Стража

Ст^в* 2

СТРАЖа

Бгој 143

ко е су унеле ужасно неспо к(* ; с во међу становзкке гор догл Стамбода. Мшдотурцч, н Немци који држе сву власт у своје руке увели су ужасан терор и сваки слободоукннји човек се одмаж лишава слободе као опгсан по државу и мир у н»о*. Сва магазнни, све рздље су е атворене а улвцаиа ретко ко иде, сем војске и коморе.

Између Галате и Стамбула подвгнути су нова понтони. Становништво је заплашено и побегло је на Златни Рог. Кзд се једне ноћи једзн ен глески подмсрски брод ука зао пред Цфиградом становништво је бежало у пааичном сгралу вичући: и Ето иду Руса. ето иду Руси!“ ,Адеверул“

Софија и Беч — Добровић код графа Тарновског СОФИЈА, 27. маја Лачни секрегар краља Фердинанда, г. Добоовић посе тио је аустријског посланика графа Тарнов:м-.ог. У русо- ј фи чким круговима са негодовањеа коментар-шу озу посегу. и како је Добровић бчо у свечаном оделу сааустрвј ским одтиковањима закључују да је Добров ћ у иие кра љево честитао послгнику р?окугац Ј ју Пшем/сла. Борко

Фппломшске конферемцаје — Спец. извештај СОФИЈА, 27. маја Енглески и француска гјо сланици г. г Аирнсачт и Па нафио одржали су у згрзди француског послааства важну чонференцију, пссле које су пссетили г. др. Радослаеова. У вече је одржана министарска седницч, на којој је др. Ратославов реферисао о посети фраицуског и енглеског по:л'.ника. Борко

^ексректносп Скопље, 25 маја У Скопљу постоји стовариште пива Косовљанина из Јагодине, и ових дгна, з<ступник Косовљанинове пиваре у Скопљу учинио је један испад, који сам Косовљанин не само да не би дозволио, већ који и ие зна шта шегов заступник ради, а ево у чему је ствар: У Скопљу је у стоваришту поодавно нестало пива н гослеђа руског коизула у Скопљу, која неуморно ради на помагању болнице и Црвеног Крста, пошто стовариште Косовљанин нема пипа поручила је вагон пива из Солуна у намери да се олржи једаи кермес у корист Црвенога Крсга, али како се тај кермес није могао из неких узрока одржати, она је

уступила да се овај вагон пива распрода кафеџијама у корист Црвеног Крста. Заступник Косовљанинове пиваре поручио је гостионичарима н кафеџијама: који год буде примио од овог пива, да ни један неће добити пива из стоваришга кад га будс имало. Овакав не само некоректан него и несрпски поступак свога заступника, ја верујем, да ће и сам г. Косовљанин не само осудити, већ да ће и свога з-ступника осегно казнати за овгкае поступак. В. Ј.

Мшстгрска еедннца Јуче пре подне бала је минкстарска (едница под председништвомг. Ннколе Пашића. Војвода ш опоравља Из Крагујевца вам јављају да се војвода Путник налззв на путу потпуног опорављсња. | Војвода за сада још не на пушта собу. Ммнкстар грађевина Г. Мвлорад Драшковзћ, ми ■ истар грађевина допутовао је ј г че у За;ечар, да сам лично обиђе места, која су оштећена поалавом. Тамо ће сг зздожати три дана.

ПзкгЈловзња Из Наша јављвју, да се у министарству правде спрема један м пбиуказ о помчлов њу робајаша а пушгању на услов ни отпуст. А шта је са новинзрама и одговорним уреднапима? Зф су они гори од робијаша? Аустркека лафзт Наша војска гонећи Аонауте, који су упали на наше зсмљнште нзлазила је на неколико места аусгријске ла фете, које с' Арчаути оста вили, бежећи пред нашом војском Нзви нонтрзлорн Последњам указом Њ В. Престолонзследннка Алексан дра постављени су за кон тролоре прве класе Вкдан Пзндуровић бив. окр. начел нак и Мил*н Драговић ад вокота из Взљ^ва. Обг ов : > чииовника су врло вредни и савесни службеницв. Д»( Суд Како сазнајемо, један део Духовног Суда за брачне саорове београдског становни штва биће у Беогрзду, да би се на тај начин олакшао рад онима у Иишу. Накнздао ћемо известкти читаоце о томе, каг. будемо дсбалтачне податке.

