Стража

Бгој 143

ЕЕОГРАГТ, ЧЕТВРТАК 28. МАЈА 1915.

Годрна V.

Стан Редакције и Адмиа.: Космајска ул. бр 22.

Огласи се дају у Адмвн. Цена утврђеиа. Непллћена се писма не примају. — Рукописн се не враћају. Пнсма, рукоппсе, иовац и све остало што се односи на лнст, слати власништву лисга.

С ЛОВОДОУМНИ ОРГАН ЈДВНОГ МИЦЈЉЕЊ* ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092 Излази СВаки дан у 6 ч. аре поу -м.

Адреса за телеграме: „СТРАЖА* - БЕОГРАД Претплата за Србију на пошти: иа годииу .... Двн. 12.„ шест месеци „ 5,„ три месеца . „ 3.„ један месец . , 1,Претплата за иностранство на поштг: на годину . . . Днв. 30.„ шест месеци „ 15,„ три месеца . „ 7.5*

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 109 2

— Спец. извештај НИШ, 27. мзјг; — ВоЈска која оперише против Арнауга успела Је да у сввма освојеним местама уведе ред и псредзк, Народ одушевљено дочекује војску и взјављује своју лојалност. Апел, ксја су упутили команланти учинио је најбољи утисак. Мкоги Арнаути враћају се своЈим домовима а многи изјављују своју жељу да се боре ргме уз раме са нашим војницима. У Елбасан који )е дзнас у српским рукама (као што сам вам то још пре пет шест дана ј вио) ствгла је вест да је Есад паша успео да победи арнаутска сделења, која тредводе аустријски официри. ( овд„„вит, ксшшвиввшшмвшннвнннвшинвап1

Ми, па и цео заишересовани свет у Србији, који је са запетсм нервезнотћу очекивао хашпење криваца по опанчарсксј аф?ри — нисмо ни једног секунда сумњали у савесност давашњег министра војног. И наша се очекивања испунвла онако како је превда захтевала Благодарећи г. министру војном и неколипинн послгника, кривца су махом сви похзпшеии и сад је на реду да нм се опмазди заслужена казна. Како су у нас Већин! аферсша ослоб^ђена, а неки н> су ни узимати на Одговор, то наје искључена и Овде могућност, да се деси нешто што би бацало врло ружну светлост на судску правду у нас. Дознали смо, а и у Нишу се јавно по чаршији говорв, да се у овом моменту врше псгађања измсђуиз еснвх ак тивнвх полатичара, око кри вице ухапшеивх опанчвра, нарочвто еко кривнае Владе Илвћа. Ти взвесни политичари, вду ва то да се Влада Илвћ и још њкх тројвц« пусте у слободу вспод суђења, на Т«ј Н9ЧВН што својом живом речи утичу на једну вр*о ви соку личност да н она да првстаиак иа те. * Ми смо дознали још много више 9 овој прљевој радња поједвних наших похитичара, али, пошто живимо у добу цензуре, оиа би се нанргодида и због тога ве мсжемо да пишем« о томе. Главна је ствар, да мв ово забглежвмо колккодасе зна.

А мвнистру војном стрећемо пгжњу да води рачуна прв преустројству војках судова, навне: ко ће се тамо поста вити за удиЈе, јер поједини људч иду на то, да поноћу рззних трикова ослободе крив це од одговој. ности. На другом месту донећемо у чему се сгстојн крввнца Влгде Илвћа кго а то да лн се Влада Ил* ћ према тгжвве СвОје кривице може сслобо' дпти заслужен«: казне. Елиграм Рултунијц Све нам нешто споро иде код Румуна Као да се нешто плаше Берлин — Беча ил’ Земуна Не бојте се, док Је Срба ваше браће, Нас не нлаше, прије шаше — жеиске гаће. л Јшр *. МикеШш — Пааоааш ипш 1 и Односчо хапшења чешкнх првака Крамаржа н др. ШаЈнера, председника чешког Соколског Савсза, петроградска управа Соколсаих друштава •зложнла је следеће једнои страдннку „Биржеввх Вједо моств“: — Пслсжај ухапштнах ми сматрамо к*0 врло сзбиљан, што се снатра и лссетс м Шај вера ко* Крамаржа. Они дво јкца су аеобачно шжљнво нзбегавали да се не сусретну да аустрвјске власти ие ба у

њих аосумњале. Крам*рж је у по^ледње време жввео у Лацату, под присмогром владе и у Праг је ишао неодложвим пословвма. Тачеи узроци њкхсвог хапшења нису познати. Вест, да је Крамарж затворен зато што је ишао у Италвју, према нашнм извештајвма. нвје вгродостојна. Оа у последње време није ишао у Италају. Најверодостојнија всст односво ханше ња Крамаржа је утрцај грзфа Тисе који се у последњевре ме несбично непрнјатељски повашао према' Крамаржу.

