беше, Па се наоблачи, А громови аагрмеше И севуше мачи. А од Шапца као вали Ћесарова Свла, Села руши, коље пали, Мачву потопила, Гдегод прође гдегод стигне, Све у прах претвори, А што може то придигне, Иди га разорв. Цалу Мачву плам обузе, Свуда огањ иосе, Жене, деца лију сузе,

&МСИШ Драг, ^регорнћ, КоомЈска 22

И за живот просе, Ал’ у Шаабе срце није, Нит’ човештва права, Он је спреман крв далије, Зверства испољава, Ветрић пирка сунце жеже, Тишина је нема, Брзометку Срб притиже, Освети се спрема. У том Тр 'јан с Цера рикну Затресе се гора, Соколима Степа кликну,: •Победит се мора* „Свак да бије посред срца, Степа војсци рече,{ Нек душманска врела крвца Потоком потсче." Грмну јекну плотун први, Силни паде глава, Од тевгонске клете крви, Поцрвене трава. Пушке цикћу, а топ јечи, Бомба меси кида, Као звере Мађар кречи, Сузе лије ридо. Многи Мођар ту остаде, Да га земља крије, Да се арича свак да знаде Како Србин баје, Заплав- се све Поцерје, Од Шињера плави, Ка голуба да је перје,

Таква с’ слика јави. Много робље ту остаде, Рањеника више, Што је здрави леђа даде, Главе положише. Осгавише све топове, Митраљезе лаке, Челик ланце и овове, Ђаконије сваке. Па иагнуше преко Саве. Ка пемамнв беже, Једни гину, други с' даве, Трећа мртви леже. Тиран бежи, Србин бије. Силна крв се проли, Дивљи Мађзр сузе лаје И за милосг моли. Ал’ милоста за те’ нема, Тиранине клета. Гробницу ти Србин спремв Да Мачву освети. Напвсао.: Петко Николић учнтвљ.

Штампарији Драг. Грегорића, потребиа су два учеиика

Како добијам многа писма са свијустрана са молбом ва продужењем рока претплате „Ето сунца!\свим пачином јављам свима да је дродужен исти до 26 маја, а рукопис је већ дат у штампу. Зато се умољају претплатници да најдаље до тога дана пошаљу претплату и то са потпуном адресом. ЗахваљуЈ - ем на честиткама, и стојим свакоме на расположењу односно објашњења ма кога питања о моме делу. — Јављв се и онима што нису добили књижевни оглас, да је цена делу: претплатничка 3.— дин. а кшижарска 3*50 дин.

1« 1-3

Јован Михаидсвић, учитељ Стојаково—Ђевђелија.

Тужна и сломљена срца јављамо сродницима и при|јатељима да Ј'е иаша мила кћи, одиосно супруга, мама, |сестра и сестричина + Ззфиха (Заца) Јћгколвћ рођеиа ЗујиЧић јлрсиинула после дужег боловања у најлепшем своие добу у 26 години оставивши несрећие родитеље и децу I да за њоме вечито тугују. ВЕЧИТО ОЖАЛОШЋЕНИ: |Родитељи: Перса и Милан ВуЈичић трг., супруг Филип ■ Николић трг., дечица: Зорка, Љубица, Даница и Радојка, |сестра Љубица Перишић, брат ђранко, тетка Јелка, теча 1 Љубомир Перишић и остала родбииа. IН6 3—3

Ојађене душе. саломљеиа срца, јављзмо нашим срод[ницима, пријатељима и повнацицима, да је паша срећа, [наша нана, наш никад непрежаљени јединац Коча Ђ. Михајлови^ трговац и индусгријалац. |преминуо је 7. о. м. после кратког али тешког боловања, од опаке болесгн пегавог тифуса, у цвету младости |у 27. години. У овој реткој, судбинн додељеној неерећи, обавез] ни смо изјавити своју дубоку благодарност г. г. лекарима: Др. Николи Хаџи—Вељку, др. Димитрију Антићу и др. 'Томи Јовановићу, који су се свим силама трудили, да |нам милог покојника од смрти отргну. Не мању благодарност дугујемо и свима осталим I нашим сродницима и пријатељима, који нам се у току болестн налазише на услузи а нарочито г. г. Миливоју Н. Ђорђевићу, мајору у пензији и Димитрију Стевановићу, свештенику овд., који се дирљивим говорима, у којима нзнеше врлиие покојникове, опростише на гробу |са >њим. Благодаримо свима пријатељима и познацима, који |присуствоваше при сахрани драгог нам покојника као и онима, који нам лично или писмвно изјавише саучеш|ће у овом нашем ненакнадном губитку. 15. маја 3915. год. Крагујеваи. Вечито ожалошћени: |Отац: Ђока Михајловић, трг. мајка: Калиона; супруга: Калиопа; деца: Лепосава и Ефросима и остала многобројиа родбина. 150 2—3 ,Стража“ прима огласе по умереној цени

Штамоапија Араг. Грсгораћа - Косма|ска 22

Одговорни уредник ДобривоЈв Милалиновић Макелзи|ева За