Још ием1 Ево већ кеколико недеља у Београду нема нигде жижица, Ако добнјемо дувана, немамо папира. ако добпјемо палара немамо дувзна. а кад добл јем дувана нем^мо жзжаца. Ово је скзндал да се У фава Монопола агра сз искушењем Београћзнз, Срамога и скавда*.

Преглад шш Ју че је јелан франауски лекар, у прасуству полицијског пнсара кварта врачарског, извршио преглед мзлопродавница и малих локала и нашао је да је стање у локалима врло н-рвисто. Ш1на као шлмЈуа Њка г ђа Шмат. која је у хапшена као немачкг. шоијун у Фоанпуској, осуђена је на смрт по пресули ратног са Ј вега у Нансију и 24 мартд (по новом) стрељан» у Нач си|у у присуству гарниз«! ских трупа.

I шшипт — Инал>ок« ш Дапиосе Из Женеве јављају следеће: — У моменту кад су Делкасе, Изв. љски и Титони, пошди к< д енглес«ог поеланика бертија, дз му ч сгктају новодоби|ену титулу барон« и пера, први секретар руског послангтва у Паоизу, известио је г. И»нољског да је Пшемисл пао. Извољски и Д -лчасе издали су за л*'Ст. ве »едан комуниле у коме су отказали пзду Пшемисла свакп звачгј.

Румунија и Бугарска — Преговори се још воде СОФИЈА. 27 маја. ПрегОЕОри који с? воде Езаеђу бугарс«е взаде и румунског послгнвка г Дерусија насу ј ш завошени, као што је то јављено. Прег. в.)рч се јот впдг и има изгледа дз ће се пов 1 Љно завршити. Буггр:ка тражења су, како с-м сазнзо од једне ли ности блиске румунскоа послзкстзу велано држање б?гзрске владе је такв * да она нзгледа да ће она у мчогоме гопуститч. Са*нао с м из владиниккругова, да је позван у Софију бугарски посланик у Букурешту г. С Рздев. Његов лолазак доводи се у вгзи са прегоеерима. Борко.

Турска војска — На Галипољу се побунио један пук СОЛУН, 27 маја Неколико талијанских лекгра, која су допузозали вз Цариграда причгју да се на Га.чипољу побун^о јелав пук. Узрок псбуни је глад, болести као и нечовечно поступање офшг-фа нзрочито немачквх. Преко половине офацира је поубијано __

ђ 1 вш — Јвдна ружиа појааа Крагујевф. 24 маја. Код неколихо млађвхљуди, гвршсних питомгпа В-јао-Занатлијске школе, зачела се је бито племенита и патраотсва! идеја, да уз сарадњу неколико глумачћих снага, овдашњег позорпшта ,,Гунду«нћ,“ створе једно дилетзнско позори ште, чија ба пркходи били намоњени најплемонвтијој сврси: „Српском Цовеном Кр:ту‘‘ т. ј. за негу и лечењс нашчх ^њеника и болесника, који

су грудима својим, рушилл онзј иеиробојнч зид, иза кога ваавје још неослобођено Српсзво наше. Са том пдеј. м, обратили су се били одбору за сузбијање зараза, у Крагујевцу, који им је драговољно одобрио представе у локалу .Д Крагујсв. ! Пивнице,“ а госп. Грол уаргвник народког позорншта, још уз то, сдобрио, употребу свију партитуоа, е нота за музиху Краљеве Гардв, која саучествур, у прикуиљању при’ хола, за тако корисне сврхе. Ти млади људи. којн преко целпга дана трсгае фчзачки своју м >ћ у фабрнци Војаог

ФЕ/ћТОН Мил. К. Ннколпћ-Расински:

