Стража

Ооан* 2

С Т Р А Ж А

Воој 153

Данашњи Беч Поедграђа - и Тиргартен“ - Класифицираи живот Победа и мнр — Позоришта Укиварннтет — „Клиника* — Рањеници. - ОНИС ЈЕДНОГ МАТаАРА -

Један наш :арадник, сту« дент у Бечу, добио је прв два дана пасио од свога шролског колеге — мађара — сина Степан 1 Ледсре ■ ра, члана угарског пхоламента. Писмо је из Шеај церскг (млади мађчр је пре кратког времена допутокао из Беча на опорављење у један женски санаторијум) а садржв поред осталога и врло непр> страсан и интересантан олис живота у Бечу. Карактеристике ради до носимо опас у иелвни: Авс.. Ја 31 ам, драги колега, да ви жалите за оним бурким рзскошним жввстом у Бечу; ј Вас одводн врло често сањива илв бул на мисао у оне веселе улиие, међ онај несебични и безбрижни свет. Али Ви се јако варате. И ја жалим за Бечом, али не зато што тисам у њему, о не, већ зато драги колега, тто више вема оног старог Беча, оно: нај нежнијег и најпријатмијег студентског уточишта. Ја сам веровао дн рат доноси собом много азме на, али ја нисам могао никад ни да помислим, да мо же ишта да се организује на овом свету, што би било у сгању да и у десетом делу овако измени Беч. као што је он даиас игмењгн. Вн сте волели „пратер* 1 , али ја, се јамачно не варам ано кажем, да блсте га данас мрзели. Папиљони, летњи ресторани, дуге алеје, засенчене стлзе — спе је тс пре^ворено гвозденом руком у нешто страшно и мргво, у иајирнм историски алочин, у насилно изазванв рат. Трик наших дипломата п,ас ј• </«. «.» ! I 1 \и ко мора да се осећа даиас ч.ихов уобр*жени понос, чад њихова ла а, луксузна .чруцз заустави предглав -■•п« стазом једаа отрцани Јник аустрисхе монархије , замислите још да је то к <ав Србин, Хрват, Дал инзц) и забрани вм прит у огромни парк То Ви боље разумети. 'осталом ја бих још био ак да се иазовем срећ , када би било утехе, је то случај само са 1 гером.“ . и околни шркови, сва вз/ ;на прибежишта, „ка лег ?рг*. „Централ Фрнд хов , залеђина XX кварта све ј ? то више мање преображено V крајњу одбрану л&комислених подсгре-

кача ужасног европског пожара, због којих треба да страда ова весела, непристрасна варош. Према „Шенбруну" су взвршили другојачи злочин (Ви се радујете употреби ове речи; верујте, ја не по знајем друж, блажи нзраз); њега нису мобилисали, али су у њему уништили свеко лики живот: у „Тиргзртену* су све животиње п убијаие. Његова Светлост вмала Је овога пута више' обзира премаодрж&њу жзвота беч> ке сирочада, него према животу његових бестијалних пигомаиа; као да у то ме вма каквог оправдања. Живот по Са1е-има није изумро, он се само класифицирао. Једна класа — врЛо ограниченог броја — жи* вн V нормалном изобиљу и немормалном стргху, а друга — ову сачињава цеао купна остала маса вечито је ооијена заблудом и вечи го гладна монополисаним оброком.И док први, отровани гњевом увређене ^савести, газе под ногамазваничне билтене главног ђенералштабз, дотле други тријумфују изд свакодневним непЈтијатељскнм ,поразима*, расејаним ндјкрупни ји« словвма по странама сутеренских журнала. Несбавештени унеравају у нашу увек врло с \ 0 ру победу, 'с\ обавештени прижељкују и најмањи успех, да би на њему соидирали земљшше за мир. Осеп<‘ратном мару постоЈе неке верзије, али то не овде, већ у крајевима око Пеште. Да лк сте жељни, љубе зниколега, опереи „Виг^-а*? 2 1 #<’Л ипм и нииих/. ј и ЦО" кушавам себе да убеднм. да они нису осетили измену, али ми никако не полави за руком Некад бујно и црно нласје земачких класичних ксмада, саа је осе дело; орону. о је многом употребсм,готово у свакои реаортоару. Неко запева да се изкључиво онн пред стављају, а ја не могу да верујгм да су тај „неко* ни I они која вх нграју, ни они који их гледају. Уливерзнтет не ради већ давно. У њему је смештена једно врло мгрљиво уређе на Солница. Добровољне болничарке су чланови гри стокрације. У с ву болницу и мају приступ само официри. „Клиника* јв остављена употреби грађанства, само

тежи случајеви код војних обвезника узимају у обзир. н н’ Видео сам доста руских заробљеника (Ваше не, као да их и нема, ма да су но вине доносиле у своје време озбиљне цифре) али мно го више, чак несравњено више наших рањеника. Беч је пре био мрк, сад се бе лв и плави. — — — — Да ли жалите сад што нисте у Бечу ? — Не. Јел’ те ?“ Зор.

