Стража
број 139
2
— Специјалан изве ~’тзј СОЛУН, 12 јула Телеграми којн су овога часа стигли из Атиг е јавља|у, да се у грчким полвтичким круговима живо говори о намери Енглеске, да у СолуН ИСКрца армију ОД 150 ХИЉЗДа, КОЈа ће хових вгј.-ковођа ззвисила је јој послужитв, да приволе Грчку и Бугарску:“емо
С Т Г-А Ж А водила борба до потпуног по-1 раза, нити до савршеног ис цралења; тада се на ратну! аозорницу није изводио савј живот једнога народа, и сва моћ његове сиаге. Тада није ратовао нг р ! већ јепан број луди, коЈимајнични номичике, у је рат био извесна професија, а, од тога броја људи и њи
Шш ИЈШ Францу«« #дбнли све иемчке наааде РИМ 11. јула Из Паризате егргфишу зва« к ше се
Хвада племенитим дародазцима. ПомоН Шаоноша МиниСтар увутраипаих деда г. Љуба Јовановић, наредио ја да се пошље 30.000 двнара на име помоћн Шапчанима. Овде би требало обратити аажњу на праведну расподелу тог новца.
или да ступе уз Четворнн Споразум или да: краТ изм,; у њем У учествују пропусти ту ВОЈ’СКу да са сува оперише према ' све нласе, иео један народ Цариграду. САНТЈАГО.
Србија и Бугарска Пмстигнут је слоразум о .чомпензацијама Бугарској. СОФИЈА, 12 јуна У бугарскам полити^-ким круговима сматра се поврагак инеза ТрубецкО] као повољно по Бугарску. Бугарски иолнтичари држе, да је измећу Русије и Србије аостигнут споразум о компензацијама које се имају учиннги Бугарској за н>ену акцију, пошт* се кнез 7 рубецкој вратио у Србију, што у противном случају не би чинно.
јавља да су Французи одбили све немачке иападе око Сушеса. Немаа су прет г пелаовршил« У л!е«“и« ко У Нзш ДЈИНЈ »3 ПИИШ лонамг Забрањена је прснзводња дувава за извоз упрклепскоме срезу, коме је досад гзу« зетно била допЈшгека.
I!
Сваки, кз. прчти овај мон струозни рат, ко размишља о њему, и гледа га са сваке стране приметиће да се садањи рат веома много разликује од пређашњих ратова. А баш у тој разлици и лежи одговор на горе поновљено литање: ко ће победита? Многа веле да ће техника поОедити; други, опет, у ду гачким новвнарским ступци и а убеђује да ће победити СтрЈтегајско знање војсково ђа а трећи опет подвлаче му иицију као најеећу, управо
као и у свима другим момен тим 1 живота. Рат је об'веззн за све и у њему се мобилише сва снага једиога народа. Но, у колвко та људска Снага буде боље наоружана, и уко лико буде боље организованз н вођеза д брим војсковођама, у толико је успех тесиле' јевац, где ће бити пр' мљ?н ! јер су и недељом о:зорене
Заш на дуд? У Београду нма неколико Кнез ТрМгакој 1 КрегЦе цу радњи, чији су сспствевиин Говори се, да ће кнез Тру- Јевреји. Ове радње не знају ка бепкој отпутовати у Кр'-гу- за какве празнаке и законе
и сагурнијн и бржи. У рату су од неизмерног'столонаследника. значаја комбинацвје и способ
у аудијенцију од Њ В. Пре само су суботсм затвгрене.
Молимо надлежне да натереју
Са кнезом Трубепкој имао ове Јевреје да поштују срлности стратега, па онда тех-!би да путује у Крчгујевац и еки закон о радњама и срлничка опрема, извежбаност, 1 аредседиак аладе г. Н. Пашић. ске обичаје.
