Стража

БРОМ74:

С Т Р А Ж А

Странз 3

ИЗ УНУТРАШЊОСТН

— радње г-ђе Данице Стојановић и Милије Мар ковића трг. овд. нате их1* — Да1 Саио тако севесне чиповнике т тре-

Где су пак одношеве сгвари и еспап из /ућана? То је сама г ђа Дана про«љу вала, сазнала од неког Жив ка каменоресца. На иие по његовом исказу све покрадене ствари биле су на остави неке Диринке Жив ковић која је држзла јепно, мало кафанче и г. Косте Пауновића, професора и рентијера, преко од дућана г ђе Данвце и г. Милвје. У том квфанчету: ,Малз Касина“, ДарИнка је обавља ла и посредништво где су с*скупљале последње женске из друштвеног талога и по’ даве у хафанској соби будзашто како су кога ухва тиле, и взвесан проценат давале Даринки. Ту је се шврила зараза тровали мла ди организми и смишљале лоп^вске намере. расулост тога је ова велика похара. Чуо сам раније о томе и чекао на полицију али она као да иије ништа знала о том посреднашхву а ја сам сматрао да Је она плаћена за тај посао, а ке ја. Еспап је био на остави и код неке Христине Вучковић „Кице", сестре оне Косаре девојчвце, која је продавала улицама покрадене ства рв. Она је прво изјавила да је ствзри добила од у јака из Шапца али на послетку је признала: да су јој Бојислав и Живојив доносвли, пошто су и они већ пре тога празнали, и она није имала куда. То се зове фувдамеатална поква реност! Кључ у задњим врс» гима дувааским, са ардуне изнутра, где је остављен у брави, није шђен, кривца су га упропастили, свгурно бојећи се једни од других: да неко г.е узме више сбм !!1 Крај побројаног покрали Су; доста дечијихсо мотскх аљингца, марамица, разних лица и материја, као и папуча штофаних, Псслеј увајађа свц су брзо дошли | иза катанца (сем Војислтва и ЖивојинаЈ који су још сдмах ухапшеш!) и на гме Косври, кћер Јована Павловаћа, Светолик ;Милоје вић, Првослов Костић, Да> рвнка Живковећ и Христина Вучковић „Кица*. Да ривка Живковић је најмрач нији тиг: крезуба, тамног ликз. сува в коштуњава, а вз очију јој влри лукавост, да би Бога продала! Њу треба највише казнити и каменовати. И ја налазтм да је у њеном кафанчету скован план 31 овујвелику нохару. Ако се претресе њеиа скора прошлост, ја сам уверен да Не се про наћи траг многвх ранијих крађа, које су сста е тајне. Истрага је С^рипна, сзи су лр- зна/и стварг су пронађс■ в, грвоскпенц круш^шчки суд је Јодобрио при Та >р сви.у похапшених и с< 1 да има дл се.< дредипре трег. | Све је с во бр то и са на;тчиернијг.м тактичвошћу н с дском веит» нсм сврше ' • . ;а с ја не бих одужио <анести је ног јдвног рад ли,. кад н биховакојач «ао прлзвање г. Миха и у Ж вков ћу— ,Бати“, '».1'упаику грвдсво судије ( <"'- је на по .ожају), чија 1* с. ергија и оаестам рад, У"'Чсдо са неумсрношћу, < сан доказ колико вреда ' Р ћ н .ка вр.чња и савесиост н > једном тахо узвишеном »у, где је Правда промг <« < ала и грог. в рила глаИ.гина; .Свејесврше% ^ТО, то су кривци! Каз вГ

