Стража

БрОј 189

БЕОГРАЛ. ПОЧЕЛЕЉ' К 13 ЈУЛА 1915

Гопнва V.

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Стгн Рла»кцвје и Апмн«.: Кеснајсга ул. Ср. 22. Огласи се дају јг Админ. Цена утврђена.

Иеплгћена се пксма ке пркшају. - Рукопаси се не граЦају. кПама, рукопасе, иовац • с*е остало што се односм ка лвст, слати власнвштву лвста.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092 ИзлаЗИ Сваки даН у 6 Ч, пре ПОДис. ТЕЛЕФОН ШТАМГ1АРИЈЕ 1092

Наше бојиште — Против Грахова и Грбл>а ЦЕТИЊЕ, Ш јула Непријатељ је испалио преко 200 артилеријских метака ^ротив ^рахова и око 20 ме* така против Грбља у Боки Кокорској, али нигде није причинио никакву штету. Црногорска артвлерија са успехом је дејствовала противу ие при јатеље вих положаја, (ц рн огорски пресбиро)

— Значајно признање софијске .Думе“ —

Пое 19 3 године ни једна ј д(.ж?ва на Балкаиу нпје има ла толико наклоности велн ких сила, као БуЈарска. Беч-| кк н 6?јлински листова а на рочнго бечки без икаквих! резерви обаснпали су најве ј ћим и наЈлепшим похвалама ■ овај народ, ксји је од увек Ј својом политиком — ако сс за њих и мсже рећи да има)у| какву своју политику — и; целокупним својим животом био за сваку осуду и пре зрење Преко Бугарске је Аустрија спремала културу це ло.м Балкану. Бугарска је да кле, била избраник њен кад је Србија грцала под тешким ударцпма и прекорима те и:те Аустри 1 е. И требали су да се појаве велики историјски до гађаји, па да свсјом кррљу и својим херојствима и одре!>е вом политвком Србија подигне свој углед. Ова наклонсст према Бу* гарској није била само од страие Аустраје И Немачке кего је њу много више него Србију — ценила к волела и Француска и Италија и Еаглеска па ч»к н Русија, У Ру> сији ни до данас кије још пречншћено важно питање: ко има поијоритета на Балкану, * ко треба да буде ближи срцу свакога Руса — Срби, или Бугари. Ми овим нећемој да се жаламо на ма коју од пОменутих сила, већ хоћемо, да маркирамо способност бу гарске диилсматије. Б^гарска, земља лажи и обмане. Бугзрска, земља клеветника и дангс игра вечаСну улогу, као што је то од увек радила. Њено је пријатељство било вазда шпекулантско, не-. искрено и гнусно. Ово није мишљење само наше или ,Срба шовиниста", како то они веле, већ је оно уверење и једног њиховог угледног лв | ста. ТаЈ бугарски лист зове се ,Дума*. У њему се ономад, ј на уводном месту, на један врло очигледан начин ооказа ла поквареност њихове поли-

тике Овај лист пише како се председпик њвховог минист?рства, лр. Радослгвов, изјашњава двосмислено. .Последњих дана — вели „Дука* он је пред кореспондентом америчче телегрзфске агенције Аб50С1а(:ес1 Ргевб и пред дописником ч Тана“ дао врло љу базне из|аве зт Чегворнн Споразум Међ Vг, м, насупрот про I писнмз најелеменг-рније прц-1 стојностн и политичкОга такта, у влааином листу ,Народни Права* јављају се чланци и нотпце, који потпун^ деман тују изјаве г Радославсва као и за политику, за коју нас он уверава да је води. А за овим додаје очзјно исти лист. Све те двосмислености убијају у многоме углед вла де, па разуме се и Бугарске. Нисмо ми Бугари ти, који можемо надлагати цео свет. Ето шта кзже за политику бугарске владе један бугарСки лист. После оваквих кснстатација нама не оста)е нзшта више да кгжемо, до да се радујемо што тчрђење српске штамае поткрепљ</ју и по не«и бугарски листови и, што шм и сами Бугари нду на руку да покажемо целој Европи да се поштсње бугарске политике никад не може мерити са по* штењем наше политике, и да је садашњи начин вођгња политаке само продужење једве лажљиве. клеветничке, шпекулавтске и дволичне политике својствене само Бугарима.

Епиграм У Слсв^нству постојн Чак и једна уштва Против ње се подигла Сва словенска друштва; Ал се уштва не миче И под жигом Јуде, Од Кајзера и Фрање, Да се чудо збуде: Докле иде .аахвалносг* Те уштве у свету, Кад у срамном лету У одсудном неку, Чак изигра и своју Ослободитељку!

РаБош Мссии Одбор ргспродао је шеКер. Када су прегледани рачуни нађено је у место 15.000 динара чистог приходз, с»ега 9150 д»нзра. А оно ресто је от*шло на „днјурае.* Аргус

— Немачки сфиинри протнв Јусуфа Наеднна Мипанскп лист „Секоло 1 ' довосч аутентично саопштење да је у Цариграду откривеаа кампања тамошњих вемачких сфицира против дангшњег турског престолокаследника Ју* суфа Изедина. Саучесници су већаном виши офицври, кс јн се боје да прест Јлонаследнит, као прнсталица сспаратног мира, не будс отпочео живу агнткцпју уз сарадњу својих многих

|напред Идућег дана у Зсата изЈутра јуриш се поаови. На нас су биле пуштене неке густе масе, које се сударише са нашом пешадвјом у жестоком окршају. јуриш англофранцуских пукова био је необично помаман и, премеа им нисмо далн да напредују, али смо и сами са тешком муксм одржали своје позицзје. Ј&Тада Французи пустише у бој још Једну колону, којој пође за руком да захвати прву линију нашвх р* вова, крзј свега тога, што су нашк тспови и митраљези васипалл ватром оба француска крила, к што су радиле наше иаши |не за бацање бомби и што ! су троктале тучне гранате,