— СуоОијчиа ефаиаава Петроград, 4 јуна. Кг вкаски генералштаб са општава; Турци су предузели о фанзиву у области АзоргАкпонџор, али су одбијени. У области Вана долазало је до незнстних сукоба између н?ших трупа и курдских I чета. — » праморју Петроград/3 јуна. Саопгатење генералшгаба казкаске војске од 1 јуна: ; У правцу првморја пушкаоање. У правцу Дерикклааац Чукаг Јанук омање борбе са Курдима. У облаг.тима Сонора вођене су мг.ле чарке и Турцн су одбачени у западном правцу На осталом фронту никакве промене.

ш т

Грчиа, Вугароиа и Нумуиаја Руски лист „Новое Звсно“ доноси у последњем броју чланак под горњим насловом из кога доноси део, који се односв на држање балканских неутралних држава. „Држање Румуније и иоред свих изјава политичара - „ј.ш. озЈлма краућа Фердинанда, зависи још у| век од нашег успеха у Га јлицији и Буковини. И, оног тренутка, када ва вашој страни буде забележенз ка ква победа о судбоноснсг значаја по даљи ток операција, Румунија ће и г.оред свих обзира према не мачком двору, учинити у своме држању обрт пово љан по нас. Држање Грчке слично је са држањем Румуније, и она чека на какав већи наш у спех, и на исход изборз који ће се за који дан аз вршвти (избори су извршени и Венизелос је добво огромну већину. Ур.) По писању бугарских листова држање Бугарске за виси од држања Румунпје

и Грчке. Кад се има на уму да се кључ решења балкан сквх држевица данас налази у Софији, онда је јасно као дан, да се сва акција наше дипломатије мора у правити на Бугарску. Данас се бугерски народ одушевљава предњом мишљу, мишљу о Маћедонији. Свака изјава бугарских у пливних државника и јав иих радника односи се на Маћедонију, и траже од нас да натерамо Србвју да им уступи Маћедонију која )е по бу гарским листовима ,,постала поприште крвавогсрп ског терора!“ Међутим то је нетачно. Сви они који су ималв првлике да прођу кроз Нову Србију уверили су се да је тамо заведен и деалан ред, какав се само пожелети може. Желећи да нас нагнају да изиђемо у сусрет њиховим жељама Бугари су почели да забс рављају на сва ју ослободитељку, и пропушгају муницију заТурску. Алв блажи се дан. 'дан руске победе и онда ће на стата обр , која ће знатно изменита данашњу сетуацију Ново кониентрасање руских снага у Б/ковани осигурава нам псбеду, која неће остати без утицаја на држање Балкаиских држава, које су и данас још увек неутралне. Само питање је како ћемо се тада према њимадржати, далићесво јим уласком у акцију, онда када смо ми и вањи Савез нипн пр 'ливали читзво мс<ре крви, успети да гзврше своја нацигнална уједињења, питање је, да ли ће Савез ници хтети у свему да зааовоље њихове снове, њихове тежње.

тадијанеки рат

— Нп гл«аиом*канд|ј} ни ГУ-1, Ч Јуиа. Јав ^ају из Софије, да ке Фети Беј, посланик турска у софиЈи, добити месо вишег команданта на Га.чипо љу и да ће га у бугарској арестоници ^заменвти Че вад-беј, пређашњи турски посланик у Србији. У Азији - амоитурсмм понрсг Петроград, 4 јуна Јављају из Неџефа јо крвавом сукобу између становништва и турскнх трупа које су обесветиле гр б једног веома поштован г имама. Раздражење протиз Турака брзо расте у Неџефу и Кербели.