0 ПЛШ Л). — Иа мојих мајсхпх усивмен« Кадгод видим прву оужу, јецам над прошлсшћу. И ов' године кад свм видео први н,ен цвет, плакао сам, и нико ме није видео, и срце једрх тало. За чим је моје срцг )ецало, кад је на гранама цветни живот бујао, а у долинама Младост певала, подизала се и летела у васине, и говорила Јласно речи, које је некада, у Мају, а моје срце говорвло? Други су кедали цвеће, квтили се... ја нисам могао. Насам срца амао да то учиним; да ли с?м у сваком цв:ту чуо в осећао њену душу а њен глас. како је са светом'плз калт; и гидео њене круане и

плаве очице, које су ме такв небески гледале? Застајем, и ослушкујем г.амога себе, и гледзм је... Зашто је, и по двангести пут, дошло сво Пролеће. и са њим моја успомена. и кроз њу тамна н нејасни бол и мо је јецање... зашто? Оставите ме. и ве гледзјте мг.. Овим стгзама којима ја идем, ви нисте н;пли. Сећаи се једне плазе девојке, ксја је рано постала женом. коју сам јз волео. а умрла је, и сувише рано >длетела на небо, јер бала анђео. Њеч гроб је далехо. 0, да ми )е да знам, где је сахра њена, па да се исалачем, и да кроз цзеће отворим своје срце, да је позовем, и да јој сад кажем: колико... колнко сам је сално волео, а нлкада јој нисам рекао. Девојко, плава девојко, небо езгубљено!

* Била кн ј* двадесета, а њој шеснаеста. оило }е ј сто као и седа... можда аруго цвеће, али исто овахво Пролеће: че сте а ше, али по ке^и дан тако леп, као кад се човек понова рађа ч>у души васкрсава. Болео сам цчеће без ту жних усаомена; тада и нисам имао успомена сраа; сна је била П|ља ружа, којусамзаволео, а како? — то сам доцније двапут више осетао, г сада и суврше заам: кад сам је изгубио. Б:же мој? ја сам је изгубас! Зашто »е остави мог плавог анђ ла у пустињи овог живота, и узе све радостк? И нисам божју реч чус, а молио сам. тол'ко сам га молио! А Бог је ћутао. Земља спавала. Срце плакапо! Ја сам као и сада бдио над књигама, читао, сањао, волео, оисао и певао... н она самаом. Познах је у аарилу; цветали су јоргсваин и ђурђ»вак; дЈ

ле^и са ђурђевком у коси јор говааом у рукема: — Ево, цвећ;! — и пружа ла ми пуне руке Прол.ћа. 0. Боже, Боже, зашто с - је узео? Мојн први стихсва, моје прве песме, моје прве радосги; моја вера, која је цветал ; ; моја нада као славуј пе в^ла, а руке се шириле, ка^ да је све моје што видим, еав свет, и сва будућност и све мнлости. Можда за то сад оатим ! И она је увек тако долазчла... Сећам се њене руже на грудама, чије је цвеће сада ис кидано: о, тужни, с ви листићи прошлоста! За мојим столом седела је, и тако ме невино и топло гледала.. Њена плгва коса моје чело додврује као сан авђела... И она беше нежна и плавз као ан ђео, као да је од :аме душе створена и у румену зору о бучена и преливена. Метнула,

савила би ми лепу руку прек рамена, ухватила моју, стеззла; надвила би се надамном, убрзано дисгла, а њен топли дах' ме зааахивао и па обргзима ииловао. О, п^ава девојко; о, небо моје затворено; чассви взгубл»ени! Прве схахове њој сам пасас; моје прзе песме она је читала, иепала у ситае комадиће, бацала у вис мо лептире и смејалз се,.. а ]а сам се радовао. О, да знате, како се нежно и љупко, неввно, несебичнЈ. и од срш смејала! Јд је нксам питао, нати је она говорила. Зар једен дрхтави додир руке, један поглед широко отворенвх п;»евих очију, није више и од сткхова и речи говорво? Или, кад ми се обисне о врат, а ја се отимам и бежим од ње. — Наставиће се —