Стража
Страна ?
С Т Р А Ж А
Број 184
У недоумици
БУКУРЕШТ, 8 јула (Спец. извешг.) Из Берлина телегрзфишу, да је у иемачком главном стану одржана конференоија н којој су узела учешћа Цар Влљем, генерали* сим Хиндербург и генерал Мзкензен. Објекат разлзгања био је дзљч ток опереције. Хинае?бург је предлагао да сезнггне трупг пребаце са источног фроита на ззпадни, пошто су Руси задрж?ли успсшну немачку офачзиву, и да се покуш' са одлучним нападом на Кзл л , како би се тиме изолоаала козперацчја Ечглескена! француском фроиту, Макензен је био одлучно противан томе, мотивишући прекид даљих на-1 пада н: руском фрснку, као опасност даРус«! не почну снажну офанзиву, која би збрисала све досадашње пемачке уси:х . Он јо трзжио да се трупе ка источном фронту пој^чају и да се сфанзива настави. Како се цар Вт?м није могао да одлуча ни за један предлог, то конференција није довела ни до каквог позитив ог резултата.
Ј 0Н 1
- Аустро-Угарска нуди Румунији нове компенвације ,,Голос Москва" саопштавају из Петрогр^да, да је руиуиска пуномоћни мииистар при руском двору г. Дија манди имао в;лз дуг разго са начелником оделења ол источна патања г. Гулкиевићеи, поводом нових понуда које је аустро-угарсча влада учинилг Румунији, да би овз и даље остала ћеугрална. Пј* нуде садрже осим територи јалних уступакаи напионалне уступке.. Вађене дипгомате карактерншу политику Р*умуније као систем дипломгтске трговиае.
Букурешт, 8 јула Немгчкв посланик нз ру
важиу конфгренцију. У добро информисаиим дспл .'матским круговимл тврди се, да је не мачка п золаиик изјаз;?о пред седнику министарсгвз, како се оссћа побуђен да у најскоријој будућаосги напусшБукурешт, пошто се политика Румунрје сматра у немачким владајућим кругориид >-ао непријатељска, због одбитка румунске владе да пропусти муницију за Турску. Председник мигистарства одговорио јед . бч дотичаи немаччИ захтев пов ;ачно грубу повреду неутралности, и д! би она Си ш од врло непсвољчих последвца по румунски народ, кад би се у дело привела.
— Поводом блокаде од стране енглеских ратннх бродова — Спец вввештај „Стражи" Солун. 8 јула Из Атј не телегргфчшу; Грч-
сбала од стране ецглеских убојних бродова. На тај про тест Силе из Саоршума су одговориле, да се за дотични протест не нзлазг надлежне, пошто блокада грчких н бугарских обала соада у дзлокр-^г одлука адкирала Хамич тона,- врховног команданта над опергцијама око ос“ајања Дарданела Стога је грчка влада одлучила да одмиралу Хаиилгону уаути сног нарачигог изаслана*а са поменутчм ппог^стом Сантјаго
Слава Савеаа Добровољаца Јуче на дан Св. Прокопија прославио је Савез Добровољаца своју славу на Један највеличансгвенији начии У локалу хотела „Златан Топ“ искићеном природним зеленилом и народним тробојкама, искупича се маса света да дочека евај свечани дан наших храбрих добровољаца. Једна почасна чета састављена из најлепшнх младих синова наше миле отаџбнне, била је постројена на улззу ла дочека своје госте. Поргд осталих гостију, дошл < су и Н>, В. Митрополит са г. Ван лићем н изаслаником комаиданта Одбране Београда г. Алексом Жујевићем. Одмах је отпочело сечење колача На јектеније су од говарали сами млади добровољци а иа азвесна јектенија одговарао је митрополит сам. При сечењу колача присуство; вали су председник г. Милан Па| иичић, домаћин славе г. Влајко Радовић хотелијер од „Руског I Цара“ и један поднаредник, Затим је одржано молепствкје зз дуг и срећан живог Њ В. Краљз. Цело друштво одговорило је певајући громогласно; Маогаја љега. После овога је узео реч Њ. В. Пргосвештенство Митрополит, који је у дирљивом говору истакао значај данашње борбе, у коју су се добровољцч поклзали као достојни следбеници хероја из првих ратова за ослобођењг. Затим су прочитлне честитке; 8-У11-1915. Уз честитку славе првдружујем и моје живе жеље за корасган и успешан рзд до бровољзца. ПеШар. ! - Престолонаследникова депеша —