бамс! Молбу 3» скорвјн пре трес подчеоје угме тужи тељке г-ђе Даниае Стојановић, заручнице Мил^ја Мзр ковића, (који је сзда зароб љенич у Аустро-Угарској) поднео је г. Михајло Дрјчин 1 вић, адвокат. И тако, коивцима не гине робија, јер је крађа и гешка и опасна. Резиме: Ето, до чега до* води, кпд се дега и млаавћи оСтсве да ргде и жте како хсће, кад се з^бораве родитељске аужности! Ро ентељи, васпитавајте строго чвоју децу; а ако сте то пропустили, обуЈдавајте гапар танска своје синсве; ако сте богати, не дајтеим новаца у рукг, јер ће — поклизнути, и после их не може на прави пут вратити. !1свац је најопасн^је у ру кама Младост у данањњем друштву где хиљадама ћкфтанских хијена (у људском облику) чекају да их згра бе као плен па послс, кад их постепено увуку у бла то покваоености и без ср ма, да нх — упропасти. Ово нагласих и зато, штс се овде десао трагичан до гађај, где су дна најбо аги ја младића у овд. шанта ну, у средини вароши распоричи једног интелегентног свршеног инжињера, и хте ли га дотући сек н жа, ударивши га преко крста — мотком. Тоје узбунило (ка) и ота велика похара!) И о томе ће сутра следовата нарочито писмо. То су дае велике сензацаје у овоме граду. Читаће те и о томе. — Роднтеља? — Стварајте људе, а не —робијаш?! М. Расипски.

Коштуњавог воћа ће ове године бити веома мало, док ја бучасто обећава боље изгледе за бербу. Орах је одлично понео. Виногради у колико чису страдали од филоксере обећавају добар плод, 8ли је велика опасност од перноспоре, пошто се осећа јака оскудица у плавом камену. Крупна и ситна стока налази обилну пашу по пашњацима. Шап, који влада у два три округа, опада, а свињске богиње и шуга код оваца и коза јављају се још али у знатно слабијој мери. ПојаЕИла се три случаја сакагије код коња. Живина је свуда добра, и пчелеу изобиљу налазе паше те је у изгледу обилно медобрање. Свилобубе су у последњоЈ| периоди због оскудице у лишћу гладовале, те је квалитет мехурака због наглог завијчња слабији но лањске године. Цене су доста слабе и крећу се од 2.20 до 3.— дин. по кгр. Према свему стање летине и стоке је веома вовољно и сви су изгледи да и услед ратног стања у коме се налазимо овогодишњи принос неће зодбацитн прошлогодишњи, а ако до тога и дође он неће бити знатан.

За добровољце За нагае храбре добровољце који са пушком у руци стоЈе аа мртвсј сгражи у одбрани Српства и за Инвалиде Савеза Добровољаца приложили су преко нашег уредништвг.: Свега 911.90 дин.

%

Дела Перићева - РОМАН ИЗ ВЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА -

Ото ВаЈс: Такве сте (АФОРИЗМИ) Код многих дама припада смех — уз тоалету. Охрабрујући погледи по неке жене — већ су многог човека уплашили. Зашто се — питао сам се врло често — заљубљују многе девојке бага у оне човечије манире, које он не односи у брак?

М. М. Николић: 3>им плачеш млмз? Отац погино; мајка тужнаседи У собц малој тиха влада тама. Детенце мало свзју мајку гледи И нежно пита: „Зашто плачеш, мама?“ Погреб се креће тихо и лагано, А за њим мајка иде јадна сама, Водећи чедо мгло и незнано, И оно питз: „За пто плачеш, мама?“ У изби тамној седела је мати Плачући горко са несреће сама, Што хлеба нема малишану дати А он је пита: „Зашто плачеш, мама?“ 1915

% Извештај о сташу летине и стоке у новнм областима. —

Према извештајима државних економија и њихових заступ ника стање усева и стоке и временских поилика у новим областима овакво је: Време је веома променљиво, са више кишовитих но лепих дана. У том погледу у северо западним окрузима под утицајем лепих дана земљз је отоплила и пролетњи усеви почели су боље да се развијају; док су у југоисточним и јужним крајевима кише праћене лепогодама: градом, пљусковина и поплзвама, наносиле доста знатне штете I

