Стража

имд > н вјнлчврвч И*т3 ЈК

Јјвд^ 93 иовмО * УвН91

Ж ТЈ ,&Тском жпоиуЧ — . 418 «

-ЖОП 9Н ВИ »и 93 нзвпонуЧ —

— Нах©>рисицу. — Између Ви Ш* - У ^рном

ДБвОН ^ОМПОНУЧ

МООНДО 90 ОТШ ОБВТОО 9*3 А хвтшннзвг.н ГГ 1 ®тр^' 4 >ад»н 4. јулз. Саопшен.е главнсг гене ралштаба:

ЈЕ

||између 3, и 1 ула предузео општу офанељеви напади

—Н«~ф »ронту Галдиигсв Му-|код по-тонв Педдице, источно ^&јеа$Ј5& Валколац а и код Вахаве

учврстио на десвој о(5ал|| Влндаве и Венге, наставио је да напре тау. Попе; неприј! десној обалн Ој настављена ]е 01 шшжитт 0 . мрешао шт&у :*>6ал^0ржи1е е нШМђ« а %Д& ! ^па.дали ое^ним прбтив вдпддом нема•ч&Ј тјјут^еЧсОЈе суТфешле ОрЗЈбШу бладЕСу ЈШ&акриране, ДОР В 8 непријмтељ истеин Подесаје. Трупа Сибирско-^уркестанске које су се бориле -противу два пута тгадшЈћниЈи’а непрајатеља показале су јединствену вред ност п^Јрајњу издржљавост. У правцу Млаве повукаи смо јСС јдоно од Чеханова, пошто је непријатељ удвојао своје ТНгЗЗјрве. Северо западно од ТОДома козачка бригада на-иђла је 2- јула аустрајску изТбидвицу близу села Мокржеца ззрсбвла 280 војнака; 30 офа цира и отела два митраљеса. И јмеђу Вигле и Б уга не-

били су одбијени. На лево] обали Вјепше непријатељ је осЖ МГорне борОе нешто нарејвшш. У вече 3 јула орфпи смо фронт Издебно ностав. На десној обали Вјепше непријатељ је успео више пута прексчноћ између 2. и 3. јула да цређе наше жичане ограде, али смо га сваки пут одбили ватром и бајонетимз. Јужно од Грубенева, између реке Гучве и Буга, непријатељ је неко^.ико пута упорно нападао на фронт Можелин — Масломенча. На сектору блвзу Теребина и Тихобуна ноћу взмеђу 2. и 3. јула извршили смо успешне против наааде. НаБугу деди мичне непријатељеве између села Крилова и взроши Сокала, као и између села Клу* сова в Парлача срећно смо одбили. Ту смо задобили ви ше стотина заробљеника. На Дњестру в изкеђу Дњестра и Буга настављају се борбе без озбиљнвје изм?не на фронгу У Црном Мору један наш подморски бродторпедсвао је у пределу Хујергранда једну лађу натоварену угљено«.

ФР№ |Ш 1 — Око Араса. - На Меаи. - У Волеаина. - Бомбардивање Ремса. ПАРИЗ. 4 Јула. Званичан комишзке од 3 јула 4 часова по подне. Званичан ксмннике од 4 јула пре ко ноћ: У северној области Араса настављена је канонада н пре ко Нс.ћ нароч ^то је бвла жестока северно од Сушеса и Између Невила и Еклинкурз. У аргони се водила борба бомбама и петзрда' а У области Мара Терез бвла је же сгока канонада код јаруге Мурисон. Одбили смо два немачка напада на наше пслсжаје

на коги 263 западно од Буреја. На горњој Мези бомбар довање Епаржа у обласги Суво о коме је јавио раввјч коминике, — настављено је. У Лј рену су Немца понова напали на наше ровове у југоисточном делу шуме Пароа и око Једнога часа нападачи су би ш растурени. У Вогезима непрнјатељ је синоћ извршио на пад на положај, који је био взгубио, аднисмо га одаили косећи » ашом миграљеском ватром. Немачкв нааади, који су покушани у 11 часова на наша утзрђења код пољског добра Трули на 1500 м -тара северо-заиадно од сега Бјнокаа. — потпуно су пропали

С Т Р А Ж А

Параз, 5. јула (Радиограмј Званичан француски коминике од 4. јула: Код Артоа канонада је изгубила Сву јачану. Неколгко граната је пало на Арас. На десној обали Ена у области ТроЈон водала се борба минама и било веома јако бомбардовање. О*о 20 граната бачеао је на Реме од којих је један грађанин пзгинуо, а други тешко рањен.