цин, пун оружја и лруге спре> ме лојничке! Немачкз ;е на руском фрон ту взбацила хиљадама вагона грзната и пушчаних зрнз и кад би се сва она муниција, коју ;е Неиачка сручила на руске. всјнике у страшним биткама код Пшемисла. разлила у једну велику плочу, ова би плоча извесно пгекри лила целу Галицају; но, зато иаа«, Руо ја није побеђена. Данас, кад у борб?мз уне ствује не изнесав број људи, него већ цео народ, ондајед иа таква победа не значи мно 10 . И кад ствар тако стоји, онда је врло јасно; хо ће по бедити? — победиће она стра на, која буде амала већи број
наука и цео дух једве д жа ве. Но, ипак, зата људско ме СО увек реш!ча целу ствар
Г. Д р П. Пму ј г , Министар Фаиансвја г. Д р; „ Ако је оружје глгвва чкње Л. Пачу опорззво се и почео ја палидрваца за Беогрзд. Даницз у евронском рату, онда
Шпшдр&ца за Бвогззд Јуче је ствгла једна парти«
су Немци до сада требзли по бедити десет пута а не једном нусију, ј?р сг зна да је Не мачка најспремнија ушла уј овај рат. Ми опет наглашава-1 мо, дз. појединачни успеси ве, могу решита исход р.та, ма њихова ефективност била у највећим размерана!
је опет да отправља своју нас ће се раздавати малопродужност, радећи код св зје ку давцима у циљу продаје ће. Д р Л Пачу за сада још не напушта собу.
Нози взјом џп Најзад је и питање о вој ном указу. о унапређењу вн
Скрећемо пажњу надлежнима, да ке дозволе да се врши спекулаш ја и са овим тгко важним артиклсм. Помоћ Џт Стзрешина српског подвор-
ших официра јуче дефина тивно решенз. Исти ће бити!ја у Москви, архимзндрвт МиСви досадањи успеси Нсма-1 објављен првих дана месеца 1 хаило, издао је сг-оје спнсе у ца нису нншта друго, до њв августа. пет књига које се продзју у хова пропаст. Свако ширењс п кораст Фонда за поиоћ ра-
као решавајућу чину. људима а не V мунишпв Не одричемо ништа од све- У-\
Све је друго од секундарног {значаја. Да је Немачка имала, ма у
га тога и сваком од ова три разлога признајемо вредност и важност улоге у овоме ра□ Ј Ј к : ком веку раније, данашњу своту. по ипак; држимо да те- . } г * Ј шкооној сгоани ко!а само >У техничк У Сп Р см У « Ратничко цјко оно] страни ко]а самс| виаи ^ Лца Ли пмЛв „ Ипа не
њиховог фронта, све их бли же води њихово] гробници, у
Личив ВНТ* Г. Алексзндар Милојевић,
коју се морају сручити. Бле- члан Народног Позоришта,
сак немачких победа, и ако је и засењујући и вс-лика, ипак се губа у грандиозности ово га замашног рата. Ноихов сва
њених српских војника и н»ахових породица. Списи су «• сториски и богословски. Машшки зејш Главни Савез Српских Зем-
■|знање. Она ба победила ЈоЈИе сву 7в'ју и всход овога рата ставв/а у руке неколицини својих вој
свет, тога
а она
ки успех крије у себи стра- нишким позориштем „Триф шно самоуништење и прожди коваћ“. Позориште „Трифкоре их. Немачке су гобеде њи вић" никад срећнији избор хове П-беде. Може Лемачка не би добило. иматн спреме и муниције колико хсће, но она неће ама- ; ти људе да носе а гроше ту иуницију.
допутовао је у Ниш ради спо разуме са упраг.ником Н. По зоришта г Гролом. Г. Милопримети^ управу^над ј Љ о р 7дничкТх““ Задруга"' вабавао је зећу количину машин! ског зејтина првог квалатета ј и продаваће га по иени од 1.10 дин. ао килсграму сва>ксме а нзрочито сопственицима парних вршалица. Г1родаја ће се вршити најмање на
Ацстрдоја 31 Србнју Председник опшгане највел , „ „ х . ће вароши у Аустралији, м е*-|бу Ј реГкоје хвГтГГ^-Шкг. данас, покра) свега Дзкле, победе неће решатијберна послао \е српсксм по ј 0б к ’ * се г аВ езу Земљ на ће бити побеђена.: мунпција, него људи, т. ј. по-!сланику у Ловдону 75 хиља-Јз ЗД р Нишу у
сковођа, н тешко онима који 1 Ран0 ) е Ј една победа решавала јбедаће сна страна, чајизбарјда динара су упрли своје очи у мага Ј - е с У дбив У и Р е зул* ат аелејбуде већв; чијз скупљена сна-ј ним за ,0
у злату, скупљеФјнд за помоћ Ср-
борбе, зато што се тада није га буде надмашила у људству.! бији" који је он образова'-*.