Iкоје су се ркпрскавале. ! Страховити артиљеријска двобој трајао је целу ноћ, а кад на небу изгреја закрвављени месец, он осветљаваше упрогТаштеао изричеио поље, све покривенО лешевимз... У току тих дана јаквх борби, ове стране су претрпеле весбично тешке губг.тке. Нарочито тешка борба је била код Кеневјера, где су а Французн и Немци сахранили велаку количину убијених. ПоСле тужеог обреда сахране опет заурла урнебес артвљерИЈСке взтре. Сзо место се наиово претвори у пакао. Немачки званична извештај |говори да су Французи заузели Кеневјер.

Пред важним догађајима

пријатеља. Лробш облака у ЈКађгрској — Уш1штана жетва и многе људске жртве Букурешг, 12. Јула. Велика бура опустошила је цео крај Темашварз, који се сматра за нзјплоднији у целој јужноЈ Угарској. Сва Овогодишња жетва, која је била необачно добро понела, уништена ји. Било је много људгких жр> тава.

Фил №3 — Нсмачко сведочанство о храбростп фраицускнх најник* Нарочити лописник Једних нознна из Кила, ко!и се на лази на фразцуском фровту пнше: ,.Ја се налазим на фронту, где у гоку три недеље траје непрестана љута бнгка, која иотсећа на већ зазршену бит> ку код Араса. Да би одвукао немачке снаге са других де лова фронта за време њиховог манитог наступања између араса и Ј'1ила, геаералисим Жофр принео је велике жртве, бацајући на немачке псзгцијз хиљаде људи, који су плаховито и са некаквкм одушевљењем јуришали на немачке ровове. На том фронтусму одржа* ли у својвм, рукзмл сзмо један мали ров. Такан је резултат тих иомамних боЈева. На узвишењима Оазе Нем цч су се борилн као лавови, али под градом француских граната, које пекрише леше вима сву теригорију битке, Оки се не могоше кренути

— Румунија позива своје резервисте — Седница ј Ш енбруну. — Буријан и румунски посланик. — Внат! " не концесије. — У Берлин БУКУРЕШТ, 12 Јулв. После одржане седнице у двору владн је пргто к;>;сланства у Бечу позвзла све резервисте, да се у н.јкрг ем јроку врате у Отаџбину и Јаве своЈим командама. У двоЈ.хо; монархији Је ова наредба изазвала панику, У дворц) у Шенбруну је одржана седница којој је прасуствовас в ча челник штаба Хецендорф, као и шеф марине. Цар није присуствовао седници због болести. После седнвце барон БуриЈЈН је посегио румунског аосланика и код њега се задр жао три сахата. Предмет конферисања држи се у најиећо} тајности, али се ииак држи да је говорено о даљем држању РумуниЈе као и о компензацијама. У дзброобавештеним круговима се говори да ће Буријан отпутовати у Берлнн у взжној мисиЈи. По једној непотврђеноЈ, гли и недемачтованој вести ј.Пешти Хирлапа* бечка и пештаиска влава су присталена | знитне компензације Руиунијв да би ова и даље остала нем јпосматралац ратЕих догађаја.

Женски свет О пољупцу „Као што ви верујете да иема човека који није колео, тако ја »чрујем да мема занимљиве књиге гко кроз њу није ировејана љубав. ако се није иоменуо пољубац иа ма у којој форми — каже Емил Шабре, и онда доиоси следеће сличице разних писаца о о номс што се односи на пољубац: „Јохан Јергеазен каже: кад та ласи запљускују пешчани спруд мени се чини да слушам знук пољубца. „У једном роману Сереиа Кирхегарда — вели се на јсдном месту о млнденцика после вечере: И без пресганка се целе вечери чује само једак једичи звук. као да неко непреккдно међусобно удара два итичија крила: То су пољупци младенаца. „Немци се иа драстичан начин овако изражавају о пољубцу: Пољубац одјекује, као кад крава извлачи из глиба своју задњу ногу. „Један дански писац овако слика пољубац. Он Ју јс пољубно тако, да се мени учннило, каода је хасапин сатаром одваљивао рогове убијеном волу. „Жене највећма воле пољубац брадатог чоаека, ’зато професор

д-р Кристов каже: пољубац без браде и јаје без солн, то је једно исто. „Холанђанке захтевају од Јаољубца: да не преставља само звук, да има и укуса. да је чврсг и слааак. # Једна моја познаннца Итали<анка рече ми једном приликом: Пољубити дечка јез наусница н без задаха на дуван, значи, пољубити непокривен паркет. И још: да усне ннсу иишта изгубиле, ако су више пута пољубљене. ,Мо)е је мишљење, да је украђен пољубац једне девојке исто тако сладак као и поклоњен најлепше жене*. Зор

Ото Вајс: Ованви смо (АФОРИЗМИ) С.говослагач: Слог је истнм словима сложен, а исто сс к плаћа, па биле у њему ноеинарске бургијс илв научни проналасци. Чувар безбедноОпи: И за дикпо чудо лолови баш онда врше крађу, кад се Јз томе најмање надам. ч