— У Угарској беснн колера Букурешт, 6 јула. Пештански листови која су овамо стигли доносе дауПе шти и околини бесни ужасна колера. која узима сае швре размере. Пештанска општина је тражила пд врховае команде да се у Пешту упути из вестан број војннх лекара!

ШШШ #11

иеколико заробљеника. Наше трупе, пошто су одбацчле нспријатеља. чврсто су поселе оба кланца, чија висина достиже преко 3000 метара. — У Карнији У Карнији непријатељ је, користећи се маглом и мраком, извршио по подне и у вече 1. јула два нападзИзме ђу Конте Кајано и Пинпе А востано. Оба смо напада одбили. Констатовали смо да је непоијатељ имао 33’ мртва, међу којама једног официра. •— На Соћи У зони Соће ситуација је готово непромењена. Непријатељ је малвм ноћним напа дима и артиљеријском ватром великих калвбара покушазао да нанесе губитке и да омета наше лагано наступдње, а нарочито да изазове наше ба терије, како би им открио по* ложај.

Жалајака п 7рр — Пига&е Берата. —

Венеција -Ђулија Рим, 4. јула (Зван.) ,У Фурланској (ВенециЈ« —Ђулија) дошло је јуче до неколико же.токах делимичних артилериских бораба. Напад неколико италијанских пешачких пукова код Реда пулна одбвјен је. У Карнији в Твролу ситуацаја јн непро-. мењееа. Редичулна (на васоравни Краса) у нашеи чврстом поседу још од 11 јуна. Од тада наше су трупе стално лагано напредовале на висоравна в поред многобројних више ма ње јаквх аустријских напада. Преко дана 29 јуна и ноћу између 29 и 30 јуна наје било ни једног напада с чаше странг, а уобичајени аустриј ска напади нису били нарочито јаки и одбили смо их врло лако. У горњем делу Валкамонаке непри агељ, пошто је прешао клзнпе Вене ронзло а Брвцно (грут Адамела) покушао је Један нап д ва наше трупе код Рифуђ го Гарнбалди, зЛи је одбијеи с губитцнма и оставио на- је

Атина, 6 јула Талијанска влада дала је на знање Грпвма да Берат и област његову сматра за хин- ј терланд Валоне и дз пре/, томе не допушта Грцимз да заузимају Берат.

грава у страшној и величанственој манифестааији људске технике енергије и пожртвовања за народ и отаџбину треба да се глорификује, преда позчијим нарашта јима и тако овековече велика дела гатника — бесмртника. Улога ратних сликара тако је взжна и деликатна као и улога свију оних хероја који доприносе својом кркљу великом ослободи-1 лачком делу јер оно што војска | на бојишту надчовечанским напо- , рима етвара, треба да добкје свога израза у згодној и лепој уметничкој форми, треба д» се створе симболи великих дела који ће у будућносги сјајној документовати сгваралачку моћ садашшости. Уметничке творевине има у вечно да одрже у животу витзлну снагу наше здраве нације оличене у овоме рату и шта више дд потенцирвју' н>ену неосаорно велику вредност. И као што уметност

ФЕЈБТОН

— Мемоари Хајнриха фон Роса —

Улогорисмо се на две миље од Вјесме а на једансат од глевног пута. Место је бвло лепо. На пол 1 ча а од логора налазило се једно село, доста дпбро очувано. Оно ратне по следвпе и оио је вскусило, али не у толвкој мери, у кслико су то искусила друга села. Поред самог села проТИЦ 20 је хладан и бвстар као кристал поточић в својвм жубором нам је причао тужну песму овог и свирепог и ве личанствен г рата. С ону стра ну потока налгзила се ледина Обрасла бујном травом, тако да је било доста хране за на шу прегдаднелу стоку. У самом, пек селу нашлв смо и натну колвчрну хранз за нас. ^ ^

I (15) Није је било истина у изобн љу, зли бало је толвко да се је могла подмпрвти потреба за даа два. А то је било по кас знзчзјкОГ Све ово утица* ло је на све нас неможебоље б.чФг; и под ут^ском тјк> вог расположења ја зађохмало у околииу да се пр шетам. Ишао сам по цветнам башта мз, газио сам траву по бујној ливади и брао сзм гоарено и мирисно пољско цвеће Све ми је ово давало изглед каквог велик.т парка у Бе.чу. А када сам прошао кроз шпа лвр дрвега, која су правила дебелу хладоввку изгледало ми је као да се шетам по пра* теру. После два дааа први оут