ФЕЈВТОН УиоиуРш I — Мемоари Хајнриха фон Роса — 121 ) ; Чујем, да је краљ ноћ про ! себе, сигурно чудећи се где вео ту и баш те исте ноћи.се нашао, и упути се лагано је гај шанац уништен, у раз ’ ривеној земљи од граната и куршума, лежали су стотинама мртвнх и полумртвил. И као год што су се виђале у даљнни и на рагниаи многе трупе где логорују исто тако виђало се свуда туда и многи лешеви изгинулих војиика, Међу овим лешевима „ / било је и полумртвих, тешко рањених војника, од којих нвс је један Рус зачудио. Не знам, зд* да ли су њега првп јутарњи сунчана зраци оживели, или штрапац многих војничких но* I провео је ноћ међу мртвима. 7 Г У* Само ‘ во Ст °Ј н У истини: | Када сам се вратио, пуку устао је и усправивши се,<бејаше издата заповест за вротрља очи, окрену се око покрет и све је већ било у
јг јсдпџл ирооц^ мислио да ће мање њих сре тати и нико. од оних што с га срели није га узнемиравас Опште је мишљење било, то је и 'најмогућнији случа да је овај млади човек ош Свешћен од оне ноћашње си/ не канонаде и да је бво, н сваки случзЈ, у близини грг нате из тешког оруђа када ј ова експлодирала и можда I је земља претрпала моме> тално, те је изгледало да мртав и тако у том стањ
покрету. Што се тиче рање-| ника наређено нам је да их! расзоредимо у село што смо| га ономад оставили а које се' налази крај пута до једног манасткра. Један нижи лекар сч неколико помоћника придода; им је на службу и оно мало војника која су јуче нарочито за то озремани, ја сам к оао за ауком ићи. Маршрутаје пшла; лево од бојног поља, пут који смо раније поменули правац ка Мо |сх«»*^к, Пре него што ћемо да прођемо овимдрумом сместисмо се взмеђу пута и шуме, јгде су се између пута и шуме, где су се јуче на ноћпо;вукли Руси. То је оно место ; где је артаљеријска ватра деЈствовала тако, да су делови човечијегтела летелиуваздух. Ту смо очекивали и краља Напуљанског. У том међувремену, војници су се размилелн по шуми да претресају мр* тве војнике не би ли што год
нашли Ми смо се смејалиу-, гледавши њихова кисела лицз јер нису ништа могли да нађу. ј И док је још 1 -оњиаа нама! прилазила дође и неуморни Мират. Напред! разлеже се у долини и по висовима нашега пута. Ми смо били предњи, код нас је био и краљ, који је послао напред један ескадрон у гауму. Нас су задржзле две околности. Десно од нас уједном џбуну, изгле* дало је као да лежи некакав леш, али кад му један коњаник првђе ближе, овај поче кретати руке отварајући очи при то и . То је био један фран* цуски офицар, који прошле I ноћи, у оном окршају, рањен, | заробљен и онда довде доI нешен. Био је на внше места рањен \ н наједна му рана није била превијена. Од одела имао је I аа себи само кошуљу и пан* I галоне. Без капе, огртача, ка! путн и цапела непревијен,
провео је прошлу хладну ноћ овде на голој земљи. Нарав* но, онесвешћен, јер кад га мн опколисмо и почесмо да разгонарамз он је све више почео да долази себи. Краљ нареди да овога сфипира, — који није више био млвд већ сед и у борбама нзнемогао, али, и пун искуства морао је бити, јер кад је јуче показао своје ране, показаО нам је и ожиљке од ране које је дОбио у Италији, Немачкој н Шпанији, — пренесу код осталих рањеника у оном селу које смо ми прешлн. Ову заповест краљеву и.мао сам ја извршити јер ја сам био најближи. Мој пацијсвт могао је ићи и ја сам поред њега ишао водећи свога коња уза се. Најззд дођосмо и у село Горки, где су се налазили остали рањенипи. — Насгавиће се —