— » Трмит| РИМ, 1. јуна Наје се догодило ништа значајнвје дуж границе Триента. У Кадоре непријатељ је упорно нападао преко ноћ на Монте Пиан, пошто је претходно преко дава прапремио тг нападе артилеријском ватром сг фрон та Плацансе, али су сви ти напади одбијени. - У КарниЈа У високој долини Корде вола наша артилерија је бацила у ваздух мзгацине са муницијом, оштетили не пријатељево утврђење у Т резаси. У Карнији се успешно нгставља бомб -рдова ње Малборгета, у коме смо бацили у ваздух доњи део утврђења. Добивене су и остале појединости о опе рацији коју су алчиски одреди извршили ноћу измећу 29. и 30. мај 1 на тешком терену алпвске области Во лаје. И поред упорног отпора непријатељевог, хоји је био у заседи на стенама позицчја је заузета, при чему је задобнјено оружја, иуниције, бомби и зароб љеника. Ови су се предали, јер нису могли побећи и запрепастио их је налет наших трупа У зони Крна (Монтенера) наша 8ртиле рија је тукла један непри јатељски логор, нагонивши трупе у бегство ка Бовецу (Плецо) (Флич) Према са гласним исказима заробљеника задооивених у око лини Плаза, губитци непри јатељеви били су врл) велвкв. — Са орпвиог фреита Заробљеници такође твр ле, да их је већина лошлп

са српског фронта. У околини Тржића (Монфалконе) непрвјатељ је покушао да запали једну шуму, али је одбиЈ*ен и ватра је угашена. — Куиа - Валаиа РИМ, 2, јуна На гранипама Триента и Кадоре постепено заузимамо доминирајуће положаје. Непријатељ није поклзао знатнију активност, сем што је предузимао артилеријска гаћања из даљене и два у ззлудна напада 31. маја про тив Куна—-Валоне. јачи и учестанији били су непри јатељеви покушзји да напада у Карнији код кланца Сезис који се непрестано јако држи, а нарг чито на линију гребена Мовте—Аростаннс у кланцу Монтг кроће, гдг је нспријатељ 1 јуна у јутру предузео снажну офанзчву, припремљену јаком артиљеријСком ва тром преко ноћ, која је по стала у з >ру још жешћа. Нечријатељ је био одбијев и гоњен на бзјонет. У зони Крна (Монтенеро) вгдила се удаљена артиљеријска акција. — И« Со'пп Накнадним извиђзњемлуж линије Соће боље је угвр ђење него каква је утврђе ња подигао непрвјатељ, која је местимице на више линија обзвдао или бетонирао, пс чавши их метал ним оклог м аштит ;и их другим ре А овима Жг.ца и минама. Бзтерије су на многим местима укопане и ноћу се мотри рефлектоои ма и ракетлама, Такођесу примећеке телеграфске, те тефонске и оттичке комуник^ца!е. гијом, северном Француском, Рускг м Пољском и ако десеткује енглеска тр жишта. Енглеска је обећавала два десетогодишњи рат, рат до нашег истребљења, да (п уздигла морал руских »еие рала и да би обмавула в за де неутраланх држава то јоЈ је помогло, да ангад;ује код својвх савезника огромне војне лиферације, а да ли ће имати моћн да 38држи галет иашкх колона то ће највепнмје објкснити наша сапања сфанзива.* „Не блудите ви, коЈи се називате крвнвм непријатељем германске кације, прикловите немоћно оружје и знајте да је истина сгмо у ошгрици прускнх бајоиетв.* Иор.

Ивбоди ив уводног чл«нка б«рлинског лисг* «Б. Ц. ам Митаг“, Следећи ступци најбоље карактепишу на коЈи се начин обмањује немачки народ чвме се узавже његов морал. Нз жалост они уједно расветљују здравпм разуму њихов прикривен страх. „На супрот тесном уобрз* жењу наших непријатгл>а, првенствено колосалких армија, коЈе су гребале већј давно га господаре -ађар | ском равни, наше врле, ничим непобедне колоне на лазе се на северној граннциј Галиције. Још сахо један; смелији удар и варшввскз позадина биће у очајању. !

