Стража

Број 182

. БЕОГРАЛ, УТОРАК 7 ЈУНА 1915.

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

ТЕЛЕФОН УРЕЛНИШТВА 1092

Излази сваки лан у 6 ч, пре подне.

Стан Редакцчј« Космајсиа улЛ^ Огласи се дају у \ Цена угврђена

V

Неплаћена се пвсма не пр, мају. — Рукопвси се н.. араћају.

иПзма рукопвсе, новац ■ све остало што се односи на лист, слати власнитшу листа.

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Бугарима није било довољио Валаидоао. Онн се журно ссреиају, да у колекцвју свсје неутралности уведу још један зликовачки акт. Бугзри хоће да нападву Србију, и ла би тај упад имао што убистве' нији карактер, они званично демантују све вести о тобож к>(Ш ксшитским пркпрена покрај наше границе. Али мн нити хоћемо нити можемо бити онако лаковерни, као што смо били пре 16 јуна 191 >5 годЕпе. Бугари могу и даље уаорно заваравати траг својих подлих дела, Европа адравог разума и непристрас иог расуђивања неће се тако ђе дати преварити. Наши прв јатељи имали су прилике да упознају Бугареку за време овога рата више него што; она сама себе познаје. Ноени трикови којима је очвгледно азагравала неутралност и ако С' г званично демантовави, ипак њих познају сви они, који се интересују радом Бугарске. Нов упад од стране Бугара, који има ла .обрадује" иаше хргбре трупе, опомиње иас да жалимо оиај јадна народ кога предводи псдплаћена и вебрат ска рука У Бугарској живи велики број псеобучених не мачких офицера, ко{е бугарска управна власт крије, али чије присуство мало ко од Бугара н, зва. Они живе у Бугарској сазликовачком професвјом: да спремају плаћене бескућвике (.комите*) који ће С времена ва време убацати отровбн нож у леђа Србије. И какав циљ треба да гмају овн упади? Ја сумњам да ико то зна. Какав стварни резултат немогуће је извести са комитским четама. Олакшати аустрискн напор — и то не може да пође за руком, Јер ми увск држимо довољан број труоа према местима, где Бугари смерају да нас нападну, те немамо потребе да одвајамо трупе са северне границе ради заштите источне транице. Као што се види овн упади имају једини циљ, да вам се окслишно покаже колика је мржња код* бугарских поглавара (не на-ј рода!) због оних страшвнх ј неуспеха 1913. год., као да; Смо ми били кривци буга(.ској | грандоманнји. И док Бугари ие буду увидели, у каквој страшнјј обмани живе, дотле неће нипрес г ати њихови .не , утрални* напали. А та напа ј ди нити су престављали нети ће срестављати само удар оре-!

ма Србији, они престављају у мчого јачем степеку злочин према Русији, злочвн према Четворном Споразуму, злочин према оправдавим аспераиеја* ма бугарс*ог народа моја своје благсстање може гледати једино у кооперапији са пријатељвма целЈкупног Словенствз. ^ Ми жалимо буг арски народ, зато што га предводе кздајвце његове оггџбсне, али мн га брагски саветујемо, да се прибере, тргне а черстом ми шипом сурва са државне управе оне који га , гуше. Колике ће всће користи донети својој земљи, ако се окрену, уместо према Србији, враво у Ссфију. Опет... И ::а супрот Паћушки, Словенсксме брату, Опет воде преговоре О — српском Банату! I! опет се Влашка јавља, Раније понавља! Ма молимо споразумне силе (Ако молбе вреде!) Да наш Банат Од Влашке поштеде? Јер стрпљењу кад граница пређе, (Мудрост тако збори!) Тад помоћи неће 1!и сви — преговори! М. Расинскн. - . \ * /•**

ј?абош

Јуче пред ,Албанијом“ чујем о*ај диалог, кој* је нођсв између двотце, старвх првјате.-.а, л који су скородошли у Београд. — Кад пе бр да сруше ово ругло?. ■ ту покава ка ,ЛлОаиију“. — Самп лагано Срушили смо једну Албанију, сад ћемо ■ ову другу! Аргус

11Ш1 — Побуна пете арннје. Софија, 6 јула Ономад се вратила у Је* дрене са галипбљског полуострва пета турска двв?зијв, ко1а је пострадала. Нду су смествли били у Илдиз ба бију, али су се војници побунили. При угушењу побуне убијено је 30 војвика. Из Јелрена је отишла за Галвпвље десета дивизња под комавдом генерала Трубера.

— Неначки ехнсар аа мир Букурешт, 6 јула. У овдашњим дипломатсквм круговима, којл су наклоњеии

германсксј чгцији опшврно се дискуту!е предстојећи одлазак принца Хесеоског рсђеногбрата немачке царице у поверљивој мксијн у Петроград. Циљ његоаог одласка сматрз се понуда за мвр од стране Немачке. Принц Хесенски је псштоваиа личност у петроградскпм вишим круговимаи берлинска влада верује у успех његове мисвје. Повод за овим актсм придаје се немачкој сопијалној демократији, која је успела у парламенту да приволе цара Виљема на овај поступак.