ОСетило смо хладноћу. Ноћи| су биле тако хладне да смо| се мрзли и једва смо чекалк] да сваие и да нас сунчани| арзци откраве. Али сутра дан, | када смо напуштгла логор и| кренули се за Геатшик. Хлад- ј јнсћа је била још иећг, јсш јача. Љ/ди се беху увила, иа и ако не бешг снгга, и ако се лиааде још з.-лениле, вој ници беху на себе бацила зимско рухо. В јнике са шубарама а у постављеним кзбаницама смо сретали сваког часа. Овако разноврсно одело дзвало је много магерајала за подсмех. Како ја нисам имао никекво тоало одело то мајор. коман дант батаљона, гроф Гајсберг у«ини ми једзн поклон Наиме, он ми је дао на похлон једну бунду од овчије коже. И моје је увгрење, да ја да нас бих жввио, да нисам имао ову бунду, која ме је штгтпла не нрозебсм. Буа

ду сам више ценио и сд са мог хлеба. чија је страх ба:> свед.л на минимум! Кренули смо се даље. Ишли смо вапред грчећи се од з»ме са пр, заим стаапима, који еу несносно крчали. Око кућа, иоред којих сно пролазили бнла је прострта слама. Како је НгСмо могли да употргбимо и како нвсмо могли да је ув*емо те да ]е за сво ју угодност понесемо, то је неко оц војника бацао ватуу и палио је. И посли пола ча* с 1 по нашем одласку цело је село букнуло у пламену. Нико се није сећаода сламу с?чува, да сачува згоде. Нико наје могао ни у сну да помисли да ће нам све то требати као насушни хлеба. Тзко је то увек у рату Оно шго се не може да понесе то се унашгава, предаје пеаелу. Трубе су пиштале, тобогав су лупали дај^ћа нзм такт, после смо марпз Јоали не об

Боој 182

иначе даје већи значај « ^исао животу, тако исто она има дд представи праву вредност и В еличину овогл рата о чему ми обични смргни — саучесницц овога рата нисмо имали кад довољно размишљати. У савезничкој Француској, у братској Русији и Енглеској спремају изложбе радова ратних умегника који би се одно.сили на овај најкрвавији |рат у историји света. Намерава се да приреди доцније једна општа изложба савеаничких уметника у Паризу и за ту цељ алеловано је на сарадњу наших сликара. — Питање које заслужује да о њему наша јавност а нарочито Врховна Кеманда размисли. На реду је да се и у нас благовремено створе могућноста за једну такву изложбу. Нашим уметницима треба што више изићи на сусрег, дати ии потребна средства и оспособити их за овај р?д То до сада није учињено удовољној мери или су се наши уметници више игнорисали. Има случајева да поједини — фотографи уживају много веће бенефиције но истакнути вкадемски сликгри који се потпуно запостављају. З/Јр неће то бити грех, страшан и неопростими грех према кашој нацији ако наши херојски шјдвизи не буду и на пољу уметаости нраведно репрезентовани? М;: смо, према општем признању де били у овоме рату место међу првима. Па зар то да не буде и на пољу уметничких творевина? Зар се не увиђа колико у овим данима изложбе у Лондону Иво Мештровић служи интересима наше нације? У нас треба организовати нзрочито ове уметничке послове л створити могућности да се до 6 ијјг што више лепих уметиичких дела. Пре свега нужно је да се ратним сликарима академског образовања ставе на расположење јла сад потребна материјална средства, да им се даду фотографски апарати и остали материјал у колико у њему оскудевају пошто су наши уметници махом обични пролетери који живе бедним животом! Исто тако треба аотират* варочити кредит и дати им најмање по 500 дин. колико је потребно имати за успешан рад. Треба, поред осталога, сазватк једну конфгренцију свих уметника који би из своје средине образо .али нарочити оабор за скупљзње радова и прихремање једне из.зожбе за кују би се могла још сад израдити »лрочита правила. Све би се то дапо извести у заједничксм раду мивистарства просзете, Врховне Команде и наших уметника.

ИМ А1 1 «■ 1 ■ИРЈИ ”Џ I 1'■ !■ 1"ДДт11Д”!ШИе зирућм се на оно што је се нза наших леђа догађадо. Село је за нгпуно пола часа бипо сравњеноса земљом. Овде онде још се пушило и димило и оннма који су иза нас јзв ј>сло да је прошда војскз. Јуче смо чуви јаку хзнонау. Данас г.зк, бало Је т» хо ] време! Поред великог броја остагака од ргзвнх пукова, која су тр. жили својг јепинипе наилазили смои на војнике као и ва официре. Некима је била загезана глзва, некима пак, уфачловани рука, а неком је воело гвожђе однело ногу. Сае су то били рањенвци 08 јучерашње битке, која се водма око Бородика, а у којој су Руси показали невер >ватап огпор. Мсђу, рањеницима в?дели смо масу м«аднх сфицирз. који су сач? њааС|Ла штаб ве* лике армије. I — Наставиће се. —