муаском двору п )Сетао је јуче председника мииистарсгва г. Братајана и ииа 1 са њам врло
иа вдада улсжЕла је протестј Седим бо^цима, к г -д квбинета Четворног Спо- ј Грујинвм, Дучићезим и Ма рззума због блокгде њених 1 лојевићеввм, као и мејим мла-
дам добровољцима, дзнашњих ратова, срдачнв чествтам крсно нме и кличем: живели! Алексакдар. У име офацира а добровољзца првом добровољачком батзљ г ну који ће вазда но сиги заставу тог Сав за чеспатам славу. Командант првог добр. бат. мајор В. Поповић. — Честитка Душана Д. Радојчића Браћи добровољцима, Најсрдачиије чгститам славу са жгљои да под заштвтом Св. Прокогија и вођствси кра ља Петра славе едуће год. са Уједчњењем Српства. У том клчпем са Взма; Живео Врх. Заповгдник српске взјске Њ В. Краљ Пегао! Живео високи заступник Њ. В. Краље-ић Престолонагледник Алексш^ар. Да живи Њ. Височ. Краљевић Ђорће. висока зр.ступник добровољаца и да живи српсза аобедокосна еојсиа. Командамт Душан Д. Радојчић.
Чмрнмв у Взограду Јутрос је допутовао у Београд г. Ч .прашиков бугарскк посланак на српском двору. Двн«е«атбН8 бвсти Јуче пре подне, енглески аослани^ де Грзс. посетио је г. Пашкћа и задржао се читаз час у п сети. Д0Ч1Н Шдн ПбЏЈ Г ЈуЧе ;е ка свечан начин дочексна у Нишу позната јдо брзтворха Срлског народа, Леди Пгџ;т. Г. Пврвдовнјј кзд Папз Јуче је посетио римског папу г. Гавриловећ српскн по сланич на нталајанском даору. Пралог кз Гђа Д р Саавка Грујвћа и г ђз Јелена Лозанић сакупали су у Америца 17 600 динара прилога, коју су суму послз ли Црвеаок Крсту да се раз да сирот,*љи у Собаји.
Смвњ&н ттш војнв втанкце Начелник војне стаиице у Петровцу Смењен је вбог несаееског вршења службе, која му је поверена. р б д пзрвемзнтервог одбера Чганови парлаиентарног одбора стигли су у Ниш. Данас ће решавати о крециту за унапређење виших официра. Пемвтв 31 засобљзскне Извештава се заинтересовани спег, да ће од 10 јула све године, наше поште аочети да примају пакете за наше заробљене војнике и интерниране у Аустро-Угарској и Њмачкој. Ови пакети примчће се до највеће тгжзне од 5 килогргма и могу садрхчати; одело, рубље, храну, 1 иће и јестива, искључиво за личну употре бу заробљекика или интернираног. С обзиром ка дуг пренос од јесгива треба ■''лати само конзерве. Садржај пакета мора бати прегледан од в.»јне цеззуре пре него се затв;рв. Иав т зожње У железничкој дирекаији сареиа се ков ред впжњ.', који ће бити пубаикозаћ кроз гри дана. 0613 шре у Сцб*јн Ознх дана отпочеће сеча шуме у Србији, која ће се уаотребити за огрев. Г. Пзнорни у Скзпљу Г. 'Дозг. Покорни познатн капелних коњичке музике, от< ауговао је у Сксоље, да та«о приреди концерзт V корист фЈНда изгинулих офтцира СП№К ИШРШШХ У начелству окру| а нишког ради се на сређивању соискова интервкрзн-ЈХ аустријСк ;х грађана, којч ће се послати у Аусгрз-Угарску у замеау за наше внгернираке грађаае. „Јзготекскн Глјсш :< У Нишу ће взлазиги ков часоиис под горњ->м насловом. Чтсопис ће излазити дза оута месечно број по три табгка. Ц-:на једном броју је
ФЕЈВТОН Шнм I ш — Мемоари Хајнриха фон Роса — ( 1 т>
ШЕСТА ГЛАВА — Бштна исд Еородана — Напопоомова дмеаи<а еапоооот — Пр■м ]• шаиац еауает - Бро] ран>«ммпа раот« — Гемерал МонтВруи ран>еи — Зауаећо другог ■аица - И трећи ]е шанац ааумт Рус.« оу оуави]«ии - На ир■атоа ратбајпшту - Марат V и ушш - ? опашеиу — Артвљериски дуел — Таха ■ ичриа ивћ. У очекизању догађајт васмо ви тренули Сву ноћ смо ге припремала да би сутра шњи дан, за која смо везивали толико важности, толико судбоносна, дочжади тто спремнеја, што о.вгуранији ва победу, у коју иико вије сумњао. Из далека видела су се утврђења кеја беху Руси подигли и изз којих се беху утогорила чекајућ 1 борбу.