Руси ће нааустати њихов аео п »љске, да би Јнегде дубље у огромној вмперид! нс<опали гроб и својој п следњој одбрани. И тада? О, то ће најмархантније осетити шантански фронт На полеонових потомака. Шта лч ће тада садржати „језгровити* франиуски коминикеи? Да ли ће се проседи гснерзлисим задов љити и којим залуталим отпатком нашег воЈ*ника?* „Душа германског војника је надчсвечански уз вишена, која се усућује да саветује своме подлом не пријатељу, да приклони оружје и ла тражи милости, д к не бч касно било. Ми ћемо бати и сув ше скром ни, ако откупимо животе наших војника целом Бел

Оцликовања Орденом Св. Сав? тргћег реда одликовачи су резе[>вни »уковч .ци: псшадиски Мнлан АнђејсвиК и санитетски Мита П иовић. Аот. тсх пуковнпк у пензији Дчлњен Влаић, резер вии санитстски м јорл: Азрам Д. Винзвер и Леон Коен. осло6 ђајући их све < д плаћања. Орденом чеШртог реда: Рез рвн.т санитетског пуков ника Ђуру Гаврића; резеозног санитетског п пуковк^ кз Ђорђа Ј. Н колића; резервне мајоре: артиљеријског Тимот.чја Новаковића и санитеске: Алексанкра Попс Драгића, Ђорђт П. Нешића. Драгољуба И. Ђорђевића, Спиру Н. Дкмигријевића, Венцеслава В. С т ејс али, Сло бодана. Рибникара, Инана Поповића, Ж вој на Н. Миленковића, Андреју Јованоннћз, Коисгчнтина Константиновића. Влад. мира П. Поповнћ\ и Љуб/.шу Вулгвић' < рОеном иешо< реда Резервне пуковннке: пешддијског Михајла Радуловићг; зр тилер <г.ке: Милутина Т. Павловићз. Панга Триф\ новић'г судс .»! Милан Р МилојкбВ-ћ; резср нс мајоре: пешад<-скс. Сре тена Славкоа ћа, Стакимирз ј Обрадовића Љ/бомирч П. Ра дуловића к Горчакова Мило I оановић?; коњичке- Тс му Тодорсвнћа и Ристу Р. Паоанс са р илериске: Мич цј < Д. Мар ковића Свето"ика Кагиулића, Счетоз ра Живанића, Михаила С кулића и Јакова А Н^гељко вић»; санитетске: Јоаана А. Ђокчћа, Аврзма Ј Фаркић), Тодора ЈЂ. Јантовићз, Ми т утнна М. Дуњића, Милана А М*ловановића. Здравка С. Ивковића Добриво,а А. Петров ћа, Соломона Ј. “Алкалзја, Дра: омира М Николића, Љубоми.-а С. Стојановићг, В.ојислава Михатовића и Војислава Ст Попов. ћа и сучске: ЈБубомира У, Рогановића и Дкчатрија Н. Тадића.

Штаипаррји Драг. Грегорићапотребна су два ученик«.

ФЕЈБТОН

. 1(Ш 1ШЕ81 Ј81М 1870-1915 Ж / Ј , — Оеог^ев Бесот1е У Фраацуској су нам мно го понављпли да јз то немачки школсни учитељ који је, 1870, ОАнео победу Незнам да ли је и у тезтоис им земљама, то мшпљење тако раширено. Код нас, оио је за дуго гОдина било тако текуће, да сам се у вреу.е мога првог путсвања у Немачку много зачудио ш?о иисам никако видео, у средина сввју ратника од бровзе са шлемзм на врху, и статуу харем алегсријску учитеља са деб^лим наоча рнма, који се заморио претераво ј. аздгажујући младе германце. Иезнам далн су Немцв били незвхвални према својим школскам учитељвма ила ае признају њи ховој улози онолвко важ колвко смо им ма

сами дади. Али оно што је извесно,' го је да сав свој метал којнм располажу резервисали за њихове коло ј салке фигуре Германије, за њвхове ие манЈе многобројне лнкове Виљсма са изгледом увек мало усплахиречнм к неспокојним за ње гов траумф, за саркастичну буледогу Бизмаркову, Молтке-ову, Роан-ову са|лицем смемураним као у не ваљалих жеиа Зашто да се претварам да сам био обма* аут овом прззнином у „ле поти* немачких вароши иу кзражавању немачке захвал* ности, најпре јер је она обркала иаше познате идеје затим Јер је једна статуа немачкога учитеља, представ љена под нешто агресивнии претенциозмом маском професора Кналке а, била допунила, на један ша • љив начин, колекоију невероватних споменика које Не мачка нуди дивљењу свет& Алв ако се исто та.хо може помислити да Немачка из 1870 дугује делом своје ао-