СИТНИЦЕ Пдате царева ц краљева у Евроци ИЗ Неће бити без ш тереса, да у данашње време изнссјмо колико се ппаћзју поједини владари у Европи. Од три европска цара и од свих монарха у опште, сматра се да руски цар има највећу плату Његова плата варира између 27 и 35 милиона дин. годишње. После њега долази аустриски цар чија годишња плата износи 19 и по милиона динара рачунајући да половина од тога пада на Аустрију а половина на Угарску. Међутим немачки цар, као цар. ^нема никакве приходе већ као краљ Пруске, његова цчвилиста износи: 15.719.296 мпрзка. Цивилиста турског султзна још је већа. Она износи око 882.550 турских фунти или 15,274.000 марака. Италијаиски краљ има плату од 12.800.000 из државне касе. Шпански краљ Алфонзо XIII 7,400.000 динара. Краљ Баварске (принцрегент) 5.405.106 марака. Саксонски 3,550 000 марака. Белгиски 3,500.000 фра.чака. Порту . алски 2,400.000 марака. Холандски 2,100.000 марака, и Виртембершки 2,017.189 марака. Сви остали краљеви икају испод 2 ми^иона марака. Дан^ки краљ 1,203 200 хруиа. Краљ шведске 1,321.000 круна; грчкн краљ 1 325.000 драхми. Румунс«и краљ 700.000 леу.

Павле 1е ћутао. Вадео је да !е сестра у праву, и да ће такеим начином учанити двпје добро биће стално поред Јовпнче и однос. са њом скриће од својих родвтеља. И тако је лсступир. Већ је >т тнкести дан к?!Ко Пзвле Перић живк жов<> том човек , ксји |е са момг чким на-ч кама лгвчо пр квнуо. И сви су бн и задовољни: м Јоваика, и П^впе и родит. љв ње ви. Али на> више је била задоволња Лела Правећи свакодневче излете на и»'зње, с нз је посеч:'ва.’<а Јовачку. и била је необично ср'.ћна због овога. Павл$ је, а би Јо-:анци р-тстграо д адле часове, набавуо клзвир и Ле.<а је пратећи н. њему Јоваеку била најсрећнкје сгв рење. Дани су протиц ли као часова а -^ни го нису о г ећ;.ли. На два дана ранијч; но што ће бит.; ве^љс у нући Старога Пср. ћа, цела е кућа устумарала. Све егло на посао да се рсђен дан ме зимице куће Перића што велсчанственије прослави. Док је Лел пксала писма и позивала своје пр&јатељи пе и р ' теље да узму учеглћа у [.рослЕВИ рођен да»

на, дотле се по собама намештало, спремало и ветрило а у кујни месило. И Павде Перић је узео активна учешћа, да рођ^н ден његове Сестре испадне што Сјајније. Код Мраовића је натучио један диван букет по два часа дневно проволио је за клавиром слремајући Јованку да што боље отпева песму са к ; јом ће узе;.Ч! учешћа. П 'сма је била д^вна. сгд';жанала је у себи чежњу једне сироиашне чиганчвце з богатим сином сеоског кмета. Песма је поникла на широкој мгђарсксј пусги и била је пуна топливе, иуна сграсти и бола, као што је пуна то лине, чежње н стра* сги и оуста нг којој још увек шкрипи ђерсм и и* којој пуца бич сточара. Са пуно воље, грацаје и страсти Јованг а се сва уно* си у песму и Павле који ју је пратио на клавиру с вре меиа на време бл застао и са рзширеним зеницама и долуотвореним устима би је посматрао. Загим би нагло устајао од клавира прилазао 6н јој и страсно би је љубио — Наставиће се. —

Наше бојиште Напад на Грахово ЦРТИЊР 24 г/нч Нечријатељ је у току 22. ч ноћу 22. и 23 !уна егергично чгпг'- Грчх''8' л т-и су сво њтпви -- • додбијевн. 23. [уна пропужип 1е непоиЈатељ напад и V исто нр л летг ч «-у и-^годи '»ероп '4 м пи жајем и гуцали з митраљеза. Нагаи су губитци 3 рањена а његовн су »епоз*а 1 . — Пон вни напад ЦЕТИЊЕ, 25. јуаа. Аустрија^ц су у Ги.<у 24. Јунц опет развичи јтк напад на Грахово али без ика вих резултата. Наие упе прсма Гачку разбиле су ј дну непригтрљску а дницу од 50 војнака и *ар' би"и 16 в јнчк а л ст.. п к гоне. Му'ломани из Херцеговине ЦЕТИЊЕ, 25. Јучг <е прешло 300 Муслочака аз Х ;рце: ор не н < Ј»У т^шитг: нју н пр?лалр ге ча :< м вт ст’ * <.

Доедедње веети

Ос мисли Будн са свима увек начисто. Вер. Срећноме никад не одкуцава час. Вер.