Нј врелом сунцу њихово оружје се светлчло, а дз/ле дима смо видели како војнвци руска иду тамо амо по логору и припргмаЈу се. Прсма извештајима нашзх кзвидницз мн смо заали, да она располажу са огртмнил бројем тешке артиверије која је и ма^а ужасно дејство како у непосредној блпзнни тако и на даљччв. 0;им тога, ови беху добили знатна појачања. Све сво гсв јрило је да иам даа доноси борбу огорчгку и крваву. То смо осећали и ми као и они и трозничазо смо се припремзли. У нашој врховној команди рачунало се на бројну над моћност Руса и знатне коли
| чине нових н свежих трупа !беху доведене и распоређгке ! за учешћ. у борбу. Па ипак иако смо и са ове странеоили осигурани и 1 зк се на ли цзма сфхцира огледала забринутост. Све беше гстсвљено ратној вештинн и лукгаств/ натих в ;јсковтђт, јер Руси беху опас.н непријатгљ која не одступз, која се бора лавовски и и чздржава не устрзшизо засипање нашим картечима. О томе су се већ V армији причале приче. Је дан офицар, којв је у неколико крвзвих борби учествовао пр зчао ма је следеће: Је дзн наш пук коњице гонао је један непријатељски пешадијски пук од Красноје Дч Смоленса. Иако су напади на ше коњице би -а потпомагани јаком артвљернском ватром ипак су се Руси у потпуном реду повлачвли. Имала су то* лико времена, да за време иокупе све завЈје рањсш ке
као и ногинуле Неколико бе ј сних нплета нзшг коњЕцебе-! ху одбијеки са огпомвим гу-1 битпима по ндс. Кпд се борбз свршила и кад гмз с*.- пребројавали, в:-;д?ли смо дз је наша победа скуао плаћева: пук је 6>о ;отово пре :оловљеи. У С 2 м осватак ззре, када су.-.чеви зраци јсш не беху разгонали јутарњу маглу пу ну хладнјће и вла.е, артиљервја и пешади;а заузимаху своје одређене положаје. У освитак зоре свјг зиачајног дана увјахасмо коњеи чренусмо; — људн и коњи без дору ка. Прошли смо кроз једну шуму која беше поседнута нашом [пешадијом. Подаљг исиред шуме надазило се лево крило руске вој ске, коме је служао као заклон Један велики и добро изрзђен шанац. Бвло је врло рано, све мирно, сунце тек се нвљало иза пздвачастих да лехих брегова. Ндредиле да
се сиђгмо с коња. Соеж јутарњ • зрак оп »менуо је наше во ( ни <е да накрешу грања са околних трњака и да наложе ватре. Д«м се дчзао упоаво к г ебу и ао томг смо ми почела да кзводимо згкључак више у ша-и, да ће оаај дан битл од корисних ПОСдеДИЦ! по нас. Сунцг је већограиуло, ии узјзхасмо, и с»д нам је прочитана позвата и чудзтаорна наредба на нем»чком језику од сгранг трафа Гревенида, да »е Наполеои ушао у Москву 7. септембра 1812. год. Одмзх по саопштењу те наредбе синуло је сунце свзм жестином а и бктк* отлочела у пуиом бесу. Првд шумом,;иза које смо мистајали, одЈекивзла је некаква ужасна в«ка, која се врло јасло чула и поред све грмљавине топова ипушчаних пуцњава; изгледало је као да су се сви европски гласочи сложили уједан глас. — Наставнће се. —