СОФИЈА, 4 јула. — Кнез Хоенлое, н?ванредни змбасгдор Немачке у Царрграду, напуту за своје опредељење стагао је специјалним возом у Софију. По подне је био примљен [у нарочиту аудијенциЈу код креља Фердинанда. СОФИЈА, 5 јула. — Лосле аудијенције код краља кнез Хоенлое био Је примљен код краљице. Амбасадор Је јутрос посегио Радо> славова. Вечеоас путује за Цзриград.

— Зничајиа најава Једиог Јруског великог кнева —

Г рчки ч парламенат

Састанак. — Одлагање. — Краљ и Веницелос. АТИНА, 6 јула. — Листови доносе да је на министарСкој седмипи решено, да се парламенат позове 7 августа у орву ! дницу. И < владиних кругова кружи вест, да* ће парламенат отворити лично краљ престоном беседом у којој Не изложиги разлог због којих је Грчка и даиас у резервисавом положају. Држи се кго сигурно да ће агрламенат биги распуштен. попто је нзмеђу крук; и В ницелоса нгмогуће доћи д° каквог спорззума о правду спољ^е политаке Грчке.

Букурешт, б. јула. Овде је јуче стигао један велаки русхи кнез у повер љввој мисији. Љјхово име држи се V највећој та/ности исто тзко као и циљ његовог доласка. 5 ;<н оп једне уважене овдп. пс полигичке лач* ности, какг .:ак треба да узму потсње > ерзције одговорио је след: ће. У врло скорој будућиости пео свет ће имзти дп се за ј диви једном :• лкапиом руском офанзивом, чији ће ус песа бити тако силни и зна чајни, да ће осле кратког времена потпунг таралисата све локалне немачке успехе и задати одсудан удар германско аустрвјској армији. Мир ће бвги закључен још у току ове годвне". ЈОН.

1 Љшнм — Успех британскихтрупа ПАРИЗ, 4 јула. У Дардвнелима су 29 и 30 јуна источни експедициони корпуси и десно крило брктан'•квх трупа напали тусске » оложаје и освојили више ли наја утврђења. Прва линвја ровова заузета је на пелом том фронту пре повне 29 ју на, а друга линија пред вече величанственим јуришем зуава и легионара; сутра дан смо понова напредовали "а више тачака и заузели смодолину Керевес. Ми смо чдобили 200 заробљеника, а наши са веаници 150. Губитци непријатеља, који је често бивао взненађиван у својнм гусгим формацнјама, нашом артиље ријом, до крајности су тешки. Марина је успешно помагала операције бомбардовањем Анти Бвбе и азвјске обале.

Женсни свет П)*имутство ружне девојке за брак. Ко има ви ие предиспозиција да добије мужа, ружна или лепа млада девојка? Свако ле с дмах рећи: па свакојакс ова друга! I Али прсма разлага-. у једн г енглеског часописа изгледа да је супрутно у знатној пећини случајева. Часопис наводн једну новшарску анонсу, у кс јој и господин у добром положају у једној галантеријској ралњи оажи по знанство са једном рукиом дамом, ради брачних веза. Дотична мора бити нежна, паметгм и увек расположена, али као главни услов црте лица морају јој бити просто одвратне. Решење загонетке, коју изгледа да аконса чружа, лежи у томе, да је » г оспо* дин* врло љубоморан и стога жели да има жену која ни код г ога човека неће изазвати ни најмање сексуално буђења. А можда је био и удорац, коме је прва жена својим спољним лепотака загорчала живсиг. Један другп „господин* објашњавао је да ће он увек радије узети за жену ружну девЈЈку него лепу, јер пелажућн на њену интелигенциЈу вматра, да ружна девојка располаже несрав!кено јачом интелигенцијом, ко>а се развила код ње на рачу^закржљалости спољие лепоте, исто гако, као што се лепота лепе девоЈке р^звила на рачун њенс интелигенције. Један песник из Лондона оженво се необично ружном девојком. Кад су га увитали зашто је то чинио, он )е одгсзорио, да се уверио, да су лепе жене увек биле узрок рђавим стиховима песника супруга. Он се нада овако ће бити противно. Један енглески сгатнстичар по професији интересовао се нео-

бично за церемоније цри венчању. Том приликом је :апазио кооз дуги низ година, да је од јОО млада 5 било необично лепих, 10 обично лепих, 15 повољних и оСталих 70 више или миње ружне. Од куда тај велики проиенат ружних младз, неда се тако лакв објаснити; али ипак наше ружне левојке могу мирне савести да се теше да имају више предиспозиција (скривених) за брак, него лепотице због којих је многи шепртља умирао у тешком севдаху. Ж.ивеле, ружне девојке ча корист човечакствг! 3#р

Ото Ваје: Такве сте (АФОРИЗМИ) У колико се човек више инт»ресује женом, у толико га она више мучн, а више и воли. У првим данима брака жена лнчн на ружу у мајском врту, после кратког времена она посгаје шипак.

мисли — Скуп.кс Вер Младосг без љубави је што а јутро без сунца. Нама је тешко са женама а још теже без њих. Тешко је живети животом удаљеним од својих идеала.

Шала — Бежи Јакове, то је зао пас, вндиш кахо лаје. — Но, па ти знаш, пси којн многс лају не уједају. — Ја зкгм, али одкуд ја знам, да ли и он то зна?!