Хроз шв!у Крагујеввчки Месни Одбор који је постављен да штитм интересе грађана — ухапшен је. Неко од чланова користећи се превозним средствима за пренос намирница грађанима преносио Је у исто време и робу за свој дућан. Остали чланови су знали за тај локовлук али су крили. Ето, како иду стлари код нас. Да би се заштитко свет од пљачкаша и несавесних трговаца пове-1 рио се душевним људима. Међутим, ето ови су Још гори још бездушњ/ји. Аргус

Из турске — Су.ггвм ш велиик аеаир Букурешт, 27 маја. I Велики везвр принц Савд Ханин, гримљен Је код сул тана у подужу ауднјечцвју. У овдашњим дипломатским круговима се ово} гудијенцији придвје веома важан к»р»ктер. Сазнаје се, да је вемачка преко свог цариградског посланика учанила турској-вз еесне предлсге, на које влада нвје могла да пристане. Гласовв о сепергтисм мвру још увек се сдржгвају в псред свих демавтија са званвчне стране. После аудијенције Велвки везир је сазвао министарску седннцу на којој се решавало 0 спољној Ситугцијн.

Рабош Н* адресу г. г. иЗ монопода Као и у сваком надлештву и у овом ствари иду онако како ко хоће, или још боље како хоће они који нмају „јака* леђа. Присустаовао сам последжем раздавању дуваиа београдским малопродавцама и видео сам како је једна поаиата београхска „дуванџика в по трећш пут добила дуваи док многи и миоги нису били те среће да добају и јгдиом. ,Па, ипак, кад’„је после пола часа дошао један војиик, са положаја, да купи мало дуваиа, опа га је сасвам равкодушпо одбнла, вајављујући да нема пи дуваиа ни цнгаретле. Међутвм, истога тренутка њезнна ћерка илн рсђака (не знам тачно шта Јој је) одбрс јгваг.а је

100 комада цигаретли за једног познатог београдског бонвивана. Аргус

— Јндам вомраи Мемац Немачки писац Бернхард Келерман. писбц многих леовх ргмана, као ,Тунела“. „Мора“ „Ингеборга*, и др. писао је оввх лана редакаи)и „Бердинер Тагеблата* са западнога фронта. Псзнат са своје беспрастрасности поема понашању немачке културе, кОју је нештедимице н<лпао у чув ном роману ,Идиот“, Келермак је и у својии дописима до крајности веаркстЈ асан, у Једном од последњих допксз, Келер ман пише следеће о енглескии борбгма код Ипра — у оно

вреке када су се здружине наше војске бориле у Галицији с Русима, ми смо овде на западу чукали на оклс пна англо француска врата. Ту је наш противник окретан, одлично спремљ?н, упоран и према нама је устремљен као звер. Бо,е»и се воде с очајнсм јарошћу. Енглезиу густим колокама и бесиом јуркшу иду на нашогањ. Њнхови налети могу се сравнити само с разјарени'* морсквм валима. Морам признати да нисам тражио да тех дана будем у нашнм рововима. Нисам ли смео помислити да се тамо боре моја браћа в другови. Чини ми се да су и за енглсске нерве довољна оваква два боја.

Русија и Румунија — Румунске претензије БУК^РЕШТ, 27 маја. После ксЕференцаЈе са БратиЈаиом г. Блондел, францусхн посланик је посетио руског пссланика и са њиме је дуго кснфервсао. У дипломатским круговима се говори да је Блондел пскушао да првдобије руског пссл»ника да се уступци Ру*унији у Банату и Буковини прошире. Руски посланик је ово олбио изјављујући, да су румувски захтева и сувише велики те ах Русија не може прЈ-хватати. Јон.

[. №!!(! 10 |И ИИРАВЛА Поводсм створеног писма г. миикстру војвом, к г је је 26 о, м. публиковано у „Стражи“ и у коме се сумњичи мој рад као војног цензора, изјављу,ем: да алсолутно не од говара истинг, када оно што вршећи свој званични посао сазнам, износим ка улицу и причем по „чаршији.* Молим урелништзо да ову всправку одштамаа у првом наредном броју. Драгутнв В. Гођевац. Нека факта говсре: МОЈА ИЗЈАВА Садржвиу мога нисма, које Сам пксао Михутену Скерлићу поднареднику IV пуки, г. Драг. В. Гођевац саопштио је и испричао Ђорђу Леовићу а овај разгласивао даље где јв нашао за сходио. И према томе, ксткма је оно што је пуЈдиковано у „Стражи.* Бевград, 27 маја 1915. Миодраг Маркокић студ. фдрмацкје. * * * Пусти .11 смо »споавку цешаорову ■ ивјану г. Марковаћа карактеристжке рапи. И према таквсм стгњу стварв, ма више вдлвмо да веру-

јемо г. Маоковвћу, која материЈалввм доказима утгрђуЈе оно што Је написао. Док г. Гпђевац, само Арскошћу и лагањем жели да баци прашину у очи ваивнсм свету. Ихад један млад човгк, при тсм ф^нкционер једке важне установе, узима у помоћ лаж и дрскост, да би обмануо свет, мн молимо нгдлежне да нас ослободе овог цензсра, ко и ке даје гаранције да в у бубудуће неће тако што год уЧЕНИТН. Јшаи мемогр — Свпиа иладаиа. Кардинал Гаспарали, секретар папе Бенедикта, довршава један опсежнији мемово у коме папа излаже данашњи положај Итзлије. Овај мемоар ће бити послан кабинетима свих народа на свету. Мемоар је »зддн у одбрану Сила Тројнога Споразума а престављаће Немачку и Аустрију као провокаторе рата. „

Л И! - Оч< јн« от*а»* у Цораграну По најноввјим вествма из Цар*града, тамо је овладало очајно стгње. Глад, болвшти не као м страх да сваког чдСа савсзнвци не продру у Мрамо^но море илм Руси ие уђу у Босфор, сес су то ствари