како усевима тако и садовима.Ј ^ иг с Р^ а Ј е глас с УАбине.

Градом су оштећени срезови: I прешевски са 89.500 динара, шарпланинскт. са 3.300, срез охридски (стрмни усеви сасвим су затрти), срез скопљански и кривопаланачки. Стрмни озими усеви свуда су добри и очекује се одличан жетвени принос. Нарочито ће бити одлична жетва јечма. Рачуна се да ће хектар и.-бацивати по 2000 кгр. Кукуруз је одличан и увелико се праши. Макови, који дају богат принос, врло су добри и већииом доспели за брање и вађење сировог опијума. Дуван се увелико сади и има изгледа за добро развнјање. Ливаде су бујне и богате травом. Пашњаии су такође бујни а нарочито у сточарсчим крајевима. Вер. Радити и не очајлвати, значи: бити срећан.Дј

Вер.

МуЗика — Концерат г. Покорног

Јуче је одржан у Нишу у сали хотел „Европе® концерат коњичкс музике под упраном г. Драг. Покорног, кзлелника исте музике. Концерат је био обилно посећен и како нас извештавају из Ниша комад »Мртвачке игре“ тако је мелодичан да до сад Београђани нису кмали прилике да чују овакве стварк које је у стању јед»;:ч г. Покорпв да пружи нашој публици — цае —

— мше Д С. П. Зна ли за ово мајор? Ко смо ми, шака људи да се спустимо у Љубовију и Озтаввмо непријатеља нза леђа? «ме ба д. шли у унгкрсну ватру. А»ш мајор је посла .) и другог човека и ма се соустисмо у саму варош. Од мајора смо дознали све. Зад. цнили смо. Сва је непри]атељ'ка вој ска већ била прешла у Бос ну, само је још аешто ко јморе остало. Мостови за К л з би/и су већ покваг | и- Али је не рија-ељ. приметивши нз нлг, преба цио наново једн јако оделење с задатк м. аа спвсе комору. И то је било сно оделење, које се пушкара о са наша« трећепозивпима. То оделење било је заузгло п л жај ввше њлховог пре лаза и г > тлко, да нам је било кемогуће пр*ћи ко мори а да не пзд<-.емо у унакрсну взтру 3; то је реше 10 , 4 а ово некакО са тремо ила отерамо Почела је киша, она права Јесења кишз, ладаа и к ја сими. Раввили смо сс у стрелце и пошли налред. Кр^з траву и у кукурузе, П;)еко плотова и авли;а ишли смо све даље и узбрдо. Били смо скроз мокри, г епријатељ се наје још јзвљао. Све је било мирно и о бично. Ништа није одавало да ће свде кроз који тре нута с зазраштатк пушке свим бесом својим, кр?5 се пролити и смрт лебдити, да згрвби браииоце свога огњишта. Кроз неку шуму избили смо на једну чисти ну. Наше лево кридо бпло се оцеаало од вас у једној шуми иа ннзбрдици и из губило везу са нама. Пот поручник ме посда, да јавим левсм крилу да нам се приближи и ухвати везу.

'/ф&вршившл ово враћао сан се трчећнм кораком. Били смо на некој псљаниии на 1брлсајућем простору, исп..сд неке шуме. Сумњачи смо на ову шуму, те смо се креталн врло о:Јрезно. Од једном гракнуше пу ше из шуме, као поплашене чазке. То нас је непријатељ дочекао б^зом паљбом. Пустао нас је да дођемо в >ло близу, да би му погодци бнли сигурнији. Наши потрчзше брже а на једно 50 м. од шуме пглегаше и с гворвш такође брзу и страшну плљбу. Јј их још нисам стигао. оио сам заостао иза њих за тридесет кор,ка. Кад су они полегали, ја остадох гам на пгљанл. Врло згодна мета. Око мене је зујало и праштало Што сам брже м г о легох иза јед ног џбуна, али тиме, чини ми се, нач. них још горе. Аустријанци су снгурио мис«или, видевши ме по зади стрељачког ланш, дг сам ја офицвр, те силну ватру оборише на онај жбун иза кога сам се ја био са* крио. Сад, гад, ево с-д — ша путао сам; очекујући да ме сваког тревутка погоди зр но. Желео сам у том треI нутку да сам ужи од глис | јте и тањи од гртије. Сав | | сам се приљубио уз земљу, ј а око мојих је ушију ззиж дало, трескало и гоанчице су пркале. Прави п8као! — Насгаваће се —