беде своме ускипелом школ« ском учатељу, извесније је још да му Немачка из 1915 дугује свој пораз Јер немачни је учитељ, у једној широкој мери, одговсран њену мегаломанију, њену грамжљивосг, њен господарећи и дивљи мистицкзам. Без сумње, поманитани од охолости мали сесс«и племићи и јункери с-чекивчху од рата пљачке, ши рење њихове моћл и њи ховнх привнлигвја; без сум ње, спекуланти, индустри јалци и трговци жудно жс љиху оат да би узаатиги за Немачку све светске пијанице. Без сумње и гадне фклозофке сале, неутољиве теоретачара рзта страхвле окретаху све више и више Немачку ка бесу за гос-тодарством и крви. Очиви дно још, соцаолсзи а полити чари покретаху се у њиховом лудилу једне Немачке „азнад снега*, дихтујући саој закон н своје фанта зије Целој васиони. И бур жовзија, нестрпљива^а пља

ччу, радовала се овим сновима свемоћи. * Али то је неиачки учитељ који је, изоиачен :а своје стране овам нездравнк по хвђањем, мало по мало пропагирго до у најниже друштвене класе ову вртогла вицу угњетавања. Без ње гове сопствене лудости и саучесништва у злочину, бесна лудост била би локализована у извесне политичке и Светске кругове, у сред *не високе трговине. велаке индустрнје где су богаство и луксуз будили неиргстано нове апетвте, у једној аристократнји ззвидљивој и арогантној, код мнлитараца сјајнога порекла, заслепљених, нестрпљивих да консолидују њихов пре сгиж и да извуку из њега корисги. То је он, учитељ немачки, који је себеначи нио апостолом свију ових доктрвна охолвств. који је отровао целу иацију. До 1870, сн се био огра ничнр да бодри, встина са

жмилосрдним тежњом на непријатеља, патриотски иолет који је требао д? оси гура унију Немачке под хе гемонијом Пруске И једи.чо силом он је видео реалвзацију ове наде. Али, прак тнчна и реалистичка као што је бвла тадашња немачка политика, она се није завела у мистичне сањарије нзјширих господарења Али, мало по мало, у ме сто да сматра поезију као полазну тачку плодног ми рољубивог раззијања, у место да се ралује без зави сти и горчиие свом неочекиваном триумфу којим се дуго удввљавао, вемачкх школскн учвтељ дао се за лудити мегаломанијом. Са душом која се преливзла злобом и заввшћу, убеђен да је Немачка била жртва, јер није владала још иад светом у коме су јој, како су они говорили. њене вр лине, њен организаторскв дух, њена огромна попула ција давили праео на су арематадо, он Је започео свој

гаднн прозелитиззм који је, гру|ућн се из године у годину, разједао малу буржо зију пеле Немачке, и до рацничког света свију зе маља империје. Ови немачки школски учитељи, колико су их о на ма слушали, у 2еи§ћаиз у, берлинском музеју трофеја, на платформн одвратног споменчка победе, и, у провинцијама, .ча степенима сви ју њихових ратничких статуа, не распаљујући патри-

универзитетлија и „интелек туалаца* немачких — велики одговорници за колек* тарну благост. — Ево зашто ће, ако је он можда однео победу 1870, сит^рно изазвати немачки пораз 1915. Да се нерадује хитно свом остатку славе!

ИЗ РОВА Пошто ј« ми* јг Тгаиам’ За време нашег повлачење I једног дана кад је наш ескад отизам, дајући поштовање, р 0Н < 5 И0 з , Ш титни, командир

мртвима и причајући фанта сти не успехе њихове историје.већ ариповедајући мржњу и освајање, и спијајућк охолошћу, суровим жудњама, господарским халуцинацијама, детиње душе њихових ученика које ће у бу дуће сањати сгмо 0 Немачкој богатој, надувеној, страховитој, са својич канџама у срцу свста! Он, тевтански школски учитељ, био је свакодневни лајоло, свесган а неуморав лајачо бесне мегаломаније

посла п.наредника Војислава Симића из Бањаии среза Там нпмвског округа Ваљевс*ог са зааатком, да види коликом снагом наступа непријатељ за нама. Да би поднео што тачнији извештај, команлир му рече, да гледа да с« провуче кроз непријдтељску предстражну мрежу и да дође до главнине непријатељске. Пошав, Симић се нађе са својим другом Драгославом и праштајући серечему: „Гледаћу да са патролом дођем чак у моје Бањане." „Ајд : не лцжи" одговори му Драгослаа. „Ко лаже? Ради самном Шта хоћеш, ако ти' довече не да-