— Пуковник П. Пешић ЦЕТИЊЕ, 26. јуна Краљ је иоставво за шефа штаба црво орске в.ховно ко^гнде пуч вника Папић ноеоеаим нов. .ог делегага српске војске у Црчој Го. и. — Банкет у част генерала Јанковића Краљ је свноћ у дв г ру т.г свеч^ну опрошта] у нечеру у чаог генсрала Ј н,' г чЉ : шефа штаба врх вг е команде црн 1 р;ке војске На вечери су б лисви м нистри и оредс 'з и .ц : са-.<езн»нки Краљ је •;. вр.-м" вечере изг. ворио ово: Г. генер" >е! на растанку са в м као са шеф м штабг врх. вне к матде » о.е в ■; к< ја ваи уз најбоље жеље за в«ше здра*л>е озј зљ\ >ем моју искрену захвалност за ваш т/еум >рни рзд. Ви < те у ово време у:.вишсн*х трудова 6ули мсј одл-ачгв са радрик. В ша 4.удрост вашс тскуство мробаног одл н - ка » и ] 1 'к«.>в ђс, нвшв вредаоћа «* љу .ивЈ жртвовиве ста <" ени у службу м је в >јске и њен. м аадатку ол кшгва и су бреме мој. <аг зорн сти Реч,; Једном срдачнн вам хвала драги гснерале. Кгд севрг тите у вашу ужу отаџбину н : шу милу Србију м ли>. : ас загрлите у име мо,е сву тгм шшу нашу браћу. П несите евима почевши од љубље ог крзљз одњ драго' прсстсловаследника .ивноко ...ндујућ* храбр воЈс&е од мин :тра до војника р грађан- на, изразе нгш љубави, наше всрно.ти счак ј з једн цк и н шо, ре шеност« д се боримо јуначки до п тоњл' сред.тва д год не ус-е н'ше рет' ко д?ло ссд- * ђ:*њ >: :е ињ:н.. потлачевс браће. Кгжите им д мо п сле гел т ;внс*г затишја оружја свк спремчи, нап.едни и жељзи да ш« пре ' пет пођемо пр тнв нашег заједничк ■ нелр-'јатељз са којим сс рзди нашег д''бра б .рс напп г емен,,тн савезнип .

Француско бојишге — У Белгији ПАРИЗ 27. Јупа. . У Бе.>гијц смо потауно сузблли јсд н а мачки иапад са врло тешким губитцима по веорвјате оа. Између Ангра и Сунеса Немцн*су понсва изврцЈН ли нчпад а>'И су одбнјејени. — У Вогезима <»АРИЗ, 27. јуна. У Вогезима су Фраицуаи ;остигли знагне )сљ> ■ II што су истерали Пемце из једног дела р.вова који су билв освојилв 9. јуна. Француз. 1 у ааузеш пел г мачху лефанзнвну орггнгзацију од брежуљ а југолсточно од Ф .нтне/а па свј до пута Ларк; а Мо; јен Мј ТЈе. Заробили су 19 официрд и 717 в ни :•, *з се дам ртзнчх батаљонл.

М*

рашха пошша Г. Стојан Новаковић, медицинар моли се да своја писма упућује на адресу: В. Н. Војводе Миленка 10. Претплата на „Стражу" 1 двнар месечно.

„СРБЦЈА" у Беогрг. у у гал п

Прв 1 Српско Друштво з* осигур ње прима о е о л не осигу* љ. од пожарз. Друштвене к нцх л .р»ј. Нч.к- е се Прогс.т::; Бан е 192 3-10

ДОБРО СОРТИРАНО ВЕЛИКО СТОВАРИШТЕ Стакларско-порцуланске и фарбарске робе

- ПРЕКО ОД ХОТЕЛ„МАКЕДОННЈЕ” Имамо на стоваришту велики избор: Емаљираног плавог посуђа и порцулана као и друго сву сорту Стакларије. 191 ш Отворена је сваког дана ■■ 1 -з_